Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, ima nas 85.
Da bismo utvrdili tačan broj poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da nas ima 89 u ovom momentu, odnosno da ima uslova za rad.
Narodni poslanik Vitomir Mihajlović me je obavestio da neće danas prisustvovati sednici, odnosno neće učestvovati u radu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 13. i 14. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Predraga Markovića, ministra kulture, informisanja i informacionog društva i Snežane Samardžić-Marković, ministra omladine i sporta, pozvala da sednici prisustvuje i gospođa Ana Blagojević, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na Pretres u pojedinostima 13. tačke dnevnog rede - PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPOLjNOTRGOVINSKOM POSLOVANjU.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Nenad Popović, Aleksandar Pejčić, Dragan Stevanović, Dejan Mirović, Milan Lapčević, Zoran Krasić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kiš Marton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Toškov, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Vladan Jeremić, Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Milorad Buha, Lidija Dimitrijević i Marina Toman.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici Nenad Popović i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, interesuje me da li će se pojaviti predstavnik Vlade?
(Predsednik: Ministar je na putu, tako da možemo početi. Njegova saradnica je ovde, budite uvereni da će biti potpuno informisan. Izvolite.)
Imao sam vrlo konkretno pitanje vezano za ovaj član zakona. S obzirom da smo obavešten u obrazloženju ovog zakona da se ovo usvaja zato što se usklađuje sa određenim propisima određenih međunarodni organizacija, pa sam hteo da čujem od predsednika Vlade da nam kaže šta je suštinska razlika u nekim stvarima koje su ovde predložene od strane Vlade, odnosno od strane SRS kroz amandman.
Smatram da smo amandman koji smo podneli u dobroj nameri, podneli i zaista ovu odredbu člana 4. učinili jednostavnijom, preciznijom, mnogo konkretnijom i ne proizvoljnom za tumačenje.
Ovo što je napisano u Predlogu zakona zaista verujem da nije jasno ni onome ko je predložio, odnosno treba mu pola sata da uđe u suštinu teksta koji je napisan i mere koje se tim tekstom predlažu.
Zbog javnosti ću pročitati kako je Vlada doživela ovaj član 4. odnosno ga prepisala od STO, odnosno nekih njenih dokumenata i da pogledate kako to prevedeno na srpski ni na šta ne liči. Kaže – tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na robu u smislu ovog zakona podrazumeva da se sve prednosti, pogodnosti, povlastice ili izuzeća koje Republika Srbija odredi bilo kojoj robi, poreklom iz ili koja je namenjena drugoj državi ili carinskoj teritoriji, odmah i bez odlaganja odobravaju istoj ili sličnoj robi poreklom iz ili koja je namenjena bilo kojoj državi ili carinskoj teritoriji. To je tekst Vladi koji nam je predložen i koji je u skladu sa međunarodnim propisima i principima. Pola sata čoveku treba da rastumači šta ovde piše, a tek onda da ga primenjuje eventualno ako dođe u situaciju da se na ovaj član zakona poziva.
Dalje u članu je napisano – tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na usluge u smislu ovog zakona podrazumeva tretman usluga i pružaoca usluga koji potiču iz jedne države ili carinske teritorije koji nije najpovoljniji od tretmana sličnih usluga i pružaoca sličnih usluga iz bilo koje druge države ili carinske teritorije.
Ako pisac zna šta je hteo da kaže, ja sam Barak Obama. Srpska radikalna stranka je vrlo jednostavno predložila šta i kako da se ovde uradi. Opet zbog javnosti ću pročitati – tretman najpovlašćenije nacije u odnosu na robu ili usluge u smislu ovog zakona podrazumeva primenu svih prednosti, pogodnosti, povlastica ili izuzeća u spoljnotrgovinskom poslovanju sa zemljom ili carinskom teritorijom kojoj je ovaj tretman dodeljen međunarodnim sporazumom ili odlukom Vlade. Smatramo da ovde ništa više ne treba da se dodaje zato što bi ste vi da budete veći katolici od Pape. Tretman povlašćene nacije se u STO doživljava samo kao jedan princip. Ovo nije stvar o kojoj treba da se pišu anali u zakonima. Čak i vi predviđate da se odlukom Vlade određuje ko će imati i pod kojim uslovima status povlašćene nacije, a ovo što ste ovde napisali nije jasno ni vama, a još manje će biti jasno koji će ovaj zakon eventualno doći u situaciju i priliku da primenjuju.
