DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 14.11.2011.

13. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

13. dan rada

14.11.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 18:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2011)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu sudstva (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o Državnom veću tužilaca (pojedinosti) (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton.
    Da li neko želi reč? (Ne.)
    Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
    Da li neko želi reč? (Da.)
    Gospodine Krstin, izvolite.
    ...

    Milorad Krstin

    Srpska radikalna stranka
    Opšte je poznato da smo mi pokušali diskusijom da ubedimo ministra da se prihvate ovi amandmani koji bi apsolutno poboljšali ove
    izmene i dopune Zakona o oplemenjivačima biljnih sorti.
    Gospodine ministre, moram da potvrdim i činjenicu, da ćete vi sa većinom izglasati ovaj zakon. Ima tu nepravilnosti nekih koje smo imali kod samog razmatranja ovih amandmana. Naime, po Poslovniku je uvek bilo pravilo da Vlada podrži i daje svoje mišljenje, kao što i jeste, ali Odbor za poljoprivredu izgleda kao da ne postoji. Ne znam šta je u pitanju. Predsednik Odbora je iz nepostojeće izdajničke stranke i vidim da niko ne sedi iz SNS, ili kako se zovu, Napred Srbijo. Napred, Tomo Zukorliću i "Vikiliks".Međutim, nismo ga održali, da bismo na odboru mogli da potkrepimo kao SRS ove naše amandmane i da dobijemo neku podršku, gde bi ste, nadasve, bili tu.
    S obzirom da mi je ostalo malo vremena, samo ću vas podsetiti, gospodine ministre, pokušajte da u sledećoj godini ne doživimo da nam kombajni ulaze na njive usred žetve, a mislim na pšenicu, a da ne znamo još cenu. Govorim u ime svih onih koji sede ovde i bave se poljoprivredom, kao što sam i ja, kao što je gospodin Prelić, gospodin Srboljub Živanović itd.
    Pokušajte jednom da anulirate ove finansijske moćnike i tajkune. Prošle godine je jedna tona suncokreta koštala 400 evra, a ove godine 315 evra, da bi krenuli sa cenom ulja početkom žetve sa 153 dinara litra ulja "Dijamant" i "Iskon" 147 dinara. Onda je obrazloženje– pravimo socijalnu politiku, neko iz Vlade, tako što je normalno data cena 315 evra za jednu tonu suncokreta.
    Nemojte poljoprivrednika, zato sam ga i spomenuo u svom izlaganju, kada sam rekao srpski paor, nemojte da dozvolite da nam rod kukuruza 2011. godine krene sa cenom od 17 dinara, a završi sa 14,5, tj. sad se nešto povećava. Uvek je priča tih tajkuna i tih finansijskih moćnika – znate, nizak je Dunav, ne možemo da izvozimo. Nemojte to dozvoliti. Srpski paor, verujte mi, izdržao je i sankcije i izdržao je sve što se izdržati moglo, ali ne može da izdrži tajkune. Znate, to su finansijski moćnici koji diktiraju.
    Prošle godine se za cenu pšenice plaćalo, sećate se, 16 dinara i 80 para, a završila je sa 32 dinara. ko je dobio to u džepove? Onaj koji je radio, koji se znojio, koji je platio seme, đubrivo, hemiju, kombajn, gorivo ili onaj koji je samo skladištio?
    Tu, gospodine ministre, morate napraviti vi i mora napraviti Vlada rez, u protivnom, dok je finansijskih moćnika i dok je tajkuna, koji urušavaju posrnulu srpsku poljoprivredu, neće biti dobro srpskom paoru. Hvala.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodine ministre, imate reč.
    Izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Dušan Petrović

