Gospođo Čomić, vreme, ako mogu da čujem.
(Predsedavajuća: Na raspolaganju je 24 minuta i 30 sekundi.)
Ima mnogo ovih predloga koji su u jedinstvenom pretresu, pa ja bih da krenemo redom. Ono što je pretpostavljam ideja predlagača bila – čim se usvoje ovi predlozi zakona, odmah će svim građanima Republike Srbije da svane. Osetiće odmah boljitak, strašan boljitak ima da se desi, samo je potrebno da se ovde ratifikuju ovi sporazumi i sve smo rešili. Rešili smo problem dobrosusedskih odnosa, zato što EU ne želi neke nove članice, koje imaju neke neraščišćene odnose. Da bi se ti neraščišćeni odnosi uredili, potrebni su ovakvi sporazumi, oni koji se tiču statusa, pravne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima, a pogotovo ovi koji se tiču odbrane. Tako se nama nude različiti sporazumi. Danas imamo nekoliko i ne računajući Nigeriju, svi ovi su u NATO paktu. Samo da vas podsetim, NATO pakt nam otima Kosovo i Metohiju.
Znači, treba da nam svane. Očekivao sam da kada neko ide da razgovara sa vlastima u Sloveniji prvo što mora da ih pita jeste – da li je napokon slovenačko pravosuđe pokrenulo neki postupak protiv onih ljudi koji su izvršili ratne zločine 1991. godine nad regrutima, vojnicima na odsluženju vojnog roka? Sećate se, to su ona deca koja je Ante Marković poslao na granicu da se tamo prelazi zauzmu. Išla deca, nosili su puške, ali nisu imali municiju. Sačekali ih teritorijalci, komandovao Janez, ne Janez Nikolić, nego Janez Janša, a glavni glasnogovornik da obavesti svet o zverstvima JNA, koja vrši agresiju na svojoj teritoriji, bio je Jelko Kacin. Nadao sam se, možda im je neprijatno kada Jelko dođe u Beograd da ga pitaju…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, o temi dnevnog reda. Dakle, radi se o ugovoru između Republike Slovenije i Srbije o izručenju i o pravnoj pomoći i građanskim i krivičnim pravima. Tako da vas molim da ovo što ste počeli kao izlaganje dovedete u vezu sa sadržajem oba ugovora.)
Pričam o zakonu koji se tiče izručenja.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, znam šta piše u ugovoru, tako da vas ne bih prekidala da nije potrebno, da bi prestao da se krši Poslovnik. Dakle, molim vas da to što želite dovedete u vezu sa onim što je sadržaj i tema oba ugovora, odnosno Zakona o potvrđivanju.)
Evo, gospođo Čomić, samo što sam ja malo bolje to čitao.
Uzmite član 8. Sporazuma o izručenju, neće se odobriti izručenje. Šta kaže? Slovenci svog državljanina neće nikome da isporuče. Da li je tako? Molim? Neće Slovenci da isporuče svog državljanina Republici Srbiji. Šta onda dalje pričamo? Treba nam saradnja da bi nam se isporučivali naši građani. Je li tako? Kojim slučajem da je naš građanin Miroslav Mišković otvorio tamo neku svoju firmu, pa nije platio porez Srbiji, nego njemu dragoj Sloveniji, kao što je sad uradio sa njemu dragim Kiprom, samo bi nas obavestili – postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ovde ste stavili – ukoliko Slovenci smatraju po mišljenju zamoljene države, recimo mi molimo Sloveniju, da se radi o političkom krivičnom delu, neće da ga isporuče. Po njihovom mišljenju! Njihovo mišljenje više vredi nego Ustav Republike Srbije.
Idemo dalje, tačka 10, sve mogu da smeste u vid diskriminacije. Ako oni zaključe da to što Srbija traži predstavlja diskriminaciju po osnovu, pa teraju sve, počeli su od pola, rase, vere, etničkog porekla, državljanstva, jezika, političkog uverenja… Političko uverenje Caneta Subotića je dovoljno. Političko uverenje Bogoljuba Karića je dovoljno. Političko uverenje Milana Beka je dovoljno. Šta smo onda potpisali? Šta smo onda potpisali? Da li ovo njih obavezuje? Ne. Zašto? Pa, priznali su nezavisno Kosovo. Njihovi vojnici se nalaze na teritoriji KiM u okviru KFOR NATO snaga, kao što se nalaze i Hrvatski vojnici. Hrvatski helikopteri prebacuju carinike.
