Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč, da iskoristi svoje pravo iz člana 286. stav 2? (Ne)
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: predsednica Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, narodni poslanik Zoran Bortić, Petar Petrović i Žika Gojković.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, na ovu sednicu, pored predstavnika predlagača Snežane Malović, ministarke pravde i Dragana Šutanovca, ministra odbrane, pozvala da sednici prisustvuju i: Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde; Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane; Goran Tokić, viši savetnik u Ministarstvu pravde; pukovnik Predrag Kraljević, načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane i Dragan Radulović, sekretar Ministarstva odbrane.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres 18, 19, 20, 21. i 22. tačke dnevnog reda, odnosno zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nigerije o saradnji u oblasti odbrane.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 18, 19, 20, 21. i 22, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 170, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe, i to tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika, po kom se prijave za reč i redosled narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi primaju do početka otvaranja načelnog, zajedničkog načelnog ili zajedničkog jedinstvenog pretresa tački na dnevnom redu.
Obaveštavam vas, takođe, da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Saša Dujović, poslaničku grupu SPS – JS i narodni poslanik Dušan Marić, poslaničku grupu SRS.
Ukoliko još neka poslanička grupa odluči da ovlasti nekog od svojih članova da je predstavlja tokom pretresa, zajedničkog i jedinstvenog, molim vas da nas o tome obavestite, da možemo da informišemo Narodnu skupštinu.
Saglasno članu 170. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske o saradnji u oblasti odbrane i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nigerije o saradnji u oblasti odbrane.
Pitam da li žele reč predstavnici predlagača, ministarka pravde Snežana Malović? (Da)
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, pokušaću da vam dam uvodna obrazloženja povodom zakona i sporazuma čije je potvrđivanje danas na dnevnom redu.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, saradnja između Republike Srbije i Republike Slovenije nije regulisana bilateralnim ugovorom, što je do sada stvaralo određene probleme u pravnoj saradnji između dve zemlje.
Ministri pravde dve zemlje su 15. aprila 2011. godine potpisali tekst navedenog ugovora. Navedeni ugovor pružaće mogućnost obimnije i raznovrsnije pravne saradnje između dve zemlje, kako u građanskoj tako i u krivično-pravnoj oblasti, kao i efikasnije odvijanje same pravne saradnje. Ugovor će stvoriti i mogućnosti veće pravne zaštite, kako fizičkih tako i pravnih lica na teritoriji druge države ugovornice, a isto tako, omogućiće i kod određenih vidova pravne pomoći i neposrednu pravnu saradnju između pravosudnih organa.
Ugovor reguliše dostavljanje pismena i predmeta, razmenu obaveštenja o propisima, preduzimanje pojedinih procesnih radnji, oslobođenje od plaćanja troškova sudskog postupka, dokaznu snagu javnih isprava, pitanja zaostavština, pitanja u vezi sa preduzimanjem krivično-procesnih radnji, primenu posebnih mera pravne pomoći u krivičnom postupku, dostavljanje izveštaja iz kaznenih evidencija kao i ustupanje i preuzimanje krivičnog gonjenja okrivljenih lica.
Zaključenje navedenog ugovora sa Republikom Slovenijom i sličnih ugovora sa zemljama u regionu, a i šire, posebno će omogućiti saradnju u pogledu otkrivanja, gonjenja i kažnjavanja počinilaca najtežih krivičnih dela, kao što su dela organizovanog kriminala.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o izručenju, između ove dve zemlje izručenje okrivljenih i osuđenih lica takođe nije bilo regulisano bilateralnim ugovorom, što je do sada stvaralo određene probleme u saradnji. Takođe su 15. aprila potpisani tekstovi ovih ugovora o izručenju.
Navedeni ugovor detaljno reguliše pitanja izručenja okrivljenih i osuđenih lica, što će stvoriti obaveznije forme saradnje u ovoj oblasti između dve zemlje. Ugovor predviđa krivična dela za koja se dozvoljava izdavanjem kao što su krivična dela za koja je propisana kazna zatvora u trajanju od jedne godine ili ako se radi o izrečenoj kazni, da ona treba da iznosi najmanje četiri meseca, predviđa razloge za odbijanje izručenja, kao što je da lice čije se izručenje traži nije državljanin zamoljene zemlje, reguliše proceduru pojednostavljenog izručenja kada se lice složi sa izručenjem, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje ovog međunarodno-pravnog instituta.
Zaključenje navedenog ugovora omogućiće efikasnije odvijanje izručenja okrivljenih i osuđenih lica između dve zemlje. Zaključenje navedenog ugovora sa Republikom Slovenijom, ali i sličnih ugovora sa zemljama u regionu, posebno će omogućiti saradnju u pogledu otkrivanja, gonjenja i kažnjavanja počinilaca najtežih krivičnih dela. Navešću vam slučaj koji vam je poznat. Recimo, slučaj Dragana Paravinje, koji se u Republici Hrvatskoj tereti za teško ubistvo. Protiv njega se vode krivični postupci u BiH, od koje je i Republika Srbija zatražila njegovo izručenje u cilju izvršenja kazne zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci zbog krivičnog dela silovanja.
Upravo ovakvi slučajevi ukazuju na svu neophodnost sklapanja ugovora i sa Republikom Slovenijom i sa ostalim zemljama, jer samo na taj način dajemo šansu pravnoj saradnji pravosudnih organa i sprečavamo mogućnost da učinioci krivičnih dela izbegavaju krivično gonjenje i nesmetano nastavljaju da deluju.
Što se tiče Zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, zatim Vlade Republike Mađarske i Vlade Savezne Republike Nigerije o saradnji u oblasti odbrane, sami sporazumi čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom po svom karakteru su opšti, standardni međunarodni ugovori koji se bez direktnog odnosno neposrednog prihvatanja obaveza daje osnov za buduću bilateralnu saradnju u oblasti odbrane.
