Interesuje me samo kako će da stane ovo što premlaćuju Srbe u tu deklaraciju.
Dobro, da se vi mnogo ne sekirate zbog Angele Merkel, da se vratim na ovaj amandman.
Amandmanom na član 4. mi smo hteli da upozorimo poslednji put Vladu Republike Srbije da vodi računa o Ustavu kada neki zakoni stupaju na snagu. Međutim, u spajanju ovih tačaka dnevnog reda napravili ste samo jednu u nizu lošijih stvari, a to je da i u održavanju zgrada gospodin Dulić promoviše princip demokratije jedan čovek - jedan glas. Znači, promoviše se demokratski princip tamo gde ne sme da postoji.
Sada da to objasnim ovim proevropskim kadrovima i evro fanaticima. Stambena zgrada sa šest stanova, svi stanovi u svojini. Ta zgrada ima neke hodnike, neke ulaze. Možda ima i neku zajedničku prostoriju i još nešto drugo, ali u sklopu jednog građevinskog objekta. Po ovom vašem Predlogu zakona, Skupštinu čine šest članova vlasnici stanova, a odluke se donose većinom glasova. Znači, 4:2. Onda će isto da bude kvorum, pa će da bude glasanje iz Bodruma. To su sve demokratske tradicije, gospodine Duliću. Od kada je došla demokratija mi znamo da je moguće da čovek bude tu i ako ga ne vidite. On lepo glasa iz Bodruma, to je sve moguće. Građanin kao vlasnik stana ima pravo da koristi, upravlja i raspolaže svojom imovinom. Šest vlasnika stanova imaju ista prava. Kada je u pitanju hodnik, terasa, svetlarnik, ono što je zajedničko, oni svi imaju pravo korišćenja jer je to zajedničko u okviru te nepokretnosti. Ali, kada je u pitanju raspolaganje nad tim prostorom, to ne može nezavisno da se raspolaže, jer je u funkciji svake pojedinačne nepokretnosti. Vrlo prosto i vrlo jednostavno.
Evo primera šta se desilo u ulici Braće Jerković broj 70, gospodine Duliću. Bila je zgrada sa 21 stanom. Nadzidano je 12 stanova. U Zakonu o održavanju stambenih zgrada ova vlast je ubacila nadziđivanje, dogradnju i pretvaranje zajedničkog prostora u stambeni prostor zato što je 1994. godine taj posebni zakon proglašen da je neustavan, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ukoliko je sada za akte raspolaganja koji se tiču zajedničkog prostora bila potrebna većina vlasnika, sada se menja i uvodi se demokratski princip jedan čovek – jedan glas, tako da je moguće da dvojica ili trojica sa garsonjerom imaju veće pravo odlučivanja nego dvojica sa neuporedivo većim stanovima. Sve u formi održavanja, da ne bi krov prokišnjavao, da bi se sanirao temelj, da bi se saniralo nešto što se tiče održavanja, a u stvari krije se nadgradnja, dogradnja i pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni prostor.
Drugi deo te priče je lokalna samouprava. Ako neko misli da će posle ovog zakona da svane svim stambenim zgradama u pogledu održavanja i korišćenja, grdno se vara. Ništa neće da se promeni. Promeniće se samo način donošenja odluka kako bi neko mogao da vrši nadgradnju, doziđivanje i pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni prostor. To je ta cela operacija koju je osmislio gospodin Dulić zbog činjenice da Zakon o nadziđivanju više ne postoji i da je potrebno demokratski jedan čovek – jedan glas, da je potrebno iz Bodruma i na drugi način da se odlučuje čak i o pitanjima raspolaganja kada je u pitanju nadziđivanje, dogradnja i pretvaranje zajedničkog prostora u stambeni prostor.
Nesporno je sa gledišta korišćenja i upravljanja da su svi pojedinačni vlasnici stanova u zgradi ravnopravni, ali to nije tema ovog zakona. Tema ovog zakona je nadziđivanje. Kod nadziđivanja svako od postojećih vlasnika ne može da bude ravnopravan. I čime se krije gospodin Dulić i Vlada? Mišljenjem, odnosno stavom, odnosno odlukom Ustavnog suda Bose Nenadić. Našli ste na šta ćete da se pozovete. Pozvali ste se na našto što negira osnovne svojinske principe.
Hvala što ste imali strpljenja da me slušate, a bilo bi dobro da se malo interesujete šta se dešava na Brnjaku i Jarinju.