    Ostao sam dužan gospodinu Živanoviću malopre jedan deo. Videćemo sve što bude moglo u budžetu za narednu godinu. Slažem se sa vama, to je jedno veliko socijalno pitanje kod građana koji imaju vrlo mala primanja i u lošem su stanju socijalnom. Seljačke penzije su jedna velika stvar i velika tema i imaćemo to kao jedno značajno i vrlo važno pitanje kada budemo pričali o budžetu.
    Žitarice su berzanska roba i nije sve stvar koja je samo zloupotreba položaja preovlađujućeg na tržištu. Mislim da ove godine, znate da smo intervenisali sa pšenicom, da smo kupili sto hiljada tona pšenice po 20 dinara, pšenica je tek sad krenula preko 18 dinara na berzi u poslednjih nekoliko dana. nije bila navala da se proda pšenica po 20 dinara. Kupovali smo više od mesec dana, zbog toga što očigledno, sada u pogledu ponude i tražnje, pšenicu kupujemo samo od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, nismo kupovali od velikih kompanija. Znači da su ljudi procenjivali da su imali mesto gde su uskladištili pšenicu i rekli su – neću da prodam za 20 dinara zato što očekujem da će u toku godine biti skuplja od 20 dinara. To je poslovna odluka poljoprivrednih proizvođača. Kupili smo 100 hiljada tona tako što je nekoliko nedelja trajao otkup za 20 dinara.
    Sa druge strane, i vas i građane da obavestim, što se tiče snabdevanja hlebom, budite mirni. Imamo stabilno uređeno tržište i kada su mlinari i pekari u pitanju i ovo što smo uradili sa ograničenjem cene hleba, on ne može da bude skuplji od 44 dinara, mislim na hleb iz brašna "Tip 500". To će tako ostati, tržište radi između 31 i 44 dinara i to je odlično.
    Repa, mislim da nema ni jedne zemlje u Evropi gde bi repa imala višu cenu nego u Srbiji ove godine, 45-50. Da vam kažem, neko je prodavao i po 60 repu. To su ugovori. Izvozili smo u Hrvatsku, tačno, zato što su hrvatske šećerane platile i napravile ovde ugovore. Kao što vidite, nemamo nikakav problem u proizvodnji šećera. Da smo zabranili izvoz u Hrvatsku, ovde bi bila niža cena i seljaci bi dobili manje para. Zbog toga je i išao izvoz u Hrvatsku. Zato što moramo da pustimo slobodnu utakmicu dok je ona fer i dok oni koji su najjači ne počnu da zlostavljaju i ugrožavaju one koji su slabiji. Zato je išla repa u Hrvatsku.
    Znaju poljoprivrednici koliko su zaradili proizvodeći šećernu repu ove godine. Hiljadu evra je bila prosečna zarada po hektaru. Toliko. Dobro je što smo pustili izvoz u Hrvatsku, jer je to omogućilo tržišnu utakmicu i seljaci su mogli da zarade više para, a to će isto tako da uputi domaće proizvođače šećera da sada počnu da razmišljaju kako će da ugovaraju proizvodnju za 2012. godinu i po kojoj ceni i koje površine. Mislim da u Srbiji treba da bude 80.000 hektara pod šećernom repom iduće godine i da mi možemo da imamo ogromnu proizvodnju šećera i iznećemo predloge kakvim merama to da se podrži. Svi da zarade, a da šećer bude još jeftiniji nego što je sada. Sada je šećer jeftiniji nego što je bio pre tri meseca.
    Suncokret kao i soja su berzanska roba. Danas je kukuruz skuplji u Srbiji nego na berzama. Soja i suncokret, trgovina se vrši. Nažalost, Dunav jeste bio neplovan i nije moglo da se ide, pošto ne može kamionima da se izvozi pšenica, preskupo je, kao i kukuruz, nego može samo baržama. Ali, sve je u okviru onoga što fer trgovina otvara kao mogućnost.
    Vratiću se opet na pšenicu. Odluka proizvođača je da ne prodaju pšenicu po 20 dinara, što znači da ljudi imaju gde da je skladište, u vezi ovoga što ste mi dali kao napomeno skladište. I treba da bude više javnih skladišta i radićemo na tome iduće godine. Ovde su uspostavljeni uslovi koji su mnogo bolji nego što su bili prethodnih godina. Iduće godine ti uslovi moraju da budu još bolji. Imaćemo različite mere koje se odnose na robne rezerve. Robne rezerve će biti mnogo moćnije nego što su sada. Verujem da ćemo uspeti već u 2012. godini da napravimo jedan sistem koji će otvoriti svima u lancu proizvodnje, seljacima, prerađivačima i trgovcima, mogućnost da svi imaju fer odnose i fer zarade. Mi ćemo, gde god to budemo mogli, sprečiti nelegitimnu konkurenciju i monopolsko iskorišćavanje položaja na tržištu.
    Na kraju, važno je da mi kao potrošači svi zajedno imamo dobro snabdeveno tržište, veću količinu robe po nižim cenama i mislim da smo već napravili jedan dobar pravac i dobar trend u novoj godini. Moje uverenje je da ćemo imati još dobrih vesti kao kupci u prodavnicama.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Gospodine Živanoviću, imate minut. Izvolite.
    ...

