Narodni poslaniče, upozoravam narodne poslanike koji ne govore o temi dnevnog reda. Ovlašćenja da kao predsedavajući prekidam je korišćeno samo u tom slučaju. Članovi Poslovnika koji me obavezuju da izričem kazne su poznati meni, kao i vama. Prema tome, ako vas podsetim da morate da govorite o temi dnevnog reda, onda vas istovremeno i molim da stvarno govorite o temi dnevnog reda. U tom smislu je jedini razlog zašto vas prekidam. Dakle, o temi dnevnog reda.

Ukinuto je rešenje koje je doneto u upravnom postupku i presudom Upravnog suda  naložen je novi upravni postupak. Sada mi je jasno. Znači, nalazim se na terenu upravne stvari i upravnog postupka.

Narodni poslaniče, govorite o upravnom sporu. Ako insistirate početiću da primenjujem članove Poslovnika koji podrazumevaju da vam izričem opomene. Ukoliko želite incidente i ukoliko smatrate da samo za vas ne važe pravila koja važe za drugih 200 i koliko poslanika, onda sam u obavezi da vas podsetim da pravila za vreme sednice Narodne skupštine važe jednako za sve i da ne postoji ideja, da ne postoji izlaganje koje može biti izuzeto od pravila koja su za sve nas jednako propisana. Dakle, molim vas o dnevnom redu.

Prvostepena i drugostepena rešenja o eksproprijaciji donose se u upravnom postupku, donose se pred upravnim organima, a njihovu konačnu zakonitost ceni neko drugi. Neću da ga pomenem. Zašto upravna inspekcija nije izvršila kontrolu kako se sprovodi upravni postupak kad je u pitanju eksproprijacija zemljišta, nekretnina i raseljavanje groblja u Vreocima, s obzirom da su svi argumenti na strani seljaka iz tog mesta? To je odavno javna stvar. Ona može da se uporedi sa činjenicom šta bi se desilo, ne daj Bože, da na teritoriji gde se nalazi Narodna skupština, dole postoje velike količine uglja, da li bi onda policija obezbeđivala rušenje zgrade Narodne skupštine? Šta da radi upravna inspekcija? Zašto se ne oglašava?
Dalje, ovde vam je ideja da se zavede red u pogledu poštovanja Zakona o opštem upravnom postupku. U potpunosti bih vas shvatio da ste ovim predlogom zakona propisali samo formalno procesne aspekte primene Zakona o opštem upravnom postupku. A vi ste napravili svojevrsnu papazjaniju, miks. Istovremeno insistirate na centralizaciji poslova inspekcijskog nadzora kad je u pitanju poštovanje upravnog postupka, a istovremeno stranke vlasti vode postupak decentralizacije, deatatizacije, razgradnje i da ne pričam dalje. A onda dajete odredbu da možete te poslove da poverite Gradu Beogradu, pa znate da Grad Beograd ima recimo Agenciju za reviziju. Oni imaju Agenciju za reviziju. Je li vi znate da postoje toliko agencija koje u opisu svog posla imaju i inspekcijski nadzor? Da li agencija može da ima inspekcijski nadzor? Pa, predali ste većinom glasova ovde. Predali ste.
Zašto pričamo o plišanoj zavesi? Evo napokon je Komunalna policija počela da juri po parkovima ove što šetaju kučiće, da ih teraju da stavljaju korpice na usta. Napokon. Na nije bilo javnosti da se digne zbog ove dece koja su stradala, ni to ne bi radili, a paradiraju. Isto nam je epohalno najavljeno - samo da dobijemo Komunalnu policiju rešili smo pitanje bespravne gradnje. Hajde da vidimo ...

Narodni poslaniče, zakon o upravnoj inspekciji je, ja vas molim, nije zakon  o Komunalnoj policiji.

Pa, dobro, gospođo Čomić, ako mislite svakih dva minuta da me prekidate, možete nije to problem, ja se ne ljutim ...

Narodni poslaniče, ako vi mislite da na svakih par minuta možete da kršite odredbe Poslovnika, a da ja to ne slušam, onda ne mislite dobro. Dakle, vi ne kršite odredbe Poslovnika, ja vas ne prekidam, sednica teče u skladu sa članom 27.

