Zahvaljujem gospodine ministre.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima, pošto smo obavili pretres Predloga i u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O OBLIGACIONIM I OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici zajedno: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, zajedno: Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, zajedno: Zlata Đerić i Miroslav Markićević, Momir Marković, zatim Srđan Spasojević, Milan Avramović, Nikola Savić, Dušan Marić, Nataša Jovanović, Vladan Jeremić, Vjerica Radeta, Dragan Stevanović, Goran Mihajlović, Petar Jojić, Zoran Krasić, Boris Aleksić, Bojan Mladenović, Milan Veselinović, Srboljub Živanović i Nikola Savić.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što pređemo na pojedinosti, odnosno na amandmane, dozvolite, poštovani narodni poslanici da vas obavestim da su učenici Evropske poslovne škole "Milutin Milanković" u Beogradu, koji trenutno prate deo naše današnje sednice sa galerije velike sale, ovde sa nama, a to su: Nemanja Pavlović, Stefan Protić, Tamara Marinković, Jovan Popović, Branko Stevanović, Petar Šušnjar, Kosta Stojanović, Mina Milivojević, Uroš Tedosijević, Nikola Rajković, Stefan Dukić, Saša Jovanović, Luka Živković, Aleksandar Kuzmanović, Tatjana Vidović, Tanja Bogdanović, Tadej Vučković, Andrija Đorđević, Nenad Kijatović, Marko Petrović, Stefan Ristić, Andrej Vasić, Miloš Kozarski, Nemanja Jugović i Miloš Stanojčić.
Molim da ih pozdravimo aplauzom.
Reč ima gospodin ministar.
Gospodine Mrkonjiću izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani đaci škole, koja nosi ime jednog od najvećih srpskih graditelja "Milutin Ivanović", obligacioni odnosi i osnove svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju u Republici Srbiji, uređeni su Zakonom o vazdušnom saobraćaju iz 1998. godine. Međutim, od donošenja tog zakona, do danas, na evropskom tržištu vazduhoplovnih usluga, su se dogodile značajne promene u nekim institutima koje taj zakon uređuje.
Kada je Republika Srbija 2006. godine, zaključila sa Evropskom zajednicom sporazum o proširenju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, pristupilo se usklađivanju naših prava sa evropskim propisima, uredbama i uputstvima i obezbeđivanjem uslova za primenu jedinstvenih evropskih standarda u oblasti bezbednosti obezbeđivanja vazdušne plovidbe, ali i u drugim oblastima civilnog vazduhoplovstva.
Otvaranje domaćeg tržišta vazduhoplovnih usluga za prevoznike iz EU i stvaranje povoljnih tržišnih mogućnosti za domaće avio-prevoznike, u okviru zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, takođe predstavljaju jednu od pogodnosti koja je puna primena ovog zakona, sporazuma, treba da donese.
U okviru zajedničkog evropskog tržišta, vazduhoplovnih usluga, treba da vladaju i zajednička pravila, kada je u pitanju zaštita prava putnika, zaštita korisnika, posebno zaštita prava lica sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću. To zahteva i povećanu odgovornost, kako avio-prevoznika, tako i organizatora prevoza i drugih učesnika u prevozu za punu primenu evropskih dostignuća.
S tim u vezi pristupilo se izradi novog zakona o obligacionim odnosima i osnovama svojinski pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju usklađenog sa Montrealskom konvencijom i sa relevantnim evropskim propisima iz te oblasti. Jedna od prvih zahteva koje je trebalo ispuniti kroz ovaj zakon koji predstavlja još jedan u nizu zakona iz evropske agende je faktička primena Konvencije o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem, Montrealske konvencije koju je Narodna skupština Republike Srbije potvrdila 13. maja 2009. godine, kojom se obezbeđuje veća zaštita interesa korisnika prevoza i određuje novi viši limiti odgovornosti u slučaju smrti ili povrede putnika u slučaju kašnjenja prevoza, odnosno kašnjenja oštećenja i uništenja prtljaga i stvari i uspostavlja se osnov za pravičnu naknadu štete.
