Ovo nisam razumeo, po satu i po grupi.
(Predsedavajući: Radno vreme je do 18,00 časova.)
Samo da razjasnimo neke stvari, da ne bi bilo zabune. Na pomen KiM vidim, ježite se. Zamolio bih vas da pogledate član 8. Predloga zakona izmena i dopuna Zakona o trgovinskom prometu, pa da pogledate član 16. Predloga zakona i mogu tako da vam ređam još nekoliko ovih članova, gde se na potpuno direktan način priča o KiM.
Da krenemo redom. Član 8. - tranzit robe je prolazak robe preko carinske teritorije Republike Srbije u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Šta je carinska teritorija Republike Srbije? Još nismo dobili odgovor od predstavnika Vlade. Naravno, ne prozivam personalno nikoga ovde, ali da dobijemo odgovor. Zbog čega treba da dobijemo odgovor? Pa, evo, tranzitno područje Republike Srbije, uđe neki kamion sa robom tamo kod Subotice, treba da ide za Tiranu i treba da prođe kroz Republiku Srbiju. Prođe kroz Merdare. Gde će da izađe? Možda nigde ne izađe, možda se samo opere dokumentacija i roba se vrati u Republiku Srbiju bez poreza, bez carine i kako da konkuriše naš proizvođač te iste robe klasičnom primeru privrednog kriminala? Nemate odgovor.
Ovih nekoliko meseci ste napadali ljude na KiM pričama o enormnom prometu roba prema KiM. Znate i sami da verovatno 70% toga što ste prikazali je samo oprana dokumentacija. Danas u Srbiji hara nelegalno tržište. To svi znamo, to je ovako, sad neko ne želi, savija glavu zato što je EU nema alternativu.
Idemo dalje. Šta ste napisali? Član 10. Predloga zakona - raspodela kvota – ministarstvo, odnosno drugi nadležni organ. Koji je taj drugi nadležni organ, privredna komora, Bugarin? O čemu pričate? Ko može da predloži Vladi neku meru koja se tiče kvantitativnog ograničenja. Dajte drugi organ. Ko se krije iza tog organa? Ne znamo. Kvote se raspodeljuju, pa pod dva, otpisivanjem od strane, to je sad metodologija, jedno je dozvola, drugo je da se odredi određena količina, pa kako ko troši tu količinu dok se ne istroši količina kad ta kvota važi.
Ali, opet se vraćamo na pitanje pečata, carinske deklaracije. Opet se vraćamo na ta pitanja. I da preskočimo sad taj zakon, pošto vidim da je mnogo bolno zbog KiM, da pređemo na ovaj o javno-privatnom partnerskom odnosu i koncesijama.
Da li ovi u Vladi znaju da u Srbiji postoji još uvek Zakon o javnim preduzećima i vršenju delatnosti od opšteg interesa? Da li znaju da tamo postoje odredbe kojima se daje mogućnost da privatni kapital može da se uključi u ono što se zove infrastruktura, kako na republičkom tako i na lokalnom nivou?
Sada uvodite navodno nešto novo, a to smo imali. Samo da vas podsetim, u članu 4. ovog predloga zakona dali ste definicije i sada vas opet vraćam na raspravu o javnoj svojini, javno je državno, ne postoji nešto javno što nije državno. To ste sproveli kod Zakona o javnoj svojini, a ovde ste lepo napisali – državno, državni kapital.
Da vas podsetim na jedan primer. Promenila se vlast, opština Kovačica. Rekli su da će poslove iznošenja smeća poveriti austrijskoj firmi. Prva stvar koja se desila, sedam puta skuplje je iznošenje smeća. Sudovi zatrpani, jer stranac to naplaćuje.
Ako zaživi vaš koncept ovde, javno-privatnog, mi ćemo u svim komunalnim delatnostima i delatnostima koje su rezervisane za državu, za javna preduzeća, imati upliv privatnog kapitala, bez obzira da li je ugovorni ili institucionalni oblik mešanja i neminovno će doći do pranja para i poskupljenja svih usluga za građane Republike Srbije, nepogrešivo.
