Uvaženi poslanici, neko u nasleđe dobije plave oči, neko dobije kuću, neko kamen u bubregu, a ja sam dobio u nasleđe da branim zakon koji vi napadate i ne podržavate.
Prema tome, to je razlog što sam ja ovde, obzirom da kad nešto primite u nasleđe, istovremeno ste u obavezi da to nasleđe na neki način sprovedete. Kako bih sada da ne sprovedem to nasleđe, kada je ova skupština donela odluku da se ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu, mora usvojiti u toku 2010. godine, pa kad nije u 2010. godini, rečeno je početkom 2011. godine, pa hajde da ga završimo krajem 2011. godine. U tom svojstvu sam danas pred vama. Dao sam neki uvod, čuo sam vaše primedbe i nadam se da ćemo zajedničkim snagama učiniti da ovaj zakon bude prihvatljiv.
Ne vidim razloga za ovoliki pesimizam koji postoji u našem društvu: nećete ništa uraditi, mi smo pred raspadom sistema itd. Ako mislite da smo u raspadu sistema, to je to, ali ono što je meni svojstveno, to je da nikada ne prizna da smo u porazu, znači da ćemo iz poraza izaći u jedno pozitivno stanje, u jedan pozitivan rezultat i nadam se da ćemo to zajedno uraditi.
Ovde je bilo više pitanja. Pokušaću da odgovorim na par pitanja. Zašto velike sistemske izmene zakona, kada sam obećao da neće biti velikih izmena zakona? Zato što je odluka donesena, država je dogovorila da se ovaj zakon donese, na osnovu pregovora koji su bili od 2002. godine i imamo obavezu da izvršimo obavezu. Skupština je ratifikovala ono što je Vlada donela. Prema tome, zato moramo ovaj zakon da donesemo.
Drugo, zašto piše 2010. godina? Zato što je obrazloženje napisano 2010. godine, kada je zakon poslat u Skupštinu. Mi nismo ništa dopunjavali i zato ne piše 2011. godina.
Da li se ovaj zakon odnosi samo na primarnu zdravstvenu zaštitu? Ne, ovaj zakon se odnosi na sve ljude koji su zaposleni u zdravstvenom sistemu.
Da li se mi sada zalažemo za povećanje plata ili ne? Da, kao ministar zdravlja dužan sam da vas obavestim da je plata doktora specijaliste na sekundarnom nivou prosečno 73.819,00 dinara, sestre 37.200,00 dinara. Plata doktora na primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 56.774,00 dinara, a sestre oko 31.698,00 dinara. Da li može plata da bude veća? Iskreno govoreći, ako uplaćujemo 28.000,00 po glavi stanovnika, onda ne možemo očekivati veće plate na godišnjem nivou. Ako bi država ojačala, a nadam se da će u narednom periodu da bude jača, onda će se povećati i plate.
Ono što je za mene neprihvatljivo i na čemu insistiram, a pošto niko to nije rekao, plate u zdravstvu na 28 mestu po platama nekih institucija, uključujući i neke koje su ovde pomenute. Moram da kažem da je to nezadovoljavajuće.
Poslanik Radeta je pitala vezano za prijem u DZ "Stari grad". Mogu da vam kažem da ne sporim to što ste vi izneli, ne znam, nisam upoznat, ali moram da vam kažem da mi imamo u zdravstvenom sistemu Srbije 13.600 neugovorenih radnika koje su primali direktori, neugovorenih sa Republičkim fondom, što predstavlja veliki problem. Oni nisu primljeni juče nego u jednom dužem vremenskom periodu. Sada ti radnici koje plaćaju zdravstvene institucije iz sopstvenih prihoda, na godišnjem nivou prave deficit od blizu 45 milijardi dinara, što mi pokušavamo da rešimo primenom nekih aktivnosti. To je veliki problem.
Oko rekonstrukcije krova u Starom Gradu, da li je bilo, mislim da ste vi, ako postoji ova anomalija, da ste vi podneli krivičnu prijavu. Znate kao pravnik da je to najbolje rešenje, podnesete krivičnu prijavu sa dokazima i nadležni državni organi će vam bolje odgovoriti nego ja. Samo mogu ovo što ste mi vi rekli da prenesem nekim drugim organima, ali više ne mogu, kao ni vi, da se mešam u njihov rad, ali možemo da kažemo šta su po tom osnovu uradili.
