Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dragi prijatelji i saborci iz SPO, dođe vreme kada se čovek nađe pred mračnim i neprelaznim jazom, koji je godinama polagano i nesvesno, sam sebi kopao. Napred ne može, natrag nema kud. Reči je nestalo. Suze usahle. Dođe mu da jaukne, a koga da doziva. Ne seća se pravo ni svoga imena. Kada vidi čovek da na zemlji postoji samo jedno istinsko stradanje, to je muka nečiste savesti.
Gospodine Srećkoviću, mislio sam da su u ovom zahtevu za interpelaciju vaši politički razlozi, želja opozicije da smeni jednog ministra. Mislio sam da ovde postoji želja da se biračima pokaže – evo, i mi postojimo. Našli smo žrtvu u koju ćemo usmeriti sve svoje napade.
Smeta im pominjanje imena Veselina Boškovića i Zvonka Osmajlića, smeta im pominjanje imena Obilić u Herceg Novom i, u stvari, ja čujem žrtve nemirne savesti. Jer, taj Zvonko Osmajlić i taj Veselin Bošković su postradali 1999. godine, kada su ovi koji traže vašu smenu bili na vlasti. Te iste 1999. godine NATO pakt je umarširao na naše KiM. Vidite, gospodine Srećkoviću, kad neko pogleda izveštaj i pročita da su novac dobila udruženja koja čuvaju uspomenu na Veselina Boškovića i Zvonka Osmajlića, budi se ta nemirna savest jer treba noću zaspati, a onda, kad imate nemirnu savest, u san zna da dođe i taj Obilić i da pita – ima li ga Kosovo? Dođe Lazar, pa pita - ima li je Bela Crkva samodrža gde sam pričestio vojsku, i dođe Stefan Dečanski, i svi oni.
Znate, pročitao sam obrazloženje za interpelaciju i video sam kako govori iskustvo, kako govori minuli rad. Nije ovo prva interpelacija koja se i čiji se zahtev razmatra u ovom visokom Domu ali je, zahvaljujući naporima ljudi koji su postradali za demokratiju i uređenja ovog društva, kao demokratskog društva, ta interpelacija moguća. Ne bi ona bila moguća da nije bilo ljudi poput Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, ne bi bilo moguće ovih zahteva da nije bilo ljudi poput Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Vuka Draškovića, prijatelja i saboraca SPO, ali znate, nikada kada su se u ovom visokom Domu raspravljali poslanici o zahtevima za smenu nekih poslanika, uvek je ta rasprava išla u dva pravca.
Nekada je opozicija tražeći smenu ministra, Pašića su najviše puta želeli da promene i najviše su podneli zahteva za interpelaciju kada je reč o Pašiću. Nekada su poslanici iznosili argumente kojima potkrepljuju svoje tvrdnje, a nekada je iz tih argumenata govorio minuli rad. Vidite šta kaže iskustvo, vidite šta kaže minuli rad. Zloupotreba službenog položaja. Pa kaže - nenamensko trošenje sredstava, dodelu sredstava udruženjima građana koja ne ispunjavaju uslove i nesprovođenje nadzora. Da li treba da vas podsetim kako se nekada arčio novac na štampanje knjiga partijskog lidera? Treba li ja sada da govorim o zakupu magistrata? Ne treba. O opoziciji, o onima koji traže vašu smenu sve su kazali na najbolji mogući način birači.
Hoću da vam kažem da sam mnogo puta bio na skupovima dijaspore. Aplauz koji ste vi, gospodine Srećkoviću, dobili ja i dan danas čujem, takve aplauze nisam čuo, retko kada, kada se predstavnik Vlade iz bivših vlasti obraćao ljudima iz dijaspore. Imamo mi Odbor koji bi mogao da se bavi vašim radom. Nažalost, da neki nemaju poverenje u svog predsednika odbora, pa tu raspravu iz odbora pomeraju u skupštinske klupe, ali ja u stvari mislim da je želja podnosioca ove interpelacije da ukine vaše ministarstvo, jer kako da bude mirna savest nekome ko je Srbima u regionu ponudio granice na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, a onda im je okrenuo leđa.
