Narodni poslaniče, ja vas molim u skladu sa Poslovnikom i malo uljudnije o kolegama narodnim poslanicima.

 Ja se najuljudnije izražavam, gospođo Čomić.

 Da se obraćate uljudno, ne bih intervenisala.

 Uvek sam u sali kad pričam. Nikada ne glasam iz Bodruma, nemojte da zaboravite to, iz Soluna, iz Bodruma, ne glasam nikad.

 Narodni poslaniče upozoreni ste na ophođenje, a ne na glasanje. Ne spominjem to da nikad ne glasate u Skupštini, nego o tome da ste u obavezi da  se ophodite kako Poslovnik kaže sa drugim kolegama narodnim poslanicima.

 Naravno. Znači, da rasčistimo neke stvari. Ovo jeste političko pitanje. Znam da postoje neraščišćeni računi, ali postoji i lepak koji vezuje. Vaša netrpeljivost sa SPS je poznata, ali je pitanje šta vas sad vezuje. Šta vas vezuje?
Poznato je da postoji i potreba da se neko revanšira, jer je svojevremeno Vuk Drašković sa SPS promenio jednog gradonačelnika. Koja je to igra, šta je tu sad lepak, u političkom smislu reči? Istrajavate na proevropskom i pronato putu.
Imate istog gazdu i morate da branite i šahovski klub i džudo klub, iako je i vrapcima sve jasno da to baš nije regularno. Ali, znate onu staru izreku - čavka čavki oko ne vadi. Hvala što ste imali strpljenja, gospođo Čomić.

 Dvanaest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić, a posle njega narodni poslanik Milorad Buha. Ukupno vreme na raspolaganju je 15 minuta.