Hteo bih da postavim ovoj gospodi iz Vlade, pošto su odsutni prenesite im kada dođu, a kakva je to suštinska razlika i zašto to? Šta je suština, šta je suštinski razlog da se tretman najpovlašćenije nacije podeli u odnosu na robu i u odnosu na usluge? Da li zaista postoji nešto ili je to samo praksa da se prepiše zato što to tako stoji u dokumentima STO?
Što se tiče Srpske radikalne stranke, oni koji su predložili izmene ovog zakona, a to su Evropska komisija i SAD, ovoj državi ne misle ništa dobro. Ove predložene izmene i dopune zakona u principu stvaraće prostor da oni ostvaruju svoje ekonomske interese ovde. To oberučke prihvatate, ne vodeći računa o domaćim odnosno nacionalnim ekonomskim interesima.
Niste stvorili preduslove da u državi uvodite institucije koje suštinski žele da apstrakuju protekcionističke mere. Srbiji i srpskoj proizvodnji pre svega su potrebne protekcionističke mere kako bi kroz vreme postala sposobna da izađe na svetsko odnosno na međunarodno tržište. Tamo gde ste imali prostor da koristite kvalitetan i privilegovan položaj, kao što je sa Rusijom, to niste radili. Izlazak na to tržište i ne tražite. Borite se na tržišta na kojima Srbija decenijama unapred neće moći da izađe jer ste sve uništili i ruinirali.
Ako nas ubedite da ćete na tržišta EU izlazite sa tehnologijom starom preko 35 godina onda zaista ne znam kome nešto ovde hvali.
Tražim od predstavnika Vlade da mi objasni zašto je bitno da se razdvoje usluge od roba, da li je to suštinski nešto važno ili je to samo prepisano iz dokumenata međunarodnih organizacija?

Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Nenad Popović i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Samo da nastavim tamo gde je Stevanović stao. Zaista uopšte nije jasno zašto ste ova dva člana menjali, član 6. i tretman najpovlašćenije nacije i član 7. nacionalni tretman. Vidim po ovom obrazloženju da se pozivate na neke definicije koje primenjuje STO. Međutim, ovako kako ste  napisali ispada da je prevod tog teksta sa engleskog jezika na srpski radio neko ko ili ne zna engleski ili je na početku onog kursa za početnike, da može da se sporazume na ulici kada ide turistički ili eventualno na aerodromu, jer ovo ovako kako je napisano zaista ništa ne znači.
Sada malo da vam to pojednostavim. Što se tiče člana 7, gde se govori o nacionalnom tretmanu, oni ima za cilj samo da statusno učini jednakim i ravnopravnim robe i usluge koje se pružaju na našem tržištu. Znači, radi se o statusnoj odredbi, o statusnom izjednačavanju. To znači da je nemoguće da se kod nas jabuka klasifikuje jednim brojem, a ona iz inostranstva nekim drugim brojem. I vrlo prosto i jednostavno, nije teško da se shvati. Ovde, kako ste ovo nakaradno preveli, moguća su različita tumačenja.
E sad, uopšte mi nije jasno zato ste ovo menjali, kada znate da imamo situaciju da država Republika Srbija, sa ograničenim kapacitetima vrši vlast na teritoriji KiM? Kakav tretman ima roba koja dolazi sa KiM? Prosto, stičem utisak da ovih nekoliko zakona koje menjate, menjate samo zbog toga što očekujete da će nešto da se desi, neka otprilike realna politika, realno stanje na koje vi ne možete da utičete. Kada ove stranke koje su za Evropu pričaju o realnom stanju, onda to mene asocira na onu priču – znate, oni su patološke ubice, a mi moramo da budemo dobri sa njima, jer ako nismo dobri, ima da nas ubiju. Pa, patološki ubica je serijski ubica. Da li će da vas ubije, ne zavisi da li ste u dobrim ili lošim odnosima, ali vaš je problem što ste izabrali te za partnere.
