Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 78 narodna poslanika.
Da bismo utvrdili tačan broj poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika te ima uslova za rad.
Narodni poslanik Momo Čolaković obavestio me je da je sprečen da prisustvuje sednici, pa i ja vas obaveštavam.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštin,e obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača, doktora Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Zoran Teodorović, pomoćnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Milija Đalović, načelnik Odeljenja za normativne poslove, građevinsko zemljište i legalizaciju objekata u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Zoran Ibrović, načelnik Pravne službe u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Zahvaljujem se gospodinu ministru i njegovim saradnicima što su sa nama.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima 7. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O ODRŽAVANjU STAMBENIH ZGRADA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Meho Omerović, Zoran Krasić i zajedno Radojko Obradović i Miroslav Petković.
Primili ste Izveštaj Odbora za urbanizam i građevinarstvo i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Meho Omerović i Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodine Krasiću, izvolite.

Očekivao sam na početku sednice da nam kažete kada ste planirali tu sednicu povodom događaja na Kosovu i Metohiji, pošto vidite šta se dešava, ali očigledno ovu temu ne smete ni da otvorite.
Da se vratim na ovaj amandman, da vam ne bi skakao pritisak.

Gospodine Krasiću, znate da je Odbor za Kosovo i Metohiju sa određenim zahtevom izašao pred sve nas i Vladu Republike Srbije, da se radi na deklaraciji, odnosno tekstu akta koji će nam biti prosleđen i da ćemo najverovatnije do kraja nedelje imati tu sednicu. Ne mogu govoriti o tačnom terminu dok ne dobijem predlog Vlade.

Interesuje  me samo kako će da stane ovo što premlaćuju Srbe u tu deklaraciju.
Dobro, da se vi mnogo ne sekirate zbog Angele Merkel, da se vratim na ovaj amandman.
Amandmanom na član 4. mi smo hteli da upozorimo poslednji put Vladu Republike Srbije da vodi računa o Ustavu kada neki zakoni stupaju na snagu. Međutim, u spajanju ovih tačaka dnevnog reda napravili ste samo jednu u nizu lošijih stvari, a to je da i u održavanju zgrada gospodin Dulić promoviše princip demokratije jedan čovek - jedan glas. Znači, promoviše se demokratski princip tamo gde ne sme da postoji.
Sada da to objasnim ovim proevropskim kadrovima i evro fanaticima. Stambena zgrada sa šest stanova, svi stanovi u svojini. Ta zgrada ima neke hodnike, neke ulaze. Možda ima i neku zajedničku prostoriju i još nešto drugo, ali u sklopu jednog građevinskog objekta. Po ovom vašem Predlogu zakona, Skupštinu čine šest članova vlasnici stanova, a odluke se donose većinom glasova. Znači, 4:2. Onda će isto da bude kvorum, pa će da bude glasanje iz Bodruma. To su sve demokratske tradicije, gospodine Duliću. Od kada je došla demokratija mi znamo da je moguće da čovek bude tu i ako ga ne vidite. On lepo glasa iz Bodruma, to je sve moguće. Građanin kao vlasnik stana ima pravo da koristi, upravlja i raspolaže svojom imovinom. Šest vlasnika stanova imaju ista prava. Kada je u pitanju hodnik, terasa, svetlarnik, ono što je zajedničko, oni svi imaju pravo korišćenja jer je to zajedničko u okviru te nepokretnosti. Ali, kada je u pitanju raspolaganje nad tim prostorom, to ne može nezavisno da se raspolaže, jer je u funkciji svake pojedinačne nepokretnosti. Vrlo prosto i vrlo jednostavno.