Navedenim sporazumima opredeljuje se i procedura i opšti principi saradnje, i to ravnopravnost, reciprocitet, kao i zajednički interesi uz poštovanje pravila i principa međunarodnog prava, odnosno nacionalnih zakonodavstava Srbije, Hrvatske, Mađarske i Nigerije.
Ustavni osnov za donošenje predloženih zakona sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4), a u vezi sa članom 97. tačka 1) Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđana obaveza njihovog potvrđivanja, odnosno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje međunarodni položaj i odnose sa drugim državama.
Predloženi zakoni su usaglašeni sa Zakonom o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora, kao i Bečkom konvencijom o ugovornom pravu. Takođe, a imajući u vidu da za njihovo izvršavanje nije potrebna izmena pozitivno pravnih, niti postoji potreba za donošenje novih propisa, predlozi zakona su u potpunosti usklađeni sa pravnim sistemom Republike Srbije.
Takođe, predloženim zakonima vlade Republike Srbije, Hrvatske, Mađarske i Savezne Republike Nigerije daju ovlašćenja nadležnim organima, svojim ministarstvima odbrane, da neposredno zaključuju ugovore i time direktno konkretizuju saradnju u pojedinim segmentima u oblastima odbrane. U tom smislu, sporazumi predstavljaju pravni okvir za razmenu iskustava u obostrano interesnim oblastima, sa ciljem postizanja višeg stepena aktivnog učešća u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, kao i multinacionalnim operacijama.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane potpisan je u Zagrebu 8. juna 2010. godine u originalu na srpskom i hrvatskom jeziku. Dosadašnja saradnja u oblasti odbrane sa Republikom Hrvatskom je relativno intenzivna, sa prostorom za dalje unapređenje.
U sklopu spoljno-političke orjentacije Republike Srbije, koja prepoznaje izuzetan značaj razvijanja dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, Ministarstvo odbrane aktivno učestvuje u regionalnim inicijativama, bilateralnim i multilateralnim aktivnostima, kao što je obuka kadra u regionalnim centrima i vojne vežbe, što doprinosi izgradnji poverenja i intenziviranju saradnje sa Ministarstvom odbrane Republike Hrvatske.
Broj planiranih i realizovanih aktivnosti na godišnjem nivou u sklopu bilateralne vojne saradnje sa Hrvatskom je u usponu, a težište te saradnje čine sledeće oblasti: upoznavanje sa iskustvima Republike Hrvatske tokom učešća u misijama pod okriljem UN, EU i NATO, razmenu iskustva u transformaciji i procesu obuke vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, kao i saradnja u oblasti telekomunikacija, informatičke podrške i logistike. U tom smislu, sporazum predstavlja pravni okvir za razmenu iskustava u navedenim oblastima, takođe otvara mogućnost realizacije zajedničkih vojnih vežbi i obuke i intenziviranja vojno-ekonomske, vojno-tehničke, vojno-medicinske i vojno-obrazovne saradnje.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mađarske o saradnji u oblati odbrane potpisan je u Beogradu 22. marta 2010. godine u originalu na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku. Potpisivanjem Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Republike Srbije i Republike Mađarske stvoren je normativno-pravni osnov za unapređenje saradnje u oblasti odbrane. Time se potvrđuje naš interes i spremnost za saradnju sa susedima radi zajedničkog suočavanja sa savremenim i regionalnim i globalnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama.
Sporazum predstavlja pravni okvir za razmenu iskustava u oblasti reforme sistema odbrane, učešća u multinacionalnim operacijama, takođe otvara mogućnost realizacije zajedničkih vojnih vežbi i obuka, intenziviranja vojno-ekonomske, vojno-tehničke, vojno-medicinske i vojno-obrazovne saradnje.
Bilateralna saradnja u oblasti odbrane sa Mađarskom je razvijena i težišno se odvija kroz zajedničko angažovanje u mirovnim misijama, zajedničke vojne vežbe, razmenu iskustava, uz učešće u programu i učešće Mađarske u NATO i prenošenje iskustva iz procesa tranzicije i reforme sistema odbrane. Od 2002. godine na različitim oblicima usavršavanja u Mađarskoj učestvovalo je preko 200 pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Vlada Republike Srbije i Vlada SR Nigerije potpisale su u Beogradu 7. marta 2011. godine Sporazum o saradnji u oblasti odbrane, čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom. Republika Srbija i SR Nigerija imaju tradicionalno dobre odnose uspostavljene na diplomatskom nivou još 1960. godine, koji se odlikuju brojnim susretima na visokom nivou.
Ekonomski odnosi dve države stagniraju u odnosu na period do 90-ih godina prošlog veka, tako da postoje uslovi za razvoj i intenziviranje saradnje dve zemlje. Ovo se posebno odnosi na saradnju dva ministarstva odbrane u oblasti školstva i vojno-ekonomske oblasti. Posebno smo zainteresovani za uspostavljanje veze, čime bi se uspostavili kapaciteti odbrane i industrije Srbije i stvorile mogućnosti za nastup drugih privrednih subjekata i Srbije na tržište Nigerije.
Pored bojno-ekonomske saradnje, u mogućnosti smo da realizujemo i sve oblike vojno-obrazovnog i vojno-medicinskog usavršavanja na univerzitetu odbrane.
Dame i gospodo narodni poslanici, izglasavanjem predloženih zakona bio bi načinjen još jedan korak u razvoju i poboljšanju saradnje između Republike Srbije, Republike Hrvatske, Republike Mađarske i SR Nigerije. Opravdanost donošenja predloženih zakona, odnosno potvrđivanje sporazuma sa ovim vladama u oblasti odbrane u skladu je sa opredeljenjima Republike Srbije za dalje unapređenje regionalne saradnje zasnovane na vrednostima na kojima počiva jedinstveni evropski, društveni, kulturni i ekonomski prostor, kao i naporima u rešavanju bezbednosnih problema u regionu. Potreba potvrđivanja sporazuma sa Vladom SR Nigerije ogleda se u brojnim mogućnostima za otpočinjanje vojno-ekonomske saradnje. Zahvaljujem na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, narodni poslanik Boško Ristić, Odbor za pravosuđe i upravu? Ne.

