Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zarad javnosti samo da podsetim, iako su to učinile moje kolege, verovatno građanima, kao što ni koleginici Vjerici Radeti juče nije moglo da bude jasno da ćemo danas raspravljati zakon koji je dostavljen nama u junu 2010. godine, a kao zakon koji treba razmatrati po hitnom postupku.
Pred sobom imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji je dostavljen 10. juna 2010. godine, sa namerom i uz predlog da se o tom predlogu zakona raspravlja po hitnom postupku. Eto koliko je on hitan. Ovo je možda najbolja slika kako Vlada Republike Srbije radi.
Gospodine ministre, vas su neke moje kolege pokušale malo da operu od odgovornosti. To se ne može učiniti u potpunosti. Istina, vi ste najmanje odgovorni za to. Vi ne patite od stranačke genetike. Važite za veoma pragmatičnog čoveka, ali kad ste videli ovo, niste mogli, niste trebali da prihvatite da u ime Vlade Republike Srbije govorite o ovom zakonu.
Da li je vas neko prevario, u to ne ulazimo, to nije ni bitno, te stoga deo odgovornosti stoji na vama za ovako loš predlog. Jer bi se moglo reći – otkud sad kad mu vreme nije da se raspravlja o ovome?
Sindikati su rekli ono što su rekli. Srpska radikalna stranka je politička stranka i ona ne ulazi u sindikalno organizovanje. Naravno, svi zajedno želimo da poboljšamo standard i zaposlenih i onih koji to nisu, da im damo šansu. Obaveza i odgovornost Vlade Republike Srbije jeste da stvori takve uslove i takav ambijent da se na zajednici za zapošljavanje ili nacionalnoj službi za zapošljavanje nalazi što manji broj, a oni koji imaju potrebu da se leče, da se što kvalitetnije mogu lečiti.
Sad u ovakvoj situaciji, gospodine ministre, jedna vaša koleginica igrom slučaja radila je na VMA i da bi stavila samo do znanja, ne u pežorativnom smislu, koliko je teško biti ministar zdravlja, jer je to zaista jedan veoma odgovoran sektor, nije to da li ćemo napraviti neki poslovni ambijent ili neki posao ili nećemo, ili ćemo otići kod drugog dobavljača. Ovde se obraćamo po zdravlje i zbog toga je velika odgovornost i kaže ona 2008. ili 2009. godine – normalan čovek, ali samo u želji da naglasi probleme koji stoje u zdravstvu, normalan čovek ne bi mogao da prihvati odgovornost ministra zdravlja.
Mi znamo da je takva situacija u zdravlju. Najveći problem je korupcija. Nemojte čitati da su svi lekari i svo medicinsko i nemedicinsko osoblje koje radi na pružanju usluga zdravlja, da su svi podložni mitu i korupciji. Ali, kao što je dr Paja Momčilov rekao – to je sistemski problem i sa njim, čini mi se, nije lako izaći na kraj, nije se lako izboriti.
Koliko ćete vi u tome uspeti, ostaje da se vidi. Da li ste pokazali dobru želju i nameru da to tako bude? Čini mi se da jeste.
Evo šta kaže jedan lekar iz Zdravstvenog centra u Loznici. Na moje pitanje, on pripada jednoj političkoj stranci koja podržava Vladu, da li je on za EU, ovako je rekao – u privrednom smislu mislim da je to katastrofalno za Srbiju, ali pošto sam zdravstveni radnik, mislim da bi dobro bilo da uđemo u EU, da se konačno nađe neko ko će nam zavesti red. Izgubili su poverenje prvo u direktora zdravstvenog centra, ali to nije problem Zdravstvenog centra u Loznici. To je generalno problem u celoj Srbiji.
Kaže, trebao bi neko sa strane da nam dođe kao da će sada EU poslati neke svoje eksperte da budu direktori u zdravstvenom centru. Eto vidite kako je on prepoznao u čemu je problem i šta mi, čini mi se, nismo u stanju, odnosno vi gospodine ministre, zajedno sa Vladom čiji ste član, da uradite da promenite, da bi tu bilo nešto bolje i drugačije.
Korektivni faktori, ono otprilike po onome što vam je i sindikat u svom dopisu i obraćanju 15. septembra rekao, neće dovesti dobrom i pitanje je, ovde postoje kolege narodni poslanici, koji su i lekari, znaju da se ponekad u zdravstvu učinak ne može vrednovati kao nešto primarno. Znači, veoma je bitno da se pacijent primi i za najkraće vreme da se zbrine, da mu se pruži neophodna medicinska pomoć, ali pitanje je vremenskog programiranja. To nije proizvodnja nekog predmeta za koji tačno može po tehnološkim vremenima da se utvrdi.
Ovde, kada je u pitanju lečenje, nije lako do toga doći. I, možda će to dovesti do još nekvalitetnijih usluga u zdravstvu, a moram da kažem, hvala Bogu, nisam imao potrebu lično da koristim mnogo usluge zdravstvenih radnika, ali mi u Srbiji zasigurno imamo dobre lekare, imamo onih koji umeju dobro da leče, oni koji mogu dobro i uspešno da nauče druge, a pre svega, mislim na profesore na Medicinskom fakultetu. Imamo one koji znaju i da organizuju posao. Da li se svi sada nalaze na tim funkcijama? Ne nalaze se sigurno. Jer za razliku od vas, čini mi se gospodine ministre, da je do sada stranačka genetika bila osnovni preduslov, kako za ministarsku funkciju, tako i za funkcije direktora domova zdravlja, zdravstvenih centara, bolnica i slično.
Ovo nije obična privredna aktivnost, ovde treba naći najbolje i posvetiti vreme najboljim i postaviti ih na takve funkcije. Šta su zamerili sindikati? Zbog čega oni smatraju da ovo nije u redu, a najavljuje se oko desetak hiljada zdravstvenih radnika. Najveći broj su, verovatno, lekari koji kažu da se ovde nije ispoštovao sporazum koji ima Vlada sa sindikatima, da se nacrti svih predloga akta dostavljaju njima.
