Uz komentar da preširoko tumačite tačku dnevnog reda, zaključujem da smo završili pretres o svim amandmanima, pa zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo, kao što znate, obavili i pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.
Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Zoran Krasić, zajedno Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović, Sreto Perić, Dušan Marić, Mirko Munjić, Aleksandar Martinović, Boris Aleksić i Milorad Buha.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo, izmene i dopune Zakona o državnom veću tužilaca su identične sa izmenama i dopunama Zakona o VSS, pa su i amandmani SRS identični i sva naša obrazloženja, takođe. Pošto nismo uspeli u ovom prvom delu da ubedimo gospođu Malović, nastojaćemo da je ubedimo sada kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o državnom veću tužilaca.
Naravno, sad moramo malo da se podsetimo na tužilaštva, na obaveze tužilaštva, na njihov delokrug rada, pogotovo onog specijalnog za ratne zločine. Gospođo Malović, postavljali smo neka pitanja i kada ste ovde učestvovali u načelnoj raspravi, pa ću vas podsetiti da biste mogli kasnije da nam date odgovore na ta pitanja.
Mi u SRS smo, podsećanja radi, od kada ste vi krenuli sa tzv. reformom tvrdili da vi, zapravo, vršite tribunalizaciju pravosuđa u Srbiji. Vi ste to negirali. S druge strane, tvrdili smo i tvrdimo da je Haški tribunal instrument u rukama SAD i EU, da je to politički tzv. sud usmeren na suđenje najuglednijim Srbima. Da smo bili u pravu, naravno, više puta smo pokazali i neprestano dokazujemo da smo u pravu, o tome najbolje govore presude Haškog tribunala.
Vratiću se na ovu emisiju u kojoj je učestvovao Boris Tadić. Tada mu je jedan od novinara, mislim da je ovaj Žarković iz "Vremena" rekao, otprilike, kako dolaze razni iz EU i ovde izdaju naloge koji moraju da se slušaju, što je nesporno, ali je interesantno, a Boris Tadić to nije negirao, rekao je – kad vam dođu iz EU File, Bramerc, Dežer itd. Dakle, Bramerc ne dolazi kao tužilac nego dolazi kao političar zajedno sa Fileom, Dežerom itd.
Pošto ste vi, pretpostavljam, razgovarali sa Bramercom, pitaću vas da li ste vi pitali njega ono što smo mi pitali vas i sad ponovo pitamo, i to dve stvari. Najpre da vas pitamo da li ste pitali i da li ste bar upoznali Serža Bramerca sa činjenicom da je predsedniku SRS Vojislavu Šešelju uskraćeno pravo na odbranu u Haškom tribunalu? Kako? Tako što mu je uskraćeno nenadzirana komunikacija sa njegovim pravnim savetnicima. Mi smo o tome govorili i pitali smo vas odavde, ne znam da li su vam iz Skupštine dostavili to pitanje. Dakle, Vojislav Šešelj ne može da kontaktira svoje pravne savetnike, osim ako ih zove da se razgovor sluša i da se sve ono što se u razgovoru čuje i koristi. Naravno, slušaju oni i tzv. privilegovane razgovore, ali bar ne mogu da koriste ono što se u tim razgovorima čuje.
Ovo što su u finišu suđenja Vojislavu Šešelju, zašto su mu usrkatili komunikaciju? Zato što se pripremaju predizborne kampanje u Srbiji i daj Bože da mu ne zabrane uopšte komunikaciju, kao što je bilo pred poslednje izbore. Sve je dokaz kako je to politički sud.
To što sada rade Vojislavu Šešelju, a inače mu punih devet godina tamo krše ljudska prava, za ostvarivanje svojih osnovnih prava morao je da se bori štrajkom glađu i sve ovo, moram da vas podsetim, zato što nikada niko od nadležnih, a Serž Bramerc vam dolazi svakih nekoliko meseci, ništa nije progovorio na tu temu.
Zabrana nenadzirane komunikacije sa pravnim savetnicima Vojislavu Šešelju nije se dešavala ni u vreme Titovog komunističkog režima, kada je robijao u Zenici i kada mu je suđeno kao disidentu. Dakle, najgrublje kršenje koje može da se desi, jer jedno od najneprikosnovenijih, najsvetijih prava, vi to sigurno znate, jeste pravo optuženog na odbranu.