Sećate se kolona tenkova koje su prekrili cvećem, a sećate se možda i kolona izbeglica koje su prekrili ćutanjem. Danas su to Srbi u dijaspori. Danas su oni Srbi koji žive u Londonu, Njujorku, Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, za njih nepodobni Srbi, jer na parlamentarnim izborima ne glasaju za njih i oni se svete i kažnjavaju ih tako što hoće da ukinu vaše ministarstvo. Razumem taj obračun sa sopstvenim narodom, ali ga ne opravdavam. Treba voleti i one ljude koji ne glasaju za vas, treba voleti sve one ljude koji su zbog pogrešne politike ostali u rasejanju, treba voleti i one ljude koji žive na KiM, a koji tamo žive onako kako žive od 1999. godine, kada su neki ljudi bili na vlasti, ali ne treba te ljude gurati u okrilje Ministarstva za dijasporu. Ima ko će o njima da brine na jedan ozbiljan, promišljen način.
Jarinje i Brnjak bi neki napravili i u Jasiti Đunisu, ali znate, vaše ministarstvo odlično radi svoj posao. To ne kažem ja, to kaže Vlada u odgovoru na interpelaciju.
Naravno, moram da reagujem i na nekoliko komentara, da smo mi vas iz vladajuće većine dovukli na mesto ministra. Nikoga mi nismo dovlačili, niti smo mi ikoga doveli. Sve nas je, na mesta na kojima se nalazimo, doveo narod. Ponovo ću citirati vojvodu Živojina Mišića, istog onog koji je sa svojim pukovima umarširao na Kosovo 1912. godine i dobio Obilićevu medalju zlatnu za hrabrost, a nekima sad smeta ime Obilića. Taj vojvoda Živojin Mišić je znao da kaže – iz naroda sam ponikao, moram se pokoravati njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha. Vi morate da se pokoravate volji birača i naših ljudi u dijaspori, da vodite računa o njima. Tamo ima četiri miliona ljudi. Ne žive svi u Haškom tribunalu. Žive mnogi na nekim drugim, lepšim, srećnijim mestima, ali su neki i otišli iz ove zemlje, baš zbog onih koji danas sede u Haškom tribunalu. Morali su da napuste ovu zemlju da bi sačuvali živu glavu.
Kada govorimo o dometu SPO i odnosima DS i SPO, ima li potrebe da još nešto kažem kada čujemo sve ove uvrede koje su upućene na račun vas i stranke kojoj pripadate? Kada stanem pod krošnju stoletnog hrasta, ne primećujem onaj sitan korov ispod, ali taj hrast stoletni svojim hladom štiti i taj sitan korov i kad dođu olujni vetrovi on ga štiti da ga vetar ne oduva. Kada govorimo o učinku SPO i Vuka Draškovića, vreme će biti najbolji sudija. Neke ljude ne možete videti u vremenu u kome živite, pogotovo ako su veliki. To vam je kao sa izložbom slika. Da biste videli onu malu sliku, morate da priđete blizu. Da biste videli veliku sliku, morate da se odmaknete od nje, da vreme pokaže njenu veličinu. One sitne male ljude ozverene, vazda spremne da druge gurnu na žrtvenik, njih uvek možete videti.
Kao što kazah, završiću ovim – hrast svojim hladom i svojom veličinom štiti taj sitan korov. Samo u Srbiji se, na žalost, korov jedno vreme zalivao i to krvlju i suzama, a nikao je na plaču udovica, na vapaju siročadi, ali znate, narod najbolje uredi polje korova. Kad dođu izbori uzme se kosa, pokosi se, prođe kosilica i onda korov izgleda kao najuređeniji travnjak.
Siguran sam da je vaše ministarstvo uređeno u skladu sa onim što kaže Odbor Vlade. Apsolutno sam siguran i uveren da dobro radite svoj posao. Nastavite da čuvate uspomenu i sjaj na Boškovića, Zvonka Osmajlića, na sve ljude koji su postradali u ovoj zemlji da bismo mi mogli u demokratskoj atmosferi da raspravljamo na civilizovan način o zahtevima opozicije. Radite vaš posao najbolje što znate, a ja vam neću biti sudija. Još manje će vam biti sudija oni koji traže vašu smenu. Svima nama sudiće isključivo birači i isključivo vreme, a ja to vreme čekam mirne savesti, jer znam da i vi i ja u vladajućoj većini imamo moralni zakon o nama i zvezdano nebo slobodne Srbije nad nama. Na tom zvezdanom nebu ja polako vidim onaj Evropski svetionik i Evropske zvezde. Te vidike ćemo pokazati onima koji su za vašu smenu, jer nećemo mi njih ostaviti negde dole, i oni će zajedno sa nama u bolje i uređeno društvo koje svi zajedno pravimo. Zahvaljujem.
