Ovaj amandman se odnosi na član 10. Predloga zakona, a u vezi je sa članom 77. osnovnog zakona. Podsetiću vas da član 77. reguliše pitanje kome se sve mogu dati brojčani podaci i to brojčani podaci o krivičnim delima, brojčani podaci o prijavljenima i brojčani podaci o oštećenim licima, kao i kome se mogu sve dostaviti lični podaci i u koje svrhe, pa čak i okolnost da se lični podaci mogu u određenim situacijama dostaviti određenim međunarodnim organizacijama.
Lični podaci i davanje ličnih podataka je jedno jako osetljivo pitanje. Vi sigurno dobro znate koliko je osetljivo lične podatke davati nekim licima ili nekim organizacijama koje te podatke mogu koristiti u određene svrhe. Pa evo skoro smo imali jedan slučaj kada je, kako se to čulo, jedan ministar nije hteo da dostavi matične knjige šiptarima. Ali rekao bih da je to na neki način zakasnela, ili nakndana pamet, jer mi smo stalno i pričali da matične knjige nipošto ne mogu se dostavljati šiptarima. Međutim, to je kao kad nekome date jednu ruku, pa posle toga povlačite drugu kad hoće da vam uzme jedan prst. Na žalost, vi ste izgleda dali jednu ruku i na žalost, takođe vi ćete izgleda dati i drugu ruku kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Ali ta druga ni ta prava koju ste dali, nije vaša i rekao bih da je za vas Kosovo i Metohija već završena stvar. Vi ste Kosovo i Metohiju već prodali, a podsećam to nije vaša babovina.

Narodni poslaniče, molim vas da govorimo o temi dnevnog reda i sada upozoravam i sve druge narodne poslanike kojima je strategija političkog nastupa u raspravi u pretresu da ne govore o dnevnom redu nego da zloupotrebljavaju temu koja duboko zabrinjava sve u Srbiji da će opomene biti izricane bez prethodnih upozorenja, što je praksa koju sam smatrala do sada pristojnom i prihvatljivom za sve nas. Zato što svaki put smatram da je u redu, bez obzira što nije jasno napisano u odredbama Poslovnika, da podsetim narodnog poslanika da ne govori o temi dnevnog reda, da ga upozorim i da onda izreknem opomenu.
Pošto je vaša strategija da urušavate ugled Narodne skupštine, da omalovažavate Narodnu skupštinu i da sasvim očigledno svi govorite mimo teme dnevnog reda, onda vas obaveštavam da će ta praksa o podsećanju da ste napustili temu dnevnog reda biti napuštena i da ćemo striktno po Poslovniku izricati kaznene mere za sve koji misle da mogu nekažnjeno i da je politička sloboda kršiti odredbe Poslovnika Narodne skupštine.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Koji ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 11. Predloga zakona izmena i dopuna Zakona o policiji i on se odnosi na član 87. Zakona o policiji i odnosi se na, odnosno član 87. reguliše upotrebu sredstava prinude. Pa se kaže – kad su sredstva prinude upotrebljena u granicama zakonom utvrđenih ovlašćenja isključuju odgovornost. Mada ovo nije precizno definisano, isključuju odgovornost i sredstava prinude se mogu upotrebiti i zavisno sad i od okolnosti u kojima se ona upotrebljavaju. Ovlašćeno službeno lice koje ih je upotrebilo, pa se kaže da je – MUP u obavezi da pruži i besplatnu pravnu pomoć, dakle licu koje je uniformisano i postupalo je u skladu sa dozvoljenim sredstvima prinude, da će mu pružiti pravnu i drugu neophodnu pomoć u tom postupku. To je regulisano i u članu 87. stav 2. i 3. da će pružiti i drugu neophodnu pomoć.
Nama ovde nije jasno, odnosno nikome ne može biti jasno na koju drugu pomoć se misli ako se stoji da će biti besplatno pružena pravna pomoć. Koja je to druga pomoć? Pripadnici policije moraju, odnosno njihove nadležnosti prava i obaveze moraju da budu u potpunosti, precizno i jasno regulisani iz jednog prostog razloga. To su lica čije je obavljanje delatnosti podrazumeva jednu opasnu aktivnost, što su izloženi stalnim pritiscima, što su u poslednje vreme, videli ste koliko je bilo i poginulih policajaca, ali mora biti potpuno jasno i precizno regulisano koju pomoć ministarstvo. I neću da pitam, zbog čega nema ovde predstavnika Vlade koji bi možda prihvatili amandmane ili rekli nešto više o amandmanima koje smo mi podneli. Naravno i ono što pojedini zvaničnici države Srbije rade i kako ….
