Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se već predsednik Vlade i ministar finansija dotakao jedne moje diskusije na član 1, gospodine Cvetkoviću, mogu samo da govorim ono za šta su mi dostupni javni podaci i smatram da je sajt Narodne banke javni podatak. Tamo nema zaduživanja u dolarima, nego piše da je najveći prihod u evrima – 724 miliona, a od prodaje evro obveznica. Ako ste to prodavali, odnosno kupovali dolare, gospodine Cvetkoviću, čini mi se da je već 3% na kursne razlike izgubljeno. Znači, samo zbog kursnih razlika 21 milion evra je neki veći dug u ovom trenutku.
Mislim da je suludo baš do te mere ići u tu trgovinu, pogotovo ako nam nije potrebno. Da li je to predviđeno Zakonom o budžetu za 2011. godinu? Vi možete zakone da tumačite kako god hoćete, to smo već više puta videli. Kako vam kad zatreba, vi ćete reći – podrazumeva se. Ako se nešto podrazumeva u Zakonu o budžetu za 2011. godinu, zašto se to ne podrazumeva i u rebalansu budžeta za 2011. godinu? Ovde lepo piše da će se iz primanja ostvarenih od emisije evro obveniza državnih hartija od vrednosti emitovanih na inostrano tržište, u domaćoj i u stranoj valuti, u inosu od najviše 102 milijarde dinara. Da li ima takvo neko ovlašćenje za Vladu Republike Srbije u Zakonu o budžetu? Nema.
Kada je priča oko banaka i kontrole banaka, slažem se da bankarsko tržište treba koliko-toliko da bude liberalno, pogotovo kada je u pitanju poslovna politika banaka. Ali, hajde malo da pogledamo šta su sve to banke radile unazad nekoliko godina i ono što je ova Vlada mogla, da ne bude mešanja poslova u banke, da uradi, a nije. Prvi problem koji jeste nastao sa bankarskim sektorom, kada je ona postala konkurencija privredi, bio je u periodu kada uopšte nije bilo potrebno u toj meri zaduživati državu. Često su se krediti, odnosno često su se emitovale državne hartije od vrednosti iako za to nije bilo opravdane potrebe. To ste čak i vi u onom čuvenom budžetu za 2008. godinu, jedan je bio u deficitu, a drugi u suficitu, da kažem, donekle ispravili.
U periodu od 2005, 2006. i 2007. godine, referentna kamatna stopa je bila 16, 17 i 18%. Država se zaduživala po 22 – 23%, a građani još više. Privreda otprilike kao i građani. To nije ništa drugo nego je primarna emisija u virtuelnom obliku, jer novac nije samo ono što se štampa nego i ono što je na računima preduzeća, banaka i drugih institucija.
Taj novac koje su banke zarađivale od države i zarađivale od građana kroz visoke kredite, visoke kamatne stope u toku 2010. godine, za oko 2,5 milijarde evra, nestao je iz Srbije. I za toliko su umanjene naše devizne rezerve. Onda smo sada prinuđeni da se zadužujemo na stranom tržištu pod nepovoljnijim uslovima, nego što smo se to zaduživali kod nekih naših banaka, jer ako pogledate član 3. vidimo da su tu neke kamate 3%, 4% plus euribor itd. Znači, u tome je problem.
Može neko da kaže da to nije posao Vlade Republike Srbije. Po zakonu o NBS ,koji je važio do pre godinu i po dana, i Zakonu o deviznom tržištu, poslove kontrole je obavljala i NBS. Po zakonu o Vladi iz 2008. godine, to je prebačeno u nadležnost Vlade RS, odnosno Ministarstva finansija. Da li neko može da mi kaže odakle jedna takva logika da, zato što ni jedan dinar, ni jedan evro, ni jedan dolar ne mogu da izađu iz zemlje bez servisa NBS. Nemoguće je.
Ali se došlo na to rešenje kada su počele priče o pranju novca "Hipo-Alpe-Adria" banke preko Crne Gore, Srbije i Mađarske. Tada tadašnji guverner nije radio svoj posao, prebacio je to u Ministarstvo finansija, koje u tom trenutku nije bilo nadležno i niko nije kriv. I sad, pod izgovorom liberalizacije bankarskog sektora, pod izgovorom da to nije u skladu sa propisima STO, čiji nismo ni član, iako nastavimo ovako, nećemo nikad ni da budemo, jer nećemo imati šta da im prodajemo, osim da od njih kupujemo, mi ulazimo sad u ovakve probleme. Znači, sad smo prinuđeni da se zadužujemo pod nepovoljnijim kamata.
Bilo bi pošteno da znamo i rokove otplata tih kredita. Danas je EU na vrhuncu svoje krize. Ako to dospeva za četiri ili pet godina, a realne su pretpostavke da će za četiri ili pet godina doći do stabilizacije evra, a zadužujemo se u drugim valutama, kako će to da izgleda? Koliki će da budu troškovi, da li smo ostvarili dobit ili gubitak?
Kad su u pitanju drugi stavovi za koje smo tražili da se brišu, to je konsolidovani račun Trezora. U redu, razumem da se pojavi potreba da Vlada negde interveniše, da ima budžetskih korisnika koji jednostavno ne stignu da utroše ili u tom trenutku imaju slobodna sredstva, ali ne mogu da razumem da to nije obaveza da se vrati do kraja fiskalne godine, jer u konsolidovanom računu Trezora su i lokalne samouprave i one uzimaju kredite i one se zadužuju, a možda stignu da ne potroše, možda su odvojili sredstva. To ne može da bude jedna posebna politika zbog loših procena ili loše rashodne strane budžeta.
Kad kažete da se državni dug posmatra u odnosu na bruto proizvod, verujem potpuno ste u pravu. Međutim, u onom delu kada kažete da je to manje u odnosu na prethodnu godinu, samo u nominalnom iznosu je veće, u procentualnom je manje, gospodine ministre, predsedniče Vlade, ako je tako, zašto vam se poreska strana ona iz potrošnje ne iz dobiti nego iz potrošnje smanjuje? Vama je manji poreski prihod od poreza na dodatnu vrednost i to dokazuje da nešto nije u redu sa Republičkim zavodom za statistiku, koji vam tvrdi suprotno i daje toliko veliki porast bruto domaćeg proizvoda. Znači, nisu samo sve statističke metode. Najrealnije stanje u državi jeste kad se vidi koliko država iz potrošnje iz dobara i usluga ostvaruje prihod, onda imamo pravu vrednost kakva nam je bruto domaćeg proizvoda.