Sad, , zbog ove dve definicije, otvaraju se brojna pitanja. Ovde se otvara pitanje Prelaznog trgovinskog sporazuma. Samo da vas podsetim da katastrofalnu odluku koju ste doneli septembra meseca 2008. godine, a sećate se, Zumbul je zbog onog amandmana otišao, prihvatili ste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i gospođo Čomić, svake godine gubimo 300 miliona evra po osnovu carina, to kaže ministar finansija. To što vi kažete ne, vi ste zaduženi za epp, a ministar finansija je zadužen da skuplja pare. Kada ministar finansija kaže da 300 miliona evra gubimo svake godine zato što ne naplaćujemo carinu, onda više verujem ministru finansija, koji se bavi matematikom, nego vama, kada se vi bavite epp. Vi ste uvek rekli ne, kada mi nešto kažemo. Ne je bilo i za Vrhovni sud Kosova, pa evo Vlada ne može da se sastavi da napravi deklaraciju. Pa je bilo ne za plate u javnom sektoru, pa gledajte, sve novine, o javnim preduzećima, kolike su plate.
Svrha propisa o spoljno-trgovinskom poslovanju, između ostalog, pored uređenja normalnog prometa roba i usluga sa inostranstvom, kako uvoz, tako i izvoz, odredbe ovog zakona imaju za cilj i da zaštite naše privredno područje. Vrlo prosto i jednostavno.
Vi krenete sa parolama, pa kada se pojave stranci sa damping cenama, onda menjamo Zakon o javnim nabavkama, pa kažemo – blagu prednost imaju domaći proizvođači. Onda kada vidimo ko su domaći proizvođači, to su domaći uvoznici. Ni oni ne proizvode, nego oni uvoze iz Poljske.
Vi nas zamajavate sa definicijama u ovom dugotrajnom trpnom procesu pridruživanja EU, vi koji ste glasali iz Bodruma. To je vrhunac demokratije, Bodrumci, doduše, tada je Otpor bio protiv DS, kritikovao ih, ali to nije nikakva smetnja da se utopite, da se utalite.
Eto šta radite. Menjate prividno definicije, unosite neke komplikacije, a gde je naša proizvodnja? Da li o tome razmišljate? Dajete blagu prednost domaćim proizvođačima a mi proizvođača nemamo. Nekada davno da bi neko imao status proizvođača on je morao da dokaže minimalno tehničke uslove za proizvodnju, pa da ima postrojenje, sve ono što je neophodno za proizvodnju.
Danas upiše kod Agencije za privredne registre šifru, donese sklopove iz inostranstva, ovde sastavi, u vrednosti robe 60% su navodno usluge šrafcigera i dobije tretman domaćeg proizvoda. Tako ste nakaradno primenjivali i sporazum sa Rusima, pa su napravili posebno carinsko odeljenje za kontrolu robe koja dolazi iz Srbije, po Sporazumu o slobodnoj trgovini. Zašto? Zato što su pod uverenjem srpskog porekla dolazile robe iz inostranstva.
Vi mislite da možete nekoga u svetu da varate, kao što varate birače u Srbiji. Jedna je dimenzija birači u Srbiji, a druga je dimenzija posao.
Nepotrebno menjate ove definicije. Mi smo pokušali nešto da ispravimo, ali kada to dođe pred giljotinu od 126, sami znate kako to prolazi.
Međutim, moram da vam odam jednu tajnu. Menjali, ne menjali, od ovoga nema ništa. prihvatili amandman, povukli ovaj predlog zakona, apsolutno ništa neće da se desi. Zašto? Zato što znate kako se kod nas zakoni primenjuju, a ovde pravite neke startne pozicije za neka nova rešenja u pogledu KiM.
Nema ministra da nam objasni kakav tretman ima roba koja dolazi sa KiM, sa gledišta Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju. Znam da ćete na televiziji da kukuričete, da pričate – sve je to rešeno, nema problema. Da li znate da danas imate dva režima nezavisno? Imate jedan režim koji odgovara spoljno-trgovinskom poslovanju na Merdaru i kod Bujanovca, a na Jarinju i na Brnjaku nemate nikakav režim. I vi se borite za Kosovo u sastavu Srbije. O čemu pričate? Mislite da to ljudi ne znaju. I ovaj zakon vam je priprema, i ovaj zakon je neki uslov, a na Vladi ne možete da se dogovorite oko teksta deklaracije. Ne možete u tekstu deklaracije da ponovite ni ustavne odredbe. Svesni ste da ste za sva vremena žigosani zbog ove petokolonaške politike.

