Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 118. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Milan Avramović.

Da bi bilo građanima jasno, a i svim narodnim poslanicima koji imaju volje ako uopšte mogu i da učestvuju u raspravi.
Kaže – shodna primena odredba drugih propisa, znači podvlačim drugih propisa, na sve što ovim zakonom nije urađeno u vezi ugovora osiguranja vazdušnog saobraćaja, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje obavezno osiguranje u saobraćaju. Pitam vas, gospodine ministre, i pravnike koji se javljaju na repliku, koji je to zakon? Mi da smo napisali ovde član 118. menja se i glasi, da smo dodali po kom zakonu to treba da ide, vi to ne biste prihvatili ili biste prihvatili kao amandman Vlade, a naš ne bi. Onda bismo imali onu situaciju da se ponavlja isti tekst.
Pitamo, po kom zakonu ćete ovo regulisati? Koja je oblast koja će ovo da reguliše, koji je ovo zakon? Evo, upišite tu, da znate posle da date odgovor. Molim sve pravnike da se jave da daju jednostavan odgovor. Znači, ponoviću, reguliše se zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, po kom zakonu? Logično pitanje, sam zakon je ostao nedorečen i sam zakon je ostavio propuste da se koriste zakoni koji imaju iole dvosmislenu reč ili kopču koja se može primeniti i na vazdušni saobraćaj. To je ono što je manjkavost i to je ono što je nedostatak i to je ono što treba otkloniti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor se nije izjasnio, pa će Narodna skupština u danu za glasanje se izjašnjavati o ovom amandmanu. Amandman je u pretresu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Obligacioni i svojinsko pravni odnosi u vazdušnom saobraćaju u potpunosti mogu da se urede na osnovu zakona o obligacionim odnosima koji pokriva sve oblasti i ne trpi "leks specijalis" i zato je ovaj član 119. predloga zakona loš, zato je ceo zakon loš i koncept zakona i ono što se krije iza ovog zakona jeste da ćete vi na osnovu ovog zakona stvoriti pravni osnov za privatizaciju od strane zapadnih zemalja, privatizaciju kontrole letenja, a samim tim i privatizaciju kontrole neba iznad Srbije, što je priznaćete katastrofalno veoma štetno.
Vi ste u obrazloženju ovog zakona napisali koji su sve pravni osnovi iz EU bili osnov za donošenje ovog zakona i to je ono takođe što je loše i što SRS uz svaki zakon podseća Vladu Republike Srbije, a vi ste ministre Mrkonjiću nekako najpodobniji da vama skrenemo pažnju, kao čovek koji i sam u javnosti kaže da je onaj stari socijalista, iz vremena Slobe Miloševića, što mi svakako pozdravljamo i vi ste nekako najpodobniji da vam skrenemo pažnju, da se okanete više ovih tzv. proevropskih zakona.
Svi su veoma štetni za građane Srbije, za svakog građanina pojedinačno, za srpske nacionalne interese i za državu Srbiju. Bilo bi bolje i baš od vas to možemo da očekujemo da se, recimo, pozabavite zakonom koji bi regulisao osnovna ljudska prava, pre svega pritvorenika u Haškog tribunalu. Da se tim bavi država Srbija onda se ne bi desilo da Vojislavu Šešelju bude onemogućeno pravo na odbranu zato što mu je onemogućena komunikacija, privilegovana komunikacija sa pravnim savetnicima.
Dok se takve stvari dešavaju, vi se bavite nekim proevropskim zakonima i zaista ne znamo čemu vam služe kad od EU, upravo ono što mi godinama pričamo, nema ništa, raspada se i baš nas briga za to. Vi uništavate sve ono što može da se uništi pod tom pričom ovo je zbog ulaska Srbije u EU, a od tog ulaska nema ni govora. Uostalom, danas 54% građana Srbije sledi ideju SRS, da Srbija ne sme u EU.
Šta ste vi predvideli članom 119.? On se inače odnosi na odgovornost za štetu koju vazduhoplov u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji i onda ste vi napisali da vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova je odgovoran za štetu koju korišćenjem vazduhoplova u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji. Mi mislimo da ovde treba da se stavi tačka, a vi ste dodali, usled čega nastupi smrt ili telesna povreda tih lica, odnosno šteta na stvarima na zemlji izuzev ako dokaže da šteta na stvarima na zemlji nije nastupila kao posledica korišćenja vazduhoplova.
Srpska radikalna stranka misli da vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova mora da odgovara za štetu, bez obzira na posledice. Prilično nam je ovako nerazumljivo i neshvatljivo. Kako možete da određujete koja je ta šteta za koju će vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova da odgovara?
Znate, vi ste ovde koristili i kod ovog člana, pre svega, zato i govorim u okviru ovog člana i kod celog zakona, nekakva evropska dokumenta koja uređuju, između ostalog, i tržišno takmičenje kontrole letanja za dodelu nadležnosti u tzv. funkcionalnim blokovima vazdušnog saobraćaja.
Ovaj zakon je od izuzetnog značaja za, pre svega, Nemačku i Veliku Britaniju. To je katastrofa, da Vlada Republike Srbije, predlaže, a da će skupštinska većina verovatno da usvoji zakon koji nije u interesu Republike Srbije, već Nemačke i Velike Britanije.
Direktor kontrole leta Nemačke je javno rekao da Nemci kreću u tržišnu utakmicu i da za početak pripremaju da kupe kontrole letenja zemalja Beneluksa, a onda kreću dalje ka Balkanu. To je ta opasnost o kojoj mi govorimo i gde vam skrećemo pažnju da bi vam bilo najpametnije i najkorisnije za Srbiju da se ovaj zakon povuče iz procedure.
Takođe, Velika Britanija, zamislite na koji nivo su oni podigli problem kontrole letenja, da je britanski Dom lordova ovaj problem podigao na nivo Kraljice. U kom smislu? Oni su ubrzali školovanje vojnih oficira za poslove civilne kontrole letenja, a u Srbiji se radi potpuno suprotan procese, zato što naravno Nemci i Britanci pripremaju svoje školovane civile za kontrolu letenja u Srbiji, odnosno za kontrolu... (Isključen mikrofon.)

