Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma potrebnog za rad molim narodne poslanike da svoje identifikacione kartice ubace poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite..
Konstatujem da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika sa svojim identifikacionim karticama u poslaničkim jedinicama i da je prisutan još jedan određeni broj poslanika u sali, tako da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad.
Podsećam Narodnu skupštinu da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebne za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, juče smo od predsednika Republike čuli da će kosovski Srbi i njihovi predstavnici biti uključeni u ekspertske grupe za pripremu naredne runde dijaloga između Beograda i Prištine.
Moje pitanje i zahtev za objašnjenjem je sledeće: da li je predsednik Republike juče saopštio odluku Vlade o tako nečemu ili je on saopštio svoju odluku koju je preko medija, šetajući se između štandova na sajmu knjiga, dao Vladi?
Iako je ovo važna stvar, to nisu iste stvari zato što Vlada vodi ovaj dijalog, ne predsednik Republike, a mi od predsednika Republike saznajemo da će kosovski Srbi biti uključeni u ove ekspertske grupe.
Naime, mnogo toga od kada je započeo ovaj dijalog je neregularno i u proceduralnom, a pogotovo u sadržinskom smislu, pa i ovde nailazimo na jednu potpunu neregularnost. Dakle, sa sajma knjiga saznajemo za jednu važnu stvar.
Kada je već o toj stvari reč, rekao bih sledeće. Naime, taj predlog je da kažem na mestu, međutim, on je došao veoma kasno. Kao što vam je poznato, održano je pet ili šest rundi razgovora i većina tema je završena sa nekom vrstom odluka, doduše nejasnih i nepovoljnih za položaj Srba na Kosovu i Metohiji. Ostale su još neke tri teme, da ih sada ne ponavljam, za, kako kažu, prvu polovinu novembra.
Znači, na kraju ovog procesa Vlada ili predsednik, sada sasvim svejedno, pozivaju predstavnike kosovskih Srba da se uključe u ekspertske timove koji će pripremati našu delegaciju za dijalog. To je kasno i stoga je podložno jednoj zaista žestokoj kritici.
Naime, iako smo mi, DSS, bili protiv ovog dijaloga, ako je on već započet, bilo je krajnje normalno da Srbi sa Kosova i Metohije budu zastupljeni, ne samo u ekspertskim timovima jer oni, kao što znate, nemaju eksperte za mnoge stvari, ali u svakom slučaju u delegaciji za same razgovore. Da je tako bilo ne bi se dogodilo da oni izgube svoje lične karte i svoja dokumenta na papiru, razume se, da delegacija koja je vodila taj dijalog predloži da oni Kosovom i Metohijom mogu da se kreću samo uz isprave koje izdaje Priština, ne bi se dogodilo da se katastri koji su izmešteni iz Kosova i Metohije vraćaju u vidu kopija na Kosovo i Metohiju, ne bi se dogodilo da se razmenjuju podaci iz matičnih knjiga i mnogo štošta drugo. Konačno, ne bi se dogodilo da naša delegacija na tom dijalogu zaključi razgovor o pečatu carina Kosovo, a da se ta tema ne dovrši do kraja.
Kada se pregovara o nekoj stvari, ona mora da se ispregovara do kraja. Mora se znati i svaka konsekvenca neke moguće odluke i te konsekvence su uvek predmet ozbiljnih pregovora. Dakle, ako o nečemu odlučujete ili se dogovarate sa nekim, morate znati do krajnjih posledica kako se primenjuje ta odluka.