Narodni poslanik Dušan Bajatović, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost? Ne.

Narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora? Ne.

U tom slučaju, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? Da, narodni poslanik Saša Dujović. Izvolite.

 

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su tri sporazuma, dva ugovora, sve je već davno potpisano i već duboko u realizaciji i u konkretizaciji postupaka predviđenih ovim sporazumima u ugovorima, tako da neka velika priča oko ovoga ne bi dala pun efekat, onako kako bi to bilo da smo sve ovo dobili pre samih potpisivanja, proteklih pet, šest meseci ili kada je već koji sporazum ili ugovor potpisan.

Kako stvari stoje, želeo bih da se osvrnem samo na jedan sporazum, na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane.

Nekoliko stvari, koje su ovde napisane, jasne su, precizne i verovatno će u nekom narednom periodu dovesti do toga da nekada duboko zaraćene strane počnu zajedno da učestvuju u mirovnim misijama, kako pod okriljem evropskih bezbednosnih snaga, tako i pod okriljem UN. Ne treba smetnuti činjenicu da je Hrvatska već uveliko član NATO pakta i da, kao član NATO pakta kroz misiju KFOR, na trenutno administrativno okupiranoj teritoriji KiM ili pod protektoratom UN, sprovodi određene aktivnosti, koje su predviđene zadacima misije KFOR.

Jedna od stvari koje smo bili svedoci u proteklih mesec dana, kako su hrvatski helikopteri prolazili albanske carinike na Jarinju i Brnjaku, što je verovatno zadatak misije KFOR i možda ne treba zameriti hrvatskim helikopterima i pilotima, ali prosto predstavlja pitanje svežih rana i svega onoga što smo mi donedavno imali kroz neku vrstu saradnje.

U članu 1. ovog sporazuma, to je ono na šta bih hteo da se fokusiram, kaže se: "Saradnja saglasna ovom sporazumu zasniva se na principima uzajamnog poštovanja i ravnopravnosti i realizuje se u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom država strana, kao i pravilima i principima međunarodnog prava." Sve je to lepo napisano i verovatno bi to trebalo da bude tako, da poslednjih mesec dana nemamo jednu paradoksalnu situaciju koja nam postavlja i ovo kao primer za budući period, da li će se baš ovaj član poštovati.

Naime, mi smo u proteklih nekoliko godina preuzeli, od strane hrvatske države, osuđene za navodne ratne zločine, za počinjene zločine tokom rata. Neki od tih ljudi, naših sugrađana, i dan danas izdržavaju kazne tako što mi poštujemo zakonodavstvo Hrvatske, ispoštovali smo njihove presude da su ti ljudi načinili ratni zločin ili počinili zločin u toku rata, kako god. Ti ljudi danas u Sremskoj Mitrovici ili u Požarevcu izdržavaju kaznu koju je izrekla Republika Hrvatska.

Onda smo mi kao država, to jest Ministarstvo pravde i nadležna tužilaštva, prosledili Republičkoj Hrvatskoj određeni niz procesuiranih predmeta sa jasno preciznim dokazima da su određeni ljudi u toku rata počinili stravične zločine kada su u pitanju pripadnici našeg naroda. Dobili smo kao uzvrat opet šamar, dobili smo u Saboru usvojen zakon da se ništavi sve ono što smo mi dostavili.

Postavlja se pitanje - šta će onda nama takvi sporazumi? Da bi zadovoljili normu pravila diplomatije da u tom pravcu posmatramo i kažemo – mi ćemo jednog dana sa Hrvatskom biti u mirovnim misijama? U redu, ako to tako treba i ako to zahtevaju međunarodni standardi i sve ono što potpisuje međunarodna diplomatija, u redu, hajde da i to uradimo, zaista se postavlja pitanje do kada ćemo trpiti sve to što se od nas traži na ovakav način?

Naravno, mi ćemo kao poslanička grupa podržati i ovih pet predloga zakona, pa i ovaj predlog sporazuma, jer je prosto on potpisan pre nekih pet meseci i tu nema mesta nekom posebnom pitanju. Opet postavljam pitanje – do kada ćemo mi sve ovo da tolerišemo?

U oblasti saradnje i u oblicima saradnje postavljene su tačke koje definišu, citiram: " Druge oblasti od zajedničkog interesa o kojima se strani ili nadležni organi dogovore". Šta to mi možemo da se dogovorimo sve sa njima, to je sve pitanje. Postupanje sa tajnim podacima, citiram: "Ni jedna strana neće bilo kojoj trećoj strani dostaviti tajne podatke razmenjene tokom sprovođenja ovog sporazuma bez pisane saglasnosti druge strane". Ovaj sporazum sigurno neće važiti za Republiku Hrvatsku ili biti važniji od sporazuma koji su oni potpisali kada su postajali članica NATO-a. Pitanje je koliko naši podaci koje možemo da razmenimo sa njima mogu da budu relevantni u situaciji kada, ponovo se vraćam na početak, a to je da Hrvatska učestvuje u misiji KFOR-a i na jedan vidan i značajan način doprinosi nestabilnosti na severu naše AP KiM.

Da zaključim, zaista stvar o kojoj nije trebalo možda čak i da govorimo, ali kao neko ko je to što je morao sam da skrenem pažnju javnosti i našim državnim organima, pa i Ministarstvu pravde i da ovim putem apelujem na postupanje svih diplomatskih kanala da pokušate da nađete način da se poništi ona ništavnost, jer zaista sklapajući sporazume na ovakav način, sprovodeći sve ono što se od nas zatraži od strane potpisnica sporazuma, u ovom slučaju Republike Hrvatske, dovodimo sebe u jedan položaj da pred građanima kao mi parlament usvajamo određene stvari, usvajamo ovakve sporazume, a drugi nam se smeju i prosto ništave sve ono za šta ste vi kao Ministarstvo pravde i tužilaštvo napravili fantastični pomak prikupljajući dokaze, koristeći sve moguće relevantne činjenice koje su skupljene na terenu od strane bezbednosnih službi, bivše vojske JNA, posle toga svih onih naših nesretnih vojski, da bi se dokazalo da su Merček i ostali jednostavno zločinci, a oni sve to ponište.

