Hvala vama. Ono što mogu da uradim u ovom momentu, to je da vam samo kažem da je otac gospodina Borka, Vasilije Stefanović, časni novosadski penzioner.
Pošto se više niko ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: prof. dr Slavica Đukić Dejanović, Siniša Stamenković, Esad Džudžević, Vitomir Mihajlović, Zoran Nikolić i Saša Dujović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima 2. i 3. tačke dnevnog reda, pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade – zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, prisustvuju i: Predrag Marić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Uprave za vanredne situacije u MUP; Milorad Todorović, sekretar MUP i Jasmina Stanojević, načelnik Odeljenja za normativne poslove u Sekretarijatu MUP.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda: PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VANREDNIM SITUACIJAMA
Molim gospođu Vjericu Radetu da ne dobacuje, jer za tim nema nikakve potrebe. Krši se Poslovnik i remeti red.
Reč će dobiti gospodin Nemanja Šarović, koji reklamira povredu Poslovnika.

Gospodine Novakoviću, povređen je član 27. odnosno povredili ste ga vi u delu koji kaže – predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog poslovnika. Vi ste maločas dozvolili gospođi Nadi Kolundžiji da ovo vreme na koje ste joj dali pravo, odnosno dali reč u skladu sa članom 286. iskoristi ne onako kako član 286. kaže da traži obaveštenje i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, ministara, itd, o pitanjima iz okvira prava i nadležnosti i dužnosti ovih funkcionera, već ste joj dozvolili da ona to pravo zloupotrebi i da iznosi neke neistine o radu Odbora za KiM i njenog predsednika, gospodina Ljubomira Kragovića.
U skladu sa članom 82. na tok sednice skupštinskih odbora shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o sednici Narodne skupštine ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Dakle, kao što i vi, gospodine Novakoviću, u skladu sa članom 27. i drugim članovima koji regulišu vaša prava vodite tu sednicu, određujete tok, zakazujete, prekidate, itd, isto tako ta ovlašćenja ima i gospodin Ljubomir Kragović. Dakle, vaša tvrdnja, gospođo Kolundžija, da Odbor treba da se izjasni da li će biti prekinuta ili ne sednica Odbora je apsolutno besmislena. Ona nije u skladu sa Poslovnikom koji ste vi doneli. Menjali ste ga pet puta. Svaki naredni je rigidniji od prethodnog, ali čak ni to ne predviđa ovaj poslovnik. Dakle, radi se samo o samovolji vladajuće koalicije i o tome što se vama ne sviđa da se raspravlja o situaciji na KiM.
Sednica Odbora za KiM je prekinuta zato što pregovarački tim, u skladu sa obavezama koje ima i koje je sam prihvatio, u roku od 10 dana, koliko je imao od postizanja Sporazuma, nije Narodnoj skupštini dostavio pisani tekst Sporazuma. Narodni poslanici ne mogu hvatati stenografske beleške, niti je Narodna skupština mesto na kome možemo raspravljati na osnovu nečijih usmenih reči.

Zahvaljujem. Nema povrede odredbe člana 27. niti iko od prisutnih, pa ni predsedavajući, ima pravo da utiče na narodnog poslanika koje obaveštenje, na koji način i od koga će da zatraži.
Ako je iko povredio Poslovnik, povredili ste ga trenutno vi, jer ste iskoristili Poslovnik, član 103. stav 1. da suštinski replicirate, a sami znate da je to u onom delu sednice na koji ste ukazali zabranjeno, odnosno da se ne može primenjivati.
Prema tome, ja vas molim da to ubuduće ne činite, a sve odgovore ćete naći u stenogramu i u onom delu kada predsednica Skupštine, od koje je traženo obaveštenje od strane gospođe Nade Kolundžije, bude dostavljeno.
Nemate pravo na repliku. Završili smo, rekao sam da je vaše pravo da obrazložite način na koji ćete se obratiti. Obratili ste se i time smo završili. Replika izaziva novu povredu Poslovnika. Nema osnova za bilo kakvu repliku. Reč ću vam dati ako i vi reklamirate povredu Poslovnika? Ne. Hvala vam lepo na razumevanju.
Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici Petar Jojić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čović, Dragan Šormaz, Zoran Krasić, Milorad Buha, Mirko Munjić, Milorad Krstin, Božidar Delić, Milovan Radovanović, Sreto Perić, Vitomir Plužarević, Goran Mihajlović, Radiša Ilić, Vjerica Radeta i Nemanja Šarović.
Primili ste izveštaj Odbora za odbranu i bezbednost i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Jojić ima reč.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman sa predlogom da se ima u vidu pre svega norma koja je predviđena u važećem zakonu, jer u važećem zakonu je to isto tako regulisano, ali na drugi način.
Međutim, kada su u pitanju ovi štabovi za vanredne situacije, imam najviše poverenja da to bude ovlašćenje organa unutrašnjih poslova, jer ako idete od mesne zajednice, opštine, pokrajine, grada do Republike, u praksi ni jedan organ osim organa unutrašnjih poslova, resora za vanredne situacije, niko se dosledno nije odnosio ni ponašao prema onim ljudima koji su trpeli štete, prema onim rizicima i opasnostima koje su donosile određene elementarne nepogode, kao što je poplava, kao što je protivgradna zaštita, kao što je zemljotres, kao što je zaštita životne sredine, posebno u onim sredinama u kojima se nalazi hemijska industrija, a to vam je slučaj sa Pančevom.
Pančevo često treba da bude u vanrednoj situaciji, mislim neprekidno, jer od strane Vlade Republike Srbije ne preduzimaju se odgovarajuće mere na zaštiti životne sredine u Pančevu. Hiljadu ljudi godišnje u proseku umire od karcinoma, baš zbog toga što je stanje nepodnošljivo sa aspekta zaštite životne sredine u kojoj upravo ova služba i ovi štabovi treba da imaju odlučujuću ulogu.
Što se tiče protivgradne zaštite, ona nije dobro organizovana, jer nadležna služba za vanredne situacije sa svoje strane, gospodin Marić iz ministarstva i ljudi koji rade u tom resoru pokazuju pre svega volju i spremnost da se određene stvari poboljšaju, saniraju i da se građanima pomogne kada je to najpotrebnije. Međutim, državni organi, a pre svega Vlada Republike Srbije u tom pravcu ne pomaže u dovoljnoj meri ovom resoru i ovoj službi koja treba da bude u funkciji zaštite države, državnih interesa, zaštite građana i života i njihove imovine.
Što se tiče Predloga zakona, ovaj zakon sadrži određene norme koje se ponavljaju iz zakona koji važi. Nije bilo potrebno, po mom mišljenju, toliko nabrajanja različitih definicija ovim zakonom, jer imate situaciju, primera radi, član 14. i 13. U važećem Zakonu o vanrednim situacijama u članu 38. predlažu se brojne izmene i dodaju se nove definicije, uvode se nove odredbe koje vezuju koordinaciju rada raznih štabova, od opštine, grada do Republike i pokrajine. Tako na primer u važećem zakonu imate sedam tačaka i sedam normi. Predlogom ovog zakona predlagač dodaje još 19 odredaba. Mislim da je ovo trebalo da bude regulisano većim delom u podzakonskim aktima.
Jer ako u važećem zakonu postoji sedam odredaba, a dodaje se još 19, tih 19 odredaba mogle su da budu rešene podzakonskim aktom ministra unutrašnjih poslova i onog sektora za vanredne situacije.
Ovako zakon je opterećen, opterećen je sa definicijama, koordinira organizuje, planira, naređuje, razmatra, izveštava, prati, da ne nabraj sada ko koga ovde izveštava i ko koga kontroliše i ko koga prati. Ovo je moglo da bude skraćeno u dve rečenice, da su štabovi od opštine, pokrajine, grada i Republike u obavezi da planiraju, da izvršavaju, da obaveštavaju, a nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, tj. Sektor za vanredne situacije da koordinira i kontroliše.