    Srboljub Živanović

    Srpska radikalna stranka
    Samo mogu da kažem, robne rezerve ne mogu da budu kao čuvar socijalnog zbivanja danas u Srbiji, već u stvari da to bude jedno regulatorno telo koje će regulisati tokove. Vi kažete na poštenoj utakmici, pa je li bila i poštena utakmica kada je cena pšenice bila 30 dinara i kada ste zabranili izvoz, odnosno bilo je straha da posle toga ne uvozimo tu našu pšenicu koju smo izvezli. Znači, nije ipak sve poštena utakmica, kada osetite da seljak treba da zaradi, vi ga tada zavrnete i ne dozvolite mu da njegova roba ide van granice. To je, normalno, dovelo do pada cene i socijalnih slučajeva danas u Srbiji. To je danas seljak i učinio i sve vreme čini.
    Ono što pričamo moramo sprovesti u delo. Ovo što rekoste – cena šećerne repe ili cena šećera, pogledajte cene koje su se desile u oktobru mesecu, koliko je došlo do povećanja određenih životnih namirnica kod nas u Srbiji, jer je došlo do povećanja inflacije. To je taj problem koji nas prati. Ne možemo stalno govoriti – hoćemo dok ne bude bilo garantovanih cena, ali preko robnih rezervi Srbija, odnosno poljoprivreda mora da ima svoj stalni pad.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Gospodine ministre, izvolite.
    ...
    Demokratska stranka

    Dušan Petrović

    Osim u novinama, ne znam to sa cenama osnovnih životnih namirnica šta se u stvari desilo. Pročitao sam u nekim novinama da je kiselo mleko poskupelo 3%, mada nisu rekli koji proizvođač, pošto ima mnogo proizvođača mleka. Kada smo krenuli da se raspitujemo koji su slatkiši poskupeli i šta je to bilo sa tim kiselim mlekom, nikako nismo mogli da vidimo. Samo znam da je šećer sa 130 dinara, onaj šećer koji se prodaje iz robnih rezervi, došao na 95 dinara. Verujem, a vidim da su i proizvođači to rekli, veliki proizvođači šećera, da će nova ravnoteža biti uspostavljena na toj veleprodajnoj ceni koja neće biti veća od 80 dinara, koja daje negde u maloprodaji cenu ispod 95 dinara, a vrlo je značajna za proizvođače slatkiša i za proizvođače sokova jer im otvara veću konkurentsku sposobnost sa stranim tržištima i sa stranim proizvođačima.
    Dakle, važno je, kada se o ovim stvarima priča, da govorimo o vrlo konkretnim stvarima i o tome šta se dešava sa cenama. Poslednjih šest meseci cene su potpuno stabilizovane, kreću se na dole. Kada me pitate zašto je zabranjen izvoz pšenice i ko je imao štetu od toga, samo velike kompanije. Isti razlog zbog čega je otvoren izvoz. Zašto nije zabranjen izvoz repe u Hrvatsku, mada za to nema ni osnova, ali nije otežavan? Da bi seljaci mogli više da zarade. Na tome što je zabranjen izvoz pšenice niko od malih poljoprivrednika nije izgubio. Velike kompanije? Država mora da se stara i o javnom interesu. Da nismo zabranili izvoz pšenice, mi polovinom maja meseca ne bismo imali domaću pšenicu. Hleb bi bio 100 dinara. Sto dinara bi bila vekna hleba. Dok sam ja ministar, to neće biti tako. To neće da bude tako.
    Moramo da otvorimo mogućnosti svakome da igra fer utakmicu. Ukoliko svi ne zarađuju u lancu u kome se nalazimo, prestaće proizvodnja. Prema tome, mislim da polako, korak po korak, uspostavljamo dobre odnose i oni koji ponekad zbog neke državne mere izgube, vrlo brzo shvate da je u stvari suština da svi imaju više i da svi zarađuju više, jer onda se i njihova sposobnost i potencijal povećava. U siromašnoj zemlji, u zemlji u kojoj je preskupo za ogroman broj stanovnika, gde poljoprivrednici malo zarađuju, kakva to velika kompanija može da opstane? Nema velike kompanije bez moćne države. Nije moguće da neko bude jako velika kompanija, ako nema moćnu državu iza sebe. Sreća je za Srbiju da ima što više moćnih kompanija, to znači da smo mi moćna država. Oni koji su najveći imaju socijalnu odgovornost za sve koji su sa njima u lancu. Svaka velika kompanija, ukoliko od nje ne živi bolje sto hiljada porodica, imaće problem, pre svega, sa svojom perspektivom.
    Naš posao kao Vlade i vaš posao kao poslanika jeste da svima stvorimo mogućnost za razvoj. Mi taj potencijal veliki imamo i zato verujem da će Srbija biti zemlja koja, neće proći tako dugo vremena, će značajno popraviti svoj standard, jer će ljudi imati priliku da zarađuju više i da žive bolje.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Slavica Đukić Dejanović

    Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
    Zahvaljujem, gospodine ministre.
    Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
    Završili smo i obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, pa će Narodna skupština u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
    Sa radom ćemo nastaviti za 60 minuta, dakle, koji minut pre pola pet.
    (Posle pauze.)