Dobro. Ovo je načelna rasprava i moguća su šira obrazlaganja i poređenja, ona ničemu ne smetaju. Zapamtite, vi ste ovim predlogom zakona propisali da postoji ovlašćenje upravne inspekcije i da kontroliše paradržavne organe, pa čak i one organizacije kojima ne povereno vršenje javnih ovlašćenja. To znači i "Elektroprivreda" i "Vodovod i kanalizacija" i "Telekom".  Tako ste napisali u Predlogu zakona, to stoji. Da li biste onda vi mogli preko upravne inspekcije da rešite problem koji, recimo, jedan direktor "Elektroprivrede" stvara građanima jednog sela  u opštini Ivanjica? Ne možete. Uvek je upravna inspekcija išla po nečijem nalogu. Pogledajmo se  u oči. Da li je za proteklih 20 godina na zahtev nekog građanina upravna inspekcija prekontrolisala kakav je taj upravni postupak povodom te upravne stvari koju je inicirao neki građanin? Nema.
Nema tog izveštaja, nema tog nalaza. O čemu mi onda pričamo? Nisu naši problemi ko radi u državnoj administraciji i kako on primenjuje pravila opšteg upravnog postupka, to može svaki šef odeljenja da zavede u red. Naši problemi su kada dođe sms poruka, naši problemi su kada dođe naredba sa visine, to su naši problemi. Ako vi meni ne verujete, uzmite šta je napisao ovaj gospodin Tadić. Vrvi od predmeta i od slučajeva i situacija kada upravna inspekcija je morala da interveniše, a nijedanput nije intervenisala. Zašto? Zato što je bila sms poruka visokog funkcionera, tu stvar ne diraj, pa se onda iznenadimo kada u nekoj televizijskoj emisiji istraživačkog novinarstva izađu podaci, pa se vidi da to ima neku svoju istoriju koja baš nije bila toliko tajna, naprotiv, bila je poprilično javna i svi su za to znali unapred. Pa naravno da se u ovoj državi najviše stvari rešava u upravnom postupku. Naravno, ali mi uopšte nije jasno odakle vam ideja da vi kontrolišete kancelarijsko poslovanje tužilaštva i suda kada oni imaju svoje više ograne, državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva. Da vi kontrolišete kako se zavodi predmet u sudu ili u tužilaštvu­­? Koja je ta korist za običnog čoveka ukoliko vi kažete - lepo je zavedeno, ali 41 godina taj predmet stoji u sudu?
Prošli put sam vam mahao sa predmetom Dragana Obrenovića iz Niša, koji je oktobra 1971. godine podneo tužbu, a do dana današnjeg ne postoji prvostepena presuda. Četrdeset i jedna godina se vodi postupak, i šta bi tu upravna inspekcija mogla da uradi? Da li je na svake dve godine rasknjiženo i dobio novi broj u upisniku, je li to? Pa za to nam ne treba upravna inspekcija. Upravnoj inspekciji nije mesto u sudu, ali je problem naš što ćuti i Visoki savet sudstva, što ćuti i veće tužilaca.
Okrenite se molim vas, pa pogledajte gospodina Veljka Odalovića. Što ne dođete da proverite odakle 369 zaposlenih u Narodnoj skupštini, kako je moguće da jedan referent u Narodnoj skupštini prima 50% veću platu nego Boris Tadić? Novine su pisale, hajde to rešite. Evo, Veljko bi vam bio zahvalan, on ne može da izađe sa tim na kraj. Rešite taj problem autoritetom inspekcije. To je taj problem kod nas. Evo ga sms.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče to je vaš telefon.)
Moj telefon, Miki Rakić me zove, kaže - preterao si.
(Predsedavajuća: Ometanjem mobilnog telefona može samo pored poslanika čiji je mikrofon uključen.)
To je možda i Boris Tadić, možda se hvali za ovih 130.
(Predsedavajuća: Javite se možda je nešto važno.)
Računam, da predstavnici Vlade mogu da izvrše odgovarajuće korekcije ovog predloga zakona, samo treba da se pojave u prostoriji gde se slavi 130 godina prijateljstva sa SAD i da preuzmete njihova pozitivna iskustva dobre administracije. Uzimajte dobra iskustva, a nemojte da uzimate iskustva bombardovanja, molim vas, to je sledeća tačka dnevnog reda.