Da li je današnji Fijat primer javno-privatnog partnerstva? Jeste. Srbija iz budžeta, Srbija se zadužuje i uplaćuje sredstva i tamo imamo Fijat privatnu kompaniju u drugom delu. Kakvi su efekti? Bolje da ste napravili golf igralište, gospođo Marković. Jeftinije bi bilo za državu.
Sada, da vas podsetim na drugi primer. Imali smo Mobtel, svojevrsna mešavina državnog i privatnog kapitala, pa ste pokrenuli postupak i zbog pranja para, knjiženja, itd. Sada to vraćate ponovo. Nije bilo dobro dok je radio Karić, ali će biti dobro sada kada radi Orion ili kada radi neko drugi. Koji su to kriterijumi? To su kriterijumi DS. Sve što kaže DS, to je demokratsko, pa može i iz Bodruma, ali ako neko drugi kaže to je primitivizam, to je prostakluk, jer samo je ono što kaže DS proevropsko i ova proevropska patnja kod nas je takva.
Idemo dalje. Malopre neko reče – Norveška i Švajcarska nemaju novca. Gospode Bože, reče čovek i ostade živ. Dve najbogatije ekonomije po glavi stanovnika, po potencijalima, Norveška i Švajcarska.
Oni kažu – hvala Bogu, nismo članovi EU. Ovi iskorišćavaju prirodna bogatstva, investiraju širom sveta, zato što znaju da ta nafta koju imaju, ograničenog je kapaciteta. Prelaze u nove tehnologije i sele kapital svugde, da bi obezbedili tu njihovu socijalnu pravdu. A neko kaže – Norveška nema para. Kako? Ili onaj za Varaždin, što reče, a sada gradonačelnika u Saboru proveravaju zbog tog javno-privatnog partnerskog odnosa.
Gde nađoste da kažete da Švajcarska nema para? Neće oni svoj franak da daju. Zašto bi se odrekli svog franka? Vidite, one koje ste ubeđivali da pređu na franak, ne mogu jadni sada da izađu iz ovih problema kod lizinga i kod ovih stvari. Kod nas se neverovatne stvari dešavaju.
Dalje, ovo će da omogući da slobodna sredstva iz privatnog kapitala budu angažovana za neke javne stvari – komunalne usluge u lokalnoj samoupravi. Uskratili ste 57 milijardi lokalnim samoupravama za dve – dve i po budžetske godine. Sada ste izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, dali neku mrvicu od osam milijardi po osnovu poreza na plate, a predsednici opština vrište, jer ljudi gube posao i smanjuju se, uopšte prihodi po osnovu poreza na plate. Ali, da se resetuje.
Možete li da zamislite šta bi se desilo kada bi vodovod, kanalizacija, a imate i Gradski saobraćaj, tu je privatni kapital odavno prisutan, šta bi se desilo u nekoj lokalnoj samoupravi, kada bi proevropski gradonačelnik rekao – Republika nas gleda kao siroče, ne daje nam pare. Sve lokalne samouprave su zadužene za sledećih četiri do pet godina. Sve što imaju u budžetima, nije dovoljno da se isplate postojeća zaduženja lokalnih samouprava.
U neminovnosti obezbeđivanja i funkcionisanja nekih poslova i nemanja sredstava, rešenje je da Mišković investira u toplane, da Mišković investira u vodovod i kanalizaciju. Kako su prošli ljudi sa gasifikacijom? Ko danas može da plaća gas? A sve je bilo na dohvat ruke - lepo, proevropski, mazno, doterano, sve, sve, sve sređeno.
O čemu mi pričamo? U ovim uslovima imate hrabrosti da ovako nešto predložite. Mi nismo ni Švajcarska ni Norveška. Gospođa Marković, pošto ima nekih kontakata sa Norveškom, kada bi u Norveškoj moglo da se desi da se državna sredstva, sredstva poreskih obveznika na tako bezobrazan način prelivaju u privatne džepove njihovih privatnih magnata? Nemoguće je. Nemoralno je i nezakonito.
