Zahvaljujem.
Nisam primetio da je u toku obraćanja prethodnog govornika došlo do povrede ugleda Skupštine. Pogledaću u stenogram, moguće je da, živi smo ljudi, napravimo grešku, ali svakako sam siguran da to nije bila namera.
Niste zadovoljni mojim odgovorom? Jeste. Hvala vam na tome.
Gospodine Rogoviću, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Novakoviću.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pred nama se u okviru druge tačke zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa nalaze četiri zakona, od koga su dva predloga zakona o davanju garancije, a dva o potvrđivanju sporazuma. Koliko je zanimljiva ova problematika koja je danas na dnevnom redu, dokazale su i diskusije mojih prethodnih govornika, gospodina Đurića, Obradovića i gospodina Ilića. Učešće u ovoj debati, ja ću to i pokušati da potvrdim, moje prethodne reči, da ću se osvrnuti prvenstveno na Zakon o davanju garancija, odnosno Predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu Projekta osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Krenuću prvo od Predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, po zaduženju Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd. Pored nagomilanih problema, koji opterećuju srpsku svakodnevnicu, zaista ću pokušati da se zadržim na ove dve tačke, poštujući ove dve tačke, poštujući i ne ponavljajući se u okviru iznetog izlaganja mojih uvaženih kolega prethodnih govornika. Ovaj kredit vezan za davanje garancije u korist Komercijalne banke a.d. Beograd, a na osnovu zaduženja Građevinske direkcije Srbije d.o.o. Beograd, namerno podvlačim ovo d.o.o Beograd, zato što ćemo se u delu daljeg obrazloženja suočiti sa verovatno nekim stvarima i odredbama ovog predloga zakona koje u najmanju ruku nisu stale. To ću u daljem izlaganju pokušati da dokažem.
U ime poslaničke grupe SNS, gospodine ministre, vama kao predstavniku Vlade kažem da ćemo povodom ovoga verovatno i podneti zahtev za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu Republike Srbije. Ovaj kredit je za refinansiranje kredita od 9. decembra 2010. godine, koji je iskorišćen za opremanje građevinskog zemljišta, na lokaciji Kasarne Stepa Stepanović, odnosno "4. jul" kasarne poznate u narodu, a sada bi trebali da kažemo da je to bivša kasarna, jer su određeni radovi izvedeni na toj lokaciji, na lokaciji ispod Trošarine u Beogradu, kao što stoji i u obrazloženju razloga za donošenje zakona, i to u četvrtom pasusu.
Kada ste, ne vi lično, ova Vlada počela izgradnju objekata na pomenutoj lokaciji, uređenje građevinskog zemljišta, stajala je priča, u najmanju ruku, kao što je rekao kolega Đurić da se radi o socijalnom stanovima. Međutim, iznos od 1300 evra po kvadratu, niti govori da se radi o socijalnim stanovima, a vi, gospodine ministre, s obzirom da dolazite iz ove oblasti znate odlično da se na pomenutoj lokaciji, u blizini pomenute lokacije i po mnogo manjim cenama izgrađuju stanovi za razliku od cene kvadrata koju nudi Građevinska direkcija Srbije.
Šta je u startu rečeno? Rečeno je da će svi stanovi biti unapred otkupljen. Ako uđete na sajt Građevinske direkcije Srbije, videće te da i posle skoro dve godine ne radi se o otkupu pet hiljada stanova. Nisu otkupljeni svi stanovi, čak je ispod 50% otkupljeno stanova na ovoj lokaciji. To govori o tome da i razlozi zbog kojih je uzet kredit 2010. godine, osnovni kredit njegov početak otplate ide polovinom sledeće 2012. godine, a završetak otplate je 2014. godine. Vide se jasni razlozi da kamata nije zanemarljiva, da nju neko mora da plati i da se sa ovim već rečenim ruši priča o takozvanim socijalnim stanovima, o takozvanim jeftinim nažalost stanovima. I protiv te priče zaista Srpska napredna stranka nema ništa protiv, ali imamo protiv, u kontekstu ovakvih zakona, predloga zakona, kamata, kašnjenja rokova, imamo priču da već početkom 2012. godine , a to je za par meseci, da će privih hiljadu korisnika stanova, odnosno, ljudi koji su uzeli kredite i isplatili na toj lokaciji useliti se obilazeći radove oni su zaista poodmakli ali je neverovatno da početkom recimo marta ili do 1. maja moći da se ljudi na toj lokaciji usele u svoje stanove i šta će oni u narednih 10 godina imati. Imaće svoje stanove na lokaciji, na kojoj će 10 godina da vrvi mehanizacija. Neće biti uređena infrasturktura i sve ono što je bilo predviđeno u okviru infrastrukture vezano za pet hiljada stanova, tako da će u najmanju ruku imati svoje stanove i prvi vlasnici, ali i pakao od života vezano za stanovanje u narednih 10 godina.