 Narodna poslanice, molim vas da sve argumentacije koje se tiču domaćih i inostranih opisa o  kontroli letenja pokušate da dovedete u vezi sa amandmanom i sa zakonom, pošto Predlog zakona, a i amandman o tome ne govori, a u obavezi smo da poštujemo Poslovnik, koji traži da govorimo o dnevnom redu.

 Podsećam da govorim o odgovornosti za štetu koju vazduhoplov u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji. Govorim i o opasnosti za koju pouzdano znamo da će se desiti kada kontrolu letenja u Srbiju budu vršili stranci. Danas imamo situaciju da ovaj više puta spomenuti Nikola Stankov, zajedno sa Šutanovcem… (Isključen mikrofon.)

 Narodna poslanice, sada vas upozoravam. Dakle, kontrola leta, domaća ili strana, očigledno ni uz vaša umeća poslanička ne može biti dovedena u vezu sa temom dnevnog reda jer je nema u ovom zakonu, pa vas upozoravam pred izricanjem mere opomene da se držite teme dnevnog reda i obaveze iz člana 106, koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda, a mene obavezuje da vam izričem mere opomene ako ne želite da poštujete tu odredbu Poslovnika.
Ne želite da govorite o temi dnevnog reda?
Zahvaljujem.
Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Ograničiću se smo na ovaj deo koji se tiče teme dnevnog reda. To se odnosi na regulisanje obligacionih i svojinskih odnosa u vazdušnom saobraćaju.
Rečenice koje je gospođa Radeta izrekla po pitanje nepotrebnosti ovog zakona, odnosno da ovaj zakon nije potreban i da bi se ova oblast mogla urediti jednim zakonom, verovatno misli na proširenje sadašnjeg Zakona o obligacionim odnosima, to jednostavno nije praksa gotovo ni u jednoj zemlji EU. Nigde u svetu se ova materija, koju ste nazvali lex specialis, on to jeste, ne uređuje istim zakonom kojim se uređuje obligaciona materija koja se tiče običnih građana, privrednika itd. Dakle, Zakon o obligacionim odnosima jeste jedan opšti zakon koji uređuje materiju obligacionih odnosa koja se tiče utvrđivanja osnovnih temeljnih odnosa obligacionih odnosa gde se uređuju u posebnom delu pojedini ugovori robnog prometa, oni koji su zreli za zakonsko uređivanje, međutim retko gde. Za takvu praksu ne znam da se tim zakonom uređuje i oblast kao što je pitanje obligacionih odnosa u ovako jednoj specifičnoj oblasti, u vazdušnom saobraćaju, drumskom saobraćaju, železničkom saobraćaju, pa čak i nekim drugim vrstama saobraćaja, oblasti telekomunikacija itd. To bi pre svega stvorilo veliki problem za obične građane koji vrlo često koriste Zakon o obligacionim odnosima u svojim svakodnevnim potrebama kod kupovine, prodaje itd.
Ono u čemu bi smo se možda mogli složiti, to sam prošli put rekao kada smo govorili o ovom zakonu u načelu, jeste da možda Srbiji u nekom narednom periodu sledi donošenje jednog obligacionog zakonika u kome bi bili svi zakoni iz oblasti obligacionog prava, opšti deo kao zakon o obligacionim odnosima i svi drugi posebni lex specialis zakoni, onda bi to bilo zaista vrlo korisno za sve ljude koji se bave obligacionim pravom jer bi na jednom mestu imali sve zakone. Međutim, neko je malo pre iz vaše poslaničke grupe spomenuo da nas čeka revizija i drugih zakona iz obligaciono-pravnih odnosa.