Sve u svemu, poslanički klub SPS – JS i ja lično, kao predstavnik Pokreta veterana, ćemo podržati svih pet predloga i u danu za glasanje glasaćemo za njih. Hvala.

Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč?
Narodni poslanik Dušan Marić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, 21. oktobra u Kragujevcu je obeležena godišnjica streljanja 2.700 srpskih đaka i civila. Istog dana u Zagrebu Hrvatski parlament doneo je odluku da hrvatski ratni zločinci koji su učestvovali u ubijanju srpskih civila ne mogu da odgovaraju za svoje zločine. Ni ova odluka ni datum njenog donošenja nisu slučajni, oni su nastavak hrvatske državne politike koja je u poslednjih 70 godina počinila dva teška zločina nad srpskim narodom, genocid u Drugom svetskom ratu i produženi genocid u ratu 1991. do 1995. godine. Samo pet dana nakon što je parlament u Zagrebu doneo ovu sramnu i uvredljivu odluku, Vlada Republike Srbije predlaže da mi u centru Beogradu, u srpskom parlamentu usvojimo zakon o saradnji sa Hrvatskom, zamislite, u oblasti odbrane.
Mi iz SRS ovaj predlog zakona doživljavamo kao uvredu za svakog nacionalno svesnog Srbina, a smatramo da će usvajanje ovog zakona predstavljati veliku moralnu kapitulaciju, veliko nacionalno poniženje. Mi za SRS se zalažemo za dobre odnose sa svim državama i sa svim narodima, ali, kao što je istakao kolega Dujović, sklapanje sporazuma o saradnji u oblasti odbrane sa Hrvatskom u ovom trenutku, posle svega, je van pameti.
Navešću razloge zbog kojih će poslanici SRS glasati protiv ovog zakona. u Drugom srpskom ratu Hrvatska država je ubila više od milion Srbina u BiH, Hrvatskoj i Srbiji. Samo u Jasenovcu 700 hiljada, među njima 40 hiljade dece. Pre samo 20 godina Hrvatska je ponovo izvršila masovni zločin nad srpskim narodom. Podsećam da su hrvatska vojska i policija, njihove vojne i paravojne informacije u Hrvatskoj su ubile više 7.500 srpskih vojnika i civila, a u BiH oko 3.000. Od tih zločina prošlo je 16 godina, a samo 8.000 zarobljenih i ubijenih srpskih vojnika i civila je sahranjeno. Više od 2.000 ovih nesrećnika još uvek nije sahranjeno zato što Hrvatska krije njihove posmrtne ostatke. Tamo gde se znaju grobna mesta, a u pitanju je negde oko 600 grobnica, grupnih i pojedinačnih, Hrvatska odbija da dozvoli njihovu eshumaciju.
Sada postavljam jedno moralno pitanje – da li je normalno da srpska država potpisuje sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa državom koja krije posmrtne ostatke srpskih vojnika i odbija da ih vrati njihovim porodicama da bi te porodice sahranile po svojim običajima na svojim grobljima? Predsednik Republike Srbije, Boris Tadić, i drugi zvaničnici Republike Srbije su se više puta izvinjavali za zločine koji su Srbi počinili nad Hrvatima, ali niko nikada nije čuo da je iz Zagreba stigla i jedna jedina reč izvinjenja za zločine, mnogo teže i mnogo masovnije, koje su Hrvati počinili nad srpskim narodom. Naprotiv, mi smo svedoci da Jadranka Kosor javno ponavlja da oni koji su navodno branili Hrvatsku ne mogu da budu ratni zločinci, jer su oni državni Hrvatski nacionalni heroji.
Samo u poslednje dve decenije Hrvatska sa kojom mi potpisujemo sporazum o saradnji u oblasti odbrane je dva puta izazvala ratove protiv srpskog naroda. U tim ratovima od Hrvatske ruke ubijeno je najmanje 10.500 ljudi, počinjeno je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Nakon svega toga, nakon zločina protiv mira Hrvatska je Međunarodnom sudu pravde u Strazburu podnela tužbu protiv Srbije za agresiju i genocid.
Ponavljam da je Hrvatska izvršila najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Prethodnih dana sam govorio da se iz Zagreba i drugih hrvatskih gradova proterali više od 300 hiljada ljudi, a onda je 1995. godine još 200 hiljada iz Krajine.
Znate šta je zaprepašćujuće, kada to sagledavate u nekom istorijskom kontekstu. Znači, ono što nikad niko nije uradio, ni Franačka republika, ni Mleci, ni Austrougarska, ni Švabe, ni Napoleon, Turci, da Republiku Srpsku Krajinu, odnosno Srpsku Krajinu potpuno očiste od srpskog stanovništva. To je učinila ova današnja Hrvatska tzv. demokratska Hrvatska od koje vi na silu hoćete da napravite prijatelja srpskog naroda, prijatelja Republike Srbije i sa njima sklapate sporazume, između ostalog i sporazum o saradnji u oblasti odbrane.
Podsećam da je Hrvatska država koja pod okupacijom drži Republiku Srpsku Krajinu, a takođe podsećam prema Vensovom planu i Rezoluciji 741 Saveta bezbednosti UN, da je Republika Srpska Krajina zona pod zaštitom UN. Takođe podsećam da je Republika Srbija potpisnik tog sporazuma i podsećam da je Srbija garant postojanja Republike Srpske Krajine. Po međunarodnom pravu, formalno pravno Republika Srpska Krajina danas postoji.
Skrećem pažnju da Savet bezbednosti UN nikad nije van snage nekom novom rezolucijom stavio Rezoluciju 741. Umesto da svakog dana Vlada u Beogradu bukvalno vrišti pred UN, pred međunarodnom javnošću i pita šta je sa zonom koja je pod vašom zaštitom, kada ćete da je oslobodite. Vlada Republike Srbije predlaže da mi sa državom koja srpsku oblast drži pod okupacijom potpišemo sporazum o saradnji u oblasti odbrane. Podsećam da Hrvatska kao dan zahvalnosti slavi dan godišnjice kada je izvedena "Oluja". U toj akciji je ubijeno najmanje 2.000 Srba, a više od 200 hiljada proterano iz Hrvatske. To je dan zahvalnosti za akciju "Bljesak". Za 283 srpskih civila koji su ubijeni u zapadnoj Slavoniji, za one tenkove koji gusenicama gazili traktore sa srpskim izbeglicama tamo na cesti između Okučana i Nove Gradiške. Dan zahvalnosti za 183 srpska sela u zapadnoj Slavoniji koja više ne postoje. Dan zahvalnosti za 80 hiljada ljudi, stanovnika tih sela, koji su bezdušno proterani preko Save u Republiku Srpsku i Srbiju.
Hrvatska je država koja otvoreno brani rezultate svojih ratnih zločina i rezultate etničkog čišćenja. Kud ćete veći dokaz od ovoga? Od 500 hiljada proteranih ljudi, 16 godina posle završetka rata, u Hrvatsku se vratilo njih 45 hiljada. Znači, ni svaki deseti.
Neki dan sam upozorio na činjenicu da imamo masovnu pojavu da srpska deca po nagovoru svojih roditelja iz straha pohađaju rimokatoličku veronauku u školama. U novinama ste imali nekoliko primera prekrštavanja srpske dece u Hrvatskoj. Takođe podsećam da je ova Hrvatska, sa kojom trebamo da uspostavimo saradnju u oblasti odbrane, Srbima otela imovinu koja se procenjuje na 30 milijardi evra. Između ostalog, u pitanju je 40 hiljada stanova.
Postavljam jedno pitanje – šta bi bilo da Srbija primeni diplomatsku praksu, ne daj Bože, da pristupi na isti način pitanju Hrvata u Beogradu i Novom Sadu, da iseli 50 hiljada ljudi iz Beograda i Novog Sada? Znate šta bi se dogodilo? Do decembra kad vi očekujete da ovi iz Brisela jave da će nas 2839. godine prihvatiti da budemo njihova kolonija, do tog dana bi Beograd bio bombardovan.
Podsećam da se u Hrvatskoj javno dižu spomenici Jovi Francetiću i Mili Budaku koljaču iz Jasenovca. Svake godine u Hrvatskoj održava se jedan veliki miting, najveći kulturni muzički događaj, to je koncert Ustaški dernek, kako ga oni nazivaju tamo u Čavoglavama, koji drži Marko Perković Tompson.
Hrvatska odbija da Srbima vrati 600 hiljada hektara zemljišta. Odbija da vrati 10 hiljada vinograda sa više od milion čokota vinove loze. Odbija da vrati 320 hiljada hektara oranica. Odbija da vrati 120 hiljada hektara šume, preko 400 hiljada traktora i drugih priključnih mašina i preko 900 hiljada grla krupne stoke.
Takođe, upozoravam da sporazum o saradnji u oblasti odbrane potpisujete sa državom koja je najveći švercer oružja u novijoj svetskoj istoriji. Vi znate da je Hrvatska 1991. godine uvezla preko 200 kalašnjikova, ali nije ih uvezla da se brani, da brani mir i stabilnost u bivšoj Jugoslaviji nego da izazove seriju ratova, da ostvari ciljeve zločinačke politike nezavisne države Hrvatske i Ante Pavelića. Podsećam da je u tim ratovima ubijeno 120 hiljada Srba, Muslimana i Hrvata, a preko 550 hiljada ljudi ranjeno.
Premijer Hrvatske javno izjavljuje, da Hrvati koji su počinili zločin nad Srbima ne mogu biti zločinci zato što su Hrvatski nacionalni heroji, a kao potvrda Hrvatska država u noći između 10 i 11. oktobra, na tvrđavi u Kninu organizuje proslavu 54 rođendana, ratnog zločinca Ante Gotovine. I sada vi od nas tražite da sa tom i takvom Hrvatskom potpišemo sporazum o saradnji u oblasti odbrane i da glasamo za taj sporazum. Ostalih deset minuta ću iskoristiti na kraju. Hvala vam.