Ovako, bojim se da ova prepisanja, da jedan član treba da sadrži toliko odredaba 30, to nije uobičajeno kod donošenja zakona i njihove regulative. Bojim se da ovo neće moći lako biti sprovodljivo u praksi.
Ono što je karakteristično i drugo što je uočljivo i primećeno u praksi, brojni naši zakoni, imate 700 zakona koje je ovaj parlament doneo za poslednjih tri i po godine, osim drugih podzakonskih akata i ugovora, negde oko 400. To nijedan parlament u svetu nije za to kratko vreme doneo tolikih propisa i zakona. E sad predlagači, ne odnosi se samo na vas gospodo iz Ministarstva, nego na sve predlagače koji predlažu ovaj zakon, na vas se odnosi najmanje. Kad bi bila nagrada po učinku, u svetu većeg učinka niko ne bi imao od učinka kao što su bili predlagači donošenja brojnih zakona u Vladi Republike Srbije. Oni bi trebali da imaju plate 500 puta veće, jer su radili kako kažu, vredno, zasukali rukave, zakoni se predlažu, zakone pripremaju ljudi koji nemaju pre svega, imaju skromna neka stručna znanja, donese se zakon za mesec dana ovom parlamentu se dostavlja novi predlog zakona o izmenama i dopunama i još nije bio primenjen ni jedan član, a ovi brojni zakoni biće samo sakupljači prašine u resornim arhivama.
Kada se radi dobar zakon, onda se mora pristupiti pre svega, njegovom realnom propisivanju norme. Norma mora biti jasna, norma mora da ima sankciju, norma zakonska mora biti primenljiva u praksi. Sa čim se sukobljava Ministarstvo unutrašnjih poslova i Resor za vanredne situacije? Suočava se sa brojnim preprekama i sa brojnim problemima, jer nijedan činovnik, nijedan član Vlade, niti drugi dakle, čelnici koji su odgovorni od opštine do Republike nisu voljni da izađu da pomognu građanima, jer su voljni da odu da se slikaju, da su odneli u Kraljevo dva kauča, deset ćebadi i da su odneli hiljadu blokova i ispadne kao da to oni plaćaju iz svoga džepa. A to ne plaćaju oni, oni su otišli u Kraljevo i u druga mesta radi svoga promovisanja i reklamiranja. Je li sporno da to plaćaju poreski obveznici? Nije sporno.
Sada vidite ministre i članove Vlade Republike Srbije i pokrajine i gradova i opština, kako su se provrednili u poslednjih šest meseci pred izbore. Ulazimo u izbornu godinu, sada su vredni i presecaju vrpce kada treba trotoar od 50 metara da se otvori. To je samo promovisanje pojedinaca. Ali, oni ljudi koji na terenu konkretno rade malo se njima poklanja pažnja, a oni radnici, oni ljudi koji danonoćno rade na saniranju posledica, najmanje se reklamiraju.
Tamo se otvaraju sigurne kuće, tamo se otvaraju ulice, tamo se otvaraju putevi, to je sve potrebno, ali kada treba da se tako nešto obelodani, kako kažu oni naši neprijatelji iz Haškog tribunala, ako treba da se obelodani da je neko napravio šupu u mesnoj zajednici, eto vam premijera, ministra iz Republike i iz pokrajine da trči da se slika i da bi na taj način napravio reklamu svojoj stranci.
Gospodo iz MUP-a, zamolio bih vas da nam date izveštaj koliko je Vlada Republike Srbije iz budžeta za 2010. godinu i 2011. godinu izdvojila i opredelila finansijskih sredstava za otklanjanje posledica od zemljotresa, od grada, od poplava i kolika je šteta naneta građanima, a koliko je Vlada Republike Srbije i ti njeni zumbuli koji brinu o narodu koji ne mogu da spavaju, koliko je izdvojila sredstava za protivgradnu zaštitu i nabavku raketa, a koliko imaju mercedesa, koliko imaju skupih audija i automobila.