Dame i gospodo, pobrojaću nekoliko životno važnih pitanja za Srbe u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, na čijem rešavanju, po mom mišljenju, gospodin Srećković nije radio onoliko koliko je mogao i koliko je morao. Jednostavno, mi iz SRS smatramo da je sredstva u iznosu od 30 miliona, koje je potrošio na ove stvari za koje smo čuli, bilo mnogo korisnije upotrebiti za ukazivanje na nerešene životne probleme koji se tiču položaja srpskog naroda u BiH i Hrvatskoj.
Osnovno, najvažnije je pitanje kojim je ministar Srećković trebao da se bavi u svom mandatu jeste pitanje povratka prognanog srpskog stanovništva u Hrvatsku. Podsećam da je u vreme rata iz Zagreba i ostalih hrvatskih gradova proterano 250 hiljada Srba, a iz Republike Srpske Krajine oko 300 hiljada pripadnika srpskog naroda.
Do sada u Hrvatsku, 16 godine posle rata, vratilo njih slovom i brojem 45 hiljada. Smatram da je to problem koji vi zanemarujete. Hrvatska politika, Hrvatska država svojom politikom sprečava povratak srpskog stanovništva. To je politika zastrašivanja koja se stalno svodi na iznenadna, ali i stalna hapšenja, na podizanja lažnih optužnica i na montirane sudske procese.
Podsećam na onaj čuveni podatak o suđenju Svetozaru Karanu iz Korenice, koji je osuđen na 14 godina zatvora za zločine koji su, citiram presudu – on i njegovi preci zajedno sa Turcima Osmanlijama nad hrvatskim narodom sproveli pre 500 godina.
Takođe, ukazujem na činjenicu da je Hrvatska protiv pripadnika srpskog naroda pokrenula 72 hiljade istražnih postupaka. Sledeći postupak kojim bi trebalo da se bavite je taj da je više od dve hiljade Srba iz Krajine u odsustvu, u montiranim sudskim procesima osuđeno na višegodišnje kazne zatvora.
Sledeće, što je možda sada i najvažnije, jeste to da Srbi koji su se vratili u Hrvatsku ne mogu da nađu posao, posebno ne mogu da se zaposle u javnim službama. Sledeće pitanje je pitanje slobode izražavanja Srba u Hrvatskoj. Oni nemaju potpunu slobodu izražavanja, kada je u pitanju nacionalna i verska pripadnost. Vi znate za podatak da je već bilo nekoliko slučajeva da su Srbi u Hrvatskoj nasilno pokrštavani, kao što znate za podatak da imate niz škola u Hrvatskoj gde su srpska deca, pravoslavna deca prinuđena da slušaju rimokatoličku veronauku.
Sledeća stvar koja nije nimalo banalna je činjenica da Srbi u Hrvatskoj nemaju pravo da sahrane svoje mrtve. Podsećam vas da je u ratu u Hrvatskoj poginulo više od sedam hiljada Srba iz Krajine i ostalih delova Hrvatske. Do sada nije sahranjeno po pravoslavnim običajima, na grobljima, od strane njihovih porodica, 1.800 ovih nesrećnika. Hrvatska vojska, hrvatska policija skrivaju masovne grobnice ubijenih Srba. Sa druge strane, postoji 600 grupnih i pojedinačnih grobnih mesta koja su poznata lokalnim srpskim vlastima u Hrvatskoj i poznata porodicama, ali Hrvatska sprečava ekshumaciju tih grobnica.
Sledeće, Hrvatska odbija da Srbima vrati otetu imovinu. Procenjuje se da je Srbima u Hrvatskoj oteta imovina koja vredi oko 30 milijardi evra. Pored ostalog, u pitanju je 40 hiljada stanova. Znate za taj problem oduzimanja stanarskog prava ljudima koji su živeli i radili u Hrvatskoj. Šeststotina hiljada hektara zemljišta, od toga 320 hiljada hektara oranica, 120 hiljada hektara šuma, čak 400 hiljada traktora i drugih poljoprivrednih priključnih mašina, 10 hiljada vinograda sa više od milion čokota vinove loze i više od 900 hiljada grla stoke, zvanični podaci 220 hiljada goveda, 20 hiljada konja, 260 hiljada svinja, 280 hiljada ovaca, 100 hiljada koza i 120 hiljada košnica pčela.