Spoljno-trgovinsko poslovanje i Kosovo nikako ne mogu biti povezani na način kako vi to činite i formalno i suštinski.
Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.
Javio se gospodin Krasić ponovo.
(Zoran Krasić, sa mesta: Replika.)
Na šta repliku?
(Zoran Krasić, sa mesta: Vi ste me uvredili.)
Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč, vi nemate pravo na repliku.

Razlozi, gospođo predsednik, zbog kojih ste rekli ovo sad što ste rekli su isključivo političke prirode. Činjenica je da želite da svoju poziciju predizborno, kao deo većine, ne dovedete u pitanje.
Međutim, ovo što je gospodin Krasić rekao i te kako ima veze sa KiM. Tretmanom te tzv. nezavisne, ekonomske ili autonomne teritorije, koja će istupati u određene trgovinske odnose sa Republikom Srbijom, i nas vrlo interesuje da li će se u trgovinskim odnosima sa KiM država Srbija rukovoditi ovim zakonom ili će to biti stvar Zakona o trgovini?
Da stvari nisu ni malo jednostavne, niste vi kao vlast napravili propust ili previd u odnosu na KiM, pa o njemu nerado pričate, kao vlast, sada ću na jednom vrlo konkretnom primeru pokušati da vam pokažem da pokazujete apsolutnu nebrigu i prema našoj severnoj pokrajini, prema Vojvodini.
Zamoliću vas da stenogram mog izlaganja, od ovog trenutka pa nadalje, prosledite nakon ovoga nadležnim državnim organima, jer SRS traži da na osnovu ovoga što ću sada izneti, da nas nadležni državni organi obaveste da li su nešto preduzeli, šta su preduzeli i u skladu sa kojim zakonom, a takođe tiče se trgovine?
Vidite, gospođo predsednik, svaki proizvod koji se prodaje u Srbiji, na domaćem ili na stranom tržištu, mora da ima deklaraciju. U toj deklaraciji mora da stoji materijal, zemlja porekla, proizvod, ako hoćete telefon itd. Ovo je vizit kartica jedne firme iz Republike Srbije, tačnije iz Novog Sada, ja je neću reklamirati, daću vam posle na uvid ako vam treba, oni se bave zanatskim radovima, proizvode nešto. Ovo je deklaracija jednog od njihovih proizvoda. Ovo je deklaracija jednog proizvoda koja se proizvodi u Novom Sadu. Vidim negodovanje, a sada ćete da čujete i zašto.
Materijal je drvo, metal i tekstil, a zemlja porekla je Vojvodina. Pitam nadležne državne organe – u skladu sa kojim zakonom na deklaraciji jednog proizvoda, proizvedenog u Srbiji stoji da je zemlja porekla Vojvodina? Zašto nadležni državni organi ne reaguju? U skladu sa kojim zakonom je ovo? Da li je to Vojvodina nezavisna autonomna, odnosno ekonomska teritorija ili celina? Da li će sutra i Vojvodina tražiti da bude deo svetske trgovinske organizacije? I, evo kako vi zatvarate oči pred činjenicom da se opasne političke stvari mešaju u ekonomiju i da se time stvarju preduslovi za nicanje nove države na severu Republike Srbije.
Tražim odgovor od ovih koji se podsmehuju, nadležnih državnih organa, da mi kažu u skladu sa kojim zakonom na deklaraciji proizvoda proizvedenog u Srbiji stoji da je mesto država porekla ovog proizvoda Vojvodina, da je zemlja porekla Vojvodina? Tražim da mi se odgovori i SRS traži da nadležni državni organi pokrenu adekvatne zakonske mere i procedure da se ovakve stvari zaustave. Nije Vojvodina, nego Republika Srbija. To tako mora da piše ovde, a ako je suprotno, neka me vlast ubedi da je drugačije ili neka preduzmu adekvatne zakonske mere. Hvala.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su podneli narodni poslanici Nenad Popović i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Gospođo Čomić, slično što je Stevanović pokazao, dešava se sa robom sa KiM. Tamo piše država porekla – Kosovo. Ne smejete se? Tresete glavom ponovo.