Kada bude došlo na dnevni red o MUP-u, predložiću da se svim ministrima, osim predsedniku Republike i Vlade ukine obezbeđenje fizičko. Da im se ukinu automobili, da im se ukine reprezentacija, da im se ukinu turistička putovanja, da im se ukinu brojni šoferi, sekretarice i kuvarice i pratilje na službenom putu. To ako se ukine biće rezerva novca koliko hoćete da pružite zaštitu protivgradne zaštite u otklanjanju elementarnih nepogoda naših građana i naših potreba.
Zato gospodo iz MUP-a, zamolio bih vas da nam date taj odgovor. Postavljam pitanje i tražim odgovor, koliko je raketa bilo obezbeđeno i nabavljeno sredstava, koliko jedna košta, a kolika je visina nastale štete. Da vas podsetim, letos je bila elementarna nepogoda i zadesio je južni Banat jedan zaista talas koji je usled grada i gradnih oblaka uništio je poljoprivredu u opštinama Pančevo, Kovinu i drugim ali samo na teritoriji pančevačke tri milijarde dinara, nastala je šteta zbog toga što Pančevci sa Milića brda prema Grockoj nisu bili zaštićeni raketama od grada.
Sad zamislite, ne bih mogao sada pošto nemam precizne podatke o tome koliko košta jedna raketa, samo u opštini pančevačkoj tri milijarde dinara. Za tri milijarde dinara, molim vas, izračunajte koliko bi mogli raketa da kupimo.
Vlada vam obećava, vi ste na udaru. Sad će samo ovo što se piše zakon, ovo je bio zakon po porudžbini, ali sve će se svaliti na vaša pleća. Vi imate volju i spremnost i stručnost, ali nemate sredstva sa čim, jer vama Vlada u budžetu opredeli sredstva za protivgradnu zaštitu i elementarne nepogode, ali gde je plasman tih sredstava, gde su ta sredstva otišla, ko ih je potrošio, jel ih je neko potrošio u nenamenske svrhe, jer imamo situaciju da ministri u Vladi Republike Srbije nenamenski koriste milijarde dinara? Znate šta se dogodilo? Za nenamensko korišćenje sredstava iz budžeta Republike Srbije odgovara se prekršajno. Gde to piše? Da li ti ljudi znaju da postoji Krivični zakonik? Ne. Ne diraju ministra, ni slučajno.
Ono što Srpska radikalna stranka traži od aktuelne vlasti to je da se odgovorno odnosi prema poljoprivrednicima, prema vinogradarima, povrtarima, voćarima i svim drugim koji se bave poljoprivredom, bez zaštite poljoprivrednika, subvencija poljoprivrednicima, bez pomoći države poljoprivrednicima, bez jeftinijih traktora i priključnih mašina, bez jeftinijih repromaterijala i bez pomoći i bez koordinacije pri proizvodnji, otkupu i plasmanu.
Gospodo iz Ministarstva, imate izuzetnu ulogu, težak zadatak, ali se postavlja pitanje, mi vidimo da i građane poljoprivrednike, pogotovo malinare, voćare i da ne nabrajam ljude koji se bave povrtarstvom, Banatski Brestovac, na primer, uništeno je sve, ostali su ljudi bez žute banke. Ni opština Pančevo i grad ništa nije preduzela, žutu banku seljacima iz Banatskog Brestovca nisu dali. Pokrajina žutu banku nije dala. Republika Srbija žutu banku nije dala, a hoćemo na sva zvona sada da kažemo - hoćemo da štitimo građane, poreske obveznike, hoćemo da pomognemo poljoprivrednicima, hoćemo da dajemo subvencije, hoćemo da dajemo kredite. Koje kredite? Koje subvencije? Gde to bi? Samo im deru kožu, ništa drugo.