Predlog zakona i Uredba o korektivnom koeficijentu jesu u suprotnosti sa članom 104. Zakona o radu i zbog toga je to neprihvatljivo i zbog čega je ovaj predlog zakona neprihvatljiv za SRS. Predlog zakona i uredba o korektivnom koeficijentu nisu u saglasnosti ni sa članovima od 91. do 94. posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove, koje je u ime Vlade Republike Srbije potpisalo Ministarstvo zdravlja.
Oni procenjuju, a to su vam kolege iz SRS već govorili, i da se ovde ostavlja mogućnost da nešto što je osnovna motivacija efikasnog pružanja medicinskih usluga, to nagrađivanje, da se to reguliše uredbama i da to radi Vlada. Znači, polako se zalazi u jednu sferu koja se izmešta iz ovog parlamenta i prepušta se nekim pojedincima koji mogu nesavesno da obavljaju svoj posao.
Iako su neki ovde pomislili da će doći do povećanja zarada zdravstvenim radnicima, one će možda čak da se smanje. U prvoj godini za 10%, a u drugoj ili trećoj godini, kako je to već predviđeno i nekom dinamikom i u skladu sa tom uredbom, možda i do 30%. Zbog toga je sindikat 20. oktobra, u pet do 12, skrenuo pažnju da to nije u redu i najavljuju se veći i značajni protesti. Šta, gospodine ministre, kada se pokaže da su ti ljudi u pravu? Svakako je to tako i oni jesu u pravu.
Da li je moguće i da li ste vi razmišljali za ovo relativno kratko vreme koliko se nalazite na čelu Ministarstva zdravlja, doneti zakon koji bi odgovarao, ne u potpunosti, ali u najvećoj meri i zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, i pacijentima koji imaju potrebu da se jave i dođu u zdravstvene ustanove? Sigurno je da je to moguće, ali se mora shvatiti da je to ozbiljan posao.
Tu procenti o kojima smo vam već i ukazali kada je u pitanju, čini mi se Dom zdravlja Stari grad, i želja da se za kratko vreme obogati, pa čak i preko najhumanitarnije delatnosti. Kada to rade ljudi koji su položili Hipokratovu zakletvu, onda zasigurno u toj ličnosti izostaje lekar, a ostaje samo požuda za novcem. Čini mi se da ste u tom pravcu krenuli da rešavate neka pitanja. Ako ostanete usamljeni, to sigurno nećete moći da uradite. Kada kažem usamljeni, računam, ukoliko ne bude cela Vlada Republike Srbije stala iza vas po tom pitanju, u smislu da se raščisti korupcija u zdravstvu, onda vi nećete moći napraviti nikakav napredak i neke ozbiljne korake u tome.
Ako bi slušali poslanike SRS samo jednostrano, mogli bi da izvedete zaključak, da nama zdravstveni sistem ne funkcioniše na najbolji način. Da, i to je tačno. Mi imamo i svetlijih primera. Izneću samo dva ovde u ovom domu, da ukažem da može da bude i drugačije. Dobar primer jeste specijalna bolnica u Banji Koviljači, kod Loznice, gde od menadžerskog dela u toj bolnici, pa do pacijenata i svih zaposlenih, sve je regulisano na dobar način. Jedan je primer iz jednog malog mesta odakle ja dolazim, iz Ljubovije, da zdravstveni radnici, lekari i medicinsko osoblje, a pre svega mislim na medicinske sestre i na tehničare, brinu o svojim pacijentima i posle završetka radnog vremena, i sve do ozdravljenja pacijenta. To nema nikakve veze sa tim, ko je trenutno direktor doma zdravlja. Da li je to zbog toga što je to malo mesto, pa se međusobno poznaju ili su se možda posebno dobri ljudi školovali za ta zanimanja.
Gospodine ministre, kada sam već rekao ko se školuje za ta zanimanja, ako vam je problem da na kraju kažete koliko sada imamo lekara koji su nezaposleni, koliko medicinskih sestara, zdravstvenih tehničara, stomatologa, farmaceuta i da li ćete i vi možda, a to bih nazvao pre političkom fintom, predložiti, a to je kolega Nikola Krpić jednom tražio da se proba nešto uraditi, ali to nije dobro uraditi neposredno pred izbore, da pokažemo da brinemo o ljudima koji su se školovali i završili i postali lekari?
Ako nismo imali zaposlenja, ako ova vlada nije mogla u mandatu od tri godine da zaposli 1800 poljoprivrednih stručnjaka, ili ćete vi sada reći koliko imamo zdravstvenih radnika, da nije mogla za tri godine to da uradi. Ne kažem sve, jer nema verovatno ni u jednoj zemlji da su zaposleni svi ljudi poljoprivredni inženjeri, ili lekari. Ako nije mogla da prepolovi, ako nije mogla da smanji na zanemarljiv broj nezaposlenih, onda kako će i šta će se desiti, da jednom odlukom ili aktom, ili jednom uredbom, kaže – mi ćemo sada da zaposlimo one koji se nalaze na evidenciji za zapošljavanje.
Da li je to možda signal ili paljenje crvene lampice, da vi zajedno sa ministrom prosvete, počinjete polako da utvrđujete kriterijume koliko ljudi treba da se upisuje na određene visoko-školske ustanove? Školovati jednog lekara je možda i najskuplje školovanje. Neki medicinski privatni fakulteti ne mogu da dobiju sertifikat iz razloga što ne mogu da obave praksu. To podrazumeva da je zaista školovanje jednog lekara izuzetno skupo i za državu i društvo, ali svakako i za roditelje. Ako je to tako, onda moramo na jedan ozbiljniji način da povedemo računa.
Mi smo i niko više i nije od SRS, a pre svih, dr Paja Momčilov, kada se govorilo o vakcinama protiv svinjskog gripa, govorili o tome na početku, znači i pre nego što se ušlo u taj posao. Pokazivali smo i ukazivali smo da tu može da se desi nešto, odnosno da imamo indicija da će se desiti nešto što nije dobro i da će neko na tome ostati veoma čestit. Vi to niste verovali, a sada se pokazalo da smo apsolutno u pravu. U tome gospodine ministre, imate punu podršku od SRS da istrajete. Ne može se desiti da su samo odgovorne dve ili tri osobe za takvu jednu skandaloznu prevaru. Uključite se tu mnogo više, da bi uostalom, zadobili poverenje i rešavali neke obaveze koje kao ministar imate dužnost.