Pitam vas da li vam je palo na pamet da pitate onog Bramerca – alo, čoveče, da li znaš ti šta radiš Srbima u Haškom tribunalu ili vi ovde njega pozovete da se ovde družite, da bi on tamo mogao da napiše neki izveštaj da opravda platu od 48 hiljada evra? To je razlog zbog čega se odugovlače postupci u Haškom tribunalu. Pitala sam vas, gospođo Malović, prošli put kad ste bili i nadam se da ćete nas obavestiti da li ste i o tome pitali gospodina Bramerca.
Objavljen je intervju Jakušija Akašija, to je bio bivši izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan, i on je rekao - da jedini merodavni izveštaj o tome ko su krivci za pogibiju 68 nedužnih civila na pijaci Markale sve vreme je dostupan Haškom tribunalu i to u UN koje su osnovale sud za bivšu Jugoslaviju. Krivica za ovu tragediju ne može se stavljati na vojsku Bosanskih Srba. Prošli put sam vam, gospođo Malović rekla da je za zločin u Markalama, da su optuženi generali Milošević i Galić i da je general Galić osuđen.
Da li vam je palo na pamet da kažete onom Bramercu – ej čoveče moraš da izvršiš reviziju postupka, osudio si čoveka za krivično delo za koje nije kriv? Za delo koje se ne može staviti, evo Jakuši Akaši kaže ovo što je objavljeno nije samo mišljenje Akašijevo, nego je to akt Saveta bezbednosti UN. Od početka dostupan Haškom tribunalu, ali koga je briga? Hajde što nije briga one u Haškom tribunalu, nije briga vas. Nije briga predstavnike režima, vi ste samo imali zadataka da sve koga su tražili otpremite u Haški tribunal i kaže pre neki dan Boris Tadić – ko je normalan mislio da kad se ispuni Haški uslov da će svi uslovi za ulazak Srbije u EU biti ispunjeni. Pa niko normalan to nije mislimo. Mi smo znali, ali šta je sa njegovom normalnošću, kad je on to tvrdio, i svi oni koji ga slede.
Dakle, očekujem odgovor na ovo i na sva druga pitanja koja vam postavljamo i koja ćemo vam postavljati, kao što očekujemo da ove naše amandmane još jedanput pogledate i razmislite o njima, amandman gde se u članu 1, a u ovom novom članu 9 a. traži da se briše reč: "može biti" da se zamene rečju: "biće", naravno predstavlja stav SRS o tome kako pravna norma, e ovo je pravno-tehnička redakcija, ali bitna je i suštinski.
O tome kako pravna norma mora da izgleda? Pravna norma mora da bude jasna, precizna, koncizna. Takva da ne ostavlja mnogo mogućnosti ako je moguće da uopšte ostavlja mogućnosti za zloupotrebu, a u koga vi imate posle ovog Jakšića, kojeg ste birali u Visoki savet sudstva, u koga vi gospođo Malović, imate tako neograničeno poverenje u tom vašem Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, da možete da mu ostavite na volju da li će ili neće udaljiti sa funkcije člana Državnog veća tužilaca ukoliko izvrši neko krivično delo. Bolje bi vam bilo da prihvatite naše amandmane. Vidite da su i smisleni i logični i da zaista doprinose ne samo poboljšanju teksta ovog zakona, nego podizanju nivoa pravne zaštite i pravne sigurnosti u državi Srbiji, što mnogo, mnogo nedostaje. Hvala.

Gospođo Radeta, očigledno je da ste jedan minut govorili o amandmanu. Zamolila bih vas zaista da posebno kvalifikacijama vezanim za mentalno zdravlje, makar da shvatam politički žar vašeg učešća u ovoj raspravi, ne bude ubuduće način kako se obraćate i poslanicima i funkcionerima Srbije.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Kolega Zoran Krasić je podneo amandman i na isti amandman i na isti član kao što je na ovaj zakon o Visokom savetu sudstva tako i na Zakon o Državnom veću tužilaca i takođe je predložio da se ovom članu 9 b. stav 1. predsednik Državnog veća tužilaca zameni rečima "Državno veće". Opet ponavljamo da je ovo amandmansko rešenje bolje zato što svakako smanjuje mogućnost zloupotrebe u odlučivanju o udaljenju i trajanju udaljenja sa funkcije člana Državnog veća tužilaca.