Šta se dobija garancijom Republike Srbije? Šta je garancija Republike Srbije? Ovo govorim zbog slušalaca. To su porezi, to su sredstva koja građani Srbije daju u budžet Republike Srbije. Ova garancije Republike Srbije pojeftinjuje kredit za Direkciju kao preduzimača, što je još jedan od načina na koji se Direkcija pojavljuje kao nelojalna konkurencija građevinskim firmama. Obzirom na tu prednost koju ima po ovom i prethodnom zakonu, ispostavlja se ne da nije konkurentna, nego da skoro 200 – 300 evra nije konkurentna po ceni kvadrata stana na pomenutoj lokaciji, nažalost.
Šta se dešava ako građevinska direkcija ne isplati kredit, odnosno ako se, ne daj Bože, posao sa ovom gradnjom pokaže kao nerentabilan? Kako će Republika da naplati ono što se po garanciji mora isplatiti?
Posebno pitanje jeste to što je građevinska direkcija d.o.o? Po Zakonu o državnoj upravi, član 29, ovo ne bi smelo da stoji. Zbog toga kažem da ćemo verovatno podneti inicijativu Ustavnom sudu. Pomenuti član 29. Zakona o državnoj upravi kaže da su vrste organa u sastavu: uprave, inspektorati i direkcije. U stavu 2. kaže da se uprava obrazuje za izvršne i sa njima povezane inspekcijske i stručne poslove, inspektorat za inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove, a direkcija za stručne i sa njima povezane izvršne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu. Stoga je korišćenje naziva – direkcija i povezivanje direkcije sa d.o.o, suprotno Zakonu o državnoj upravi i dovodi čitavu javnost, a i mene u zabludu vezano za ovakve odredbe zakona i ovakve termine i nazive koje koristite.
Korišćenje naziva "privredna društva", ne dopušta ni Zakon o privrednim društvima. U argumentu toga navešću član 27. koji govori o ograničenjima u pogledu poslovnog imena, a to je da poslovno ime društva ne može biti tako da 1. vređa javni moral, 2. može izazvati zabludu u pogledu pravne forme društva. Građevinska direkcije Republike Srbije d.o.o izaziva zabludu u pogledu naziva društva.
Još jednom ponavljam, to je u sukobu sa članom 29. koji navodi koje su vrste organa i navodi njihove nadležnosti, kako se obrazuju i za šta su kompetentne.
U ovom sektoru, za koji vi trenutno vi niste nadležni, ali dolazite iz oblasti visokogradnje, gde zaista imamo velikih problema. Poštujem ono što ste rekli i ono što je gospodin Ilić rekao, da je u niskogradnji sasvim drugačija situacija, ali to nije tema današnjeg dnevnog reda.
Morate se složiti, da ne postoje u Srbije "Putevi Užice", delom "Vojvodina putevi", da bi razmišljali kako bi vi ove velike poslove izveli u ime Vlade, u ime Republike Srbije i kako ćemo dočekati predstojeću zimsku sezonu sa građevinskim firmama koje se bave niskogradnjom i održavanjem puteva, a koje su ili u stečaju ili imaju problema u svojoj likvidnosti.
Onaj problem koji je gospodin Velimir Ilić istakao, a to je ko će obezbediti ta sredstva, da li je Vlada toliko sigurna u sebe da stane iza onoga što vaše ministarstvo duguje građevinskim firmama? Moja saznanja su da se za most na Beški duguje poprilična suma "Alpini". Nisam siguran da možete da usmerite sredstva, izuzev onog južnog kraka, Dimitrovgrada i one priče oko tog dela autoputa.
Gospodine ministre, moram da pohvalim spot vašeg ministarstva koji sam slučajno video na TV. Kada vidim onaj sport zaista pomalo sumnjam da li ja i svi ostali građani živimo u Republici Srbiji. Toliko je dobro napravljen, samo se pitam ko će spojiti sve one radove koji su na određenim deonicama izvršeni. Znamo da ste imali ograničena sredstva, ali je neophodno da ono što ste uradili spojiti i završiti ovu priču. Nadam se da će i Vlada imati razumevanja i da će usmeriti sredstva, ali to rebalans koji je u okviru ovog dnevnog reda zaista nije pokazao. Mislim da će tu biti još mnogo problema i da će to dovesti u pitanje dalje funkcionisanje građevinskih firmi, obzirom na najviši deo sredstva koji im duguje Vlada Republike Srbije.
Rekao sam u startu da ću u drugom delu zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa pričati o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za Jugoističnu Evropu i Kakvkaz) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
U najmanju ruku, predlog je zaista neverovatan, čudan, skoro nemoguć za sprovođenje i deluje kao neka mogućnost pokušaja privatne malverzacije ili mućke ili je rezultat totalnog neznanja, u šta čisto sumnjam. Obzirom na kapaciteta ne može se vezivati za ovo drugo, ali ovo prvo je moguće.