U članu 5. ovog predloga zakona je rečeno da će se akta doneti u roku od šest meseci. Ovo se manje odnosi na vas, verovatno pored vas sede vaše koleginice koje su duže u Ministarstvu zdravlja nego što ste vi, pa one znaju da li su ova akta doneta, da li će se odmah po usvajanju zakona i ona početi primenjivati, mada bi najbolje bilo i za zdravstveni sistem i za zaposlene u zdravstvu i za pacijente da ovaj zakon uopšte na ovakav način kakav jeste ne bude donet. Uostalom, ne radi se samo o ovom zakonu. Svi zakoni koje smo mi u poslednje vreme imali na dnevnom redu ovde su neka kupovina vremena, očekivanje tog 9. decembra ne bi li nešto dobili na štapu. Čini mi se da je kod ovog zakona to posebno naglašeno, a ne bi smelo da bude tako. Postoje zakoni koji u životima građana Srbije nemaju neku veliku primenu i neki veliki značaj, pa mogu da se slože, neće štetiti, ali ovo može i onako loše stanje u zdravstvenom sistemu da učini još lošijim. Nadam se da ni jednom savesnom čoveku nije stalo da to bude tako, nego prosto ima želju da se to drugačije rešava.
Zanima nas da li su podzakonski akti, koji će detaljnije razrađivati ove odredbe, da li su oni već urađeni ili nisu? Mi imamo određene informacije, samo da vidimo da li je to u toj meri i tačno. Vi znate, verovatno, kao zdravstveni radnik da su u staroj Kini najbolje plaćeni oni lekari koji su najmanje radili. Sa druge strane, to ukazujem da su oni vodili računa o zdravlju, a ne o bolesti. Želja poslanika SRS i moja lično, naravno, kao i velikog broja građana Srbije, jeste da i mi naš zdravstveni sistem dovedemo u takvo stanje da ljudi brinu, a posebno zaposleni u zdravstvu da vode računa o zdravlju građana Srbije, a ne kasnije kada to bude već potpuno kasno. Hvala vam.

Iskorišćeno je 16 minuta i 46 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić, poslednji prijavljeni govornik. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sasvim sigurno da su građani Srbije nezadovoljni stanjem u zdravstvenom sistemu, kvalitetom usluga koje im se pružaju, ali isto tako je činjenica da zdravstveni radnici nisu zadovoljni sistemom nagađivanja koji trenutno postoji u zdravstvenim ustanovama. Sasvim sigurno, u tom smislu, ovaj zakon može da pobere neke simpatije zdravstvenih radnika, jer mu je prevashodno cilj da te neke nedostatke, te neke mane koje smo imali u prethodnom periodu eliminiše.
Čini nam se, prvo, da je krajnje nekorektno prema zdravstvenim radnicima da ovim zakonom na neki način njih proglasimo neradnicima, a da sve one ostale iz javnih uprava amnestiramo od odgovornosti, možda od nerada, i da od njih ne tražimo da svoja primanja, svoje plate primaju prema rezultatima rada. Ako se krene u jednoj oblasti da se menjaju stvari, ako zanemarimo ostale javne službe, mislim da činimo veliku grešku i mislim da na neki način omalovažavamo zdravstvene radnike, što je jedna od osnovnih zamerki SNS kada je u pitanju ovaj zakon.
Ono što je stanje u zdravstvu i što karakteriše stanje u zdravstvu, to je jako loše stanje u samom Fondu republičkog zdravstvenog sistema, činjenica da mi danas imamo fond koji je nekih 3,5 milijardi dinara, da je to iznos približan iz 2003. godine, da su sredstva jako mala u odnosu čak i na period pre izbijanja ove krize, pre 2007. godine i da se tu nije napravio nikakav značajan pomak, odnosno sve ono što smo imali u nekom prethodnom periodu. Ako ne budemo napravili ozbiljnu reformu zdravstvenog sistema, dolazimo u situaciju da možemo da se vratimo na one godine i na onu situaciju iz devedesetih godina, koju smo svi okarakterisali kao jako lošu.
Dakle, budžet je jako mali, uplata doprinosa je sve manja i manja, plaćanje poreza od strane građana i privrednih subjekata je pod znakom pitanja i imamo činjenicu da se sve više uvećava broj građana bez vlastitih primanja koji se leče o trošku zdravstvenog sistema. Činjenica je da ih je negde oko 1.200.000. Činjenica je da je država Fondu dužna oko 12 milijardi dinara, a da je samo 600.000 dinara isplatila. Sve to bitno utiče na kvalitet zdravstvenih usluga, a ne samo na stanje kada su u pitanju plate zdravstvenih radnika i kada je u pitanju motiv za rad zdravstvenih radnika.
Znači, imamo činjenicu da se bitno uvećava broj korisnika koji ne plaćaju zdravstvene usluge, sa jedne strane, i da perspektive Fonda nisu ni malo ružičaste, ako pogledate u nekom narednom pogledu. Ako pogledate ekonomsko stanje, ako pogledate stanje naše ekonomije, mi u nekom narednom periodu možemo da očekujemo samo lošu situaciju. Lošiju situaciju zato što imamo jedan izuzetno nizak privredni rast, koji ne obezbeđuje adekvatnu socijalnu i zdravstvenu politiku, odnosno kvalitet te politike koji neće omogućiti da se ta izdvajanja uvećaju u nekom narednom periodu.
Imamo činjenicu da imamo sve veći broj zatvorenih firmi. Mi smo došli u situaciju da se veći broj preduzeća danas u Srbiji zatvara, nego što se otvara, a to se nije desilo decenijama unazad. Imamo činjenicu da su neuplaćena sredstva sve veća i veća i da se po nekoj stopi od dvadesetak procenata uvećavaju iz godine u godinu. Samo kada je u pitanju Fond Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, mislim da je dug nekih 80 milijardi dinara, što uopšte nije zanemarljivo kada se pogleda koliki je ukupan iznos fonda.