Prosto je neverovatno, ovamo se priča o crvenim, žutim, zelenim linijama, i Kosovo i EU, pa makar ste mogli ovo da odložite. Ratifikaciju da odložite. Ali, ne, morate do decembra da dokažete da ste u stanju da sve pojedete, samo da dobijemo paraf. Samo da bi se dobio paraf, zaključiće se i ono što je protiv vitalnih interesa ovog naroda. Znate i sami da u hrvatskom ustavu postoji odredba koja zabranjuje svim budućim hrvatskim vlastima bilo kakve, političke, teritorijalne, državne ili bilo kakve odnose sa Srbima, što bi ličilo na bivšu SFRJ. I oni imaju Zakon o vraćanju imovine, ali kažu da je otimanje imovine učinila zločinačka jugoslovenska komunistička vlast. Oni sebi nisu oduzimali.
Naravno, ovo je moralo da dođe na dnevni red, zato što je gospodin bio kod Janeza Janše, a sada je to Janez Nikolić. Razvijaju saradnju. Šta da radimo? Ko je zainteresovan kod ovih vojnih ugovora? NATO i SDPR. SDPR je sada u Ministarstvu. Čim je to potpisao Šutanovac u ime Srbije, znao sam da je neka katastrofa. Zašto katastrofa? On je 2002. godine dobio 40 plata otpremninu, samo da ne radi u državnoj službi. Nije zbog toga došlo, zato što ja to stalno pričam.
Gospodo, šta kaže gospođa Kosor? Kaže - šta nas interesuju vaše optužnice iz Srbije, mi zakonom ima da spasimo svakog našeg. Kako dalje možete da razgovarate sa vlastima u Hrvatskoj, kada vam oni u oči kažu – ništa nas ne obavezuje? Ode gospođa Kosor u Prištinu. Šta kaže gospođa Kosor? Bratski narodi koji su zajednički učestvovali u rasturanju SFRJ. Kaže – imali smo zajedničkog neprijatelja. Jadranka Kosor u centru Prištine kaže Tačiju – imali smo, gospodine Tači, zajedničkog neprijatelja. Već 12 godina Republika Hrvatska, bez obzira ko je na vlasti, priprema osoblje za poslove državne uprave nezavisne države Kosovo. Isto to radi i u Sloveniji.
Zamislite, najveća bruka koju smo mogli da doživimo, u preambuli ovog sporazuma o saradnji u oblasti odbrane kaže Šutanovac u ime Srbije da on ima u vidu doprinos jačanju mira. Onda je imao stabilnosti. Kako može biti neka stabilnost, kada ste čuli ove podatke o Srbima kao žrtvama na teritoriji administrativne Hrvatske? Što niste pitali Rasima Ljajića? Što niste pitali komesara za izbeglice?
Srbija je na prvom mestu po broju izbeglica u Evropi, a na 13 mestu u svetu, i dan danas, toliko godina posle prekida oružanih sukoba. Ne, to vas ne interesuje. Vas interesuje šta je rekao Brisel. Imali smo pre nekoliko meseci vojnu vežbu. Poslali ovu našu jadnu vojsku da sa Hrvatima na poligonu Eugen Kvaternik, kako beše, pripremaju se da bi bili u sastavu budućih snaga u Avganistanu. Zašto? Zato. Gospođo Čomić, to je taj Šutanovčev sporazum sa Hrvatskom. Član 14: "Sporazum će se privremeno primenjivati od dana potpisivanja", a potpisan juna 2010. godine. Pa, šta je onda Narodna skupština ovde? Kako može nešto da se primenjuje pre nego što se ratifikuje? To je nepoštovanje prema Narodnoj skupštini, da ne pričam dalje da je ovo sa gledišta Ustava suprotno Ustavu. Kako ovaj ministar može sutra da dođe na posao? On mora biti razrešen odmah. Vidite šta se radi. Zašto? Imamo zajednički projekat tenk M-84, SDPR. Hoćete da ga prodajete? Kome ćete da ga prodajete? To će biti posao koji će da podigne srpsku ekonomiju do neslućenih razmera.