Isto je stanje, ista meta, isto odstojanje kada je u pitanju položaj srpskog naroda u BiH. Podsećam vas da je u srednjoj Bosni izvršeno etničko čišćenje, u toku kojeg je više od 500 hiljada pripadnika srpskog naroda proterano sa tog područja. Od rata je prošlo 16 godina. U BiH vlada mir, međutim, do sada se u srednju Bosnu vratilo manje od 10 hiljada Srba. Nisam čuo da ste vi kao ministar nadležan za to pitanje nekad pomenuli to pitanje, pomenuli taj progon, u javnosti, u intervjuu, u novinama, u nekom političkom nastupu, a kamo li da ste to pitanje postavili u političkom dijalogu sa predstavnicima vlasti u Sarajevu.
Imate 580 čisto srpskih sela i zaseoka u BiH koja su potpuno mrtva. Muslimani su za vreme rata pobili ili prognali stanovništvo. Posle rata su sprečili povratak prognanog stanovništva.
Imate sledeći zvaničan podatak, podatak od srpskih udruženja, u najmanje 70 srpskih naselja u Federaciji živi 15 hiljada ljudi, među njima dve hiljade dece. Ta sela, ta naselja u 21. veku još uvek nemaju električnu energiju. Kaže – od 527 plus 60 srpskih naselja koja su etnički očišćena, 71 se nalazi u opštini Ravno, na Ozrenu 32, kod Bugojna i Gornjeg Vakufa 42, a od Sarajeva do Zenice više ne postoji 57 srpskih sela.
Kada je u pitanju povratak srpskog stanovništva u gradska područja, navešću samo nekoliko podataka. Od dve hiljade predratnih stanovnika u Kupres se vratilo njih osmoro, dvoje je u međuvremenu umrlo, u Tomislavgrad 11, u Čaplji više nemate nijednog Srbina, u Ključu ih ima 27, u Bihaću od 16 hiljada Srba vratilo se 415. Od 24 hiljade Srba u Sanskom Mostu sada živi 2.700. Najveće etničko čišćenje je izvršeno u glavnom gradu BiH Sarajevu, od predratnih 160 hiljada Srba, sada u glavnom gradu BiH živi njih sedam hiljada. Nemaju pravo na posao, nemaju pravo na nacionalno i kulturno izražavanje, a misaona imenica je da dobiju posao u javnim preduzećima, javnim službama ili da obavljaju neki istaknutu političku funkciju.
Na kraju samo, da podsetim na problem Srba u Sloveniji. Podsećam vas da je vlada u Ljubljani od 1991. i 1992. godine donela odluku kojom je više od 10 hiljada Srba koji su državljani Srbije ostavila bez državljanstva. Tim ljudima je oduzeto državljanstvo. Ti ljudi već 20 godina žive u Sloveniji kao građani trećeg reda, praktično ne mogu da rešavaju najosnovnije egzistencijalne probleme zato što su ljudi koji su izvan zakona.
Umesto da rešavate te probleme, umesto da ovih 30 miliona trošite na rešavanje tih problema, na kampanju, kojom bi svetskoj javnosti ukazivali na postojanje problema, vi sredstva koristite za finansiranje džudo turnira, koji se održava u Srbiji i na kojem ne učestvuje ni jedan predstavnik srpskog naroda iz dijaspore. Finansirate književne večere koje se održavaju u Srbiji i gde su svi učesnici Srbije. Finansirate šahovski turnir, koji se održava u Srbiji i finansirate fudbalski klub u Herceg Novom. To zaista nema nikakve veze sa nadležnostima Ministarstva za dijasporu, sa brigom za očuvanje srpskog identiteta, srpskog pisma, srpske kulture. Hvala vam.