Dakle, uz inflaciju, koja bitno obezvređuje sredstva, uz nezaposlenost, koja se povećava iz dana u dan, možemo da očekujemo samo znatno lošiju situaciju u zdravstvenoj zaštiti. To je onaj veliki problem koji, nažalost, ova vlada nije imala hrabrosti da rešava, ne samo u ovoj predizbornoj godini, već godinama unazad. Mnogo se pričalo o nekim institucionalnim reformama, o reformama javnog sektora, ali skoro ništa se nije uradilo.
Nažalost, umesto jedne ozbiljne, makar srednjoročne, ako ne dugoročne politike, mi smo u ove četiri godine iza nas imali politikanstvo, imali smo neke medijske jednokratne kampanje, koje dugoročno nisu popravile stanje, niti u našoj ekonomiji, niti u zdravstvu, niti kada je u pitanju penzioni fond, koji je isto tako ugrožen kao i Fond zdravstvenog osiguranja.
Želim da kažem, mislim da je obaveza, da plate u zdravstvu nisu tako velike. Mislim da je to jedna činjenica. Ako pogledate one podatke koje daje sindikat, vi kod lekara koji nemaju specijalizaciju imate platu od pedesetak hiljada, a kod onih sa specijalizacijom ona ume da bude znatno veća, prelazi 60.000 i na dalje. Kada su u pitanju medicinske sestre, raspon plata, bar prema onim podacima sindikata, je 27.000 do 40.000. Pomoćno zdravstveno osoblje ima strahovito malu platu i krajnje je vreme i da ona postane deo zdravstvenog sistema, a ne da se prema njemu odnosimo na ovaj način da su primanja krajnje mala i kreću se oko nekih dvadesetak hiljada dinara.
S obzirom na sve to, s obzirom na činjenicu da je potrošačka korpa negde oko 70.000 dinara, da ste, čini mi se, vi ministre i sami izjavili da je zdravstvo na sedmom ili osmom mestu, kada su u pitanju plate u državnoj upravi, kada imamo činjenicu da je pad standarda za sve građane, pa i za zdravstvene radnike, samo u prethodnoj godini bio za trećinu u odnosu na 2009. godinu, ne možemo da kažemo da zdravstveni radnici imaju prevelika primanja, da ta primanja bitno ugrožavaju Fond za zdravstvenu zaštitu. Nama se iz SNS čini da je veliki problem, pre svega, u trošenju sredstava fonda, ne u onom delu koji se odnosi na plate, već u onom delu koji se odnosi na investicije.
Sa tim u vezi, veliki broj afera je pokrenut u prethodnom periodu, ali skoro ništa od toga nije rešavano. Sve je ostavljeno za neki budući period. Zvanično ste, koliko sam ja informisan, vi neke afere i pokrenuli, da li vi, da li MUP. Nadležni koji se bave korupcijom i kriminalom u zdravstvu nisu do sada na pravi način odreagovali, ali rešenje tih afera se ne nazire. Očigledno je da se dobar deo toga zataškava i da vreme prolazi.
Sam zakon i primena ovog zakona je krajnje problematična, mogu da kažem. Problematična iz jednog prostog razloga, zato što mi imamo previše politike u zdravstvu. Previše politike imamo u celom društvu, ali u zdravstvu i te kako. Ono što ste vi osmislili uglavnom sprovodiće načelnici odeljenja. Ti načelnici odeljenja su najčešće ljudi koji su politički obojeni i koji će ovaj sistem nagrađivanja koji se sastoji iz tri faze jako često zloupotrebljavati i jako često svoje kolege koji su iz istih partija nagrađivati one koji nisu iz tih partija i koji uopšte nisu uključeni u politiku biće, rekao bih lekari drugog reda.
Prema tome, mislim da će u primeni samog zakona biti dosta problema, da će stvoriti, i u ovako ne tako idealnim međuljudskim odnosima u zdravstvu, još više problema, da će biti još više nezadovoljstva kod jednog dela zdravstvenih radnika i da sam zakon, u suštini, neće bitno popraviti ni motivaciju zdravstvenih radnika za rad, niti kvalitet zdravstvenih usluga koje ćemo pružiti u narednom periodu.
Ovaj zakon je, rekao bih i kompenzacija za reforme koje niste sproveli u prethodnom periodu, možda na neki način i bežanje od odgovornosti za sve ono što se do sada dešavalo i pokušaj da se amnestira prethodna vlast za stanje u zdravstvu i zdravstvenom sistemu i, sasvim sigurno, za sve one probleme koji su se nagomilavali godinama unazad.
Kada sve ovo sagledate, kada saberete efekte ovog zakona, moram da se složim sa onim kolegama koji su naglasili da je ovaj zakon krajnje problematičan. Kao stranka smo pokušali da intervenišemo sa par amandmana, ne bi li bar donekle popravili ovaj predlog zakona. Nažalost, poveli ste se onom logikom kojom se ova vlast rukovodi već četiri godine unazad – dajte da uzmemo bilo koja sredstva koja nam ponudi Svetska banka ili EU, jer sami nismo sposobni da bilo šta proizvedemo, da stvorimo razmenjiva dobra sa kojima možemo da izađemo na svetsko tržište, pa taj manjak deviza, koji nam je neophodan da bismo zadovoljili ovakav uvoznički lobi, nadoknađujemo kroz donacije, kroz neke programe koji nisu dovoljno osmišljeni i koji često i nisu primereni stvarnosti i stanju u našim institucijama.
Dakle, želeo bih da ovaj zakon znači napredak za zdravstvo, za kvalitet zdravstvenih usluga. To očekuju svi građani, ali sumnjam da ćemo kroz ovakav zakonski predlog, baveći se samo platama zaposlenih, uspeti bilo šta ozbiljno da uradimo kada je u pitanju zdravstvena zaštita građana Srbije. Hvala.

Iskorišćeno je 11 minuta i 25 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Ovim je iscrpljena lista narodnih poslanika sa prijavama za reč.