Šta je suština ovog Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat osiguranja rizika u slučaju elementarnih nepogoda za Jugoističnu Evropu i Kakvkaz)? Kreditom se obezbeđuje novac za uplatu članarine. Recimo da je to članarina, nisam uspeo drugačije iz Predloga zakona da shvatim. U kompaniji za reosiguranje od prirodnih katastrofa, osnovane u skladu sa zakonima Švajcarske federacije. Radi se o kompaniji JUROPRI, a u cilju obezbeđivanja reosiguranja rizika od prirodnih katastrofa zemljama čije su članice.
U odredbama nigde u tekstu ne može da se vidi da se uplatom članarina stiču akcije, tzv. članarinasti čvarci, iz čega bi proizilazilo da Republika Srbija samim tim postaje i akcionar u ovoj kompaniji i ovom osiguravajućem društvu. Nigde u predlogu teksta ne stoji ni da je kompanija osnovana, niti stoji ko je njen osnivač. Ono što bi bila abeceda vezana za funkcionisanje svih kompanija, pa i ove osiguravajuće kompanije, u delu teksta koji ovaj predlog zakona iznosi to se zaista ne može naslutiti. Jednostavno mogu da zaključim da su osnivači ove kompanije države koje učestvuju u ovom tzv. projektu osiguranja rizika od slučaja elementarnih nepogoda za jugoističnu Evropu i Kavkaz.
Na osnovu čega to zaključujem? Zaključujem na osnovu obrazloženja Vlade koja kaže da u prvoj fazi projekta se predviđa učešće Albanije, Makedonije, Republike Srbije, Gruzije i BiH, zatim se u obrazloženju kaže da zemlje članice postaju vlasnice kompanije "Juroprim" i obezbeđuju minimum zahtevanog kapitala. To je sve ono što nije vidljivo iz Predloga zakona, ali ono što je vidljivo iz obrazloženja i na osnovu zaključaka do kojih sam ja došao.
Kada se govori o delatnosti kaže se da su svi novi vidovi osiguranja podržanih od strane kompanije, prodavaca sa posredstvom lokalnih privatnih osiguravajućih kompanija i njihovih agenata. Zatim se najvažniji korisnici regionalnog pula za osiguranje pomenute kompanije "Juroprim" navodi da su to vlasnici kuća, poljoprivrednici, preduzeća, vladine organizacije, agencije koje će biti u stanju da kupuju, pouzdana osigurana pokrića rizika u slučaju elementarnih nepogoda ili ugovore o parametarskom osiguranju rizika od vremenskih nepogoda po konkurentnim cenama. U direktne korisnike takođe spadaju i osiguravajuće kompanije koje će moći da prošire i razviju svoje poslovanje u oblasti osiguranja. Zatim se navodi da će zemlje članice biti vlasnici kompanije "Juroprim" i obezbediće minimum zahtevanog kapitala. Kompanija će biti privatizovana u roku od pet godina od osnivanja. Pomoći će smanjenju vladinih sopstvenih potencijalnih fiskalnih obaveza u slučaju elementarnih nepogoda i ublažiće negativne uticaje elementarnih nepogoda na fiskalnu stabilnost i ekonomski rast. Ovaj program će takođe omogućiti bolje tretiranje vladine pomoći nakon nepogoda koja će biti usmerena na one kojima je najpotrebnija, a oslobađajući dodatna budžetska sredstva koja bi u suprotnom bila angažovana za pomoć onima koji sebi mogu da priušte plaćanje osiguranja.
Zašto sam ovo pročitao iz Predloga zakona? Zato što u Srbiji imamo primere i po 10 godina da određene elementarne nepogode i uzroke koje su iste napravile da se ni država ni Republika Srbija ni Vlada, kao što je pre neki dan pomenut slučaj Mionice, još uvek nisu rešene. Na žalost, neke elementarne nepogode i posledice traju u Srbiji preko 10 godina i sa tog aspekta rešavanja tog problema onda možete shvatiti da je ovo delo i dobar Predlog zakona i da Srbija treba da uzme mesta u takvom projektu. Zatim se kaže da bi Vlada mogla da koristi kompaniju kako bi osigurala nešto i od sopstvene imovine i socijalnih obaveza od prirodnih nepogoda u toku implementacije ovog programa.
Vezano za finansije, ono što je bitno predviđeno je da se članarina vrati u celosti plus kamata nakon privatizacije kompanije, a ona je zamišljena po Predlogu zakona u roku o pet godina od osnivanja. Planom otplate navodi se da je zajam na sedam godina, odnosno vraća se jula 2018. godine. Iz svega ovoga mogu se videti veoma čudne, neverovatne varijante. Prvo, počev od toga ko su učesnici ovog sporazuma, u najmanju ruku, ne vređajući, ali zemlje sa rejtingom Srbije i manje od nje, veoma neverovatna stvar ko su učesnici ovog projekta. Takođe, nema nigde pomena o međudržavnom ugovoru o osnivanju kompanije. Ako su ove zemlje navedene ovim predlogom zakona učesnici ovog projekta, odnosno stvaraju jednu novu kompaniju, između njih bi trebao da bude potpisan međudržavni ugovor. To se ovim predlogom zakona ne vidi. Verovatno će s obzirom na tu situaciju morati da se naknadno izvrši ratifikacija ugovora po pitanju ove problematike. Stoji da po Predlogu zakona ovakav ugovor ne postoji, a bio bi izuzetno neophodan da bi i ova kompanija nastala i da bi ovaj projekat profunkcionisao.