Narodni poslaniče vreme koje je na raspolaganju je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)
Narodni poslanik Jovan Palalić, ima reč. Pet minuta i 30 sekundi. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, žao mi je što gospodin ministar nije tu, želeo sam da nastavim polemiku sa njim, s obzirom da mi neopravdano nije data replika u prepodnevnom delu rasprave, upravo u vezi suštine spora između poslaničke grupe DSS i Vlade Republike Srbije povodom ovog zakona.
Mi smo danas više puta govorili da je suština u tome da se zakoni koji su doneti primenjuju, da se poštuju i naravno da se sve njihove odredbe koje su preuzete iz drugih zakona dosledno sprovode. I to je suština problema koji mi danas imamo kada raspravljamo o ovom zakonu.
Kada sam jutros kritikovao donošenje ovog zakona vrlo sam konkretan bio kada sam rekao da je on potreban i da je propisan Zakonom o državnoj upravi, ali sam rekao još jednu stvar koju je ministar namerno prevideo u svojoj diskusiji i to je suština odgovornosti koju Vlada Republike Srbije i ministarstvo imaju. Pored člana 45. Zakona o državnoj upravi koji propisuje obavezu formiranja uprave inspekcije, ministarstvo i Vlada imaju obaveze iz člana 18. stav 2, a to je da se inspekcijski nadzor uređuje posebnim zakonom. Ko je obavezan i odgovoran za celokupnu državnu upravu? Pa nije valjda Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu odgovorno samo za svoje ministarstvo, i samo se bavi inspekcijama koje su u nadležnosti Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu?
Znači, gospodo vi niste uradili ovaj posao, jer na sve onda ostale inspekcijske poslove primenjivaće se sada odredbe starog zakona. Vi ste vodili računa samo o vama, a prenebegli ste odgovornost ministarstva koje mora da vodi računa o čitavom sistemu državne uprave. O tome smo mi danas govorili. Donesite prvo opšti zakon o inspekcijskom nadzoru, a posle, naravno, i zakon o upravnoj inspekciji i naravno i druga ministarstva donose zakone kojima će regulisati inspekciju u svojim oblastima, ostali organi državne uprave. Niste uradili posao, o tome sam danas govorio, a ne o tome da li je ovo nasleđena obaveza. Naravno da jeste, ali kao drugi korak. Prema tome, ministarstvo mora da se bavi državnom upravom, a ne samo svojim ministarstvom.
Kada smo govorili o primeni zakona, sprovođenju i poštovanju zakona, govorili smo i o Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih u državnim organima. Ovim zakonom stvarate mogućnost novog zapošljavanja u državnim organima. Derogirate ovim zakonom o čemu smo ovde raspravljali pre dve godine, čak da se smanjuje broj zaposlenih u Republičkim organima. A ne, sada mi zapošljavamo nove ljude. To je suština, da li se poštuje i sprovodi zakon. Da li se poštuje Zakon o državnoj upravi, i sprovode se obaveze koje imate, da li se sprovodi Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u državnim organima i ograničava se broj zaposlenih ili menjate taj zakon? Stavite ga van snage, a onda zapošljavajte nove ljude. To je suština onoga o čemu danas ovde govorimo, da poštujemo zakone koje donosi Narodna skupština, a ne da ih kršimo zato što svako ministarstvo ima svoju neku ulogu i svoju želju.
Kada smo govorili o opasnostima, nismo govorili o potrebi upravne inspekcije nego o tome da se formira posebni inspektorat. Ko će sada da spreči Ministarstvo zdravlja i životne sredine da formira svoje inspektorate? Može li neko da ih spreči posle ovoga? Ne može, sami će to da urade. Ministar Marković je probio led, odlično, sada ćemo mi to da uradimo. Naravno da to onda stvara mogućnosti novih zapošljavanja. Nije stvar samo u zapošljavanju nego i u novoj organizaciji, i to iziskuje nove troškove.
Zakon ne da nije u pravom trenutku donet, nego zakon direktno suprotan Zakonu o maksimalnom broju zaposlenih i nije na pravi način donet, tj. nije donet zakon koji je prethodno morao biti donet i predložen od ovog ministarstva, a to je zakon o inspekcijskom nadzoru, na to vas obavezuje član 18. Kada pišete obrazloženja, ne slažem da je obrazloženje dobro, budite korektni, pa navedite i član 18, a ne samo član 45.
Kada je u pitanju politizacija i depolitizacija, o tome smo danas imali polemiku. Slažem se da je konkursom postavljeno, kako je rekao ministar, 140 i nešto lica od kada je on ministar, za četiri i po godine. Ali, koliko ima položajnih mesta? Ima preko 400. Šta je sa ostalim mestima? Šta je sa pomoćnicima ministara? Mi pričamo o depolitizaciji, ne moramo da govorimo o nižim službenicima, pričamo o pomoćnicima ministara koji su po zakonu obavezni da se biraju na konkursu. Najveći broj, ne govorim o vašem ministarstvu gde je taj posao urađen, u najvećem broju ministarstava taj posao nije urađen. Ljudi su po partijskim linijama postavljani, postavljani, a ne birani po konkursu i to je problem.
Kada sam pominjao izveštaj Evropske komisije, pominjao sam ga naravno u onom delu koji krši Ustav Republike Srbije i o tome bi trebalo Vlada Republike Srbije i Narodna skupština da se izjasne, Srbija nema 122 opštine, nego 150 opština. Ovde se Kosovo namerno u izveštaju Evropske komisije odseklo iz Srbije. Govorio sam o tome da vas oni kritikuju i oni kažu – zapošljavate bez kriterijuma, uticaj politike i najviši službenički nivoi nisu do sada rešeni.
To je ovo o čemu ja sada govorim. Više od 200 mesta na položajima nije rešeno. To je pitanje. Naravno, ovde nije ministar Marković, molio bih ga da interveniše i usprotivi se ovom Izveštaju Evropske komisije koji je izostavio Kosovo iz Republike Srbije po broju opština i autonomnih pokrajina. Ovo je sramno i Narodna skupština bi ovo trebala da prigovori, a ne da se hvali ovakvim izveštajem. Hvala.