Veliki problem je ovde bio rad lekara u Beogradu i rad lekara, recimo mi smo danas razgovarali sa sindikatima u Trgovištu. Kako će onaj u Trgovištu koji ima jedno ili dvoje dece u toku dana za pregled da ima istu platu kao onaj u Beogradu koji pregleda četrdesetoro dece? Moram da vam kažem da je u Predlogu zakona da se učinak meri prema prosečnom radu u svakoj zdravstvenoj ustanovi. Ako je prosečan rad u Trgovištu zbog malog nataliteta da imaju dva mala obolela pacijenta, onda je to njegov prosečni rad i on se neće meriti i upoređivati sa prosečnim radom u Beogradu i plata mu neće iznositi ili neće sa tim imati bilo koji problem da on sad mora da dovlači pacijente iz Beograda da bi izjednačio prosečan rad. Znači, ide prema prosečnim rezultatima rada u svakoj zdravstvenoj ustanovi.
Sada su veoma interesantni šta kažu sindikati, kako se navode, i da li smo mi u toku aktivnosti imali kontakte sa sindikatima. Moji saradnici kažu da oni sa sindikatima pregovaraju ovaj zakon dve godine, a ja moram da vam kažem da smo vezano za ovaj zakon sa sindikatima samo od kada sam ja ministar po tom osnovu imali tri sastanka ili četiri kada sam ja bio prisutan. Među njima je i današnji koji je po ovom pitanju obavljen u prisustvu reprezentativnih sindikata i moram da vam kažem da je postignut dogovor. Pri tom je uredba koja se pravi posle ovog zakona u nacrtu i zajedno će se praviti sa predstavnicima sindikata. Imaće na mesečnom nivou sastanke i regulisati sve one nejasnoće koje mogu da proisteknu iz ovog zakona.
Kada se kaže – organizovani štrajk upozorenja, koji je bio danas u Nišu. Moram da vam kažem da smo mi sa reprezentativnim sindikatima dogovorili da se jubilarne nagrade isplate za 2009. i 2010. godinu do kraja meseca. Obračun se vrši do kraja meseca i do kraja meseca će biti isplaćene jubilarne nagrade. Zatim da se za 2011. godinu isplati januara meseca, sredstva su obezbeđena, postignut dogovor sa sindikatom. Zašto oni to sada stavljaju kao problem i kao razlog da uvode štrajk upozorenja, kada je to dogovoreno? Takođe je rečeno, odnosno sa reprezentativnim sindikatima je dogovoreno da se kolektivni ugovori primenjuju do kraja godine. Postignut je dogovor da svi kolektivni ugovori u okviru zdravstvenog sistema budu potpisani do 25. decembra. Pri tom smo imali da Komora zdravstvenih ustanova je preporučivala da se ti kolektivni ugovori ne potpišu, što je protivzakonito. Mi smo sa njima održali sastanak, dogovorili i oni će povući svoj predlog u Ustavnom sudu za zaštitu zakonitosti.
Prema tome, ima stvari koje su dogovorene, ali sada ovaj sindikat izlazi. Zašto izlazi? Treba da nam daju objašnjenje, kao i mnoge stvari koje se dešavaju u Nišu, koje su dogovorene sa sukobljenim grupacijama u Nišu, ali oni više vole da obaveste javnost, pa bila istina ili neistina, ali obavestiti javnost i staviti to kao neki problem.
Kada je u pitanju da li imamo viška lekara ili ne, to je jedna diskutabilna tema. O tome ću reći malo kasnije. Kaže – nemojte slediti MMF. Znate, državna politika je državna politika. Ona je doneta, kao što sam vam rekao, i u ovom parlamentu i moramo da je sprovodimo na jedan prihvatljiv način, kao što je i doneto u proglasnim dokumentima. Haos u primarnoj zaštiti neće biti, kao što smo čuli, iz prostog razloga zato što se ovaj zakon odnosi na sve kategorije zaposlenih.
Zatim, da li se poštuje Zakon o radu ili se ne primenjuje na plate u javnom sektoru? Pazite, Zakonom o radu nikada se nije regulisala isplata plata u zdravstvenom sektoru. Vi znate da članom 2, ako se ne varam, da sada ja budem pravnik, Radeta vi ćete me ispraviti, znači, članom 2. Zakona o radu je omogućeno da druge institucije mogu da regulišu plate i plate su u zdravstvenom sistemu stalno regulisane Zakonom o platama u javnom sektoru, tj. u javnim službama. Prema tome, nemojte da mešate Zakon o radu sa ovim aktivnostima.
Šta će se desiti ako neko ima temperaturu 40 stepeni, pa mu izabrani lekar nije tu? Njega stalno ima neko da menja i mora da ga menja. Prema tome, osobe sa hitnim stanjima se stalno primaju i nema razloga da neko nekoga vrati kući. Da li se to u praksi dešava ili ne, voleo bih da budu konkretni dokazi. Veoma često imamo u javnosti da se tamo negde na nekom mestu desilo to i to, niti ime, niti mesto, niti čovek, ali ljudi pišu. Zato očekujem da se razreše konkretni slučajevi. Ne kažem da se neko nekada ponaša neprofesionalno, o tome treba da razgovaramo.