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Ostajem kod predloga da se ovaj član u Predlogu briše zato što je u odredbama člana 110. važećeg zakona skoro identično sve propisano i da nema potrebe bilo šta dodavati, s obzirom da je u četiri stava sa sedam tačaka odlično bilo propisano članom 110. predloženoga zakona.
Ostajem kod tog predloga. Mislim da je to delotvorno i da nema uopšte potrebe nešto prepisivati, dodavati, jer se sa tim ne poboljšava tekst zakona.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Ovaj amandman su prihvatili Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost, a Zakonodavni odbor se nije izjasnio, tako da je amandman u pretresu.
Narodni poslanik Balint Pastor želi reč.

Gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, gospodo narodni poslanici, nije uobičajeno da se govori o amandmanu koji je Vlada prihvatila i koji je podržao i nadležni odbor Narodne skupštine, no s obzirom na činjenicu da se Zakonodavni odbor još nije izjasnio, što će značiti da ćemo mi u danu za glasanje morati kao Narodna skupština da se izjasnimo o tom podnetom amandmanu narodnog poslanika Milićevića, smatram da je celishodno da kažem nekoliko rečenica.
Želeo bih da podržim ovaj amandman kolege iz SPS zbog toga što je ovaj amandman plod dogovora koji je postignut između SPS i SVM.
Radi se o izmeni odredbe Zakona o policiji koja govori o tome da dvojni državljani ne mogu raditi u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Prema ovom amandmanu gospodina Milićevića, odredba će se izmeniti i biće dozvoljeno i dvojnim državljanima da rade u MUP. Time će, sa jedne strane, biti izmenjen još jedan zakon koji je do sada bio diskriminatorskog karaktera, a s druge strane, promeniće se stanje koje nije bilo logično i koje se kosilo i sa određenim rešenjima iz našeg najvišeg pravnog akta, Ustava Republike Srbije.
Naime, smatramo da nije logično da, recimo, saobraćajni policajac koji, osim državljanstva Republike Srbije, ima još jedno državljanstvo neke druge inostrane zemlje, ne može da radi u policiji a da, recimo, nema nikakvih smetnji za to da predsednik države, premijer, ministar, narodni poslanik, načelnik generalštaba, ko eventualno poseduje još neko državljanstvo, pored državljanstva Republike Srbije, može obavljati te funkcije koje su mnogo odgovornije od radnog mesta saobraćajnog policajca.
To jednostavno nije logično ako predsednik Republike koji je, po Ustavu, i vrhovni komandant oružanih snaga, ako guverner Narodne banke može da bude dvojni državljanin, a imali smo guvernera godinama koji je bio dvojni državljanin, no, moram da kažem da u tome ne vidim ništa sporno i ništa negativno, ako nema smetnji da načelnik Generalštaba bude dvojni državljanin i da obavlja tu funkciju, onda ne vidim razloga za to da "običan" saobraćajni policajac koji ima državljanstvo još neke države bude na tom radnom mestu.
Po Ustavu Republike Srbije, stav 3. člana 60, svima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Mislimo da je ovo rešenje, koje je zabranjivalo dvojnim državljanima da rade u MUP, bilo u suprotnosti sa ovom odredbom Ustava Republike Srbije. No, do sada važeći Zakon o policiji je donet 2005. godine i sada smo postigli dogovor, kao što sam malopre rekao, sa ministrom Dačićem, predsednikom SPS, da se ova odredba izmeni i mislim da će biti vrlo dobro što će dvojnim državljanima omogućeno da rade u MUP.
Pretpostavljamo da su i dosada dvojni državljani u praksi mogli da rade u MUP. Svi poznajemo ljude koji su policajci a pored državljanstva Republike Srbije, poseduju i državljanstvo BiH ili Republike Hrvatske, a radili su u MUP ali, sa druge strane, u odnosu na državljanstva nekih država to je bilo zabranjeno. Ovim rešenjem su pre svega pripadnici nacionalnih manjina bili onemogućavani da se zaposle u MUP.
Ako nam je zajednička namera, a želeo bih da se nadam da jeste, da što više pripadnika nacionalnih manjina rade u policiji, MUP, onda nije korektno te ljude stavljati pred izbor da li žele radno mesto ili žele državljanstvo još neke države.
Republika Srbija zabranjuje svojim državljanima da imaju državljanstvo bilo koje druge države. Ako se ovaj amandman usvoji i u danu za glasanje onda će se uraditi ogroman korak u interesu toga da ovaj zakon ne bude diskriminatorskog karaktera i Srbija će se moći pohvaliti time da i dvojnim državljanima omogućava rad u MUP.
