Narodni poslaniče, molim vas da se vratite dnevnom redu. Koliko god bila zanimljiva ilustracija o optužnicama, o suđenju u Hagu, ipak je toliko daleko od dnevnog reda da ne može da se poveže, pa vas molim, o dnevnom redu.
Ne mogu da vam dozvolim narodni poslaniče, nije ideja da se govori u skladu sa dnevnim redom, da narodni poslanik kaže šta ima mimo dnevnog reda, pa onda da se kaže – e, ovo je sve bilo vezano za dnevni red.
Ministra sam podsetila da takođe ima obaveze kao učesnik sednice, ako slušate šta govorim kada se obraća, jer jedino ja mogu da prekinem učesnika sednice.
Pokušaću gospođo Čomić, nisam naročito pametan čovek, uložiću sav svoj intelektualni potencijal da u tome uspem, a ako ne uspem, šta da se radi. Dakle, dana 23. januara 1990. godine Vojislav Šešelj je postao vođa Srpskog slobodarskog pokreta, a 14. marta 1999. godine ušao je u koaliciju sa Vukom Draškovićem, takođe srpskim nacionalistom, i osnovao SPO.
Narodni poslaniče, da bih poštedela i vas i mene procesa koji podrazumeva izricanje kaznenih mera, molim vas da, ili ćete iskoristiti svojih pet minuta koji su vam preostali na raspolaganju da govorite o dnevnom redu, ili ću vam se zahvaliti.
Želite još pet minuta? Samo se prijavite i izvolite.
Gospođo Čomić, predlažem, ali molim vas nemojte to da mi uzmete za zlo, da pre početka sednice nam kažete spisak zabranjenih reči koje ne smeju da se upotrebljavaju u Narodnoj skupštini. Dakle, zabranjene reči su Vuk Drašković, Zoran Osmajlić…