Dame i gospodo narodni poslanici, možda odgovor na pitanje kolege Krpića – zašto ovaj predlog zakona nije prošao socijalno-ekonomski savet leži u činjenici da je ovaj zakon u proceduri tek godinu i po dana. Ovo je zaista ruganje sa parlamentom i ovo je ponižavanje parlamenta. Sad je samo pitanje – ko bi ovde mogao biti odgovoran, da li je to predsednik parlamenta, da li je to vaš prethodni kolega, bivši ministar Milosavljević? Vi u svakom slučaju, gospodine Stankoviću, ne možete da budete odgovorni za ovo zato što ste na toj funkciji tek od marta i verovatno niste ni znali da je ovo u proceduri. Pitamo se u kojoj je ovo fioci bilo zatureno i gde baš danas da raspravljamo o ovome, kao da nemamo prečih stvari, kao da nemamo obavezu parlamenta da raspravlja o stanju na KiM?
Ono što vama zameramo jeste što ste prihvatili da ovo u ime Vlade ovde branite i to da čitate ovo nebulozno obrazloženje, koje sigurno ni vi ne možete da prihvatite, jer na početku ovog obrazloženja kaže – cilj zakona je stvaranje uslova za sprovođenje reforme u finansiranju zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja, kako na primarnom, tako i na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite i sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ovo možda jeste cilj zakona, ali taj cilj je valjda bio 10. juna 2010. kada je ovaj zakon došao u skupštinsku proceduru. Zamislite koliko se negativnih stvari desilo, ako je tačno da je ovaj zakon morao da se raspravlja, i to po hitnom postupku. Godinu i po dana stoji i Skupštini zakon koji treba da se raspravlja i mi ga danas raspravljamo po hitnom postupku. Zašto je ovo trebalo raspravljati po hitnom postupku, rekla nam je Vlada, u obrazloženju – radi što hitnije promene u načinu finansiranja zdravstvenih usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite koja se planira u 2010. godini, a koja zahteva i promenu u načinu finansiranja plata zaposlenih u zdravstvu, neophodno je da se po hitnom postupku donese ovaj zakon radi mogućeg otklanjanja štetnih posledica koje bi mogle nastati po održivost sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Ovde se sada postavljaju prosta pitanja – da li su zaista nastale štetne posledice zato što je ovaj zakon godinu i po dana negde čučao u nekom ćošku i tek se danas našao na ovoj raspravi? Ako su nastale štetne posledice, ministre, da li ste sproveli neku istragu, da li ste ustanovili ko je odgovoran što su nastale te štetne posledice? Ili, ako nisu nastale štetne posledice, onda ne postoji potreba da se ovaj zakon donosi. Trećeg nema. Pogotovo ne da se donosi po hitnom postupku. Očekujemo da ćete da nam odgovorite na ta pitanja.
Pošto se ovo zove zakon o platama u državnim organima i javnim službama, ne možemo da zaobiđemo generalno priču o platama u državnim službama. Ono što je stav SRS, ukazivali smo na to, govorim u odnosu na ovaj predlog koji je ovde od juna 2010. godine, u međuvremenu je bio rebalans budžeta za 2010. godinu, pa je bio budžet za 2011. godinu, pa rebalans budžeta za 2011. godinu. Tri puta smo vam samo tim povodima skretali pažnju kako treba raspoređivati sredstva iz budžeta, ne samo u ovom delu, ali sada govorimo o ovom delu, gde je osnov ovaj zakon o kojem danas raspravljamo.
Mi u SRS mislimo da je neophodno da se povećaju plate u zdravstvu, plate u prosveti, plate u policiji. Znamo u kakvoj je situaciji budžet Republike Srbije. Naravno, u takvu situaciju budžet nije doveden zbog ekonomske krize, već zbog gomile neznalica i kriminalaca koji prave taj budžet, ali smo predlagali vrlo konkretno – ukinite agencije. U Srbiji 120 agencija obavlja paradržavne poslove, obavlja poslove koje treba da obavljaju ministarstva. Ljudi koji su zaposleni u tim agencijama su pre svega partijski kadrovi i to dobrim delom one stranke koja se zalaže, mislim na URS, koji se zalažu za departizaciju državnih funkcija i javnih funkcija.