Zašto se kaže onda radni učinak, gospođica Dimitrijević kaže, ne primenjuje na agencije? Pitaću vas, možda je malo bezobrazno, vi verovatno znate da u ovoj skupštini ima ljudi koji nisu ušli preko dve godine, ali pri tom primaju puni lični dohodak. Kada postavljate ovakvo pitanje, postavite i to pitanje. Prema tome, ja sam za to da svi po svom učinku budu isplaćeni, polazim od nas u Ministarstvu zdravlja, ali mislim i na druge i tu se slažem sa vama da svi budu obuhvaćeni i na isti način tretirani.
Zašto sada, a ne 2002. godine se donosi ovaj zakon mislim da sam odgovorio. Da li ga treba povući? Rekli smo zašto ne možemo da ga povučemo iz procedure. Kada ćete rešiti preraspodelu uredbom? Uredba se radi, kao što sam vam rekao, i ona se radi sa sindikatima pod uslovima koje sam vam ovde rekao.
Kaže – nigde se ne plaća, primena ili predlog koji je dat, nigde se ne plaća ovako zdravstvena usluga. Pa, u celoj Evropi se plaća. Plaćanje po glavi stanovnika je u celoj Evropi, mi smo jedna od poslednjih zemalja koja donosi plaćanje po glavi stanovnika. Prema tome, ako treba, nadležne službe će pripremiti zakonske odredbe o drugim zemljama i predočiti poslanicima.
Zašto se raspravlja po hitnom postupku? Mislim da je tu dat odgovor. Nisam trebao da prihvatim? Onda deo odgovornosti leži i na meni, ali najlakše je ne doći. Vi sami znate da su i drugi trebali da dođu danas ovde da sednu kod vas i da daju obrazloženje. Neki se nisu pojavili, dobiće političke poene. Nema veze, ja ću dobiti kritiku, ali istovremeno, rekao sam vam da ipak čovek mora da ispunjava ono što su donete odluke nadležnih državnih organa. Normalan čovek ne može biti ministar zdravlja. U želji i nadi da nam svima bude bolje mnogo je logičnije da svi mi krenemo da rešavamo probleme nego da stojimo po strani i da govorimo to što govorimo. Ovo što je bilo, kaže, ovo što je izjavio lekar iz Loznice da treba da dođe neko sa strane da bi nam zaveo red.
Nikad nisam voleo one koji su tražili da neko dođe da zavede red u mojoj kući. Prema tome, red ćemo mi ipak zavesti. Mislim da posedujemo snage i sredstva i ljude i kapacitete. Vi ste recimo jedan od tih kapaciteta koji će zavesti red u našem zdravstvenom sistemu za ovakvim diskusija koje su direktne, profesionalne i ja to podržavam. Svi oni koji su nam uređivali kuću su je ipak loše uredili.
Postavlja se pitanje – svetli primeri. Moram da kažem da sam jako zadovoljan da je veliki broj vas govorio veoma pozitivno o lekarima i medicinskom osoblju. Ja vam se u to ime zahvaljujem. Nadam se da će jedna ovakva diskusija doprineti da na površinu vesti budu i oni doktori i medicinsko osoblje, a njih je najveći deo, kao što ste vi rekli, ja sam sa tim jako zadovoljan, zauzeti centralna mesta u sredstvima informisanja. Njihov plemeniti rad i ono što ih krasi biti prikazani za razliku od nekih drugih koje trebamo da sankcionišemo i po potrebi udaljimo iz zdravstvenog sistema.
Kada je u pitanju koliko imamo nezaposlenih? To je 2.120 lekara, 1.200 stomatologa, 400 farmaceuta, oko 14.500 sestara i drugog medicinskog osoblja, što ukupno iznosi negde oko 20 hiljada. Izašao sam sa jednim predlogom, ono o čemu sada govorimo, a vezano je da se primi negde oko 600 ljudi i tražio sam dodatno milijardu za RZZO, imajući u vidu da u protekle dve godine nije bilo prijema redovnih prijema radnika. Sada očekujem da ovi ljudi i svi vi ovde glasate, kada se glasa o budžetu da se ta jedna milijarda odobri za Fond zdravstvenog osiguranja. Predložili smo jednu meru, a to je uvođenje akciza na duvan i alkohol i sa tim sredstvima neće biti potrebno neka druga sredstva, upotrebiti kako za prijem tako i za zbrinjavanje, ovo što gospodin Momčilov stalno potencira, hronične ne zarazne bolesti koje su bile glavni razlog sastanka UN u septembru mesecu gde smo mi imali svoju delegaciju koja je uzela učešće i preduzeća niz mera i aktivnosti da se broj obolelih od kardio-vaskularnih oboljenja smanji, kao i od malignih i drugih oboljenja.