Ovim zakonom se upravnim, pored Republike Srbije preuzimaju i evropski propisi kojima se uređuje pravo putnika kod uskraćivanja, ukrcavanja, otkazivanja letova i kašnjenja letova. Odgovornost avio prevoznika u vazdušnom prevozu prema putnicima i njihovom prtljagu, prava lica sa invaliditetom i lica sa smanjenom pokretljivošću u avio prevozu, određuje se organ koji je nadležan za izvršenje tih propisa i predviđaju pravične, transparentne i odgovarajuće sankcije za kršenje njihovih odredaba.
Zakon sadrži i odredbe o obligacionim odnosima koji u vazdušnom saobraćaju nastaju, iz Ugovora o prevozu putnika i prtljaga, o prevozu stvari, o obavljanju drugih komercijalnih delatnosti, o zakupu vazduhoplova, o odgovornosti za štetu koja se vazduhoplovnom u letu pričini trećim licima na zemlji, o osiguranju i reosiguranju odredbe o svojinski pravnim odnosima na vazduhoplovu, svojina i založno pravo na vazduhoplovstvu, odredbe o postupku izvršenja i obezbeđenja na vazduhoplovu i merodavnom pravu, kao i nadležnosti sudova za sporove sa međunarodnim obeležjem.
Predloženim materijalnim rešenjima obezbediće se potpuna primena evropskih standarda u pogledu zaštite korisnika i obezbediti pozitivna ocena evropske komisije, i napretku u toj oblasti. Hvala najlepše.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo".
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 76. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 77. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 84. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 97. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 98. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za finansije prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ni ovaj zakon o obligacionim odnosima u vazdušnom saobraćaju, ni Zakon o vazdušnom saobraćaju ne rešavaju dva elementarna pitanja koja se odnose na avio saobraćaj u Srbiji na kontrolu saobraćaja u Srbiji, na imovinske odnose  iz ove oblasti u Srbiji i što je najvažnije, ne daje odgovor na jedno od najopasnijih pitanja koje se nalazilo upravo uključivanjem u to jedinstveno evropsko nebo, odnosno evro kontrol.
Podsetiću vas da sam, kada smo govorili o Zakonu o vazdušnom saobraćaju, pomenuo fabove koji nam se pripremaju i tri su faba, od kojih će jedan biti nametnut državi Srbiji. Izgleda da je najgora ona varijanta, podsećam vas, molim kameru ako može da uhvati ovo, jedan od fabova predviđa kontrolu neba nad bivšom Austrougarskom, bez Rumunije i sa delom Italije. U tom slučaju bi bez Srbije i Makedonije dole. Drugi predviđa Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Kosovo, jer oni su i dalje ti veliki prijatelji Srba iz EU u koju glavačke težite vi iz vlasti, predviđaju Kosovo nezavisnom državom i Makedoniju. Upravo je ovaj fab onaj koji nam se priprema i koji će, verovatno, biti usvojen, najgora varijanta za Srbiju. Zašto? Sedište će biti u Beogradu, ali će po dva predstavnika svaka od zemalja dati, pa će Srbija dati dva, Crna Gora dva, od kojih će jedan verovatno biti Albanac, Albanija dva, Kosovo dva i Makedonija dva, od kojih će jedan verovatno biti Albanac. Ne verovatno, nego čak sigurno, jer 45%, 46%, 47% vlasti u Makedoniji drže Albanci. Doći ćemo u situaciju da nam Šiptari usred Beograda odlučuju i o novcu i o sigurnosti i o svemu ostalom, a sedište će kao biti u Beogradu.
Kod tog jedinstvenog neba tri pitanja su ostala apsolutno otvorena. Održivost teorija je da države opstaju kao osnovni subjekti nacionalne i kolektivne bezbednosti u situaciji jedinstvenog evropskog neba, u situaciji kontrole nad evropskim nebom i u ovom slučaju Srbija ne samo da je u raspadu Jugoslavije izgubila more, nego ćemo ovoga puta izgubiti nebo. Za razliku od nekih, ovoga puta će nam nebo biti oteto. Nacionalni privatizovani i neodrživi subjekti bezbednosti sa transnacionalnim kapitalom, jer onaj ko daje pare, on će određivati uslove i pravila ponašanja i muziku za svirku za igru koju ćemo mi morati da igramo.