Evo primera šta se desilo u ulici Braće Jerković broj 70, gospodine Duliću. Bila je zgrada sa 21 stanom. Nadzidano je 12 stanova. U Zakonu o održavanju stambenih zgrada ova vlast je ubacila nadziđivanje, dogradnju i pretvaranje zajedničkog prostora u stambeni prostor zato što je 1994. godine taj posebni zakon proglašen da je neustavan, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ukoliko je sada za akte raspolaganja koji se tiču zajedničkog prostora bila potrebna većina vlasnika, sada se menja i uvodi se demokratski princip jedan čovek – jedan glas, tako da je moguće da dvojica ili trojica sa garsonjerom imaju veće pravo odlučivanja nego dvojica sa neuporedivo većim stanovima. Sve u formi održavanja, da ne bi krov prokišnjavao, da bi se sanirao temelj, da bi se saniralo nešto što se tiče održavanja, a u stvari krije se nadgradnja, dogradnja i pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni prostor.
Drugi deo te priče je lokalna samouprava. Ako neko misli da će posle ovog zakona da svane svim stambenim zgradama u pogledu održavanja i korišćenja, grdno se vara. Ništa neće da se promeni. Promeniće se samo način donošenja odluka kako bi neko mogao da vrši nadgradnju, doziđivanje i pretvaranje zajedničkih prostorija u stambeni prostor. To je ta cela operacija koju je osmislio gospodin Dulić zbog činjenice da Zakon o nadziđivanju više ne postoji i da je potrebno demokratski jedan čovek – jedan glas, da je potrebno iz Bodruma i na drugi način da se odlučuje čak i o pitanjima raspolaganja kada je u pitanju nadziđivanje, dogradnja i pretvaranje zajedničkog prostora u stambeni prostor.
Nesporno je sa gledišta korišćenja i upravljanja da su svi pojedinačni vlasnici stanova u zgradi ravnopravni, ali to nije tema ovog zakona. Tema ovog zakona je nadziđivanje. Kod nadziđivanja svako od postojećih vlasnika ne može da bude ravnopravan. I čime se krije gospodin Dulić i Vlada? Mišljenjem, odnosno stavom, odnosno odlukom Ustavnog suda Bose Nenadić. Našli ste na šta ćete da se pozovete. Pozvali ste se na našto što negira osnovne svojinske principe.
Hvala što ste imali strpljenja da me slušate, a bilo bi dobro da se malo interesujete šta se dešava na Brnjaku i Jarinju.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Osma tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA.
Vi ste primili amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Milorad Buha, Živojin Stanković, Srđan Spasojević, Radoslav Mojsilović, Lidija Dimitrijević, Vladan Jeremić, Dušan Marić, Simo Vuković, Dragan Stevanović, Radojko Obradović, Arsen Đurić, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Mirko Munjić, Sreto Perić, Nikola Savić, Tomislav Ljubenović, Srđan Miković, Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond, Radoslav Milovanović, Božidar Delić i Srđan Milivojević i amandmane Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Primili ste Izveštaj Odbora za urbanizam i građevinarstvo i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pre prelaska na pretres u pojedinostima, podsećam da su pisanim putem amandmane povukli narodni poslanici Živojin Stanković na član 24. i Biljana Hasanović-Korać kojim je predložila dodavanje naslova iznad člana i član 27a i kojim je predložila dodavanje naslova iznad člana i člana 41a.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Miroslav Markićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, u ovom slučaju, kod ovog amandmana radi se o pravno-tehničkoj korekciji i Vlada je prihvatila ovu pravno-tehničku korekciju, u smislu dopune Predloga zakona.
Međutim, moram malo šire o samom zakonu i svemu onome što je vezano za komunalnu delatnost. Naime, ova oblast je vrlo široka. Obuhvaćena je sa više zakonskih propisa koji su ne usklađeni. Ovo je jedan od pokušaja da se uskladi komunalna delatnost i da se iznađu pravci i određena rešenja u smislu saniranja postojećeg stanja i pronalaženja određenih organizacionih tehničkih, tehnoloških i drugih postupaka, u smislu unapređenja obavljanja ovih delatnosti.
Ono što je bitno sa aspekta SRS, u Predlogu zakona nemate ono što je najbitnije, što je najvitalnije, nemate strategiju. Nijedna delatnost se ne može adekvatno ni osmisliti, ni kasnije implementirati ukoliko ne postoji strategija. Ova država u oblasti komunalne delatnosti nema strategiju.
