Pre nego što pređem na meritum, izraziću žaljenje što se zlonamernim pristupom ograničavaju moja poslanička prava. Žaljenje imam prava da izrazim i žaljenje koje izražavam jeste deo teme o kojoj govorimo. Sve je ovo što se događa u Skupštini vezano za temu i vezano za ono što je naš osnovni posao. Ako neko ima pravo da ima takav odnos prema izlaganju poslanika, i ja, kao narodni poslanik, imam pravo da izrazim žaljenje. To pravo poslanika niko ne može da mi oduzme.
Takođe, vrlo je hrabro profesoru prava tumačiti Poslovnik, kada se za Poslovnik niko nije kačio niti se bilo ko pozivao na Poslovnik. Ono što sam želeo da kažem jeste uvod u ulazak u meritum onoga o čemu želim da izlažem. Jako mi je žao što ste moj pristup protumačili pogrešno i što ste to izrazili na tako bahat način. A sada bih prešao na temu.
Govoriti o ovom zakonu, razmišljao sam da li uopšte da učestvujem u raspravi jer, ono što je navedeno u delu obrazloženja koje se zove – razlozi za donošenje zakona, urađeno je pristojno, rekao bih korektno, struktura zakona je urađena korektno, uz uvažavanje onoga što je rekla koleginica Gordana Pop-Lazić a tiče se jezika i stila, o tome bismo mogli da raspravljamo. Dakle, previše razloga za kritiku onoga što se zove meritum zakona nema. Naročito što su i o nedostacima zakona ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa jako korektno govorili, tako da ja ne bih ponavljao ono što je govorila koleginica Judita Popović, niti ono što je kolega Palalić na jedan jako korektan način kroz svoju analizu izneo. Već sam rekao da je vrlo korektno ukazala na jezik i stil i koleginica Pop-Lazić.
Ali, diskusije koje sam slušao i odgovori gospodina ministra su me naveli na to da dam neke svoje impresije koje se tiču zakona uopšte, ali koje se tiču ne samo onoga što je meritum zakona nego onoga što se zove postupak donošenja zakona i onoga što se zove primena zakona. Sve je to suštinski vezano za zakon o kome govorimo.
Kada sam govorio o nedostacima, pozvao sam se na ono što je rekao kolega Palalić. Dakle, neću ponavljati ono što je rečeno, samo bih se zadržao na nečemu što se tiče onoga što se zove nadzor nad organima uprava u pokrajinama. Naravno da LDP podržava apsolutnu odnosno potpunu autonomiju Vojvodine, ali je sasvim razumljivo da je potrebno da se zakonopisac, a i zakonodavac kada usvaja jedan zakon, osvrnu na ono šta su ovlašćenja republičkih organa i na poslove nadzora republičkih organa u samim pokrajinama. To je jedan od nedostataka ovog zakona.
Dodao bih i to da ne samo u ovom zakonu, nego i u mnogim drugim zakonima, se nigde ne pominje kako republika svoja upravna ovlašćenja vrši na celoj svojoj teritoriji? Da li to znači da vladajuća većina odnosno Vlada Srbije svesno krši Ustav, prećutno priznajući kroz ovakve zakonske tekstove da KiM više nisu u sastavu Republike Srbije? Na to pitanje nismo dobili odgovor. Nezavisno od programskih opredeljenja moje partije, sa pravničkog aspekta, to je činjenica i mi na to pitanje zaista nismo dobili odgovor.
Takođe se gospodin ministar osvrnuo, dajući obrazloženje odnosno odgovarajući kolegi Palaliću, da je mnogo toga nužno da država učini kako bi joj se vratio autoritet. Pomenuo je nešto što ga vređa i što u krajnjem slučaju svakog građanina Republike Srbije treba da vređa, a to je pitanje zastave na zgradama državnih organa u Preševu koje su često iscepane. Uopšte ne razumem zašto se, obrazlažući jedan zakon koji je poprilično korektno urađen, zašto se koristi takva zamena teza? Zna se odnos prema zastavi, da može da se podvede pod odredbe Krivičnog zakonika a sve što može da se podvede pod odredbe Krivičnog zakonika posao je policije i pravosuđa.