Ti ljudi koji su zaposleni u agencijama, koji rade taj posao koji treba da rade ministarstva, imaju plate najmanje tri puta veće od plata zaposlenih u ministarstvima. Oni tamo direktori agencija imaju plate, ministre, bar tri puta veće od vaše plate. Vi ste ministar, a oni su direktori nekih paradržavnih organa. Onda mi imamo interesantne situacije, recimo, povećava se cena struje. Onda ministar izađe i kaže – nema Vlada ništa s tim, to Agencija utvrđuje cenu struje.
Dakle, zamajavanje naroda i otimanje para i stavljanje para stranačkim funkcionerima u džepove, a verovatno preko njih i preko tih agencija i direktno u stranačke tajne budžete.
Kolike su plate zaposlenih u javnim preduzećima? Kad će tome da se stane na kraj? Mi iz SRS godinama već pričamo i govorimo konkretne primere. Pričali smo o Bojanu Krišti, koji je morao da podnese ostavku zbog toga što smo ga mi prozivali kolika mu je plata. Prozivamo dugo direktora Kontrole letenja, koji ima platu šest hiljada evra. Prozivamo guvernera Narodne banke, koji ima platu pet hiljada evra.
Da li, gospodine ministre, vaše kolege, hirurzi, lekari koje god specijalnosti, kardiolozi, ginekolozi, da li je primereno da oni tako odgovoran posao rade za platu od možda hiljadu evra, u odnosu na sve ove koji ste vi, odnosno režim Tadićev omogućili da se natovari na grbaču ovog naroda? I onda kažete – kako ćete da raspodeljujete platu zaposlenih u zdravstvu.
Uvodite neki korektivni koeficijent. Vrlo interesantno. Korektivni koeficijent je mogućnost zloupotrebe, otvarate je na široka vrata. Na jednu stranu je pitanje kako je moguće, uopšte, na ovaj način kako ste vi predvideli bukvalno normirati rad zdravstvenih radnika. Znate, vi ste to tako uredili ovim izmenama zakona kao da je zdravstveni radnik, radnik u nekoj pilani koji slaže daske, pa mu je norma da složi 20 dasaka, preko 20 ima ovaj korektivni koeficijent i dobiće veću platu. Zdravstveni radnici, lekari, pre svega, rade sa pacijentima.
Na šta vi terate lekare kroz ovaj zakon? Kada dođem kod lekara, imam upalu grla, dolazim kod lekara i imam potrebu da porazgovaram sa svojim lekarom. Ne samo o toj upali grla, već hoću da znam i šta je uzrok, kakva može biti posledica itd. Ali, pošto lekar radi na normu, on će onako s vrata da kaže – nešto kašljete. Nemam vremena, idite u apoteku i kupite neki lek. Ne možete dobiti čak ni recept. Ovo nije karikiranje, ovo je ono što će se dešavati zaista u praksi.
Vi ste ovim zakonom poništili opšti kolektivni ugovor. Toga više u zdravstvu neće biti. To nije u skladu sa Zakonom o radu, gospodine ministre. Naprotiv, suprotno je Zakonu o radu, koji vas obavezuje na zaključivanje opšteg kolektivnog ugovora.
Onaj ko je predlagao ovaj zakon, vi niste, ali ste u međuvremenu mogli kada ste videli gde vas šalju, mogli ste ovo da pogledate i da kažete Cvetkoviću, da ne može ovo da ide, da je ovo suprotno Zakonu o radu. Neću da zastupam nezakonit predlog.