Nelogičnost tržišta bezbednosti vazdušne plovidbe i komplemenata nacionalne bezbednosti. Pitanje je koliko ćemo mi moći nacionalnu bezbednost u tom slučaju da sprovodimo, jer, gospodine ministre, da vas podsetim, iz onog zakona o vazdušnom saobraćaju mi smo isključili vojnu komponentu i isključili smo još nešto, mi ne znamo ko nam sve leti nad glavama. Znamo, civilni saobraćaj može se prekontrolisati u kontroli leta, može se videti i u Direktoratu sigurno ko nam od civilnih vazduhoplova leti nad glavom, ali vojne nemamo. Sa druge strane, nemamo našu vojnu komponentu. Doduše, jeste da imamo oba vojna aviona i spremni su da polete. Leteli su pre dvadesetak dana, kada su pitomci završili Vojnu akademiju, oba Miga su preletela nad njihovom glavom, ali to ne znači da će večito biti ministar Šutanovac i da će večito biti neko ko uništava odbrambene sisteme zemlje i da ćemo doći u situaciju da ćemo jačati naše odbrambene sisteme, pa samim tim i vazduhoplovstvo.
Svojevremeno je bila jedinstvena Uprava kontrole leta, i civilnog i vojnog. Danas toga nema.
Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Korporatizovani nacionalni sistemi upravljanja vazdušnim saobraćajem su spremni za privatizaciju i ulazak u evropsku tržišnu utakmicu kroz strategijski koncept - jedinstveno evropsko nebo. Nazdravlje. Koliko će parče tog kolača pripasti Srbiji u ovom slučaju? Čak i da se ovaj plan usvoji, pare će se posle odlivati na Kosovo itd. Koliko ćemo moći da se merimo sa velikim kontrolama leta koja su u okruženju i koja su u Evropi i malo šire, tim pre što smo došli u situaciju da Agencija za kontrolu leta, koju predvodi čovek o kome govorim već treći mandat i upozoravam vlast da će taj čovek na kraju uništiti kontrolu leta, a pri tom se debelo obogatiti?
Uvek se to guralo na stranu. Došli smo u situaciju da iz te kontrole leta danas odstranjuju doktore nauka, akademike sa dve godine pred odlazak u penziju. Primer Nikole Žegarca, akademika, doktora nauka. Za njegovim angažovanjem je prestala potreba. Na njegovo mestu su dovedena četiri pripravnika. Da vam kažem, dva sata je pre izvesnog vremena zbog nestanka struje, zbog toga što neko nije umeo da uključi agregat jer ima primarno napajanje iz električne mreže, sekundarno iz agregata, jednog pa drugog, dva sata 80 aviona je letelo nad Srbijom, a Agencija za kontrolu leta pojma nije imala gde se ti avioni nalaze. Najstručnijeg kontrolora leta sa svim mogućim svetskim dozvolama, Momira Ostojića, je takođe, zahvaljujući saradnji sa vojnom komponentom kada je isključivana, odstranio je iz službe. Neverovatne pare se slivaju. Država Srbija nima ni jedan jedini dinar od toga.
Da vam kažem da ide do 2.400 letova, vi to sigurno znate, u pojedinim danima dnevno nad teritorijom koju kontroliše kontrola leta. Najmanja cena je od 300 pa do 1.000 dolara otprilike, zavisi od dužine. Ostale zemlje, pre svega Nemačka, a i mnoge druge su našle načina da te pare ulože u privredu, pa sam kod jednog zakona kada smo raspravljali govorio zašto ne naprave repetitor, zašto ne naprave radar, pa do njega naprave auto-put i iskoriste te pare, jer te pare ukoliko se ne iskoriste vraćaju se upravo tom evrokontrolu.