Što se tiče, ovog prijema, mi smo istovremeno i na tom skupu rekli tim ljudima, a to je da upisna politika mora da bude drugačija. Da ovakva upisna politika ne vodi ničemu, da vodi samo uvećanju broja nezaposlenih i preduzeli smo konkretne mere da se sastanemo, pre svega dekanima fakulteta i da zatim Ministarstvu prosvete predložimo upisne kvote, znatno manje u odnosu na predviđene da bi se ovi ljudi zaposlili.
Istovremeno smo predložili niz mera za rad u državnom i privatnom sektoru, recimo da onaj ko poseduje privatnu ordinaciju ne bi trebali privatno da rade u državnoj službi itd.
Ono što je sada i veći problem, moram da vam kažem da neki nazivi specijalizacija, obrazovanja ili tih diploma nigde ne mogu da se uklope. Postoje, recimo nekih desetak naziva i ti ljudi koji su završili te škole nigde se nisu prepoznali, pa ni u sistemu zdravstva. Recimo kao što je biohemija koja se završi na Biološkom fakultetu, specijalizacija iz biohemije na Farmaceutskom fakultetu itd. Onda neki nazivi veoma rogobatni, recimo sanitarni tehničari itd, da ne ulazimo u detalje koje ne možete nigde da uklopite, za zapošljavanje. Niti se nutricionisti igde predviđaju itd. I to je nešto što trebamo rešiti.
Rekao sam vam da smo dogovorili ovo sa sindikatima. Što se tiče primera Kine, to podržavamo, da se plaća po rezultatima rada, to je jedna intencija ovoga zakona o kome danas govorimo. Niko ne proglašava ovim zdravstvene radnike ne radnicima, gospodine Antiću. Znači, naprotiv mi hoćemo da zdravstveni radnici, kao što sam i rekao sa 28 mesta po platama da dobijaju onoliko koliko i zaslužuju i za to je potrebno vreme i to nam je jedan od ciljeva da zdravstveni radnici tačno kažu šta su odradili ili nisu odradili.
Sad ću da vas pitam, kada postavljate pitanja, neću da budem ličan nego, šta da radimo sa hirurgom koji ima dve operacije u mesec dana? Šta da radimo, recimo, sa ortopedom koji ima četiri operacije u mesec dana? Neki hirurzi u nekim većim zdravstvenim institucijama obave u toku jednog dana, mnogo složenije zahvate. Šta da radimo sa ljudima koji ne mogu ili nemaju pet pacijenata koji su se opredelili za izabranog lekara? Sad se polako suočavamo sa tim problemom. Ti ljudi koji toliko imaju malo posla su sada postali najglasniji i sada se obraćaju, pored ostalog i nekim ljudima iz Skupštine, kritikujući sve i svašta umesto da se okrenu i da rade svoj posao. Znači, mi smo rekli ovo umanjenje plata, samo da urade prosek zdravstvene ustanove i plata nikome neće biti smanjena sa ovim zakonom.
Znači, ako je ona iz Trgovišta, ajde da uzmemo primer Trgovišta jer to je moj kraj, pošto sam ja sa juga Srbije, ako on ima tri ili četiri pregleda, toliko dece dođe na pregled, ako je njegov prosek dva pregleda dnevno on neće imati manju platu. Znači, to je nešto o čemu smo vodili računa i vodimo računa dok se ne dođe do rezultata koje svi želimo i ne učinimo zdravstveni sistem mnogo efikasnijim nego što je sad.
Da li je budžet za zdravstvo mali? Jeste, rekli smo već, jer je 2007. godine bio dva puta veći u odnosu na 2011. godinu. Mi očekujemo ovaj dug, recimo ako bi se uplatio, od ne uplaćenih doprinosa koji iznosi negde oko 80 milijardi dinara iako smo sad predložili te zakonske osnove. Na primer, stečaj neke firme, svi fondovi se popune, a jedino se zdravstvena obaveza nije predviđena zakonom. Tu imam razumevanje od predsednice Skupštine, a vidim i da je upravo došla i Vlade i tražimo da se to završi, u stvari da se promeni zakon i da na taj način obezbedimo sredstva.
Sve u svemu nije tako loše, biće bolje. Zahvaljujem vam se na jednoj konstruktivnoj diskusiji koju ste imali. Hvala.