Zašto ovo deluje kao nekakva privatna mućka? Deluje da neko plasira neko osiguranje uz podršku države da bi nakon nekoliko godina, a u ovom slučaju pet godina, neko ovu celu priču, projekat privatizovao i postao vlasnik firme u Švajcarskoj. Verovatno predstavnici Vlade znaju o kome je reč. Šta će Republika Srbija da dobije od privatizacije ove kompanije? Dobiće tzv. članarinu ili taj osnivački udeo koji bi trebao tako da se zove sa kamatom za period od pet godina. Ova priča se baš ne uklapa u potpunosti, jer ako neko prodaje kompaniju onda je pitanje vrednosti akcija tog trenutka na tržištu. Ona može u trenutku da bude i nula do veoma velikog bogatstva i zbog svega toga zavisi od trenutka vrednosti akcija kompanije na tržištu. Zato ova kamata i dobit bukvalno ne moraju ni da postoje, a navodi se u Predlogu zakona.
Osiguranje u Srbiji mogu da vrše i domaće kompanije koje imaju sve ovo što Predlog zakona navodi, znači imaju osiguranje od elementarnih nepogoda, klizišta. Meni ova priča liči na sumnju prebacivanja protivgradne zaštite u Ministarstvu unutrašnjih poslova i situacije da smo u prethodnom periodu imali 15.000 raketa i prethodne godine 3.000 raketa, u stvari nekoliko raketa po protivgradnoj stanici. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, gospodin Zoran Krasić.

Šteta što ste spojili ova četiri zakona. Ako ste već spajali, onda su mogla i ova dva o zaduživanju da budu u okviru jedne rasprave, a ova dva o garanciji u okviru druge rasprave. Ali, žuri vam se u Evropu, pa onda hajde. Znali ste vi i po 16 tačaka da stavite u okviru jedne rasprave.
Šta je karakteristično za ove zakone? Nastavlja se ono što je započeto još novembra meseca 2000. godine, apsolutno nekontrolisano zaduživanje Republike Srbije. Moram da kažem – i neopravdano zaduživanje Republike Srbije. Pre neki dan, velika godišnjica paljevine Narodne skupštine, odnosno ove zgrade, zove se 5. oktobar, a vi jadni niste mogli ni da se skupite da proslavite taj datum. Vidite, taj datum je značajan jer je Srbija strmoglava krenula protiv sebe. Vaši prijatelji iz inostranstva i ovi vaši analitičari koji vas prate kažu da je u zemlju ušlo preko 60 milijardi evra za ovih 11, 12 godina. Gde su te pare? Prodali ste sve što postoji, što može da mrda. Gde su te pare? I državu ste usput zadužili, ne kažem samo državu, već sve što hoda po teritoriji Republike Srbije, znači država, javni dug, komercijalni dug, privatni dugovi, 27 milijardi evra.
Gospodine Đeliću, pa to ste vi – hajmo u Evropu. Zašto nije bio maskembal sinoć, rakete, baloni? Šta je bilo, nema? Nije bilo balona? Zašto gospodine Đeliću? Odgovaraćate vi za ove pare i to vrlo brzo.
Danas, kad se kaže EU gubitak radnog mesta, svi koji su za EU neka znaju gube radno mesto, smanjuje im se penzija, jedva čekaju oktobar da im se poveća plata i penzija za 1,5%. Što reče malo pre Nada, kaže – istorijski cilj EU, pa istorijski je bio cilj više nije cilj. U Srbiji ljudi žele da žive.
Malo pre smo čuli kako to izgleda sklapanje startnih pozicija pred izbore. Zamislite, kritikuju vas za ove kredite, ovi koji su bili na vlasti i po tom istim uslovima uzimali kredite ako meni ne verujete pogledajte član 3. pod v) zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Tu se nalazi javni dug, direktni, indirektni, domaći, strani, koga je napravio? DOS, sve ovo, gospodine Mrkonjiću, pošto ne dotiču se ove teme vas, kad sretnete gospodina Konuzina dajte mu odgovor na pitanje da li ima Srba. Ima! Evo ih u SRS. Tu su Srbi, kažite slobodno, ovde su. On zna ko je Đelić, zna za Čedu, zna ovo.