Ono što sam naglašavao više puta i ono što je Srpska radikalna stranka govorila, baš vezano za strategiju, neophodno je, neophodno je, neophodno je i Vlada je negde pre dve godine formirala jednu radnu grupu za izradu strategije privatizacije komunalnog sistema, ali i strategiju razvoja komunalne delatnosti.
Bilo je nekoliko projekata koji su mogli izaći u javnost, ono što se moglo pratiti na sajtovima Vlade i nekih ministarstava. Međutim, do danas nemamo pravu strategiju. Zašto strategija? Zbog toga što u ovoj oblasti imamo ogromne probleme i ne vidimo izlazak bez strategije.
Vlada nije izašla sa strategijom, a ono što je bitno naglasiti ovde, to je da je katastrofalno stanje u praksi u preduzećima koja se bave ovom delatnošću. Prema izveštaju, ovo što smo dobili uz Predlog zakona, vidimo da oko 500 preduzeća postoji u ovoj oblasti koja se bave komunalnim delatnostima, jedna direktno, druga indirektno. Ali sa finansijskog aspekta moramo reći da je katastrofalno stanje zato što 95% tih preduzeća posluje sa gubicima.
Kumulativni gubici ovih preduzeća su negde na nivou 750 miliona evra. Za poslednje četiri godine, u toku vladanja ove vlasti, kumulirani gubici su oko 400 miliona evra. To je katastrofalno stanje. Zbog čega je to tako? Zbog toga što su komunalne delatnosti stavljene u stranu, zbog toga što je lokalna samouprava uskraćena od strane ove vlasti u pogledu namirenja određenih obaveza, određenih izbornih prihoda koja trebaju da pripadnu lokalnoj samoupravi, Vlada je uskratila oko 650 miliona evra sredstava, što je morala dati, jer je na to obavezuje Zakon o finansiranju lokalne samouprave.
Ono što je trebalo da se delimično završi u komunalnim preduzećima, to je Vlada potrošila u neke svoje rabote koje nažalost nisu donele rezultate, a u ovoj oblasti su javna preduzeća i komunalna preduzeća koja se bave komunalnim delatnostima ostala uskraćena u smislu razvoja i u smislu saniranja postojećeg stanja.
Gde je sada izlaz? Umesto da ovako kako vi ovde kažete – da se želi unaprediti, da se želi razviti, vi ovim predlogom zakona ne unapređujete, ne razvijate. Vi samo potvrđujete postojeće stanje, a jedini interes ovog zakona je da se omogući privatno investiranje u komunalne delatnosti. Srpska radikalna stranka nije protiv toga, ali se moraju znati pravila, mora se znati u koje delatnosti može privatnik ulagati, koje su delatnosti od posebnog društvenog značaja za svaku lokalnu samoupravu. To mora da kaže država, posle i lokalna samouprava, da se opredeli u određenom pravcu, odnosno u određenoj delatnosti.
Gde je privatni interes gde se može određena komunalna delatnost ustupiti privatnicima? Da li to u ovom zakonu stoji? Ne stoji. Imamo takođe zakon koji ćemo za neki dan u pojedinostima razmotriti, to je zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, koji takođe potvrđuje nešto što je potvrđeno i ovim zakonom, a to je mogućnost finansiranja u komunalne delatnosti. Ali, ni jedan ni drugi zakon nisu definisali načine finansiranja, uslove finansiranja, postupak finansiranja, način obavljanja delatnosti i što je najvažnije, cena komunalne usluge, ovim zakonom definišete cenu komunalne usluge koja će biti, ostati definisana onako kao što je bila praksa do sada.
Da li ćemo rešiti probleme u komunalnom sektoru sa načinom određivanja cena komunalnih usluga na ovaj način? Nećemo. Da li će nivo postojećih cena zadovoljiti potrebe građana? Ovoga trenutka da, ali šta to perspektivno znači? Šta znači u nekoj perspektivi, kada to komunalno preduzeće zbog toga što ne može adekvatno naplatiti, znači ne može postići onu cenu koliko stvarno košta komunalna usluga, ne može naplatiti sve ono što građani ne mogu da plate, s obzirom na malu platežnu sposobnost građana Srbije? To će još više zakomplikovati i u finansijskom i u organizacionom smislu ovaj sistem koji je sada u beznađu.