Rekao sam vam, 1981. godine je krenulo na KiM zbog tanjira pasulja u studentskom domu. Sada imaju deklaraciju Kosovo. Ovi vaši iz Novog Sada već najavljuju - zemlja porekla Vojvodina.
Gospođo Đukić-Dejanović obratite pažnju na član 19. ovog zakona. Ne Predloga zakona, nego osnovnog teksta. On ima čak i naslov – Uslovi za uvođenje kvantitativnog ograničenja. Kvantitativno ograničenje uvoza može da se uvede radi zaštite od prekomernog uvoza, u skladu sa članom 34. ovog zakona.
Objasniću ovo malo dalje. Termin prekomerni uvoz, ništa ne znači. Apsolutno ništa ne znači.
Zašto se uvode kvantitativna ograničenja kada su u pitanju uvoz ili izvoz? Zato što se svaka normalna država rukovodi svojim bilansima, bilansima roba, bilansom potrošnje. Na prvo mesto stavlja svoju obavezu da mora da obezbedi bilanse svih roga i usluga. Ono što je višak, može da ide u izvoz. Tamo gde nismo u mogućnosti da svojoj državi, od svojih ruku i od svog rada napravimo proizvode i robe, odobrava se uvoz.
Vrlo prosto i vrlo jednostavno. Samo treba da se rukovodi bilansima i da se spreče mangupi u ministarstvima, spoljno-trgovinskim kućama, carini i kod proizvođača koji imaju monopol, kako ne bi izazivali nestašice ili na drugi način poremetili tržište, gde se u zavisnosti od tog poremećaja javlja potreba za uvozom ili izvozom.
Znači, zaštita platnog bilansa u skladu sa drugim članovima. Zaštita platnog bilansa se direktno odnosi na devizne rezerve i na devize u državi. To, manje ili više, može da bude prihvatljivo. Samo vam je prekomerni uvoz loš termin, pošto on ništa ne znači.
Dalje kažete – kvantitativno ograničenje izvoza može se uvesti privremeno, u cilju sprečavanja kritične nestašice osnovnih proizvoda, ili radi ublažavanja posledica takvih nestašica u Republici Srbiji. Kvantitativna ograničenja uvoza ili izvoza mogu da se uvedu u slučaju predviđenog u članu 11. ovog zakona radi primene norme ili propisa o klasifikaciji i rangiranju itd. Onda Vlada na predlog nadležnog ministarstva to uvodi.
Međutim, tvrdim da je prethodna formulacija bila mnogo bolja. U izvornom tekstu zakona je formulacija bila mnogo bolja i mnogo jasnija. Ovde ubacujete neke termine koji mogu da se tumače na više načina. Ja to znam, to je vaša potreba i to su neke druge stvari na koje mi još uvek ne možemo da utičemo.
Šta je najvažnije kod ovih ograničenja? Znači, bilans robe, bilans usluga, bilans potrošnje, to je dokument. Ko radi taj dokument kod vas u Vladi? Verovatno sada kada su se spojila Ministarstvo trgovine i poljoprivrede, nalazi se tu. Verovatno. Donekle se pita i energetika, donekle se pita ekonomija i ekonomski resori i ekonomska ministarstva.
Šta je karakteristično za proteklih 11 godina? Malo smo bili u situaciji da bilansi pokažu višak da možemo da izvozimo. Kada su se naši bilansi pokazivali pozitivnim i mogli smo da izvozimo, javljale su se afere. Sećate li se afere sa šećerom? Labus, Dinkić itd. Afera sa šećerom. Sećate li se afera sa izvozom poljoprivrednih prehrambenih proizvoda? Svojevrsna afera jeste i ovo što ste napravili sa ruskim partnerom. Navodno niste znali kako da se prska voće, pa je vraćeno. Niko neće da jede otrovnu robu.