Jedanaest minuta iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika i predsednika ovlašćenih grupa javlja za reč, da iskoristi svoje pravo u ovom delu toka sednice? Ako da molim da se prijavite.
Pošto nema prijavljenih, obaveštavam vas da saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa prijave u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, da je podnela poslanička grupa SRS, te dajem reč narodnom poslaniku Ljubiši Petkoviću, posle njega narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poštovani građani Republike Srbije, dozvolite mi da pre nego što kažem nekoliko reči u vezi sa ovim sporazumom izrazim protest i žaljenje što danas po ovim predlozima zakona i sporazumima nije prisutan ministar odbrane, gospodin Dragan Šutanovac. Ovo nisu pitanja baš za ministra pravde, već isključivo za ministra odbrane.

Sporazum o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske koji je u ime Vlade Republike Srbije potpisao ministar odbrane, gospodin Šutanovac 8. juna 2010. godine u Zagrebu, predstavlja najveći čin izdaje srpskih nacionalnih interesa ove pro zapadne i podaničke vlasti od 2000. godine. Ovi sporazumom Vlada Republike Srbije ponizila je sve generale, sve podoficire i oficire, sve vojnike iz redovnog i rezervnog sastava bivše JNA, sve dobrovoljce, sve učesnike rata koji se desio od 1991. godine do 1995. godine, koji su se borili protiv ustaškog režima u Hrvatskoj i koji su branili svoje živote, branili živote svojih najbližih i sprečili genocid nad srpskim narodom.

Umesto da je ova Vlada potpisala sporazum o povraćaju imovine Srbima vredne preko 30 milijardi evra, 40 hiljada stanova, da umesto da je potpisala sporazum o vraćanju njihove imovine, umesto da je potpisala sporazum o pravu na penziju i druga prava koja im prema Povelji UN, ova podanička vlast im zabija nož u leđa i daje do znanja da njihova odbrana od genocida je bila greška i da im ubuduće neće pomagati.