Želeo bih da vas podsetim da u našem okruženju ima država koje, nažalost, sada u 21. veku svoje državljane lišavaju originalnog državljana zbog toga što ti ljudi primaju državljanstvo neke druge države. Takvu praksu, nažalost, ima i Republika Slovačka. Tamo slovačkim državljanima koji imaju prebivalište na teritorije Republike Slovačke oduzimaju državljanstvo Republike Slovačke ako prime državljanstvo Republike Mađarske, a u Srbiji ne samo da to nije slučaj, nego će dvojni državljani moći da rade u policiji.
Želeo bih da apelujem na sve narodne poslanike da ovaj amandman kolege Đorđa Milićevića podružite u danu za glasanje.

 Iskorišćeno je sedam minuta i 30 sekundi od vremena predsednika poslaničke grupe.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor se nije izjasnio, pa je amandman u pretresu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, evo jednog amandmana na član 14. gde smo zatražili da se posle reči : " sporazumom rukovodilaca i uz" dodaje se reč: "pisanu". Na prvi pogled se može reči da je to jedan tehnički amandman, ali u principu jasno potvrđuje i precizira šta treba da stoji. U pitanju je jedna reč, ali smatramo da zakon treba da bude maksimalno precizan, da ne ostavlja prostor za pretpostavke.
Smatramo da je na ovom mestu potrebno eksplicitno naglasiti da je saglasnost lica koja se preuzima data u pisanoj formi.
Mislim da nemate razlog da odbijete ovaj amandman. Suštinski zaista popravlja ovaj zakon. Mislim da ćete na ovoj sednici, žao mi je što ministar nije tu, mislim da bi on ovaj amandman prihvatio.

Na član 14. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo rekao bih da obrazloženje koje je dao malopre kolega Pastor za ovaj amandman na član 12. dosta je slično sa ovim, samo što moram reći da to što će taj amandman biti prihvaćen ne znači da će zakon biti, izmene i dopune zakona dobre ili da neće biti diskriminatorski, ali zaista treba tako nešto podržati, o čemu je pričao kolega Pastor, jer vidite koliko pokazujemo da je sve država Srbija pokušava da bude savremena, a to je jedan od argumenata zašto, recimo, ni Šiptari na Kosovu ne bi trebali da traže nezavisnost i da budu separatisani, nego da uživaju sva prava kojim se daju u državi Srbiji na pravi način, pa možda još i da ih proširimo, za razliku od napomenute Slovačke, ili da vam kažem primer da u policiji i u Nemačkoj, koja je najmnogoljudnija država Evropske unije, ne možete da radite ako šest generacija niste državljanin te države unazad, što naravno nije slučaj nacionalnih manjina, jer ovde ima nacionalnih manjina koji žive 1000 godina na ovom prostoru, što je mnogo više od šest generacija i naravno da pravo na dvojno državljanstvo ne treba da isključuje pravo na rad.
Ali, evo, pogledajte sad ovaj član 14. gde mi dajemo amandman. Naime, Vlada je predložila da se posle reči "konkursa" dodaju reči: "ili preuzimanjem iz drugog organa sporazumom rukovodilaca i uz saglasnost lica koje se preuzima".
Mi smo to tražili da se promeni, to jest da se ovaj deo potpuno obriše, u stvari dopunili smo potpuno član, gde smo napisali da radni odnos u Ministarstvu se zasniva isključivo putem javnog konkursa i onda smo obrazložili zašto.
Naime, potpuno je pogrešno da u vreme kada je policija Srbije od strane Ujedinjenih nacija targetirana kao najkorumpiranija državna služba u Srbiji, sada dodavati još jedan element u zakon koji može doprineti korupciji. Znači, zapošljavanje u javnoj službi bez konkursa, mi smo tako napisali u obrazloženju, je u suprotnosti sa načelom jednake dostupnosti radnih mesta u javnim službama koje je propisano članom 53. Ustava i Međunarodnim konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, čija je Srbija potpisnik. Na poštovanju tog načela insistiraju i međunarodne konvencije o sprečavanju korupcije.
Jednostavno, ovaj amandman gde se dodaje da može u državi kakva je Srbija, gde nas optužuju da smo partokratska država, da partije o svemu odlučuju, mi treba sada da dodamo mogućnost da se preuzimanjem iz drugog organa, sporazumom rukovodilaca i uz saglasnost lica preuzimaju zaposleni. Samo javni konkurs, to je jedino rešenje za državne službe, gde potpada i policija, ako hoćemo zaista iskreno da se borimo protiv korupcije koja je najveći problem u zemlji. Za to se nadam da će odgovorni poslanici, među kojima je i gospodin Pastor, koji je malopre govorio, pošto je i ovo jedan od takvih amandmana, kao i na član 12, prihvatiti ovaj naš amandman i da ćemo na takav način, ako već Vlada ne želi da se bori protiv korupcije, mi kao parlament pokazati da želimo da stanemo toj najvećoj pošasti po građane Srbije i državu Srbiju na rep. Zahvaljujem.