Iako zaista hoćete da ovaj zakon i ovi zakoni imaju smisla i da ne budu ponovo izmene. Vidite, vi ste ovaj zakon doneli 2008. godine, pa ga menjali 2010. godine, pa ga menjate sada 2011. godine da biste imali vremena da se nečim drugim bavite u ministarstvu u okviru vaših nadležnosti, hajde jednom da prihvatite naše amandmane, da donesete zakon koji nećete morati opet zbog neke novonastale situacije da menjate.
Morate da priznate da zaista je mnogo bolje rešenje, da Državno veće tužilaca odlučuje i donosi odluku o udaljenju, eventualnom udaljenju člana Državnog veća, nego da to radi sam predsednik. Kolega Jojić kada je govorio o sličnom amandmanu na ovaj član u Zakonu o Visokom savetu sudstva vam je postavio dobro pitanje. Ko će odlučivati ako bude potrebno da se sa funkcije udalji predsednik Državnog veća? Niko nam ne garantuje da i predsednik Državnog veća tužilaca neće možda se ispostaviti da je uradio kao što je uradio ovaj Jakšić koga ste uhapsili. Ko će onda da odlučuje i šta ćete sa njim? Govorim hipotetički.
Šta ćete sa njim da radite dok ne donesete jer vi nemate uopšte instrument da neko može da donese odluku o udaljenju predsednika Državnog veća tužilaca i predsednika Visokog saveta sudstva. Niko to u državi ne može. Šta će se desiti ako se slučajno desi da jedno od ova dva visoka funkcionera budu u prilici da moraju da se udalje sa posla zbog izvršenog krivičnog dela? Šta će oni da rade u međuvremenu? Zamislite da se to desi u nekom periodu vanrednog zasedanja Skupštine, kada Skupština uopšte ne zaseda, ne možete da menjate zakon, šta ćete da uradite? Zar vam nije jednostavnije da prihvatite i ovaj amandman i onaj malo pre amandman na ovaj zakon o Visokom savetu sudstva i da vas ne boli glava i da ne razmišljate da li će eventualno da se desi nego da imate spreman zakon ako se zaista desi.
Dakle, predlažemo da amandman kolege Zorana Krasića usvojite radi poboljšanja teksta zakona i pravne sigurnosti u ovoj oblasti. Hvala.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođa Radeta ima reč.

Nigde ne žurimo gospođo Đukić Dejanović, prijavljujem se uredno.
Član 1. odnosno novi član 9 v. govori o pravu na prigovor i predviđa u ovom vašem stavu, prvom, na odluku o udaljenju iz razloga propisanih u ovom prethodnom članu – izborni član Državnog veća ima pravo prigovora Državnom veću u roku od osam dana.
Mi smo predvideli, odnosno predložili u ovom amandmanu, opet kao u onom prethodnom zakonu na isti član, da ne sme da ostane ovaj deo iz razloga propisanih u članu 9 a. stav 3. ovog zakona zato što smatramo da ovde ne može da se pravi bilo kakva razlika u razlozima za udaljenje sa funkcije člana Državnog veća tužilaca kada je u pitanju pravo na prigovor. Ne možete nikome da uskratite pravo na prigovor, ma šta da je uradio. Govorila sam malopre o neprikosnovenom i jednom od najsvetijih prava, prava na odbranu.
Govorila sam malopre o neprikosnovenom, jednom od najsvetijih prava, pravo na odbranu. Dakle, ma šta da je uradio ovaj Boško Jakšić, kako se zove, ovaj koga ste uhapsili, ma šta da je uradio, ma koje krivično delo da je uradio, a vidi se da je u pitanju zloupotreba i neke velike pare, njemu ne može da se uskrati pravo na odbranu, njemu ne može da se uskrati pravo na prigovor. To ne može, a šta će on uspeti da dokaže ili šta će uspeti da dokaže tužilac, to je dalje stvar postupka.
Dakle, ne možete da birate iz razloga propisanih u članu ili nepropisanih, svako ima pravo na podnošenje prigovora i to svaki zakon mora da omogući. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Mirko Munjić ima reč.

Obzirom da je ovaj amandman koji je podneo kolega Dušan Marić u direktnoj vezi sa sledećim amandmanom, koji sam podneo, reći ću nekoliko reči o ovom njegovom amandmanu.