Komunalna preduzeća su pred bankrotom, to je valjda jasno. Da li će sada privatnici biti zainteresovani da uđu u ovaj sistem, da se uključe, da finansiraju sredstva i da zadrže nivo cena komunalnih usluga, kao što je bilo do sada? Neće.
Ovo je mrtvo slovo na papiru. Nema privatnog interesa ukoliko im neko bude određivao cene, ili ćete vi, s obzirom da ovde niste definisali ni postupak, ni način, ni uslove, ni procedure, ni mnoge druge stvari koje su neophodne u situaciji kada određujete, kada omogućavate ulazak privatnog sektora u određenu delatnost, imaćemo haos kao i sada.
Gospodine Duliću, u više navrata ste ovde slušali priču SRS što se tiče komunalnog sistema. Ovim zakonom niste napravili ono što ste morali napraviti. Ovaj zakon neće doneti boljitak građanima Srbije. komunalna preduzeća koja su sada u gubicima, ona će i dalje ostati u gubicima. Da li država ima mehanizam da obezbedi sredstva za finansiranje lokalnih samouprava i rada komunalnih preduzeća? Nema. Da li ima mehanizam i sredstva da se pomogne komunalnom sistemu u svim lokalnim samoupravama? Nema. Da li će privatnici uleteti, sad baš volimo da ulažemo naša sredstva, da ulože to u komunalnu privredu? Neće ni jedan privatnik ući u sve ovo bez kalkulacije, suprotno interesima ovog zakona, da se zaštiti društveni interes.
Gospodine Duliću, ovo je mrtvo slovo na papiru. Mi ćemo za godinu dana sa novom vladom verovatno ponovo imati ovakav ili sličan zakon, ali ništa nećete učiniti dok ne napravite strategiju razvoja komunalnog sistema, kao što su napravile druge zemlje i one znaju gde i na koji način ulagati, kako sanirati određena stanja, koje delatnosti se mogu prepustiti privatnom sektoru, pa neka on radi, neka on određuje nivo cena komunalnih usluga i neka on napravi taj iskorak u smislu unapređenja određene delatnosti.
Morate zaštititi delatnosti koje su od posebnog vitalnog, društvenog značaja i tu mora da pomogne, kako država, tako lokalna samouprava. Da li to može sada država da napravi sa ovakvim budžetom? Ne može. Da li to može lokalna samouprava? Ne može, nema dovoljno sredstava. Nivo cena komunalnih usluga je ovakav kakav jeste. On je sada preveliki i sada građani ne mogu normalno izmirivati komunalne usluge. Da li će to moći u nastupajućem periodu bez pomoći lokalne samouprave sa sumnjivim mogućnostima ulaganja privatnog kapitala? Neće moći. Da li ćemo onda ispuniti svrhu ovog zakona, da dobijemo jedan kvalitetan zakon koji ćemo moći implementirati i koji će doneti neki boljitak u komunalne delatnosti? Nećemo.
Prema tome, ovo je mrtvo slovo na papiru, povucite ovo. Nemojmo za godinu dana ili godinu i po da razmatramo jedan isti takav propis koji će sanirati ovo što smo propustili za ovih godinu dana ili više. Hvala.

Gospodine Buha, Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su ovaj vaš amandman. Ne znam da li ste to čuli, ja sam to pročitala. Imate mogućnosti samo vi da ga povučete.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za urbanizam i građevinarstvo podneo je amandman na član 2.
Predstavnik predlagača prihvatio je amandman na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stanković.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević i Radoslav Mojsilović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman.
Gospođa Dimitrijević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman poslaničkog kluba SRS na član 3. Vlada je prihvatila, a mi smo njime predložili da se u stavu 1. tačka 2. pravilnije odredi jedna od komunalnih delatnosti i to prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda tako što će se umesto uređaja za prečišćavanje napisati postrojenje za prečišćavanje.