Pošto na listama više nema prijavljenih, a pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96?
Da li ministar želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Zoran Stanković.

Uvaženi poslanici, neko u nasleđe dobije plave oči, neko dobije kuću, neko kamen u bubregu, a ja sam dobio u nasleđe da branim zakon koji vi napadate i ne podržavate.
Prema tome, to je razlog što sam ja ovde, obzirom da kad nešto primite u nasleđe, istovremeno ste u obavezi da to nasleđe na neki način sprovedete. Kako bih sada da ne sprovedem to nasleđe, kada je ova skupština donela odluku da se ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu, mora usvojiti u toku 2010. godine, pa kad nije u 2010. godini, rečeno je početkom 2011. godine, pa hajde da ga završimo krajem 2011. godine. U tom svojstvu sam danas pred vama. Dao sam neki uvod, čuo sam vaše primedbe i nadam se da ćemo zajedničkim snagama učiniti da ovaj zakon bude prihvatljiv.
Ne vidim razloga za ovoliki pesimizam koji postoji u našem društvu: nećete ništa uraditi, mi smo pred raspadom sistema itd. Ako mislite da smo u raspadu sistema, to je to, ali ono što je meni svojstveno, to je da nikada ne prizna da smo u porazu, znači da ćemo iz poraza izaći u jedno pozitivno stanje, u jedan pozitivan rezultat i nadam se da ćemo to zajedno uraditi.
Ovde je bilo više pitanja. Pokušaću da odgovorim na par pitanja. Zašto velike sistemske izmene zakona, kada sam obećao da neće biti velikih izmena zakona? Zato što je odluka donesena, država je dogovorila da se ovaj zakon donese, na osnovu pregovora koji su bili od 2002. godine i imamo obavezu da izvršimo obavezu. Skupština je ratifikovala ono što je Vlada donela. Prema tome, zato moramo ovaj zakon da donesemo.
Drugo, zašto piše 2010. godina? Zato što je obrazloženje napisano 2010. godine, kada je zakon poslat u Skupštinu. Mi nismo ništa dopunjavali i zato ne piše 2011. godina.
Da li se ovaj zakon odnosi samo na primarnu zdravstvenu zaštitu? Ne, ovaj zakon se odnosi na sve ljude koji su zaposleni u zdravstvenom sistemu.
Da li se mi sada zalažemo za povećanje plata ili ne? Da, kao ministar zdravlja dužan sam da vas obavestim da je plata doktora specijaliste na sekundarnom nivou prosečno 73.819,00 dinara, sestre 37.200,00 dinara. Plata doktora na primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 56.774,00 dinara, a sestre oko 31.698,00 dinara. Da li može plata da bude veća? Iskreno govoreći, ako uplaćujemo 28.000,00 po glavi stanovnika, onda ne možemo očekivati veće plate na godišnjem nivou. Ako bi država ojačala, a nadam se da će u narednom periodu da bude jača, onda će se povećati i plate.
Ono što je za mene neprihvatljivo i na čemu insistiram, a pošto niko to nije rekao, plate u zdravstvu na 28 mestu po platama nekih institucija, uključujući i neke koje su ovde pomenute. Moram da kažem da je to nezadovoljavajuće.
Poslanik Radeta je pitala vezano za prijem u DZ "Stari grad". Mogu da vam kažem da ne sporim to što ste vi izneli, ne znam, nisam upoznat, ali moram da vam kažem da mi imamo u zdravstvenom sistemu Srbije 13.600 neugovorenih radnika koje su primali direktori, neugovorenih sa Republičkim fondom, što predstavlja veliki problem. Oni nisu primljeni juče nego u jednom dužem vremenskom periodu. Sada ti radnici koje plaćaju zdravstvene institucije iz sopstvenih prihoda, na godišnjem nivou prave deficit od blizu 45 milijardi dinara, što mi pokušavamo da rešimo primenom nekih aktivnosti. To je veliki problem.
Oko rekonstrukcije krova u Starom Gradu, da li je bilo, mislim da ste vi, ako postoji ova anomalija, da ste vi podneli krivičnu prijavu. Znate kao pravnik da je to najbolje rešenje, podnesete krivičnu prijavu sa dokazima i nadležni državni organi će vam bolje odgovoriti nego ja. Samo mogu ovo što ste mi vi rekli da prenesem nekim drugim organima, ali više ne mogu, kao ni vi, da se mešam u njihov rad, ali možemo da kažemo šta su po tom osnovu uradili.
Veliki problem je ovde bio rad lekara u Beogradu i rad lekara, recimo mi smo danas razgovarali sa sindikatima u Trgovištu. Kako će onaj u Trgovištu koji ima jedno ili dvoje dece u toku dana za pregled da ima istu platu kao onaj u Beogradu koji pregleda četrdesetoro dece? Moram da vam kažem da je u Predlogu zakona da se učinak meri prema prosečnom radu u svakoj zdravstvenoj ustanovi. Ako je prosečan rad u Trgovištu zbog malog nataliteta da imaju dva mala obolela pacijenta, onda je to njegov prosečni rad i on se neće meriti i upoređivati sa prosečnim radom u Beogradu i plata mu neće iznositi ili neće sa tim imati bilo koji problem da on sad mora da dovlači pacijente iz Beograda da bi izjednačio prosečan rad. Znači, ide prema prosečnim rezultatima rada u svakoj zdravstvenoj ustanovi.
Sada su veoma interesantni šta kažu sindikati, kako se navode, i da li smo mi u toku aktivnosti imali kontakte sa sindikatima. Moji saradnici kažu da oni sa sindikatima pregovaraju ovaj zakon dve godine, a ja moram da vam kažem da smo vezano za ovaj zakon sa sindikatima samo od kada sam ja ministar po tom osnovu imali tri sastanka ili četiri kada sam ja bio prisutan. Među njima je i današnji koji je po ovom pitanju obavljen u prisustvu reprezentativnih sindikata i moram da vam kažem da je postignut dogovor. Pri tom je uredba koja se pravi posle ovog zakona u nacrtu i zajedno će se praviti sa predstavnicima sindikata. Imaće na mesečnom nivou sastanke i regulisati sve one nejasnoće koje mogu da proisteknu iz ovog zakona.