Da se malo osvrnemo, šta predstavlja ovaj sporazum. U članu 3. u oblasti saradnje kao podnaslov kaže se: "Saradnja saglasno ovom sporazumu, ostvarivaće se u sledećim oblastima". Tu imate nekih devet tačaka, izvinjavam se, za početak bih se osvrnuo na ovu prvu tačku koja je kaže – Bezbednosna politika i planiranje odbrane.

Sada vas pitam, o kakvom planiranju odbrane možemo da govorimo zajedno sa Hrvatskom kada se vrlo dobro zna, da kroz istoriju srpski vojnik i hrvatski nikada nisu bili u istim rovovima niti su se ikada borili na istoj strani. U Prvom svetskom ratu bili su u Austro - ugarskoj vojsci, u Drugom svetskom ratu 1941. godine Hitlerovu vojsku su dočekali sa cvećem i odmah proglasili ustašku nezavisnu državu Hrvatsku, na čelu sa Ante Pavelićem, uz blagoslov kardinala Alojza Stepinca i podrške i pomoć Vatikana.

Istine radi, postoji jedan broj Hrvata koji nisu krvarili ruke, ali taj deo hrvatskog naroda zanemarljiv jeste, ali je postojao i oni su bili pod udar ustaškog terora.

Višegodišnja politika u Hrvatskoj ostavila je stravične posledice po biološki opstanak srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini i delova BiH koje je pokrivala ustaška država 1941. godine.

U tom periodu, kao i u poslednjem ratu, stradali su uglavnom civili, nedužni ljudi, žene, deca i starci i to samo zato što su bili Srbi pravoslavne veroispovesti. Bacani su u jame i završavali su u logorima.

O kakvoj zajedničkoj saradnji sa Hrvatskom bi mogli da razgovaramo ako se vrlo dobro zna da je 80-tih godina Zagreb bio centar separatističke pobune na KiM?

Predsednik hrvatske vlade Jadranka Kosor kao nastavljač Pavelićeve i Tuđmanove ustaške politike i danas, osim verbalne podrške, daje i vojnu pomoć šiptarskim separatistima na KiM.

Gospođo ministre to znate i potpisujete ovakav sporazum sa Hrvatskom? Da vas podsetim, "Hrvatski jutarnji list" objavio je izjavu ministra Šutanovca – visoko cenim ulogu hrvatske vojske na Kosovu. Imam tekst, mogu kasnije da vam dam da proverite verodostojnost ovoga što sam rekao.

Molim vas, u tački 6. kaže se operacija za podršku miru. Gospođo ministre ili neko iz Vlade Srbije, recite u kojim se to mirovnim operacijama nalazi Hrvatska? Ne postoji ni jedna.

Od srpske javnosti se krije da se 450 hrvatskih vojnika nalazi u Avganistanu pod zastavom NATO pakta. Krije se da bi se ovaj sporazum potpisao i prihvatio u Vladi Republike Srbije, odnosno danas u ovoj Skupštini. Da li gospodin ministar odbrane razmišlja o bezbednosti srpskih vojnika koji bi bili rame uz rame sa hrvatskim vojnicima bilo na kom delu terena, pogotovo ako bi bili u nekoj agresivnoj vojsci?

U članu 7. ovog sporazuma u tački 1. predviđena je razmena tajnih podataka sa obavezom da ti podaci ne smeju se preneti nekoj trećoj strani. Ovo je vrhunac cinizma. Pa, ne mislite valjda da Hrvatska kao članica NATO pakta neće izneti sve ove podatke koje bi razmenila Republika Srbija sa Hrvatskom, bilo da su vojni ili neki drugi podaci, sa Nemačkom i sa Amerikom? Uostalom, pitam i ministra da li neko iz Vlade Republike Srbije može da objasni kako je moguće da Srbija kao vojno neutralna zemlja učestvuje sa hrvatskom vojskom u operacijama pod komandom zločinačke organizacije NATO pakta.

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, hajde da se osvrnemo, da vidimo šta kaže i šta predviđa ovaj sporazum. Kao prvo, Hrvatska je članica NATO pakta. Ona je inače okružena zemljama u prijateljskim odnosima i uglavnom koje su članice NATO pakta, osim BiH koja to još uvek možda nije. Kao drugo, vrana vrani oči ne vadi. Zašto će Hrvatskoj ovakav sporazum? Zar neko iz Vlade Srbije nije shvatio da se upecao i da mu ni jednog trenutka nije palo na pamet da će ovaj sporazum obavezivati Vladu Srbije da učestvuje u progonu srpskog naroda iz Republike Srpske Krajine ukoliko bi srpski narod u Republici Srpskoj Krajini eventualno napravio bilo kakvu pobunu?

Gospođo ministre, molim vas da mi odgovorite na pitanje zašto ova Vlada Republike Srbije skriva istinu da će Vojska Srbije nositi hrvatske uniforme? To imate na hrvatskom sajtu. Podsetiću vas, "Hrvatski jutarnji list" objavio je da će srpski vojnici biti obučeni u uniformama i šlemovima koje su izradile i dizajnirale hrvatske firme "Kroko" i "Šesten- Buš", a gospodin ministar odbrane, gospodin Šutanovac se apsolutno sa tim složio i rekao je da će se uzeti najbolja ponuda, bez obzira na zemlju porekla. Dostaviću vam taj dokument. Vidim da vrtite glavom, nevericom, ali i sami imate na sajtu.

Dame i gospodo, i sami znate da je najbolju opremu za opremanje Vojske Srbije dala firma "Mile Dragić" iz Zrenjanina još 2005. godine, a onda je nekome palo na pamet da napravi aferu oko te firme koja je dugo trajala. Šta se desilo? Ta firma je trebala biti diskreditovana, da ispadne iz dalje trke oko opremanje Vojske Srbije, firma koja za elitne jedinice izvan Republike Srbije snabdeva mnoge elitne jedinice vojnom opremom. Ta firma je morala biti diskreditovana.

