Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 81 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u elektronskom sistemu za glasanje, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, da bi utvrdili da li postoje Poslovnikom propisani uslovi za rad. Izvolite.
Konstatujem da je u elektronskom sistemu prisutno 85 narodna poslanika i prisutan je još jedan određeni broj narodnih poslanika u sali Narodne skupštine, tako da postoje Poslovnikom utvrđeni uslovi za rad Narodne skupštine.
Podsećam Narodnu skupštinu da utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom prvom stavu kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno, predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti na sednici Narodne skupštine, usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.
Molim predsednike ili ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa koji žele da koriste svoje pravo iz člana 286. da se prijave u elektronski sistem.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ministru zdravlja sam postavio nekoliko pitanja još 22. maja, na koja nisam do sada dobio odgovore. Radi se o vanbolničkom porodilištu koje je 1988. godine zatvoreno iz higijenskih razloga i 23 godine traju bezuspešni pokušaji da se ponovo to porodilište otvori.
U poslednje vreme su počeli ozbiljniji pristupi u rešavanju ovog problema. Mislim da je namera tu, ali ne i adekvatan metod ili put pronađen.
Zapravo, umesto da se uradi aneks objekat, dodatni objekat u sklopu već dva postojeća objekta DZ u Preševu, za vanbolničko porodilište je predviđena rekonstrukcija već postojećeg jednog od dva objekta, u kojima je primarna zdravstvena zaštita organizovana najmanje u poslednjih 30 godina. Time što se sada jedan od objekata planira da prenameniti poprilično skupom rekonstrukcijom u vanbolničko porodilište, postoji opasnost da se ugrozi već postojeća primarna zaštita u ovom domu zdravlja.
Zato sam tada i formulisao ova pitanja, koje ponavljam – da li je Ministarstvo zdravlja preduzelo adekvatne mere radi sprečavanja nezakonitih investicionih aktivnosti koji su u suprotnosti sa zdravstvenim i građevinskim propisima, a gde se vrši prenamena poslovnih sadržaja u novom objektu DZ Preševo, a zašta ste upoznati preko informacije, koje je Ministarstvu dostavio načelnik dispanzera za predškolsku i školsku decu, a koji je tri-četiri dana nakon dostavljanja informacije Ministarstvu smenjen sa te funkcije?
Koji su presudni razlozi prevagnuli pri opredeljenju da se prostor za vanbolničko porodilište prenameni i obezbedi kompletna rekonstrukcija starog objekta Doma zdravlja, a renoviran je sredstvima Ministarstva pre tri godine, a koji više od 40 godina funkcioniše za opštu praksu i kao ginekološki-akušerski dispanzer, umesto da se uredi novi aneks za porodilište?
Treće pitanje je – da li je Ministarstvo zdravlja, prilikom opredeljenja za varijantu rekonstrukcije starog objekta Doma zdravlja za potrebe porodilišta, sačinilo potrebnu analizu iz koje bi se videlo, da redukcijom zdravstvene aktivnosti sa dva postojeća objekta na samo jedan objekat, da li se time dovodi u opasnost da se bitnije ugrožava normalno funkcionisanje Doma zdravlja i da postoji opasnost limitiranja daljeg razvoja primarne zdravstvene zaštite u ovoj opštini?
Naime, ovim rešenjem se onemogućava otvaranje drugih specijalističkih službi koje nedostaju ovom domu zdravlja, a da ne govorimo o zakonskoj mogućnosti, da Preševo ima stacionar za interne bolesti.
Podsetio bih da je u širem regionu, u Crnoj Gori,. pre deset godina, predsednik Opštine Ulcinj, pokrenuo postupak vanbolničkog porodilišta, a crnogorske vlasti su tamo u toku jedne godine rešile taj problem. Ovde se preko dve decenije čeka na jedno elementarno pravo u okviru zdravstvene zaštite.