Kada se kaže – organizovani štrajk upozorenja, koji je bio danas u Nišu. Moram da vam kažem da smo mi sa reprezentativnim sindikatima dogovorili da se jubilarne nagrade isplate za 2009. i 2010. godinu do kraja meseca. Obračun se vrši do kraja meseca i do kraja meseca će biti isplaćene jubilarne nagrade. Zatim da se za 2011. godinu isplati januara meseca, sredstva su obezbeđena, postignut dogovor sa sindikatom. Zašto oni to sada stavljaju kao problem i kao razlog da uvode štrajk upozorenja, kada je to dogovoreno? Takođe je rečeno, odnosno sa reprezentativnim sindikatima je dogovoreno da se kolektivni ugovori primenjuju do kraja godine. Postignut je dogovor da svi kolektivni ugovori u okviru zdravstvenog sistema budu potpisani do 25. decembra. Pri tom smo imali da Komora zdravstvenih ustanova je preporučivala da se ti kolektivni ugovori ne potpišu, što je protivzakonito. Mi smo sa njima održali sastanak, dogovorili i oni će povući svoj predlog u Ustavnom sudu za zaštitu zakonitosti.
Prema tome, ima stvari koje su dogovorene, ali sada ovaj sindikat izlazi. Zašto izlazi? Treba da nam daju objašnjenje, kao i mnoge stvari koje se dešavaju u Nišu, koje su dogovorene sa sukobljenim grupacijama u Nišu, ali oni više vole da obaveste javnost, pa bila istina ili neistina, ali obavestiti javnost i staviti to kao neki problem.
Kada je u pitanju da li imamo viška lekara ili ne, to je jedna diskutabilna tema. O tome ću reći malo kasnije. Kaže – nemojte slediti MMF. Znate, državna politika je državna politika. Ona je doneta, kao što sam vam rekao, i u ovom parlamentu i moramo da je sprovodimo na jedan prihvatljiv način, kao što je i doneto u proglasnim dokumentima. Haos u primarnoj zaštiti neće biti, kao što smo čuli, iz prostog razloga zato što se ovaj zakon odnosi na sve kategorije zaposlenih.
Zatim, da li se poštuje Zakon o radu ili se ne primenjuje na plate u javnom sektoru? Pazite, Zakonom o radu nikada se nije regulisala isplata plata u zdravstvenom sektoru. Vi znate da članom 2, ako se ne varam, da sada ja budem pravnik, Radeta vi ćete me ispraviti, znači, članom 2. Zakona o radu je omogućeno da druge institucije mogu da regulišu plate i plate su u zdravstvenom sistemu stalno regulisane Zakonom o platama u javnom sektoru, tj. u javnim službama. Prema tome, nemojte da mešate Zakon o radu sa ovim aktivnostima.
Šta će se desiti ako neko ima temperaturu 40 stepeni, pa mu izabrani lekar nije tu? Njega stalno ima neko da menja i mora da ga menja. Prema tome, osobe sa hitnim stanjima se stalno primaju i nema razloga da neko nekoga vrati kući. Da li se to u praksi dešava ili ne, voleo bih da budu konkretni dokazi. Veoma često imamo u javnosti da se tamo negde na nekom mestu desilo to i to, niti ime, niti mesto, niti čovek, ali ljudi pišu. Zato očekujem da se razreše konkretni slučajevi. Ne kažem da se neko nekada ponaša neprofesionalno, o tome treba da razgovaramo.
Zašto se kaže onda radni učinak, gospođica Dimitrijević kaže, ne primenjuje na agencije? Pitaću vas, možda je malo bezobrazno, vi verovatno znate da u ovoj skupštini ima ljudi koji nisu ušli preko dve godine, ali pri tom primaju puni lični dohodak. Kada postavljate ovakvo pitanje, postavite i to pitanje. Prema tome, ja sam za to da svi po svom učinku budu isplaćeni, polazim od nas u Ministarstvu zdravlja, ali mislim i na druge i tu se slažem sa vama da svi budu obuhvaćeni i na isti način tretirani.
Zašto sada, a ne 2002. godine se donosi ovaj zakon mislim da sam odgovorio. Da li ga treba povući? Rekli smo zašto ne možemo da ga povučemo iz procedure. Kada ćete rešiti preraspodelu uredbom? Uredba se radi, kao što sam vam rekao, i ona se radi sa sindikatima pod uslovima koje sam vam ovde rekao.
Kaže – nigde se ne plaća, primena ili predlog koji je dat, nigde se ne plaća ovako zdravstvena usluga. Pa, u celoj Evropi se plaća. Plaćanje po glavi stanovnika je u celoj Evropi, mi smo jedna od poslednjih zemalja koja donosi plaćanje po glavi stanovnika. Prema tome, ako treba, nadležne službe će pripremiti zakonske odredbe o drugim zemljama i predočiti poslanicima.
Zašto se raspravlja po hitnom postupku? Mislim da je tu dat odgovor. Nisam trebao da prihvatim? Onda deo odgovornosti leži i na meni, ali najlakše je ne doći. Vi sami znate da su i drugi trebali da dođu danas ovde da sednu kod vas i da daju obrazloženje. Neki se nisu pojavili, dobiće političke poene. Nema veze, ja ću dobiti kritiku, ali istovremeno, rekao sam vam da ipak čovek mora da ispunjava ono što su donete odluke nadležnih državnih organa. Normalan čovek ne može biti ministar zdravlja. U želji i nadi da nam svima bude bolje mnogo je logičnije da svi mi krenemo da rešavamo probleme nego da stojimo po strani i da govorimo to što govorimo. Ovo što je bilo, kaže, ovo što je izjavio lekar iz Loznice da treba da dođe neko sa strane da bi nam zaveo red.