Malo pre smo videli kako taj izgleda trka ko će da se dodvori, ko će da se pokaže da je servilniji prema EU, peta kolona. Trka za petu kolonu u okviru projekta proevropskih stranaka a to nije ni 20% građana Republike Srbije. Ljudi, pa se tepate za 20% biračkog tela. Shvate li šta radite? Pa kako vi mislite Srbija bez Kosova i Metohije? Pa to je nemoguća varijanta ljudi. Ako Kosova i Metohije nisu u sastavu Kosova i Metohije, Srbija ne postoji, ljudi, jel vam jasno? Pa ko će normalan čovek u Srbiji da glasa za vas više? Što niste makar prskalice juče stavili da se veselite kao za Novu godinu? Pa koja je to pirova pobeda?
Sada vidimo šta je to epohalno, povodom ovaj četiri zakona, a ova četiri zakona se nalaze i u budžetu i u rebalansu budžeta i zato je ta veza član 3. pod a) i pod b). Da vidimo, šta piše u budžetu. Svašta piše, međutim, kod Svetske banke, gospodine Mrkonjiću, pod dva javno preduzeće i putevi Srbije, rehabilitacija magistralnih puteva, sanacija crnih tačaka i konsultantske usluge, to su vam izbacili, nema ga u rebalansu. Šta su još izbacili? Evropska investiciona banka JP "Trans nafta" izgradnja sistema, kroz Republiku Srbiju. Šta su još izbacili nemačka razvojna banka "KMV" ni lokalna samouprava, program vodosnabdevanja, pa gde vam je NIP? Imali ste nekada ministarstvo za NIP, na NIP ste zaboravili kao što bi zaboravili Kancelariju za saradnju sa građanima. Nema više kancelarije, šta nema više, Đilas napredovao, avanzovao. Ne smeju više građani kod dragog im predsednika. A zamislite gospodine Mrkonjiću, šta su napisali isto pod a) stranim vladama, pa piše Španija, po pod 2) Vlada Nemačke, JP "Železnice Srbije", modernizacija, elektrofikacija, pruge Pančevo-Vršac – državna granica. Ispalo, zašto? Zato što se foksdojčelima ne vraća imovina. I evo odmah kazna u rebalansu, to u rebalansu nema ...

Moram da vas zamolim da se približimo temi.

Toliko sam blizu temi gospodine Novakoviću, pa ovde je kamatna stopa, pa iznosi, pa sad ću vam pričati koliko su konsultantske usluge, koliko treba Boža da dobije u džep, sve ću lepo da vam objasnim. Otpala je čak i investicija, zaduženje kod Vlade Republike Poljske, to je za vašu Železnicu, gospodine Mrkonjiću.

Molim vas da primerite rečnik prostoru i vremenu u kojem se nalazite, a drugi put vas upozoravam, da vam ne čitam sada temu zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, ako želite stojim vam na raspolaganju, vrlo rado ću da vam pročitam sve četiri tačke koje smo objedinili. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, ova četiri predloga zakona su obuhvaćena članom 3., kako Zakona o budžetu, tako i zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Pročitajte razloge za donošenje ovih zakona, pa ćete videti da je to organska veza sa Zakonom o budžetu.
Molim vas, dozvolite da završim, imam i ovo vreme i na kraju vreme, hoću natenane da objasnim ljudima, da je Velimir Ilić u pravu, pod neuporedivo boljim uslovima može država da obezbedi, ako su joj potrebne pare za ove namene. A zašto se pare uzimaju kod ovih institucija? Zašto? Da Srbija ne može da digne glavu, da padne u dužničko ropstvo, da se smuči život ljudima u Republici Srbiji, kako bi oslabili u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.
Ali, da vas odmah gospodine Novakoviću podsetim, okrenite ovu tačku dnevnog reda koja se odnosi na projekat "Kolubara", pa pogledajte molim vas šta su napisali eksperti Božidara Đelića u obrazloženju. Šta treba tim kreditom da se kupi? Bager, transporter i odlagač. Ama ljudi to ima Kene, to ima Kene, pitajte onog vašeg Ćerana što ne sme da se javi ovde. Šta kaže Miljko Radisavljević? Pljačka je 10,5 miliona evra, B 92 kaže 135 miliona evra, sve pare od 80 miliona koje su vam potrebne, evo vam kod Miljka, kod Keneta, kod Tomića, kod Ćerana, a ono što vam fali odete do B 92. možete da posetite i Dragana Đilasa kao čoveka koji je otvorio tu aferu, jer i on se nije ugradio, ali u toku 2010. godine koliko je privatnih firmi obezbedio za sebe? Naravno, on ne kupuje banje, gospodine Đeliću, vi ste za banje, vama je potrebna rehabilitacija. O čemu pričamo? A od tog kredita od 80 miliona evra, na konsultantske usluge ide dva miliona evra i jednokratna provizija, verovatno 800 hiljada evra. Zašto, bre, ljudi? Šta mislite oni u Kolubari ne znaju da montiraju bager? Prvi put vide bager koji im vi obezbeđujete, ovo je proevropski bager, ovi do sad nisu bili kvalitetni bageri, sa njima nije mogao da se vadi ugalj, vi ste izmislili nešto da zadužite državu?