Osam minuta je iskorišćeno od  vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad buha. Na raspolaganju vam je sedam minuta. Posle njega, poslanik Srđan Milivojević i on je poslednji na listi govornika.
Izvolite.

Ministar je u svom obraćanju ove skupštine reče da nema argumentacije za ovu interpelaciju.
Moram da ukažem na pravni aspekt interpelacije i da kažem da postoji ustavno uporište i jasno smo ciljano rekli šta napadamo ovom interpelacijom. Znači, zakonitost rada i kažemo – povređene su odredbe Zakona o ministarstvima. Ministar je potpisao nešto što su mu pripremile stručne službe. Izvršena je zloupotreba od strane stručnih službi, a time i od strane ministra, jer su nenamenski data sredstva za četiri konkretno ovde navedene institucije.
Jasno ste rekli i to stoji u odgovoru Vlade, vi ste pisali ovaj odgovor Vlade. Jasno ste rekli šta je suština sufinansiranja. Ono što ste vi finansirali nije suština finansiranja, to je politički voluntarizam vaše stranke.
Dalje. Evidentno je iz odgovora Vlade da kršite odredbe Zakona o budžetskom sistemu, koja kaže i koja vas obavezuje da vršite nadzor nad korisnicima sredstava. Ne samo vi, nego svaki direktni i indirektni korisnik mora voditi računa o namenskom trošenju. Vi kao direktni korisnik, vi koji ste potpisnici i odluke, vi koji ste potpisnici i ugovora, morate koristiti namensko korišćenje tih sredstava - neposrednim uvidom, kontrolom utroška i celokupnom dokumentacijom koja vam mora biti na raspolaganju. Vi to ne činite. Vi ste to ovde direktno i rekli, i u jednom slučaju kod prve odluke, i u drugom slučaju.
U prvom slučaju, prošao je, to je odluka od 14. juna 2010. godine. vi tek 22. septembra 2011. godine govorite da četiri podnosioca projekta nisu dostavili dokaze itd. Zašto tek posle 15 meseci? Zašto nisu utuženi? Kada će biti utuženi? Spomenuli ste samo jedno udruženje koje ste tužili. Šta je sa ostalima?
Zakonski rok – 30 dana. Tako piše u zakonu, 30 dana po završetku aktivnosti, korisnik sredstava koje je dobio, potrošio je određenu namenu, mora podneti izveštaj. To je primereno i normalno. Ali, kod vas to nije normalno. Niste kontrolisali i ne kontrolišete. Zašto? Zato što su to udruženja građana, politički naklonjena vašoj stranci. Vi ste po tom osnovu to delili i zašto da ih kontrolišete?
Zbog toga je ova interpelacija. Zbog toga kažemo da je ministar odgovoran i da ministar mora snositi odgovornost. Jasno smo rekli da je to zloupotreba službenog položaja, jer ste dozvolili tim udruženjima građana da ostvare dobit. to je kvalifikacija tog krivičnog dela. Vi morate odgovarati, kao i oni koji su učestvovali u celokupnom postupku.
Papire, dokumentaciju i celokupan postupak kontrole dokumentacije, načina plasmana sredstava, upotrebe sredstava i izveštaj , to kontrolišu stručne službe ministarstva. Vi ministre ste odgovorni za sve to. Prema tome, to ništa nije sporno. Vi ne opodvrgavate nijednim argumentom što smo napisali da se radi o zloupotrebi službenog položaja. Time jasno kršite odredbe Zakona o budžetskom sistemu.
Ko u ovoj državi to sme sebi dozvoliti? Niko. Jedino možete vi. Može ova vlast i to ne samo u ovom slučaju, nego se na hiljade slučajeva ovako radi. Ovo je klasičan primer kako radi ova vlast. Bez odgovornosti. Umesto ovde da dobijemo od strane ministra kada je potpisivao, kada je video šta ste radili, on je tog trenutka trebao da podnese zahtev da se razrešite dužnosti ministra vera i dijaspore. To je njegova ustavna obaveza.
On mora slepo izvršavati zakon. On je prvi taj koji je na čelu izvršne vlasti i mora poštovati zakon. on ovde potpisuje nešto što liči, ovo što je napisano ovde, rekao bih da je to jedna politička nominacija vas za ministra u sledećem, a čak bih rekao po hvalospevima koje je on izneo, da je to nominacija za Nobela. Ne bih se zastideo kada bih bio na vašem mestu, da me predsednik Vlade ovako karakteriše sa hvalospevima itd, posle toliko uočenih zloupotreba i sa njegove strane i sa vaše strane, i sve ono što se u praksi dešava.
Gledajte, vaša konstatacija ovde i pobrojavanje vaših saradnika i ukazivanje da su svi iz jedne političke stranke, govori o vašem licemerstvu i vas i Vlade. Ta ista Vlada je na desetine zakona predložila ovom parlamentu koje je usvojila, za koje se zalažu, za profesionalizaciju, za departizaciju, za dolazak mladih, stručnih, kvalitetnih itd.
Zašto to ne primenjujete? Zašto pored vas nisu mladi stručni kadrovi, ovo su samo politički kadrovi koji su zajedno sa vama i dele vašu sudbinu i sudbinu vašeg ministarstva i to je nakaradno. To je smešno, a i jadno pomalo. Najjadnije je da ovde govorite ko je ko u jednoj političkoj stranci.
Mi nismo u interpelaciji govorili i ukazali na to. Mi smo ciljano išli na one kvalifikacije koje smo pronašli. Pronašli smo da ste zloupotrebili službeni položaj, nenamenski potrošili sredstva, ne vršite kontrolu utroška itd. Prekršili ste odredbe jednog, drugog, trećeg, četvrtog, petog zakona itd, jasno i koncizno.
Pozivam još jednom sada predstavnike vlasti, iz moralnih razloga, jer smo skupili sve ono što je trebalo da se skupi. To je ta ista vlast trebala da utvrdi i da koriguje vas i vaše ministarstvo i sva druga ministarstva i da kaže – ne sme se ovako raditi. Ne možete po političkoj osnovi. Ne radimo to ni mi, a ne smete ni vi to da činite, ali rade je i oni.
Sada, pozivam predstavnike vlasti koji će glasati po ovom pitanju, na njihov moral, i čast i čest, da uvaže ovo što smo naveli ovde i da se upravo izjasne onako kao što se predlaže, u skladu sa čašću i češću i da tako glasaju. Ne može se drugačije.