Zašto nam ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu to objašnjava? Da li želi da pokrije nesposobnost i nerad drugih državnih organa? Ovo nije pitanje samo za ovaj dom u kome donosimo zakone, to je pitanje opšteg bitisanja države Srbije.
Takođe, nešto što je suštinski vezano ne samo za ovaj zakon nego uopšte za zakonsku proceduru jeste – postoji li vladina većina za ovaj zakon i kako će se odvijati izglasavanje ovog zakona? Nisam siguran da je Vlada obezbedila nesmetan tok ovog postupka. Zašto nisam siguran? Zato što slušam predstavnike vladajuće većine kako govore sa apsolutno opozicionih stanovišta. Ja znam da se bliže izbori i da je pred izbore najbolje biti opozicija, ali, takođe znam i da vršiti vlast tri godine za sobom povlači i odgovornost. Nemojte, kolege iz vladajuće većine, kao "pontijev pilat" da perete ruke u odnosu na sve ono što je rađeno prethodne tri godine.
Gospodin ministar je govorio o primeni zakona, da se napravi konkuretna državna uprava, da se vrati autoritet državnim organima, itd. Ne znam zašto su državni organi izgubili autoritet? Očigledno, ako ministar kaže da državnim organima treba da se vrati autoritet, znači da ti državni organi nemaju autoritet.
Kada se pominje primena prava, to nije samo pitanje merituma ovog zakona i ono što će ovaj zakon nakon donošenja sa sobom doneti, to je opšte pitanje za sve državne organe. Kako nam se primenjuju zakoni? Da li zbog neprimene zakona ili zbog nesposobnosti državnih organa, kako organa državne uprave tako organa MUP, tako i organa pravosuđa. Zbog njihove nesposobnosti dolazi do toga da nam pripadnici pojedinih državnih organa divljaju, skrnave prava pojedinih građana ove države, diskriminišu položaj vodećih političara u ovoj državi a da za to nikome ne odgovaraju.
Konkretno, ilustracija - gospodin Čedomir Čupić, član Agencije za borbu protiv korupcije, ne samo da je izašao iz okvira svojih kompetencija, nego gomilom zloupotreba unosi nemir na političku scenu Srbije, diskriminišući konkretno Čedomira Jovanovića, Liberalno demokratsku partiju, radeći na tome da Visoki savet sudstva više ne postoji tako što direktno atakujem, ne znam po čijem nalogu, ali znam da je po nalogu na prof. Dimitrijevića, kao člana Visokog saveta sudstva, kršeći sve norme pristojnog ponašanja i sva pravila, odnosno sva ovlašćenja koja mu položaj u Agenciji za borbu protiv korupcije daje.
To je državni organ, država u odnosu na sve to ćuti. To što je gospodin Čupić radio, pa žao mi je što ne mogu da elaboriram više, jer ako bih nastavio da elaboriram morao bih da koristim reči koje se ne nalaze u standardnim rečnicima. Na takvim anomalijama, prema takvim anomalijama država nema nikakvu neophodnost, država užasno i opominjujuće ćuti.
Kako onda, sada govorimo o primeni zakona koji će uvesti nekakav red u inspekcijski nadzor, u organima državne uprave kada imamo ovakvo faktičko stanje. I na to pitanje državni organi, i na to pitanje Vlada nama ne daje odgovor. I što je najžalosnije kolege iz vladajuće koalicije, posebno kolege iz Demokratske stranke nad tim ćute. Nismo čuli da se uputi ijedna ozbiljna kritika na očiglednu anomaliju čitavog našeg društva, ne samo našeg političkog sistema. To opominjujuće ćutanje je u stvari slika dekadencije naše države.
Jednom sam, mislim baš za ovom govornicom rekao da Demokratska stranka liči na Socijalistički savez radnog naroda. Žao mi je što je tako, ali voleo bih da se zamisli nad tom kvalifikacijom, jer zna se kako je završio Socijalistički savez radnog naroda, utopio se u SPS. Hvala na pažnji.