Podsetio bih da u daleko manjim sredinama sa 2000 stanovnika, uzmite samo selo Pasjane kod Gnjilana, gradi se i porodilište i stacionar. Biće završeni u toku godine i otpočeće te važne funkcije zdravstvene zaštite.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Zbog čega se te stvari dešavaju kod nas? Zato sam i postavio ova pitanja ministru zdravlja, ali do sada nisam dobio odgovore. Očekujem da će se ovom osetnom pitanju posvetiti daleko ozbiljniji pristup, da bi se konačno i ovaj višedecenijski problem rešio. Hvala vam.

Šest minuta, narodni poslaniče.
(Riza Halimi: Zašto me niste opomenuli?)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, dozvolite mi da, pre nego što postavim pitanje Vladi Republike Srbije, svim građanima koji danas slave Svetu Petku čestitam slavu, a to činim iz razloga što znam da je to veoma česta slava upravo na KiM i posebno čestitam svim našim Srbima koji danas proslavljaju Svetu Petku.
Naravno, postaviću pitanje Vladi Republike Srbije, ali ću to učiniti na kraju mog izlaganja i ono se tiče KiM. Sva pitanja i sve rasprave o KiM su posledica neodgovornog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u kampanji 2008. godine.
Želim da podsetim građane Srbije da je upravo te godine, 2008. godine, Vojislav Koštunica vratio mandat građanima Srbije, jer tada, u tom momentu je postalo jasno da nemamo jedinstvenu politiku prema KiM. Tada je vladajuća koalicija građanima obećala i Evropu i evropske integracije i Kosovo i Metohiju. Sada se suočavamo sa pogubnim posledicama jedne takve politike i zapravo svedoci smo da ta politika doživljava svoj potop u svim svojim segmentima.
Ono što je Vlada Republike Srbije u protekle četiri godine uradila jeste prihvatanje misije Euleksa bez saglasnosti Skupštine. Ona je tu saglasnost dobila naknadno Rezolucijom, ali u momentu kada je to dozvolila nije imala saglasnost ove skupštine, a jasno je da misija Euleksa ima mandat da uspostavi institucije nezavisne države Kosova. To je ova vlada učinila.
Drugo, Vlada je krenula u razgovore, po preporuci EU, sa Prištinom, o pitanjima od životnog značaja i Vlada je sklopila niz sporazuma. Podsetiću, Sporazum o slobodi kretanja, Sporazum o vraćanju matičnih knjiga, što za posledicu, direktnu posledicu, ima da su sada Srbi suočeni sa pritiscima da prihvate kosovske registarske tablice, kosovska dokumenta, dakle, ličnu kartu, saobraćajnu dozvolu, vozačku dozvolu, što, naravno, Srbi ne žele.
Ova Vlada i Kabinet predsednika Borisa Tadića je sklopila i Sporazum o carinskim pečatima, naivno verujući i bez ikakvih garancija da zapravo Euleks, ali i ta lažna kosovska vlada, to neće protumačiti kao fakat da time stiču pravo i da na granicu dovedu carinike i kosovsku policiju. Zato sada imamo ovo teško stanje na KiM. Ova vlada je pod ucenama i pritiscima popustila.
Najrečitija je bila nemačka kancelarka, gospođa Angela Merkel, koja je Srbiji lupila takav šamar koji nismo decenijama primili, a iz izjava velikog broja zvaničnika i EU, ali i iz najznačajnijih država EU, kao što je recimo Velika Britanija, vidimo da ti pritisci i dalje postoje. Vlada Republike Srbije, Kabinet predsednika Republike tvrdi da se neće povući srpske institucije, institucije ove države sa KiM, ali zapravo pravo pitanje, u skladu sa Poslovnikom očekujem da Vlada odgovori u roku od 15 dana. Pravo pitanje jeste sledeće.
U momentu kada država Srbija raspiše parlamentarne izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ali i izbore, što posebno naglašavam, za organe lokalne samouprave, da li će Vlada pod tim podrazumevati da će ti izbori, i parlamentarni i izbori za lokalnu samoupravu, biti održani i na KiM? Od tog odgovora zavisi mnogo toga. Tada ćemo konačno videti da je ova vlada na putu bez povratka u procesu puzajućeg priznavanja nezavisnosti KiM, a verujem da upravo tada, kada budu raspisani izbori, će narod, građani, u skladu sa svojim moralom koji još uvek, kao narod, posedujemo, ovoj vlasti, a pre svega DS i predsedniku Borisu Tadiću, reći konačno doviđenja.

Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić. Izvolite.

Hvala gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijeru Cvetkoviću i ministru odbrane Draganu Šutanovcu vezano za događaje koji su se desili na Krstovdan 27. septembra, koje su izgleda oni zaboravili, kada su NATO vojnici i vojnici SAD pucali na nenaoružani srpski narod na KiM, kada je bio veliki broj povređenih i kada je prava sreća i pravo čudo da američka vojska nije ubila ni jednog građanina Srbije.
Šta premijer Cvetković, šta ministar odbrane čini kako bi takve događaje i takav scenario sprečili za budućnost? Kada je Vlada Republike Srbije prestati da pruža logističku podršku Vojsci SAD i NATO paktu na teritoriji Republike Srbije? Podsećam vas da Cvetković i Tadić pružaju logističku podršku upravo onim vojnicima koji su pucali na srpski narod na Krstovdan ove godine. Evo i dokaza za to, gospodo. Godine 2006. Tadić je potpisao jedan sporazum sa Vojskom SAD, a vladajuća većina predvođena DS je 2009. godine izglasala taj sporazum. Reč je o SOFA sporazumu ili sporazumu koji se tiče zaštite statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji, Vojske SAD. Taj sporazum je izuzetno poguban po interese Republike Srbije. On omogućava Vojsci SAD da se slobodno kreće po celoj teritoriji Republike Srbije, da unese na teritoriju Republike Srbije šta god želi, bez ikakve kontrole, jer su po članu 7. tačka 2. vazduhoplovi, vozila i plovila SAD izuzeta od postupka inspekcije. Takođe u članu 9. sporazuma SOFA daje se mogućnost vojnicima SAD da ubijaju na teritoriji Srbije građane Republike Srbije, a da za to ne odgovaraju. Čak se i Republika Srbija obavezuje da odustane od potraživanja bilo kakve naknade za posledice delovanja Vojske SAD u Republici Srbiji.
Dakle, ovim sporazumom se Vojsci SAD, ali i privatnim kompanijama vojnim koje oni angažuju, daje dozvola za ubijanje na teritoriji Republike Srbije. Međutim ovaj sporazum može da se otkaže. Rok je 180 dana od prijema pisanog obaveštenja o nameri otkazivanja.
Dakle, direktno pitanje gospodinu Cvetković i ministru odbrane Šutanovcu – kada će da otkažu SOFA sporazum preko kojeg pružaju logističku podršku NATO trupama i Vojsci SAD na teritoriji Republike Srbije koja, kao što smo videli, puca na nenaoružane Srbije na KiM, kao što se desilo 27. septembra na Krstovdan i zašto već taj sporazum nije otkazan?
Drugo pitanje ministru odbrane Draganu Šutanovcu, on je odgovorio vezano za neeksplodiranu bombu koja se nalazi u Zvezdarskoj šumi u Beogradu, NATO bombi iz 1999. godine, da Vlada Republike Srbije nije obezbedila sredstva da razminira tu bombu, da Vlada Republike Srbije nema 250 hiljada evra da izvrši izviđanje te teritorije i da razminira bombu, iako ima Ruse koji su tu svaki dan i koji se bave poslovima razminiranja. Oni prosto ne žele da zaštite građane Beograda, građane Zvezdare i da tu bombu od hiljadu kilograma, koja može da pobije na stotine ljudi, demontiraju.
Da li je moguće da Vlada Republike Srbije ne može da izdvoji ta sredstva, kada znamo da savetnici EU u Srbiji dnevno zarađuju i do 800 evra, što je zaista neverovatno?
Drugo, kada će taj NATO pakt, kada će te SAD kojima se vi dodvoravate, da vam pošalju napokon spisak sredstava koja su upotrebljavali u NATO agresiji i gde su sve bačeni, da bi mogli da se demontiraju?
Dakle, tražim od premijera Cvetkovića i od ministra Šutanovca da odgovore na ova pitanja. Hvala.