Nikad nisam voleo one koji su tražili da neko dođe da zavede red u mojoj kući. Prema tome, red ćemo mi ipak zavesti. Mislim da posedujemo snage i sredstva i ljude i kapacitete. Vi ste recimo jedan od tih kapaciteta koji će zavesti red u našem zdravstvenom sistemu za ovakvim diskusija koje su direktne, profesionalne i ja to podržavam. Svi oni koji su nam uređivali kuću su je ipak loše uredili.
Postavlja se pitanje – svetli primeri. Moram da kažem da sam jako zadovoljan da je veliki broj vas govorio veoma pozitivno o lekarima i medicinskom osoblju. Ja vam se u to ime zahvaljujem. Nadam se da će jedna ovakva diskusija doprineti da na površinu vesti budu i oni doktori i medicinsko osoblje, a njih je najveći deo, kao što ste vi rekli, ja sam sa tim jako zadovoljan, zauzeti centralna mesta u sredstvima informisanja. Njihov plemeniti rad i ono što ih krasi biti prikazani za razliku od nekih drugih koje trebamo da sankcionišemo i po potrebi udaljimo iz zdravstvenog sistema.
Kada je u pitanju koliko imamo nezaposlenih? To je 2.120 lekara, 1.200 stomatologa, 400 farmaceuta, oko 14.500 sestara i drugog medicinskog osoblja, što ukupno iznosi negde oko 20 hiljada. Izašao sam sa jednim predlogom, ono o čemu sada govorimo, a vezano je da se primi negde oko 600 ljudi i tražio sam dodatno milijardu za RZZO, imajući u vidu da u protekle dve godine nije bilo prijema redovnih prijema radnika. Sada očekujem da ovi ljudi i svi vi ovde glasate, kada se glasa o budžetu da se ta jedna milijarda odobri za Fond zdravstvenog osiguranja. Predložili smo jednu meru, a to je uvođenje akciza na duvan i alkohol i sa tim sredstvima neće biti potrebno neka druga sredstva, upotrebiti kako za prijem tako i za zbrinjavanje, ovo što gospodin Momčilov stalno potencira, hronične ne zarazne bolesti koje su bile glavni razlog sastanka UN u septembru mesecu gde smo mi imali svoju delegaciju koja je uzela učešće i preduzeća niz mera i aktivnosti da se broj obolelih od kardio-vaskularnih oboljenja smanji, kao i od malignih i drugih oboljenja.
Što se tiče, ovog prijema, mi smo istovremeno i na tom skupu rekli tim ljudima, a to je da upisna politika mora da bude drugačija. Da ovakva upisna politika ne vodi ničemu, da vodi samo uvećanju broja nezaposlenih i preduzeli smo konkretne mere da se sastanemo, pre svega dekanima fakulteta i da zatim Ministarstvu prosvete predložimo upisne kvote, znatno manje u odnosu na predviđene da bi se ovi ljudi zaposlili.
Istovremeno smo predložili niz mera za rad u državnom i privatnom sektoru, recimo da onaj ko poseduje privatnu ordinaciju ne bi trebali privatno da rade u državnoj službi itd.
Ono što je sada i veći problem, moram da vam kažem da neki nazivi specijalizacija, obrazovanja ili tih diploma nigde ne mogu da se uklope. Postoje, recimo nekih desetak naziva i ti ljudi koji su završili te škole nigde se nisu prepoznali, pa ni u sistemu zdravstva. Recimo kao što je biohemija koja se završi na Biološkom fakultetu, specijalizacija iz biohemije na Farmaceutskom fakultetu itd. Onda neki nazivi veoma rogobatni, recimo sanitarni tehničari itd, da ne ulazimo u detalje koje ne možete nigde da uklopite, za zapošljavanje. Niti se nutricionisti igde predviđaju itd. I to je nešto što trebamo rešiti.
Rekao sam vam da smo dogovorili ovo sa sindikatima. Što se tiče primera Kine, to podržavamo, da se plaća po rezultatima rada, to je jedna intencija ovoga zakona o kome danas govorimo. Niko ne proglašava ovim zdravstvene radnike ne radnicima, gospodine Antiću. Znači, naprotiv mi hoćemo da zdravstveni radnici, kao što sam i rekao sa 28 mesta po platama da dobijaju onoliko koliko i zaslužuju i za to je potrebno vreme i to nam je jedan od ciljeva da zdravstveni radnici tačno kažu šta su odradili ili nisu odradili.
Sad ću da vas pitam, kada postavljate pitanja, neću da budem ličan nego, šta da radimo sa hirurgom koji ima dve operacije u mesec dana? Šta da radimo, recimo, sa ortopedom koji ima četiri operacije u mesec dana? Neki hirurzi u nekim većim zdravstvenim institucijama obave u toku jednog dana, mnogo složenije zahvate. Šta da radimo sa ljudima koji ne mogu ili nemaju pet pacijenata koji su se opredelili za izabranog lekara? Sad se polako suočavamo sa tim problemom. Ti ljudi koji toliko imaju malo posla su sada postali najglasniji i sada se obraćaju, pored ostalog i nekim ljudima iz Skupštine, kritikujući sve i svašta umesto da se okrenu i da rade svoj posao. Znači, mi smo rekli ovo umanjenje plata, samo da urade prosek zdravstvene ustanove i plata nikome neće biti smanjena sa ovim zakonom.
Znači, ako je ona iz Trgovišta, ajde da uzmemo primer Trgovišta jer to je moj kraj, pošto sam ja sa juga Srbije, ako on ima tri ili četiri pregleda, toliko dece dođe na pregled, ako je njegov prosek dva pregleda dnevno on neće imati manju platu. Znači, to je nešto o čemu smo vodili računa i vodimo računa dok se ne dođe do rezultata koje svi želimo i ne učinimo zdravstveni sistem mnogo efikasnijim nego što je sad.
Da li je budžet za zdravstvo mali? Jeste, rekli smo već, jer je 2007. godine bio dva puta veći u odnosu na 2011. godinu. Mi očekujemo ovaj dug, recimo ako bi se uplatio, od ne uplaćenih doprinosa koji iznosi negde oko 80 milijardi dinara iako smo sad predložili te zakonske osnove. Na primer, stečaj neke firme, svi fondovi se popune, a jedino se zdravstvena obaveza nije predviđena zakonom. Tu imam razumevanje od predsednice Skupštine, a vidim i da je upravo došla i Vlade i tražimo da se to završi, u stvari da se promeni zakon i da na taj način obezbedimo sredstva.