Sa druge strane, ovim amandmanom tražio sam da se u članu 100. tačka zameni zapetom i da se dodaju reči: "propisima i odobrenjima nadležnih organa". Stav 1. ovog člana bi glasio: "Pružalac usluga mora da izvršava naloge naručiocu usluge koji proizilazi iz odredaba ugovora u skladu sa namenom vazduhoplova i propisima i odobrenjima nadležnih organa". Zašto? Ne mogu se pružaoci usluga obavezivati samo nalozima ukoliko ti nalozi nisu u skladu sa propisima nadležnih organa ove zemlje.
Dobio sam odgovor da se ne može prihvatiti amandman s obzirom da je u ovom slučaju u pitanju pružanje usluga iz ugovora o obavljanju drugih komercijalnih poslova itd.
Gospodine ministre, mislim da ste ovaj amandman mogli usvojiti. Pretpostavljam da ste prezauzet čovek i pretpostavljam da su ovo službe radile. Mislim da bi posle ovog mog obrazloženja mogli da prihvatite ovaj amandman.
Da napravim malu digresiju, pitao bih vas jedno pitanje. Vi kao neimar, kao čovek koji je na gradilištu čitav životni vek, kad se prva cigla ugradi on već ima viziju kako će izgledati objekat. Recite mi, molim vas, kako je most na Beški koštao 50 miliona sa ovim plaćanjima koja još traži Alpina, a most na Savi devet puta više? Moja pamet to ne može shvatiti. Hvala.

Iskorišćeno je osam minuta i 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 106. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 106. se odnosi na održavanje vazduhoplova i troškove tokom trajanja ugovora. Ja sam tražio da se stav 2. briše, u kome se kaže da zakupac ne snosi troškove održavanja vazduhoplova potrebne za otklanjanje skrivenog nedostatka vazduhoplova koji je postojao u vreme kada mu je vazduhoplov predat na korišćenje, niti snosi troškove za štetu zbog gubitka vazduhoplova zbog delovanja više sile.
Ono što je i te kako bitno i jasno jeste da tehnički i bilo koji drugi nedostaci prilikom preuzimanja vazduhoplova, u bilo kojem smislu reči, ne sme uopšte da postoje. Zato nismo hteli, gospodine Mrkonjiću, da ispoštujemo onu praksu koju smo imali ranije i da napišemo izmenu teksta amandmana, zato što biste vi taj amandman odbili, a onda bi isti taj tekst vaše ministarstvo predložilo i usvojilo. To onda ne bi bila ona forma poboljšanog zakonskog predloga kako smo mi to hteli, zato što se ne nastavlja u kontinuitetu sa ostalim članovima samog zakona.
Podsetiću vas da smo i o Zakonu o vazdušnom saobraćaju podneli 40 amandmana, zapravo 60, od kojih su 40 prihvaćeni tako što je ministarstvo iste te amandmane predložilo, naše odbilo i na takav način su ušli u tekst zakona. Mi smo ovog puta zbog toga većinu amandmana, stavova i članova ovog predloga zakona tražili da se briše, da bismo dobili mogućnost da vam pojasnimo zbog čega to treba uraditi.
Dakle, u članu 106. apsolutno zakupac ne sme da snosi troškove ili treba da snosi troškove ako se do održavanja vazduhoplova i otklanjanje skrivenog nedostatka dođe. Mi želimo da do toga uopšte ne dođe prilikom preuzimanja vazduhoplova, kada zakupac to uopšte uzme kod sebe u korist korišćenja i da time umanjimo mogućnost i povećamo stepen bezbednosti da bilo kakvi nedostaci ne mogu da budu predmet rasprave nakon zakupa. Zato ne treba da postoje i da postoje troškovi, nego bezbednost treba da bude na najvišem nivou. Zbog toga je potrebno ovaj stav obrisati.

Izvinjavam se narodnom poslaniku Momiru Markoviću, on je učestvovao u raspravi po amandmanu na član 100, a po redosledu podneo je amandman i na član 101, te ima pravo na reč.
Dakle, amandman na član 101. koji je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Zakon mora da bude koncizan, jasan, kratak, sažet i da ne ostavlja nikakvu dilemu, da ne moramo posle podzakonskim aktima da objašnjavamo šta je pisac hteo da kaže.