Evo jednog radnog naslova – projekti finansiranja pete kolone. Evo je pozadina, gospodine Novakoviću. Hajde da vidimo koji su projekti Agencije za osiguranje depozita? Dobijaju pare iz inostranstva da što kvalitetnije unište Srbiju. Da me ne bi opominjao gospodin Novaković, hajde da pređem na direktne projekte gospodina koji se krije pod nazivom, a zamislite ko bi to mogao da bude? Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije. I taj naš Boža, ima osam projekata donatorskih iz inostranstva, gde se finansira peta kolona. Da što gore pričine Srbiji. I to je ta volovodnica po Narodnoj skupštini ovde. Dolaze, otvaraju se seminari, idu, razmatraju, EU nema alternativu, briselska administracija nema alternativu ona mora da se preslika i u Srbiji, i u Srbiji treba da bude jedno 275 hiljada državnih službenika a u privredi pa može i njih 15, da bismo bili država.
Hajde da malo pričamo o ovim stanovima. Epohalno otkriće gospodina Olivera Dulića. Stručnjak izmislila Sonja Liht, izabran za predsednika Narodne skupštine znate šta je prvo uradio, promenio se dobavljač za pelir u Narodnoj skupštini, ubacio neke svoje pajtaše i malo, malo neka afera, sukob interesa itd. I sada pravi država najjeftinije stanove, teško onom ko bude kupio taj stan i da li će da ga doživi. Pa evo vam, šta je bilo sa 2.730 plus 686 stanova, to ste vi iz DS uradili, evo vam, otvorili ste veliku aferu Grada Beograda, datum 15. decembar 2000. godine.
Znate, protiv koga ste otvorili aferu? Protiv Vuka Draškovića. Jeste rešili tu aferu? Niste rešili tu aferu. Hoćete da rešite? Nećete. Ne može afera da se reši pošto ste proevropski. Proevropski jedni drugima oči vade samo tokom izborne kampanje, kako će ko da napravi što bolju stratešku poziciju za očekivane predpristupne fondove, i 35% ide konsultantske usluge, ove usluge pune se džepići, formira se posebna kasta u Srbiji i vi mislite da to više niko ne može da vidi. Pa svi to vide.
Gospodine Đeliću, idite kod ovog vašeg prijatelja DeŽera pa mu dajte, recimo ovaj predmet. Spor Dušana Obrenovića iz Niša pred Višim sudom u Beogradu, predmet nosi broj iz 2010. godine.
Međutim, predmet je krenuo tužbom od 18. oktobra 1971. godine, 40 godina traje sudski spor. Vaše reformisano sudstvo i sad vas pritiskaju da pravosuđe bude pod apsolutnom kontrolom EU, ne veruju oni vama, oni vas proganjaju, oni znaju tačno koliko su dali para i tačno znaju za te pare koji posao ste završili, koji posao niste završili. Taj posao na koji ste obavezali niste završili, ali to je prljav posao. To je posao protiv Srbije. To vi radite. Okvirni sporazumi, kakvi okvirni sporazumi, o čemu pričate, o zaduživanju države koja neće moći da digne glavu, a kritikuju vas vaši pajtaši iz prethodnih Vlada koji su kod tih istih banaka, pod istim uslovima zaduživali državu za neke druge stvari.
Nama je laka pozicija, kritikovali smo i jedne i druge, bez obzira na vaše agregatno stanje i bez obzira na ovo buduće stanje sa ovim građanima, možete da se javite između 8,30 i 9,30 tad razgovaram sa građanima, i vi mislite to ljudi ne vide.
Osamdeset posto građana Republike Srbije ne želi da čuje za vas. Ko god kreće sa pozicija proevropske stranke, pro NATO stranke, nemojte da idete na izbore ljudi, ništa nećete da napravite, imaćete samo neprijatnosti.
Da li možemo da obezbedimo ova sredstva za ovo što ste napisali da je neophodno? Možemo. Kako? Samo dva dana dovedite Miškovića, Beka, Peconija, onu braću kako se zvaše, pa ima ih 17, Todorović ih zna, i pozovite onog vašeg Gutu Radosavljevića, neka kaže kakva je crta, koliko su dužni?
Kako je to moguće, frizerkama naplaćujete, rigorozno zatvarate frizerske salone zbog poreza i doprinosa, a šta Mišković vam nogom otvara vrata. Pa tajno se sastaje sa Dinkićem i sa Tadićem na nekim lokacijama. Ovamo, navodno u velikom sporu, a tajno se sastaju, dogovaraju se oko čega se dogovaraju?
Kome odgovara Evropski put Srbije? Kriminalcima koji su tajkuni, koji su postali velika gospoda, niste znali kada je Darko Šarić slavio četvrtu milijardu evra što je zaradio, pa vaši bili na proslavi četvrte milijarde.
(Predsedavajući: Treći put, molim vas.)
