Hvala. Kao i uvek, ovde obogatim svoje znanje iz oblasti kojom rukovodim sada u Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem se, pre svega gospođi Vjerici Radeti, Nataši Jovanović, Milanu Avramoviću, Momiru Markoviću, gospodinu Janku Veselinoviću, Dušanu Mariću. Možda nekog preskočim, ali hoću da pomenem imena, to je uvek bila moja praksa. Više puta Momi i Avramoviću, Vjerici, Nikoli Saviću, Janku Veselinoviću, prof. dr Petru Jojiću i Srbi Živanoviću i Stefanoviću.
Biću vrlo kratak. Ovaj zakon, to sam rekao i u uvodnoj reči, samo je završavanje onoga koji je donet 1998. godine. To je gospodin Veselinović lepo objasnio i ponovio više puta. Radila ga je stručna ekipa ljudi sa moje leve strane, pre svega ova divna mlada žena koja godinama taj posao radi. Od onoga što ste vi dali, bilo je 57 amandmana, mi smo usvojili 11, a posle vaših diskusija ovde, već smo se i posvađali, usvojićemo još neki. Ona insistira da usvojimo još neki. Verujte da će to tako biti.
Moram sada da pročitam ovo, da ne bi bilo grešaka. Govoriću o tri segmenta. Pri je zakon, to je najvažnije. Onda ću govoriti malo o preduzećima koja ste kritikovali, što poštujem i uvek kada dođem ovde odgovaram na ta pitanja i na nekoliko ličnih pitanja koje ste mi postavili, na to ću odgovoriti vrlo kratko.
Dakle, ovim veoma važnim zakonom će se obezbediti uslovi za ostvarivanje ustavne nadležnosti Republike Srbije u oblasti svojinskih i obligacionih odnosa u vazdušnom saobraćaju i omogućiće se unapređenje i primena propisa u toj oblasti, dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, kao i primena međunarodnih standarda i preporučene prakse u toj oblasti.
Ovim zakonom se naročito pojačava sistem odgovornosti avio-prevozilaca, i to mi je koleginica savetovala, da nisu prevozi nego prevozioci, ali pošto su u mom resoru i kamiondžije onda su oni prevoznici, unaprediće se taj položaj putnika u svim kategorijama aviona, poboljšati, uz očuvanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja na zahtevanom nivou, što je naš vrhunski prioritet.
Upravo specifičnost vazdušnog saobraćaja i činjenica da je bezbednost vazdušnog saobraćaja vrhunski prioritet nametnula je potrebu da se ovim zakonom urede na specifičan način obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju, a posebno ugo-vori o zakupu vazduhoplova kao opasne stvari. Ovaj zakon će imati pozitivan uticaj na sve vazduhoplovne subjekte i omogućiće dalje podizanje odgovornosti avio-prevozilaca, operatera aerodroma, organizatora prevoza i doprineće poboljšanju kvaliteta usluga, smanjiti kašnjenja, poboljšati odgovornosti za štetu koju vazduhoplov kao opasna stvar pričini na zemlji, ali i za štetu koju pričini putnicima i njihovom prtljagu. Prvi put se uvode i sankcije za nepoštovanje tih odredaba.
Dakle, niz specifičnih rešenja koja su predložena upravo su proizašla iz činjenice da je vazduhoplov pokretna stvar, ali da u pravom pravnom prometu ima status nepokretnosti, naročito u pogledu pravne forme ugovora kojim se taj promet vrši, što je uslovilo niz predloženih materijalnih rešenja. Ponovo ističem da je niz materijalnih rešenja uslovljeno i međunarodnim ugovorima i uslovima koje je Republika Srbija preuzela zaključivanjem međunarodnih sporazuma, koje je ova skupština već verifikovala. To je prvi segment o kome smo trebali danas da govorimo.