Kako ćete postići ovo što predviđate ovim zakonom, da vrednujete lekare na osnovu, sada banalizujem, na osnovu pregledanih pacijenata? Kako ćete vi da uporedite, ministre, onaj ko bude primenjivao ovaj zakon, kako će da uporedi lekara koji radi u nekoj seoskoj ambulanti ili u ambulanti u Crnoj Travi, ili u ambulanti u Novoj Crnji, sa lekarom koji radi u Domu zdravlja Zemun, Domu zdravlja Stari grad u Beogradu? kako oni mogu imati isti broj pacijenata? Kako oni mogu ostvariti isti efekat po kvantitetu? Sada ne govorim o kvalitetu, nego o kvantitetu. Kako može, kada mogu da se razbole, ne daj Bože, svi u Crnoj Travi, a to je manje nego jedna ulica u Zemunu. Jednostavno, neprimenjiv zakon.
Gde vi još možete da uštedite u zdravstvu da biste mogli realno da povećate plate i lekarima i medicinskom osoblju, nemedicinskom osoblju, dakle, svima zaposlenim u zdravstvu? Objasniću vam na primeru Doma zdravlja Stari grad.
Pre toga, pošto sam narodni poslanik, a pošto je opet, ponavljam, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama na dnevnom redu, da progovorim neku reč o zaposlenima u Skupštini. U Skupštini, ako sam jutros dobro izbrojala sistematizaciju, ima 367 zaposlenih. Najveći broj tih ljudi radi sa platom od 24.000 dinara. Uglavnom, ti zaposleni koji rade za platu od 24.000 dinara, sede isto i koliko poslanici ovde. Sinoć do pola jedanaest, a danas verovatno do četiri. Nekada kada nema ministra, dođu pa odu, ne moraju da ostanu jer se ne održi ni sednica, ali u svakom slučaju, moraju da prate sednicu Parlamenta.
Zato u Skupštini, u Narodnoj skupštini, ima oko 40 zaposlenih koji imaju posebna ovlašćenja, poslanicima neznana koja, koji rade za platu veću od plate predsednika Skupštine. Ali, zato, zahvaljujući verovatno "revnosnom" radu takvih službenika, može na primer da se desi da Administrativni odbor izgubi neki zahtev za skidanje imuniteta koji stigne iz suda. Na žalost, i to se plaća iz džepova građana, da bu se npr. zaštitio Tomislav Nikolić, ili da bi se zaštiti Veroljub Arsić, recimo. Od članova Administrativnog odbora sam lično čula, oni koji to treba da znaju, da znaju da su postojali, recimo, ti zahtevi za skidanje imuniteta i da su nestali. Neko ko je za to zadužen, ima duplo veću platu od predsednika Skupštine. To su vaši, kako ste napisali korektivni koeficijenti.
Sada malo o tom Domu zdravlja Stari grad i o par konkretnih slučajeva, ministre, pošto ste se vi i ovde, a u javnosti to često i kažete, i u prvom vašem obraćanju ovde u Parlamentu ste rekli da ćete da se uhvatite u koštac sa korupcijom u zdravstvu i da ćete pokušati, onoliko koliko je u vašoj moći, zdravstvo malo da rasteretite korupcije. Bojim se da je teško da je potpuno ukinete, jer je suviše pustilo korenje.
Dakle, Ljubiša Perišić je do skora bio direktor Doma zdravlja Stari grad u Beogradu. On je, pre nego što je napustio tu funkciju u Domu zdravlja, zaposlio nekog Stevicu Radišića koji je inače njegov rođak koji ima završen FON. Nisam iz ove oblasti, ali možda vi znate šta može neko sa FON-om da radi u domu zdravlja? Bilo bi vrlo interesantno da nam kažete.
U tom istom domu zdravlju, a čućete dalje, mnogo malverzacija je iz toga doma zdravlja, u tom istom domu zdravlja za finansije je zadužen rođeni brat guvernera Šoškića. To je onaj što ima platu pet – šest hiljada evrića i kaže da je on to zaradio, da to nisu narodne pare. Ne trepne i tako kaže u medijima.
Taj Ljubiša Perišić je, pre nego što je napustio funkciju direktora, sam samcijat, povećao sam sebi platu za 30% za januar i februar 2010. godine. Samom sebi. Ako su u pitanju neki posebni uspesi doma zdravlja, valjda nisu samo njegovi? Samom sebi čovek je povećao platu.