Četvrti put da vam kažem ovo su nepovoljni krediti, ovu su samoubilački krediti. Pogledajte član 3. pod v) Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu. Pogledajte ročnost, dospelost i uslove pod kojima treba da se vraćaju ovi krediti, i stavite prst na čelo i razmislite da li ova zemlja, da li privreda, da li ekonomija ove zemlje može da obezbedi normalan život i servisiranje kamata, ne glavnice, samo kamata, ne može.
Koliko ste u rebalansu izmislili novih stavki za "Fijat", kamo sreće da su sve stimulacije za otvaranje radnih mesta u industriji otišle kao stimulacije poljoprivredi, tri puta veća korist bi bila za Republiku Srbiju, a ovako eno vam Rekovac dali ste pare, fabrika ne radi.
Još se nije rešio problem "JUMKA" od pre 10 godina, gde vam je vaš strateški partner pobegao, ta politika da izvuče Srbiju iz problema, to je nemoguća misija. Ovde se ubila želja i volja za ono što u narodu se kaže "u se i u svoje kljuse", ovde se ne promoviše rad.
Ovde se promoviše nešto što je mnogo strašnije, mnogo opasnije.
I na sledećim izborima građani Srbije će odlučivati pre svega o tome da li Srbija treba da postoji ili ne. Biće ili SRS ili ništa, ili Srbija ili ništa, sa vama niko više neće da ide. Pozivam građane Republike Srbije da osude ovu ovakvu politiku, nisu Srbi samoubice.
Nama ne treba kolektivno samoubistvo. Poslednji je trenutak da podignemo glas, ne trebaju nam ovakva zaduživanja. Od ovakvih zaduživanja naša deca neće imati perspektivu. Ovaj prostor neće imati perspektivu.
O tome treba da se razmišlja, a ne o anketama, procentima šta kaže neki DeŽer, šta kaže neki Maks, šta kaže neki File, minjon u pečurkama. Sa kime vi to razgovarate ljudi, o čemu vi razgovarate?
Hoćete da tiho date KiM, otvorili ste Vojvodinu, Rašku, a Mlađa će po unutrašnjosti ovo šest regiona, sve sa odgovorom ne možemo, to je neka realnost. Kakva je to realnost? Da se družim sa patološkim ubicom, pa patološki ubica je ubica. Da li će da te ubije ne zavisi da li su u dobrim ili lošim odnosima sa njima, on je patološki ubica, a vama diktiraju oni koji su unakazili ovaj narod i ovu državu. Vama diktiraju oni koji su pobili decu, koji nam otimaju KiM, koji nam otimaju perspektivu, sram da vas je.

Reč ima ministar gospodin Mrkonjić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, kao i uvek čast mi je da učestvujem u raspravama u ovom parlamentu, to je moja obaveza i dužnost, naravno teško je odvojiti emociju od onoga što je posao, četiri tačke su na dnevnom redu, bilo je puno priča oko nekih drugih stvari, a dužnost mi je kao čoveka koji ovde nastupa u ime Vlade da kažem nekoliko stvari, da odgovorim na neka mišljenja uvaženih drugova i gospode, od gospodina Krasića, Roganovića, Ilića, Đurića, i na kraju Obradovića.
Naravno, neću komentarisati gospođu Nadu Kolundžiju, jer nije tu.
Dakle, pod jedan, Vlada je apsolutno jedinstvena gospodine Krasiću, vama da odgovorim na ovome o čemu se ovde sada razgovara. Probaću u dve rečenice da vas ubedim u to.
Dakle, jeste građevinska operativa u teškoj poziciji, jeste da su krediti relativno skupi, ali isto tako jeste, a u krajnjoj liniji tim koji je sada ovde došao da mi pomogne to bolje zna od mene iz Ministarstva finansija, on zna da mi još uvek nismo prezadužena zemlja i kao čovek ovde sam nadam se najstariji u sali, kao čovek koji godinama radi ove projekte za svaki dobar projekat kredit nije skup. U saobraćajnoj infrastrukturi i u građevinarstvu ni jedan kredit nije skup. I još jednom to bi trebalo da kaže moj kolega Vuk Jeremić, sa kojim sam noćas o tome razgovarao, naravno da ćemo ići i prema Kinezima, ali i vreme mora da prođe da se neke stvari i dogovorimo, vidim da više znate od mene o tome šta je u Kini razgovarano.
Naravno, uzimali bi i povoljnije kredite, ako je to moguće, ali izuzev Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i Svetske banke najpovoljnijih kredita nema, povoljnijih kredita od toga nema. Još jedanput tvrdim u građevinarstvu u infrastrukturi ti krediti su apsolutno isplativi, i opet na famozni Koridor 10 vratiće pare za 10 godina, uloženih milijardu i dvesta, vratiće za 10 godina iza toga stojim, nadam se, da ću poživeti dotle i videćete rezultate.
Dakle, slažem se da u svaki projekat u koji ulažemo, za svaki projekat moramo imati računicu šta taj projekat vraća i kad se vraća. Ovi koji su danas na dnevnom redu, svi se vraćaju. Neću da komentarišem pojedinačno, jer vi dobro znate isto kao i ja.