Da li znate koliko kvadratnih kilometara zemljišta u Vojvodini je u vlasništvu hrvatskih firmi? Ne znate. I oni kada budu vršili promet svojih preduzeća i akcija, neće porez da plate Srbiji. Ako ne može Mišković i ne želi da plati Srbiji, zašto bi Todorić ili neko drugi? Ova vrsta samoubistva koja se sprovodi u Republici Srbiji, sa ovakvom vlašću koja nema azimut, ovo je stvarno nepodnošljivo.
Da li ste upozorili Hrvatsku da njihovi helikopteri ne bi smeli da voze carinike, pa da im kažete – imaćemo problema sa onim radikalima kako da ratifikujemo ovaj sporazum, a on je važan i Hrvatskoj, koja ide prema EU do 2013. godine, ali tada neće ni biti EU? Šta je vama važno, kada je sasvim sve jasno – EU ne želi Srbiju, ne ovakvu, nego nikakvu. Ne želi, a vi i dalje – EU, dobrosusedski odnosi.
Zamislite smešne situacije, član 7. Možete da razmenjujete informacije i Šutanovac kaže – ovo je tajna informacija, nemojte je reći nikome, hrvatski ministar ima da čuva tu informaciju i neće nikome da saopšti. Kako je to moguće kada je Hrvatska u NATO paktu?
Ovde su najavljivani toliki sporazumi i sa SAD, da njihova vojska prolazi, da gazi naše, može i ministar da gazi, u krajnjem slučaju, da ne odgovara. Sve negativni potezi. Za 11 godina kažite jedan zakon koji je usvojen u Narodnoj skupštini, da je od tog zakona bilo nešto bolje građanima Republike Srbije. Nema ga nijedan.
Zašto se na ovaj način forsiraju ovakvi sporazumi i ovakvi zakoni? Da bi oni u EU i NATO paktu rekli – šta se bunite vi, Srbi, vi ste to izglasali, vi ste na to pristali. Tako kažu i za Euleks. Šta kukate na Euleks, vi ste ga doveli krajem 2008. godine. Ko vam je kriv? "To smo pod pritiskom". Njihov zadatak je da vas pritiskaju, a vaš zadatak nije da prihvatate. U tom prihvatanju smo došli danas u ovu situaciju.
Ne bi me iznenadilo da naša vojska ima i šahovnice na rukavima. Zamislite šta znače ovi sporazumi za ono malo ljudi u Republici Srpskoj Krajini, koji tamo žive. Koje je to nepoštovanje tih ljudi? Šta oni da razmišljaju, da su oni što su ubili porodicu Zec bili u pravu, da oni što su pobili u Pakračkoj poljani one ljude, da su bili u pravu?
Izvinite, molim vas, ovde su vam puna usta da se borite protiv fašizma i nacizma. Šta ste uradili u toj borbi, zaključili ugovor sa protagonistima takve politike nad srpskim narodom. Da li ste čuli pre nekoliko dana, u Hrvatskoj se otvoreno prozivaju ljudi koji se kandiduju po imenima i prezimenima, da bi se upozorili Hrvati da ne glasaju za neku listu, jer se tamo nalaze ljudi sa srpskim imenima i prezimenima. Kada se to dešavalo u Srbiji? Nikada. Vi ne stajete, vi gurate dalje.
Oko Purde i oko ovih drugih stvari, ni jedno iskustvo se nije izvuklo, ide se dalje. Zašto? Evropska unija je naredila, NATO pakt je naredio. Kada oni kažu, nema tu šta da se razmišlja. Što reče Šutanovac, piše u "Vikiliksu" ona depeša – gde ćemo mi da pitamo Skupštinu i narod za NATO pakt, o tome će Vlada da odluči, ako neće Vlada, ja kao ministar ću da odlučim. Da li čitate vi te poruke? Amerikanci kažu da su tačne, ali vi ne smete da kažete da nisu tačne, zato što ste vi pod monitoringom od strane Amerikanaca…