Poznat je on još po mnogo čemu. Recimo po tome, da je u Domu zdravlja Stari grad nabavio dva ultrazvučna aparata. Oba je platio devet miliona dinara. Vi znate sigurno da Dom zdravlja u Nišu ima samo jedan ultrazvučni aparat i da je taj ultrazvučni aparat plaćen 300.000 dinara. Ovaj gospodin u Starom gradu je mogao da kupi tri, a kupio je dva, da bi uzeo proviziju, a ne treba mu više od jednog, složićete se, u jednom domu zdravlja.
On je poznat po tome da je zaključivao štetne ugovore. Zapravo, realizacijom tih ugovora je nanosio štetu domu zdravlja, odnosno posredno građanima Srbije i budžetu Republike Srbije, jer se finansira iz budžeta. Kako? Tako što je u svakom ugovoru koji je zaključivao imao klauzulu, a inače je taj gospodin u Starom gradu imao preko sto javnih nabavki bez konkursa. Preko sto javnih nabavki! Onda, kada zaključi ugovor, u ugovoru ima klauzulu da, ako se do 5. u mesecu plati obaveza iz ugovora, onda se obaveze za tu ratu umanjuju za 10%. Ako prekorači rok od 5. u mesecu, onda mora da plati još 5% više u odnosu na tu ratu koja je tada dospela. Zamislite, interesantno, imao je para, ali pošto je tu Šoškićev brat, lepo su to oni radili, imao je para svaki put na računu, ali je svaki put plaćao posle tog 5. u mesecu, pa je onda verovatno delio sa nekim tih 5% koje je morao da plaća iz budžeta Republike Srbije, zapravo direktno iz budžeta Doma zdravlja Stari grad.
U tom Starom gradu je načelnik uprave Dejan Kovačević. Ne, on je načelnik uprave u gradu, izvinjavam se, ali je u vezi sa ovim. Jeste, Vuče, načelnik uprave u gradu. Inače, za tvoju informaciju, Vuče, Đilas ga planira za predsednika opštine Stari grad, a poznat je po tome da je Canetu dao 56 lokacija "Future plus", iako je bio konkurs, ali je naravno bio namešten i Futura plus je dala najveću ponudu koju nikada nije poštovala i grad je oštećen za određena sredstva.
Za rekonstrukciju krova Doma zdravlja Stari grad, ministre, dva puta su dobijane pare, jedanput iz NIP-a, a drugi put isti iznos od Skupštine grada. Krov je rekonstruisan samo jedanput. Pitanje na koje možda nemate ovog momenta odgovor, ali svakako očekujemo da ćete da se potrudite da saznate, pitanje je gde su otišle pare od te druge, pod navodnicima, rekonstrukcije?
Inače, "Dima kompani", jedna firma je dala informaciju o mogućoj uštedi na adaptaciji tog krova od 150 miliona dinara. Kako? To je takođe bilo u junu 2010. godine, 2. juna, nekoliko dana pre nego što je ovaj zakon nama dat u proceduru. Na tenderu su bile dve firme, jedna je za radove na adaptaciji krova Doma zdravlja tražila 300 miliona dinara, a druga 150 miliona dinara. Onda su se odbornici SRS potrudili pa su od ove firme bez iznosa, dakle, samo su dali tendersku dokumentaciju i tražili da ova firma, sa potpisom i pečatom, i to je dostavljeno gradonačelniku Grada Beograda, kaže ko je povoljniji, bez obzira na cenu, ko je povoljniji izvođač radova? Bez obzira na cenu, povoljniji je izvođač ovaj koji je bio 150 miliona jeftiniji, ali je ovaj gospodin izabrao, zapravo nadležni u Skupštini grada, zato sam pomenula Dejana Kovačevića, Vuče, načelnika uprave koji je u ovo umešan, oni su izabrali ovog gospodina koji je uzeo 150 miliona više.
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta!)
Završavam. Očekujem, ministre, odgovor na ova, čini nam se, vrlo interesantna pitanja, a zakon vam je veoma loš.