Član 101. stav 1. je sasvim dovoljan i kaže: "Pružalac usluga odgovara za štetu koju naručiocu usluge i izvršenju ugovora i obavljanju drugih komercijalnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju nanese lice koje po njegovom nalogu ili za njegov račun neposredno pruža uslugu".
Tražili smo da se stav 2. briše kao apsolutno nepotreban, jer kaže: "Ugovorom iz stava 1. ne može se isključiti odgovornost za štetu koju namerno ili krajnjom nepažnjom načini lice koje po nalogu i za račun pružaoca usluga neposredno pruža tu uslugu". Stavom 1. ste sve rekli. Da li na ovo dopisivanje, nepotrebno dopisivanje i širenje članova zakona nekim novim stavovima tera neko ili nešto? Ne vidim razlog da zakoni budu ovako debeli kao što je ova knjiga, niti vidim razlog da zakoni, pogotovo zakoni koji treba da se primenjuju i koji će se primenjivati već sutra, odnosno posle osam dana, odnosno onda kad je zakonom predviđeno, izlaskom u "Službenom glasniku", da se ovako šire.
Kad je već reč o obligacionim odnosima, kako može da se desi da u obligacionim odnosima u vazdušnom saobraćaju partneri su ravnopravni, a jedan može da bude malo ravnopravniji? Kako to može da se desi u državi koja smatra da je svoje zakonodavstvo regulisala maksimalno? To što ga sada usklađujemo sa EU u koju nikada nećemo ući, jer već i sami vidite da ona počinje da se raspada, pitanje Grčke su pritvorili a sada se otvara pitanje Italije, Španije, Portugalije, tako da kad nas ovi uvedu u Evropu, od nje neće biti ništa i opet ćemo tamo sami da budemo, pa vas pitam – kako može jedan subjekat u obligacionim odnosima u vazdušnom saobraćaju, za tobože neplaćene račune, da uzme deo drugog subjekta? Kako je moglo da se desi da Kontrola leta uzme pilotsku školu u Vršcu JAT-u? Ko je to u ovoj državi dozvolio takvu pljačku i takvu otimačinu? Neverovatno kakvog čoveka trpite na tom mestu, gospodine Mrkonjiću. Ja sam i prošli put upozoravao na tog čoveka i na neverovatne pare koje se odlivaju na razne načine.
Molim vas, preduzmite nešto da se u toj oblasti koja je vrlo bitna, jedna od najbitnijih oblasti u avio-saobraćaju, stvari regulišu na takav način? Možda bi trebalo da i gospodin Dačić pošalje svoju službu i da tamo proveri knjige, jer podaci koje mi imamo govore da se tamo radi o neverovatnom kriminalu.

Iskorišćeno je minut i 20 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se očito radi o nerazumevanju ove pravne oblasti, jer predlogom ovog amandmana previđa se činjenica da su ugovori koji se zaključuju i u vazdušnom saobraćaju najčešće ugovori po pristupu, odnosno tipski ugovori, kod kojih pružalac usluga najčešće u tim ugovorima pravi takve ugovore da bi zaštitio svoje interese, a ne mareći previše za interese druge strane. Tako je to kod svih tipskih ugovora gde su na jednoj strani osiguravajuće organizacije, banke, monopolske organizacije, koje, nije nikakva tajna da imaju monopol u oblasti koju obavljaju.
Zbog toga se u stavu 1. člana 101. kaže da je pružalac usluga odgovoran za štetu koju naručiocu usluge u izvršenju ugovora o obavljanju drugih komercijalnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju nanese lice koje je po njegovom nalogu i na njegov račun neposredno pružalo tu uslugu.
Zašto je stav 2. ovog člana? Da se takva obaveza ne bi isključila takvim tipskim ugovorom. Dakle, da nema ovog stava 2. pružalac usluge bi tipskim ugovorom mogao da isključi tu svoju odgovornost, drugoj ugovornoj strani ne bi preostalo ništa drugo sem da potpiše takav tipski ugovor ili da ne potpiše. To su tzv. ugovori po pristupu i drugoj ugovornoj strani ne ostavljaju nikakvu mogućnost da menja te ugovore. Ovo je upravo da bi se zaštitila slabija strana u tom ugovoru.