Što se tiče stambenih kredita, pa danas Srbiji nedostaje 150.000 stanova. Naravno, moramo cenu svesti na realnu cenu, koliko naši građani mogu da plaćaju, mi to dobro znamo. Beogradu fali 100 hiljada stanova. Stepa Stepanović, sam, apsolutno ne može da pokrije sve to.
Što se tiče niskogradnje, odmah da kažemo da više o tome nema dileme. Nema problema sa poslom za putere u građevinarstvu.
Neko je ovde rekao, mislim da je to bio gospodin Đurić, pošto njegovu diskusiju vrlo cenim, da ga podsetim, ni jedan dinar danas se putarima ne duguje. Ima drugih problema. Ima problema što smo divlju privatizaciju i sada koristim priliku da podsetim poslanike – mi smo danas u kapitalizmu, da dodaam, liberalnom. U socijalizmu smo bili sa Slobodanom Miloševićem, danas ga nema, e kapitalizam ima svoje zakone i mi smo pored toga zemlja u tranziciji. Dakle, nigde tranzicija i privatizacija nisu lake, svuda su bolne, manje ili više. Mi se borimo koliko možemo i ova vlada je apsolutno jedinstvena na tome.
Velja je pokušao da me svađa sa mojim kolegama, nema govora. Svaku reč pohvale prihvatam, ali svaku reč kritike još više prihvatam ako je argumentovana. Ne argumentovane kritike ne prihvatam. Dakle, Vlada apsolutno zna šta radi i ovi krediti apsolutno ne remete koncepciju da mi nismo prezadužena zemlja. Govorim o sva četiri kredita.
Što se tiče onoga o čemu je govorio gospodin Obradović, naravno da je osnovni imperativ Vlade da rade naša preduzeća i da se zapošljavaju naši ljudi. Podsećam po ko zna koji put, ne samo ovde u Skupštini, tu sam nekoliko puta o tome govorio, po mom mišljenju, samo razvojni projekti zapošljavaju nove ljude. One ljude koji rade u proizvodnji moramo, takođe, zaposliti, ne možemo ih otpuštati.
Dakle, razvojni projekti, to su koridori, to su građevinska industrija, to su izgradnja stanova itd. To su razvojni projekti, oni zapošljavaju nove. Niko ne može drukčije to da objasni ili neka objasni. Neka uradi drugojačije. Ne možemo mi sada otpuštati sto radnika, pa onda otvoriti neku fabriku pa tu zaposliti novih sto. Nije to rešenje. Mi moramo i često puta sam bio kritikovan, čak sam i kao ministar, mada ni jednog radnika nisam primio u mom ministarstvu, bio protiv otpuštanja radnika, otpuštanja ljudi koji rade. Svaki čovek u ovoj zemlji je za mene značajan. Prema tome, dužnost Vlade jeste da zaposli naše građane i mi to radimo.
Naravno da i naša preduzeća koja pokušavamo da osposobimo, pre svega u građevinarstvu, lakše je u visokogradnji, tu se slažem, samo im treba posao i u industriji građevinskih materijala, teže je u putogradnji. Pokušavamo da ih osposobimo da mogu da idu na tendere sa stranim preduzećima. To je muka. To je ono što sada radimo.
Dakle, mislim da sam u Vladi jedan od najredovnijih članova, ni jednu sednicu Vlade nisam propustio. Nikad se ne bih složio da je drugo od ovoga što sada govorim. Dakle, ova četiri kredita o kojima govorite, garancije ili ugovori, apsolutno su u duhu onoga što Vlada smatra da treba da uradi i ni jednog momenta ne postavljam pitanje kredibiliteta ovih projekata.
Još jedanput, što se tiče odnosa prema Kini, o tome ste skoro svi govorili, naravno da bismo uzeli sutra ako je to moguće, verovatno će prvi krediti biti dati, odnosno prvo učešće Kineza biti na energetskim postrojenjima, termoelektrani itd, da sada ne ulazim u to, već imamo Kostolac, ali za to je potrebno vreme. Neke stvari danas moramo da rešavamo i ako to hoćemo onda moramo dati podršku ovoj vladi da ovaj posao završi.
Nisam znao da su izbori u toku. Znam da se šalite, nikakva izborna kampanja, barem što se tiče mog ministarstva i Vlade Republike Srbije. Pre ovog sastanka sam sa gospodinom Ilićem na hodniku na tu temu razgovarao. Ne znam šta je izborna kampanja. Vlada Republike Srbije radi tako, ako grešim ispravite me, kao da će Vlada biti ponovo izabrana. Ni jedan projekat koji radimo ne radim zbog toga da bi sebi napravio imidž. Svi projekti koje sada radimo apsolutno mislim da će iduća vlada nastaviti. To je suština. U kontinuitetu radi Vlada, a Skupština, po mom mišljenju, to treba da verifikuje i da pozdravi. Naravno, može da bude promašenih projekata, ali to nije ništa strašno. Zahvaljujem.