Što se tiče preduzeća koja rade u sastavu Ministarstva saobraćaja odnosno koja su formalno tu, jer vi znate da Ministarstvo saobraćaja i svako ministarstvo, u prvoj rečenici tamo piše – ministarstvo vrši upravni nadzor, to su preduzeća sa kojima, moram da kažem, ja se ponosim. Ne prihvatam kritike upućene na rad rukovodioca tih preduzeća i mislim da su one danas neosnovane. Ako ih je bilo u prethodnom periodu, mislim na Aerodrom, ne želim o tome da govorim, ali, to su preduzeća koja trenutno u paketu svih preduzeća koja idu ka Evropi su jedan korak ispred svih. Zašto? Ne samo zbog toga što su oni mnogo vredni, nego i agencije i Direktorat su preduzeća koja već rade po evropskim standardima i moraju da rade. Sve ono što se kod njih dešava, više puta smo o tome ovde govorili, i oko ličnih dohodaka itd, sve su to rezultati evropskih dogovora i konvencija. I u jednoj i u drugoj agenciji, odnosno i u Agenciji i u Direktoratu, ja sam predsednik skupštine Direktorata. U toj skupštini su ministar Ivica Dačić, ministar Dragan Šutanovac, predsednik Vlade Mirko Cvetković, ministar Oliver Dulić i ja. Prema tome, verujte mi da jače kontrole njima ne treba.
Što se tiče nekih vaših ličnih opažanja iz ranijih vremena o rukovodiocima tih preduzeća, mislim da ona sada ne stoje i molim da se uglavnom usmeravate na kritiku mene kao ministra, jer ja odgovaram za njihov rad.
Aerodrom Beograd je danas jedan od modernijih aerodroma u Evropi. Lično sam se uverio, pošto sam i ja sada počeo malo više da putujem. Što se tiče zgrade i para, neko je postavio pitanje zašto je dat kredit za zgradu Agencije, pošto je to sve u mom mandatu, te pare su otišle za modernizaciju odnosno za izgradnju tog objekta koji je danas jedan od najsavremenijih u Evropi.
Treća grupa pitanja – Beška. Prioritetan zadatak mene kao ministra je bio da se uradi taj koridor. Sada smo uradili 180 km na severu, Beška je izgrađena u to vreme, nema Velje ovde jer se mi malo svađamo oko toga, ali, priprema je urađena za njihovih mandata ali je most počeo formalno da se gradi 8. avgusta 2008. godine i završen je za 1.100 dana. Cena Beške, znam šta vas interesuje, biće utvrđena do 25. decembra. Tada će javnost znati koliko je stvarno utrošeno na Bešku. Nije cifra koju ste vi rekli, gospodine Markoviću, ali, to je cena Beške i podrazumeva se da Vlada za svako vaše pitanje vezano za finansije mora da da konkretan odgovor. Još jednom podsećam, most Beška je rađen po tzv. "Žutom fidiku", na bazi idejnog projekta. Dakle, sigurno će cena Beške biti veća, jer je glavni projekat završen u toku gradnje.
Što se tiče mosta na Adi, to je lep objekat, Beograd treba da ima takav objekat. Ja to ne bih komentarisao.
U vezi ratnih šteta, mi smo još 2000. godine imali predlog kako da se reše ta pitanja ratnih šteta. Ja sada ne bih govorio cifre, jer se verovatno nešto promenilo, ali, bila je cifra negde oko 100 milijardi dolara. Za sada, status ratne štete i dalje nije dirnut, ali, videćemo da li ćemo nešto u tom pravcu preduzeti.
I da odgovorim za gospodina Žegarca. Dobio sam materijal za tog čoveka, lično ću ga pozvati već sutra ujutru i razgovarati sa njim.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, ne delim vaše mišljenje da je to Vlada koja ne zna šta radi. Takođe ne delim vaše mišljenje da ta Vlada ovakvim zakonima potkrepljuje korupciju. Obrnuto je. Jedan od prioriteta te Vlade jeste put ka Evropi, ali, ja na najbolji način dokazujem, zajedno sa ljudima koji sa mnom rade, kako mi taj put shvatamo. Gradimo. Kao što vidite, gradimo i to je ono što u celoj Vladi preovladava.
Još nešto što je za mene važno - predsednik Tadić. Ne mogu da dozvolim da bilo ko vređa predsednika Tadića, barem ne u mom prisustvu, jer je dao ogromnu podršku afirmaciji upravo projekata saobraćajne infrastrukture. I ne samo to, ali ja sam dužan to da kažem – četiri pune godine kao predsednik Nacionalnog saveta za infrastrukturu učinio je mnogo više nego većina nas ostalih i zbog toga molim da ga poštujemo, jer je to čovek koji ima velike zasluge za sve ono što smo do sada uradili u infrastrukturi.
Hvala najlepše. Želim vam uspešan dan.