Kolega Dušan Marić je tražio svojim amandmanom da se u članu 1. u novom članu 9v, stav 2. reč "osam" zamenjuje rečju "tri". Dakle, radi se o roku koji se traži za podnošenje prigovora, odnosno za odlučivanje o prigovoru za člana Državnog veća tužioca koji je prigovorio na odluku Držanog veća.
U obrazloženju Vlada mu kaže sledeće: Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je rešenje iz Predloga zakona celishodnije, imajući u vidu da je stav 1. ovog člana 9v predviđen rok od osam dana za podnošenje prigovora, pa je identičan rok predviđen i za donošenje odluke po prigovoru. Kraći rok od roka iz Predloga zakona bio bi teško ostvarljiv u praksi, imajući u vidu da je Državno veće kolektivno telo, sastavljeno od 11 članova.
Dakle, gospođo Malović, koliko razumem ovo obrazloženje, osnovna stvar u njemu jeste da je Državno veće tužilaca kolektivan organ koji se sastoji od 11 članova i kojima bi bilo teško da u roku od tri dana dođu iz svog mesta do Beograda da bi u roku od tri dana odlučivali o prigovoru onog člana Državnog veća tužilaca. Mislim da je ovo krajnje neprimereno obrazloženje.
Ova Srbija nije, nažalost, toliko velika da se ne može stići u roku od tri dana. Da li vi znate da se u Beograd može stići iz krajnje destinacije na jug države u roku od tri, četiri sata? Takođe, sa severa do Beograda se može stići možda i pre. Rok od tri dana ne da je dovoljan nego je zaista primeren rok da se u roku od tri dana održi sednica Državnog veća tužilaca i da se na njoj odluči po prigovoru.
Šta će vama rok od osam dana? Rekao sam malopre i ponoviću zarad javnosti, sve što duži rok u ovako osetljivim stvarima sve je više mogućnosti da se nešto radi na neki drugi način, na neki način koji niko ne želi ili možda niko ne želi. Možda se to svesno radi, ne znam, ali zaista je to toliko osetljivo kada se radi o prigovoru onoga koji se odaljava sa funkcije Državnog veća tužilaca. To je toliko osetljivo iz razloga same odgovornosti tih ljudi koji su članovi ovako važnog državnog organa.
Zbog čega vam treba rok od osam dana da se Državno veće sastane? Zar nije rok od tri dana sasvim primeren rok da oni dođu iz svojih mesta i da održe tu sednicu Državnog veća i da odluče po prigovoru? Mislim da se ovde niste vodili nekim principima koji su zaista potrebni kada je u pitanju ovako važan slučaj. Mislim da ste trebali da prihvatite amandman koji je podneo kolega Dušan Marić.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Gospođo Malović, obzirom da se radi o analogiji sa predlogom izmena i dopuna Zakona o Visokom savetu sudstva, sve ono što je principijelno rečeno o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva važi i ovde kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Državnom veću tužilaca. Da se nešto nepredviđeno ne bi desilo i u Državnom veću tužilaca za svaki slučaj donosite propise koji regulišu pitanje udaljenja sa funkcije člana Državnog veća tužilaca, jer zaista je očigledno, to svakim danom postaje sve očiglednije da vi, vaše ministarstvo, od početka te famozne reforme pravosuđa svaki mesec ili čak svaki dan prelazite iz jedne faze u drugu. Evo, i sada se ovde u kontekstu promene ovih propisa radi o tome da prelazite iz jedne faze kada je nešto do sada trebalo da se uradi pa jeste urađeno ili nije urađeno, u fazu kada nešto mora da se uradi i tu nema kompromisa. To se vidi očigledno i iz ovih propisa koje podnosite na usvajanje Skupštini i ne samo što nema kompromisa, tu nema milosti prema onima koji nisu poslušni. To se jasno vidi iz slučaja onoga Jakšića iz Visokog saveta sudstva. To se jasno vidi iz predloga ovih izmena i dopuna Zakona o Državnog veća tužilaca.
Uostalom, vi ste kako sudijama i tužiocima, tako i članovima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca dali jednu jasnu poruku koju čak niste hteli da uvijete ni u oblandu, koju niste hteli da se tumači između redova, već ste je direktno kazali.
Da vas podsetim, rekli ste ko pokaže doprinos u reformi pravosuđa dobiće nagradu za svoj rad. Sa druge strane, ko ne odgovori tome na pravi način mi ćemo naći način kako će taj njegov rad da se vrednuje. Tu ste malo nešto uvili u oblandu, ali mislim da je svima jasno šta ste time hteli da kažete. Uostalom, i ovi propisi koje ovde predlažete to nam jasno ukazuju.