Želim još da vam kažem da je 2009. godine presudom potvrđeno da ne postoje nikakva krivična dela u vezi sa firmom "Mile Dragić". Država Srbija je trebala toj firmi da isplati, ako se sećam, negde oko 176 miliona evra na ime odštete. Mile Dragić je rekao – meni ne treba nikakva odšteta, samo želim da sprovedem ugovor i da radim za dobrobit naše zemlje i našeg naroda.

Gospođo ministre, zašto od javnosti skrivate istinu da ovaj sporazum nije plod rada i saradnje između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske? Zašto skrivate istinu da je tvorac ovog zakona Amerika? Reći ću vam šta piše o tome hrvatska štampa. "Hrvatski nacional" je objavio da su SAD na ovom sporazumu radile od 2009. godine i da su u avgustu 2009. godine organizovale tajni sastanak načelnika Generalštaba Vojske Srbije, general potpukovnika Miloja Miletića sa njegovim hrvatskim kolegom koji je održan u jednom apartmanu u blizini Malog Lošinja.

U vezi istog sporazuma, američki "Vašington post" je objavio ministra odbrane, gospodina Šutanovca, da Srbija sada ima čvrstu saradnju sa NATO od prošle godine i dodaje da je ministar Šutanovac izjavio da svi vojni oficiri koji su učestvovali u zločinima u Hrvatskoj mogu odgovarati pred hrvatskim nadležnim organima.