Sve u svemu nije tako loše, biće bolje. Zahvaljujem vam se na jednoj konstruktivnoj diskusiji koju ste imali. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu ministru i dajem reč Vjerici Radeti.

Nekoliko komentara onoga što je gospodin ministar komentarisao i što se pre svega obraćao poslaničkoj grupi SRS, jer smo jedini kao što vidite i učestvovali u radu i vi ste stavili ovde jednu od primedbi kako se plaća poslanik koji ne dolazi u skupštinsku salu, rekli ste godinama ili mesecima, svejedno, bilo bi dobro da pitate poslanike koji su za vas glasali. Vidite mi smo ovde i radimo.
Rekli ste da očekujete da ću ja kao narodni poslanik da podnesem krivičnu prijavu vezano za rekonstrukciju krova Doma zdravlja Stari Grad. Ministre, ja sam obavestila vas, a vi imate pored sebe saradnike koji bi pretpostavljam trebali sve ovo da provere. Ne očekujem da vi lično idete i da se penjete na krov, ali imate saradnike koji će tražiti dokumentaciju koju sam vam ja iznela. Osim toga ako se narodni poslanik obraća javno, odavde onda to svakako obavezuje i javnog tužioca, jer javni tužilac takođe mora da prati svaku javno izgovorenu reč. Tako da očekujem da ćete vi ispuniti ono svoje obećanje sa prvog obraćanja narodnim poslanicima, da ćete se ozbiljno boriti protiv korupcije. Bilo bi dobro ministre da kada ste govorili o Trgovištu, gospođo Đukić ja se izvinjavam ako pređem koji minut da me ne prekidate, kratko ću samo da raspravim sa ministrom, molim vas.
Dakle, kada ste govorili o Trgovištu i kada ste rekli da lekar u Trgovištu neće imati manju platu zato što ima dva pacijenta, onda vas ja pitam – što će vam ovaj zakon? Znači, nećete primenjivati taj korektivni koeficijent.
S druge strane, u prvom delu svog obraćanja kada ste govorili o Trgovištu, pitanje je – šta vi kao ministar i šta vi kao Vlada činite da to Trgovište bude primamljivo, recimo, za mladog lekara iz Beograda da ne čeka pet ili deset godina na Zavodu za zapošljavanje, već da u Trgovištu ima uslove da može tamo da ide da radi, da formira porodicu? Šta u tom pravcu činite? Nije sve u Beogradu, ministre, vi dobro znate i znate kako je u kraju gde ste vi rođeni. Odlično znate kako je tamo stanje.
Inače, šta činite kada je u pitanju zapošljavanje mladih lekara? Ovo je sve u kontekstu ovog zakona i kontekstu sredstva, sad da ne ponavljam, danas smo vam govorili na koji način možete da uštedite da biste mogli da u zdravstvu stvorite bolje uslove…
(Predsednik: Dobro, privodite kraju.)
Molim vas, dok smo raspravljali ovde javio mi se predsednik Opštine Štrpce, Zvonko Mihajlović i zamolio me da pitam ministra, takozvana kosovska vlada je napravila bolnicu u Štrpcu. Neki lekari, čak i direktor Doma zdravlja u Štrpcu, ovog našeg jedinog legalnog, srpskog, pregovara sa namerom da pređe da radi u tu šiptarsku bolnicu.
Pitanje koje je uputio Zvonko Mihajlović, predsednik Opštine Štrpce je – da li to ima veze sa ministarstvom, da li ste upoznati sa tim i šta će učiniti da to zaustavite?
Ima još pitanja ali ne da Slavica. Postavila sam pitanje, pa ako može ministar da odgovori.

 Sutra je četvrtak, postavićete sutra pitanja. Sutra je prilika da ministar odgovori.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Prilika je i da dođe ovde Borko Stefanović, između ostalog, da i na to odgovori, ali vi ne date, ne date nam da pričamo o KiM. Hvala vam.)
Predlažem ministru da odgovori sutra, ali ako želite da odgovorite sada, izvolite.

 Jako je interesantno sa vama razgovarati. Pitanja su u redu. Obavestiću vas da ćemo već sutra poslati dopis. Dobila je Dubravka Šaranović zadatak da  obavesti nadležnu službu vezanu za DZ "Stari grad".
Kada je u pitanju problem o kojem govorimo šta se radi, recimo, sa Štrpcem, mi nemamo nikakve informacije što se toga tiče. U savakom slučaju hoću da vas obavestim da smo uspostavili potpunu kontrolu snabdevanja tih enklava sa lekovima, sa svim potrebnim sanitetskih sredstvima i da tu nema nikakvih problema kada je u pitanju njihovo obezbeđenje.
Imamo zahteve iz Štrpca četiri osobe za sada koje traže da se prime. Imamo zahtev od jednog stomatologa čija žena radi u Štrpcu. Traži da se i on primi. Imamo zahtev od tri sestara. Mislim da u potpunosti na neki način imamo koordinaciju sa tim ljudima koji vode zdravstvo na Kosovu.
Što se tiče Trgovišta i tog kraja, pošto sam sa juga Srbije, kao što znate, ali to je malo južnije od mene, ovaj procenat ili prosečan broj pregleda se odnosi na broj recimo ako imate dva pedijatra, jedan ima osam, jedan ima četiri pregleda, kada je u pitanju prosek plate. Šta će nam ovaj zakon? Rekli smo i složili smo se da je potreban i to je ono što sam ranije rekao, a sve ovo drugo što bude…
Ovakve diskusije su veoma konstruktivne i nama pomažu da sagledamo probleme koje nismo sagledali i zajedno sa vama da ih razrešimo na način koji je prihvatljiv za sve.

 Zahvaljujem, gospodine ministre.
Zaključujem načelni pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Sa radom ćemo nastaviti sutra u 10,00 časova.