Mislili ste da je neko prijatelj sa nama, pa da možemo da mu uvalimo sve i svašta. I oni imaju mikroskope i oni imaju laboratorije. Jedino vaši mikroskopi i laboratorije ne rade kada ulazi roba iz inostranstva. Zato što vam ne rade mikroskopi i laboratorije, zato se uvoz meso iz Argentine. Zato je ušla genetski modifikovana soja, i ko zna šta je sve ušlo.
Recimo, da je sada ovde ministar, bilo bi interesantno da ga pitamo, sa gledišta bilansa, da li je u bilansima uračunao proizvodnju i potrošnju na teritoriji KiM?
Šta vredi, to vas ne interesuje. Vas to uopšte ne interesuje. Vama se približavaju izbori. Vi sada da promenite kosu, cipelice, malo da platite reklame, da se slikate malo sa strancima kako ste proevropski. Ali, Evropa puče. Vidite i sami.
Kako mi ozbiljno da pričamo i sa kime mi ozbiljno da pričamo u ovoj Skupštini? Potegli mi ovde bilanse roba u tonu, u kilogram, da otvorimo raspravu, a neće niko da priča. Zato ćete sada da napravite svoje programe.
Mi svakog dana demonstriramo program SRS u ovoj skupštini i nema sagovornika. Onda se narod čudi šta nam se dešava. Kada mogu ovi iz Bodruma da glasaju, da budu vlast, onda vam je jasno kakva je država.

Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela grupa narodnih poslanika Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom poslaničkog kluba SRS predloženo je brisanje člana 21. Pomenuti član 21. odnosi se na izmenu člana 48. osnovnog zakona, tako što je predloženo da se doda novi član 48a. kojim bi bile ustanovljene određene kaznene odredbe za lica kod kojih se u zahtevu za dozvolu upišu pogrešni podaci.
Poslanički klub SRS ne vidi rešenje u visokim kaznama, zato smo i podneli amandmane, kolega Vladan Jeremić, kolega Buha i ja, na članove koji o tome govore i kojima predlagač ustanovljava neke nove kazne i povećava iznos postojećih.
Inače, u ovom predlogu zakona dominiraju dve stvari - viši iznosi kazni i insistiranje na preimenovanju reči "zemlja" u "država" ili "carinska teritorija". Šta to u praksi treba da znači? Jasno je u raspravi u načelu i sada u ovoj raspravi u pojedinostima rekao i objasnio gospodin Zoran Krasić.
Poznato nam je šta opšti sporazum o carinskoj trgovini GAT podrazumeva pod carinskom teritorijom. Sigurna sam i da predlagač ovog zakona to i te kako dobro zna. Zna za institut carinskih unija i slobodnih carinskih zona. Znamo za slučaj sa slobodnom zonom u Solunu, koja je postala sporazumom između ranije države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Grčke, o stvaranju lokalne zone u Solunu. Ta slobodna zona je ustupljena na period od 50 godina Sporazumom iz 1923. godine, gde je državna teritorija Grčke - Solun predstavljala u ekonomskom smislu reči teritoriju naše države, gde su se primenjivale ekonomska i carinska vlast, odnosno suverenitet naše države. Međutim, u slobodnoj zoni primenjivala se grčka vlast, tj. policijska, sudska i upravna vlast države Grčke. To je jedna stvar.
Sasvim je suprotno ovo što mi sada imamo na teritoriji Srbije u južnoj pokrajini KiM. Imali smo prilike da čujemo da zvaničnici EU se pozivaju na to da je KiM carinska teritorija u skladu sa Rezolucijom 1244 i još kažu da neki entitet može biti carinska teritorija, iako ga nisu priznale sve države, niti je član UN. Jedino što su zaboravili jeste da nadležnost ima UNMIK i da nije predviđeno da kosovski carinici budu na carinskim prelazima i da se upotrebljava carinski pečat na kome se toliko insistira. Euleks je zamenio UNMIK tako kako je zamenio. Kada smo govorili da to nije dobro, da nije u interesu Srbije, srpska vlast nije htela da čuje. Sada slušamo priče o integrisanom upravljanju po ugledu na evropske standarde, a iz dana u dan sve je veći broj građana Srbije čije opredeljenje je takvo da je protiv ulaska Srbije u EU. Zahvaljujem.