Dame i gospodo građani Republike Srbije, želim da dodam još na kraju, ne bih hteo da pominjem pitanje genocida i učešće hrvatske vojske na KiM, o tome je kolega Marić već govorio, a govoriće i još neki drugi, želim da pročitam samo jednu rečenicu koju sam pronašao u tekstu preko Hrvatske u NATO objavljeno u listu "Pečat" 16. juna 2010. godine. Kaže se – srpska vlast, tačnije njeno natovsko krilo, predvođeno ministrom odbrane, Draganom Šutanovcem, ubrzano po nalogu američke administracije čini sve potrebne korake brzom prisjedinjenju naše države NATO.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Republike Srbije, ma kakav sporazum potpisala ova antisrpska Vlada sa Hrvatskom, SRS će nastaviti da pomaže srpskom narodu sve do kraja zapadnih granica Velike Srbije, Karlovaga, Ogulina, Karlovca i Virovitice. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je 14 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a posle njega narodna poslanica Nataša Jovanović.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, prvo ću početi izlaganje u vezi Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti odbrane. Odmah da kažem da je to najšizofreniji zakon koji sam mogao pročitati i ono što smo mi kao poslanici mogli dobiti.
Zašto je šizofren? Zbog toga što je u toku sudski spor i sa jedne i sa druge strane, jedna i druga strana su se međusobno optužile za genocid, etničko čišćenje, najteže zločine genocida, a evo mi ovde sada raspravljamo i većina će usvojiti ovaj zakon i mi ćemo sarađivati u oblasti odbrane. Kako se može sarađivati? Kako mogu sarađivati države koje su pre dvadesetak godina, a genocid sa Hrvatske strane teče i danas, kako se može sarađivati u oblasti odbrane, ako smo se ubijali, ako je počinjen genocid, ako je počinjeno etničko čišćenje itd? Ko je tu licemeran? Gde su granice licemerstva u svemu ovome? Hajde da krenemo redom.
U preambuli ovoga sporazuma stoji sledeće – Vlada Republike Srbije, Vlada Republike Hrvatske, imajući u vidu potrebu da doprinesu jačanju mira, stabilnosti i razvoja između zemalja u Evropi i svetu u duhu povelje UN, ocenjujući pozitivne procese integracija u Evropi, izražavajući želju za obostrano korisnom saradnjom, zasnovanom na uzajamnom poštovanju i poverenju. Tu ću malo stati. Radi se o korisnoj saradnji, kako ste ovde naveli, to je potpisano od strane ministra, zasnovanoj na uzajamnom poštovanju i poverenju. Ista ta Hrvatska je među prvima priznala KiM, bez obzira na činjenicu da je potpisan Sporazum o normalizaciji odnosa, kojom je zabranjen taj vid komunikacije između država, jer su se jedna i druga država međusobno priznale u granicama, nažalost, administrativnim i danas nismo rešili pitanje granica u Hrvatskoj. I svaki vid jednostranog određivanja odnosa između ove dve države je zabranjen.
Nažalost, to je jednostrano. Hrvati rade šta hoće. Oni zloupotrebljavaju te ugovore, ne samo taj Ugovor o normalizaciji odnosa, nego i kasnije ugovore o socijalnom osiguranju, Sporazum o sukcesiji, Sporazum o izručenju, Sporazum o pravnoj pomoći itd. Gde je tu poverenje? Kako može jedna država koja poruši međusobni odnos, dogovor između država da bude sa naše strane tretirana kao dobar partner i međusobno se i uzajamno poštujemo i imamo poverenje? Kako možemo imati poverenje u takvu državu? To je država koja je počinila genocid, koji je konstatovan i kontratužbom ove vlade.
Priložili ste na hiljade dokumenata, činjenica, papira koji su otišli pred Međunarodni sud pravde, gde dokazujete da je počinjen genocid. Činjenica je da je nad Srbima iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske počinjen genocid. Proterano je između 500 i 800 hiljada Srba. Oduzeta je sva imovina. Sva imovinska i socijalna prava su Srbima oduzeta i do dana današnjeg nisu vraćena.
Gde je tu uzajamno poštovanje? Ministar pravde, gospođa Malović, reče sledeću rečenicu – odnosi između dve države se razvijaju. Kako se razvijaju? Da li je to razvijanje?
Da krenemo od ovog uzajamnog poštovanja. Predsednik Hrvatske Vlade Jadranka Kosor je pre mesec dana otvoreno rekla – međunarodni sporazumi i bilateralni sporazumi između Srbije i Hrvatske nisu u korist Hrvatske i nećemo ih primenjivati.
Vidite kako to rade Hrvati. Oni pljuju na vas, pljuju na sve ono što ste potpisali. To isto čine i sa ovim sporazumom. Jednostrano ne primenjuju, a mi primenjujemo sve ono što je potpisano.
Priznali su Kosovo. Zašto Vlada nije priznala Republiku Srpsku Krajinu onog trenutka kada je priznato Kosovo? Kada predsednica Vlade u Saboru kaže – nećemo primenjivati ništa što nije u interesu Republike Hrvatske, bez obzira na potpisane sporazume, zašto mi isto to ne kažemo ovde? Ne možemo primenjivati.
Sporazumom o normalizaciji rečeno je da će se Srbi vratiti na slobodan i bezbedan način u Republiku Hrvatsku. Ni 5% se nije vratilo. Nema slobode, tamo je diskriminacija, tamo su svi nosioci genocidne politike i danas na vlasti. Kako da se Srbi tamo vrate? Nijedno od bitnih elemenata međunarodnog prava, koji se odnose na ljudska prava i privatnu svojinu nije Srbima vraćeno.
Sporazumom o sukcesiji je predviđeno da se vrate sva stečena prava, pravo na penzije, pravo radnog staža koji su Srbi ostvarili u Republici Srpskoj Krajini i Republici Hrvatskoj. Šta je vraćeno? Ništa. Gde su akcije hrvatske imovine koje pripadaju Srbima? Nijedna akcija. Diskriminacija na svakom koraku. I mi sada ulazimo u dobrosusedske odnose samo zato što to Hrvatima odgovara. Hrvati moraju zadovoljiti sva poglavlja koja su predviđena u njihovom putu prema EU, između ostalog i ove elemente vezane za odbranu sa državama regiona, sa kojima graničimo.
Mi izvršavamo sve ono što Hrvatska traži. Zašto ova vlada ne traži ono što nam u ljudskom smislu pripada, što Srbima pripada u Hrvatskoj, prvo, bezbedan slobodan povratak? U Hrvatskoj su to sporazumi koji su validni, koji su sada deo međunarodnog prava, deo nacionalnog prava. Zašto to ne poštujete?
Šta je sa ljudskim i stečenim pravima koja su oduzeta ljudima? Jedan od bitnih elemenata o kojima se svi zdušno zalažete, ali ništa se ne čini da se vrati, je pitanje stanarskih prava. Ako su stanarska prava vraćena Srbima u Sloveniji, ako su vraćena u BiH, u Makedoniji, Crnoj Gori itd, zašto to nije slučaj sa Hrvatskom? Zašto ne pomognete ljudima koji su imali to pravo? Oko 50.000 stanova u društvenom vlasništvu sa stanarskim pravom, koji su imali Srbi, ni jedan stan nije vraćen. Zašto nije vraćen? Oko tri, četiri milijarde je vrednost tih stanova ili ukupna vrednost imovine je tridesetak i više miliona. Ako tome dodamo izgubljenu dobit u ovih dvadesetak godina zbog zlopaćenja, zbog genocidne politike Hrvatske države prema srpskom narodu, to je pedesetak milijardi.
Pričamo ovde o rebalansima budžeta itd, sa nekoliko milijardi. Samo nam vratite to što iskonski pripada.
Gospođo Malović, moram još jednom da vas upozorim, vezano je za ovaj sporazum, a to je odluka Hrvatskog Sabora, za sve ono što se dešavalo u periodu rata i ništavost propisa, i juče sam rekao, po sistemu reciprociteta, ako su oni rekli – ne važe za nas optužnice, a najtragičnije je to što niko te optužnice nije od 1991. godine otvorio, nego ste ih poslali tamo. Šta su Hrvati rekli? To nas ne obavezuje, to je ništavo i donesu takvu odluku. Za njih zločini ne postoje. Šta je to? To je necivilizacijska odluka.
Najtragičnije je to što EU, kojoj se vi kunete, o svemu tome ćuti. Još je tragičnija situacija da i vi o svemu tome ćutite. Što bi se vi sada usprotivili odluci Hrvatskog Sabora, jer je to najviša državna instanca? Tog trenutka kada oni naprave po sistemu reciprociteta, vi morate predložiti odluku, odnosno zakon ovde i tog trenutka nema više gonjenja.
Dostavili ste tamo 44 predmeta, 1.549 koje kakvih predmeta u optuživanju presuđenih postoji sa hrvatske strane.
Vi zdušno radite na tome. Sa oduševljenjem to provodite, jer su Srbi zločinci. Vi mrzite te Srbe. To je evidentno. To je tragično sa aspekta srpskog nacionalnog bića. Mrzite vlastiti narod. Među njima, evo, i vaš državni sekretar je rekao jedan primer, da je jedan Srbin udario konja, konj je bio od nekog Hrvata, i osuđen je za ratni zločin zbog toga što je udario Hrvata i on se ismejava tome. Kaže, zamislite, evo tako. Ali ništa nije učinio da taj predmet izvadi, da kaže – tog čoveka moramo osloboditi. On mora da odgovara po nekim propisima. To je jedan običan prekršaj. Ali, taj čovek odgovara za ratni zločin kao da je ošamario nekoga, kao da je ubio nekoga. Vi te primere znate. Vi znate da je 99% tih optužnica u pravilu politički pamflet hrvatske države i hrvatskog pravosuđa.
Koliko ste izvadili takvih predmeta i koliko ste Srba oslobodili u dogovoru? Od 2006. godine traju pregovori između dva tužilaštva. Kada ste preuzeli resor, vi ste u nekoliko navrata bili sa ministrom pravosuđa Republike Hrvatske, itd, uz obećanje da će se izvršiti revizija. Gde je revizija? Hrvati su jasno rekli – ne dolazi u obzir nikakva revizija. Za nas su svi Srbi ratni zločinci. Svi koji su na spisku su ratni zločinci, a i oni koji su proterani i oni su ratni zločinci. Ne smeju se vratiti. Vidite kakvu politiku vodite. I dokle to može tako ići?
Dokle ide taj cinizam hrvatske države? Dokle vi to možete trpiti? Ali, očito da vi možete puno toga podneti. Međutim, narod to ne može više trpiti. Ne može više to srpski narod trpiti, jer je to zulum vlastite vlasti nad vlastitim narodom. Hvala vam.