Kao što vam je poznato, bila je doneta Odluka o izgledu pečata, ali ne i odluka o tome ko će da koristi taj pečat na carinskim prelazima, tj. na administrativnim prelazima. Vidite, oko toga je nastala cela ova situacija na Kosovu na ova dva administrativna prelaza i na celom severnom Kosovu baš u vezi sa time što je svako tumačio taj izgled carinskog pečata i posledice njegove upotrebe na svoj način. Tači je to protumačio na svoj način i razumevao je celu stvar da će albanski carinici i albanski policajci koristiti taj pečat. Srbi su to razumeli na drugi način i dogodila se ova stvar koja se dogodila. Znači, ovaj dijalog je krajnje neozbiljan i on je vinovnik svih ovih najgorih događaja, pa se zato postavlja ovo pitanje, imajući u vidu proizvoljnost ovakvih izjava kao što je predsednik Republike Srbije rekao, pa i proceduralno nekorektnost celog postupka. Hvala na pažnji.

Da li se još neko javlja za reč da koristi svoje pravo iz člana 286? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, opet moram da postavim pitanje šta je sa odgovorima na postavljeno pitanje. Dobio sam čak i obećanje od vašeg prethodnika, potpredsednika, da će lično urgirati da ti odgovori stignu, ali odgovora nema. Šta je sa pet milijardi evra koje duguju otprilike oko 17 preduzeća u Srbiji za neisplaćene poreze i doprinose?
To je prosto neverovatno, da više od tri meseca taj odgovor ne stiže. Ali, to bi bilo neverovatno samo za normalnu državu, pošto je ova država ovakva kakva jeste, onda je to potpuno normalno. Kada je država u stanju da obmanjuje svoje građane, vezano za Kosovo i Metohiju, što bi morala da vodi računa o poslaničkim pitanjima i odgovorima na ta postavljena pitanja?
Ima još jedan problem, ne zna čovek šta je gore, da li kad ne dobije odgovor ili kad dobije odgovor. Prosto, možda je ova druga mogućnost i bolja. Ja sam, naime, postavio pitanje Vladi skupštine Republike Srbije - šta će uraditi da olakša ekonomsku situaciju malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji, s obzirom, na ekonomsku krizu, koju smo imali 2008. godine, na ekonomsku krizu koju očekujemo i koja traje, ali se očekuje novi udar krajem ove godine i početkom iduće godine? Dobio sam od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja odgovor. Sada tu kreće program za podsticaj, program za razvoj, program mera i ublažavanja, program ovaj, program onaj, bla, bla, truć i na kraju kažu ovako - naglašavamo da je u planu osnivanje razvojne banke, koja će značajno unaprediti finansijsku podršku poslovanju sektora malih i srednjih preduzeća.
Pa, dobro ljudi. Ima li neko normalan tamo? Oni pričaju o programima, a te programe neko valjda treba da podrži. Ko može da podrži? Pa razvojna banka, a oni razmatraju da će u nekom budućem vremenu osnovati tu razvojnu banku.
Takođe, kažu - u vezi problema, naplate, potraživanja malih i srednjih preduzeća, ističemo da je Ministarstvo ekonomije i regionalnih razvoja, prepoznalo navedeni problem, kao i da je pokrenulo inicijativu u saradnji sa drugim nadležnim organima, da se to reši.
Pa, zar ovo nije sramota? Pa, znate li vi koliko malim i srednjim preduzećima duguju te tajkunske firme, koje naplaćuju te poreze i doprinose? Ne plaćaju, po devet, 10 meseci ljudima, a vi sada razmatrate tu mogućnost da se ta potraživanja naplate. Pa, ovo je prosto neverovatno.
Statistika, odnosno realnost, kako vi volite da kažete, je vrlo crna. Do septembra 2008. godine, januar – septembar, ugašeno je 2.170 firmi. U istom periodu ove godine ugašeno je 10.800 firmi. To je pet puta više. Nemojte više da im pomažete, pustite ljude da rade sami, vi ih uništavate, posebno ovi koji drže ovo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, jer ovo što su napisali to je program. praktično njihov partijski program. Ja im predlažem i da promene ime neka se zovu Ujedinjeni srpski regioni i to da kažu odavno – Mlađan Dinkić, a mislim da je bolje i zbog skraćenice, kad pogledaju i pročitaju tu, shvatiće koliko im vredi i program i stranka, a što se tiče kumstva, ne moraju da mi kupuju košulju.