Vlada je u ovom amandmanu SRS prepoznala ispravnije rešenje, što je rezultiralo njegovim prihvatanjem. Međutim, neka praktična rešenja SRS koja neprekidno predlažemo predstavnicima vlasti oni ne prepoznaju kao svoj interes, naročito kada se radi o obavljanju komunalnih delatnosti.
Zakonom koji je još uvek na snazi propisano je da komunalne delatnosti mogu da obavljaju javna komunalna preduzeća i privredna društva kojima je to povereno. U ovom predlogu zakona koji će se sada usvojiti malo je proširen krug onih koji će obavljati komunalne delatnosti, tako što je napisano da će to moći i drugi privredni subjekti.
Već dugi niz godina građani su u prilici da budu svedoci pojave, da do juče nepoznati preduzetnici ili privredna društva kojima bude povereno obavljanje neke komunalne delatnosti vrlo brzo postanu bogati, da cene komunalnih usluga koje pružaju budu previsoke, iznad ekonomskih cena na kojima ovaj predlog zakona insistira.
Nedavno smo imali prilike da vidimo da su poskupeli gas, grejanje, prevoz. Za većinu građana to znači nemogućnost da preživi, jer i do sada se teško živelo, naročito u porodicama u kojima niko nije zaposlen, nijedan član ne radi, ili se porodica izdržava od penzije ili male plate.
Druga pojava o kojoj SRS stalno govori, što je često predmet kojim se bavi pravosuđe i organi istrage, jeste ponašanje rukovodilaca javnih preduzeća. S jedne strane imamo velike gubitke javnih preduzeća, a sa druge, u pravom smislu te reči, rasipništvo njihovih rukovodilaca. Gubici se nadomešćuju iz budžeta i to tako što se uzimaju krediti i neprekidno u krug. Kroz ovaj zakon se više puta prepliću izrazi: korisnik plaća i zagađivač plaća. Jasno je da, ukoliko nešto koristite, to morate i da platite, ali i cene komunalnih usluga su sve više, građanima je namet sve veći, a rasipništvo i neodgovornost čelnika javnih preduzeća sve veća.
Još jedna stvar koja je nedopustiva jeste odnos i neodgovornost nove vlade prema svojoj južnoj pokrajini, prema delu svoje teritorije, tj. prema delu KiM. Čuli smo da je noćas od dva sever Kosova odsečen od ostatka Srbije, a Vlada Srbije priprema jedan dokument, pa priprema drugi. Narodnim poslanicima ostaje samo da budu informisani iz medija da će navodno u subotu biti sednica, ali SRS smatra da je potrebno da predstavnici Vlade koji su prisutni ovde daju neko konkretno obaveštenje, da li će Vlada imati dokument i hoće li sednice biti u subotu, jer se dogodilo da smo već očekivali sednicu, upozoravali na to, pitali više puta, a još uvek nikakvih konkretnih obaveštenja nema. Zahvaljujem.

Verovatno ste danas zakasnili, niste čuli moje objašnjenje i obaveštenje da očekujemo dokument, da ako nam stigne dokument sutra, odnosno ako budemo imali mogućnosti do kraja nedelje, uključujući i subotu i nedelju, to su sve termini kada ćemo sednicu zakazati, ali ne mogu zakazati sednicu, gospođo Dimitrijević, pre nego što stigne dokument iz Vlade, a Vlada, pre nego što usvoji dokument, ne može da ga pošalje. To je neki logičan redosled. Mislim da znate, ali ste se očigledno dogovorili da danas svi o tome govorite, da nemate informaciju.
Molim vas, javnosti radi i vas radi, da se razumemo. Ne mogu zakazati sednicu pre nego što nam stigne dokument iz Vlade.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo prihvatili su amandman.
Gospođa Dimitrijević ima reč.

Gospođo Đukić-Dejanović, mi se očigledno nismo razumeli. Govorite o tome da očekujemo, to sam čula da ste rekli, ali vi niste čuli mene. Rekla sam da prisutni predstavnici Vlade.