Ovde ste predvideli kao adekvatno Visokom savetu sudstva institut udaljenja sa funkcije člana Državnog veća tužilaca. Za svaki slučaj, kao bi se i u Državnom veću tužilaca desio slučaj kao i u Visokom savetu sudstva, kao slučaj Jakšića, potrebno je da postoji propis koji će nekog neposlušnog člana, nekog nepodobnog člana, nekog člana koji nema isti stav kao vi, koji ne razmišlja kao vi, koji ne razmišlja kao vaša EU odmah udaljiti sa te funkcije, sa funkcije člana Državnog veća tužilaca.
Amandmanom smo tražili, kao i u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva, da se u članu 1. u novom članu 9v stav 3. briše. Ovo je iz razloga što smo prethodnim amandmanom tražili da se rokovi za podnošenje žalbe, kao i rokovi za rešavanje po prigovoru skrate sa osam na tri dana.
Onda je potpuno normalno i logično da se u ovako kratkim rokovima sačeka na odluku Saveta odnosno na odluku Državnog veća tužilaca. Zašto smo tražili kraće rokove? Jednostavno, da se ne bi desilo ono što ova vlast već u dužem vremenskom periodu praktikuje. Prvo se neka vest kao afera pusti u sredstva javnog informisanja, a onda počinje medijska hajka, počinje medijski progon, počinje čitavo medijsko suđenje, donosi se i presuda.
Onda se onaj obično unapred osudi. Onda, posle toga, dolazi do onog pravog procesuiranja, koje je trebalo da bude prvo. Upravo zbog toga mi i tražimo, kao što sam rekao u prethodnom amandmanu, da se rok skrati sa osam na tri dana.
Gospođo Malović, zaista se ima utisak kada se sagleda vaša reforma pravosuđa i to sve od onog vremena kada ste 2008. godine, negde pri kraju godine, počeli sa tom famoznom reformom pravosuđa, da jednostavno, zaista bez malicioznosti i bez ikakve potrebe da se neko uvredi, vi kao da pravite vaše lično pravosuđe. Ne vi sami, već određena grupa ljudi. Ima se utisak da, po svemu onome kako vi radite tu reformu pravosuđa, želite da napravite neko svoje lično pravosuđe.
Uporno, dok vas i ovi iz Venecijanske komisije, EU, itd, upozoravaju na mnoge stvari povodom pogrešne politike, kada je reforma pravosuđa u pitanju, vi i na to čak ostajete nemi. Ali, nije nama što vi ostajete nemi na sve ono što vam dolazi iz EU kao kritika, baš nas briga za to i volimo što je to tako, ali jednostavno, vi ostajete nemi na argumentovane kritike koje vam mi ovde u Skupštini Srbije predočavamo.
Mi u iskrenost tih kritika koje vam dolaze iz EU zaista ne verujemo. Znate, i kada je u pitanju ovo Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, ili pravosuđe u celini, šta njih briga za naše pravosuđe. Šta njih briga da li će se na pravi i adekvatan način urediti odnosi u Državnom veću tužilaca ili u Visokom savetu sudstva. Pa, koji je interes da neko tamo iz EU, neko ko nam otima 15% državne teritorije, ima zaista pravi i opravdani interes da se pitanje u oblasti našeg pravosuđa na pravi način i adekvatno reši?
Zato uporno insistiranje na usklađenosti sa propisima EU mislim da nema nekog posebnog uporišta i da nema uporišta u nekom zdravom rasuđivanju. Jer, ako je ta Evropa oslepela, pa ne vidi zaista patnje srpskog naroda na KiM, šta ćemo mi u takvoj Evropi? Zašta nama takva Evropa treba? Uostalom, većina građana to sada jasno i nedvosmisleno to sada vama i kaže, da ih Evropa i EU apsolutno ne zanima. Imaju ljudi mnogo svojih problema i mimo EU. Znaju da će se u toj i takvoj EU ti problemi samo nagomilati.
Zato i ova reforma pravosuđa, koju vi radite, zaista nije dobra i smatramo da i ovi predlozi, koje vi dostavljate Skupštini Srbije nisu pravi, nisu dobri i da ne idu u interesu Srbije i njenih građana. Hvala.