Ovo je jedan od zakona koji je tu reviziju prošao i usklađivanje ne samo sa evropskim zakonodavstvom nego u međuvremenu usvojenim međunarodnim konvencijama iz ove oblasti koje su od 1998. godine ili kako je koji zakon poslednji put menjan u prethodnoj državi, menjaju se pravila, menjaju se i materijalni uslovi, obavljanje delatnosti u ovim sverama i neophodno je da se i sami zakoni promene, tako da u tom smislu možda jednog dana i zakonik. Bio bih zaista srećan ako bi se to desilo jer oblast obligacionog prava, hteli mi ili ne, jeste jedna od najstabilnih oblasti i zato što je u vreme pravljenja Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine urađena po ugledu na moderna zapadna zakonodavstva pa nije menjan, kao što su menjani drugi zakoni, tako da možda jednog dana bi mogli da dođemo do te tačke, možda za koju godinu. Samo u tom delu bi se složio sa vama, ali da to bude uređeno jednim zakonom, to je gotovo nemoguće. Hvala.

 Iskorišćeno je četiri minute i 30 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 43 minuta.

Nisam rekla da bi ova oblast mogla da se uredi Zakonom o obligacionim odnosima. Kolega Veselinović me nije dobro razumeo. Rekla sam da je Zakon o obligacionim odnosima u Republici Srbiji takav da i ova oblast može odlično da se uredi na osnovu tog zakona, a to je velika razlika.
Svaka ozbiljna država i ozbiljan pravni sistem ide ka tome da se izvrši kodifikacija zakona, a ne da se cepkaju. Ovakav slučaj cepkanja imamo i sa Krivičnim zakonikom, iako ga zovemo zakonik, a u svakom drugom zakonu koji se ovde donosi imamo krivična dela, što znači da nemamo kodifikovano krivično zakonodavstvo, nemamo ni parnično kodifikovano. Mislili smo da imamo dosta dobro uređene obligacione odnose. I dalje mi to u SRS tvrdimo, ali vi ćete sada i to da cepkate.
Onda kolega Veselinović kaže da nigde u svetu nije predviđeno da se ova oblast reguliše tim opštim zakonom o obligacijama, što apsolutno nije tačno, jer sve ozbiljne države imaju sveobuhvatne zakone o obligacionim odnosima. Ali, podsećam da takođe, nigde u svetu nije moguće da kontrolu letenja vrše civilna lica i da se oficiri koji su osposobljeni za kontrolu letenja razrešavaju te funkcije, pretvaraju se u civilna lica ili se vraćaju u vojsku na neke druge poslove koji nemaju veze sa kontrolom letenja. To je specifikum Srbije i to je ono što su uradili gospodin Šutanovac i gospodin Stankov, naravno, pod pokroviteljstvom i po komandi EU, a pre svega Nemačke i Velike Britanije, koji imaju nameru da kupe kontrolu letenja u Srbiji i da direktno kontrolišu nebo iznad Srbije. Hvala.