U Srbiji građani mogu da proizvedu toliko milijardi u voću, povrću i mesu, da ova država, ukoliko se okrenemo poljoprivredi, i zaštitimo poljoprivrednike od spoljnih tajkuna, kao što su to tajkuni što su nagrnuli na Vojvodinu. Pokupovaše hrvatski tajkuni najplodnije srpsko zemljište na teritoriji severne pokrajine.
Gospodo iz Ministarstva, na vama je zadatak, snađite se kako znate, ali morate da se oglasite, ali dajte nam ovaj odgovor, vezano za štetu i vezano za opredeljena sredstva, što Vlada nije pomogla da se obezbedi protivgradna zaštita?
Nastavićemo kasnije, hvala vam.

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Milorad Buha.

Članom 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama predviđena je mogućnost obrazovanja pokrajinskog štaba za vanredne situacije i u tom pravcu sam išao sa amandmanom u smislu neke jasnije formulacije nego što je to u zakonu.
Naime, ovo što ste vi naveli u članu 5. to je uobičajeno u pravnom sistemu Republike Srbije, da jednom uopštenom pravnom formulacijom omogućite obrazovanje pokrajinskog odbora, u ovom slučaju za vanredne situacije, međutim amandmanom smo išli na korekciju pa sam predložio da se naziv glave iznad člana 14. menja i da glasi: "Nadležnost autonomnih pokrajina Vojvodine i Kosova i Kosova i Metohije, jedinica lokalne samouprave", a da predloženi stavovi 1, 2. i 3. postanu stavovi 2, 3. i 4.
Zašto je bitna ova pravo-tehnička korekcija? Zbog toga što u pravnom sistem, po pravilu, kada se govori o pokrajinama imamo ovakvu situaciju, autonomne pokrajine. Čak u nekim zakonima isključivo spominjemo AP Vojvodinu.
Šta je zadatak države u ovoj situaciju, s obzirom da je na Kosovu i Metohiji ratno stanje, najgori oblik vanrednog stanja? Da li vi sada, s obzirom na stanje koje je na Kosovu i Metohiji, imate jednog čoveka u vašem republičkom odboru koji se brine i prima informacije, vrši koordinaciju sa pokrajinskim odbor? Da li postoji pokrajinski štab za vanredne situacije? Ne postoji. Baš zbog toga što je tamo ratno stanje, zbog toga što je najteži oblik diskriminacije Srba i terora nad Srbima, zadatak države je da mora postojati pri MUP, pri Republičkom štabu, jedno odeljenje koje će se baviti tom problematikom. Zašto to niste napravili? To jasno govori o ozbiljnosti ove države, jasno govori o tome da smo Srbe na Kosovu i Metohiji prepustili stihiji, neka im bude kako bude.
Upravo stoga je reakcija došla i ti isti građani traže državljanstvo Rusije. Zašto? Pa, traže podršku onoga ko želi da pomogne, ko je dokazani prijatelj srpskog naroda, a posebno Srba na Kosovu i Metohiji, jer intenzivnim, diplomatskim aktivnostima i državnim aktivnostima Ruske Federacije imamo ovo što sada imamo. Teško je stanje. Ova država ne čini ništa.
Šta vam znači sada da u okviru republičkog štaba da imate tamo dva čoveka koja brinu? Da li na Kosovu nema požara, poplava i drugih vanrednih situacija? Ima. Postavlja se pitanje zašto nemamo pokrajinski odbor?
U odgovoru ste mi jasno rekli – amandman se ne prihvata iz razloga što je pravno-tehnički ispravno koristiti jedninu, imajući u vidu da je autonomna pokrajina ustavna kategorija. Odlično. Zašto onda to niste doveli do kraja, formirali ili na Kosovu i Metohiji ono što vam je obaveza, ako ne može iz objektivnih razloga onda može ovde, pri Republičkom štabu za vanredne situacija? Vi to morate rešiti. Vi to ne rešavate, što je najgore. To Srbi na Kosovu i Metohiji znaju i zbog toga kažu – hoćemo državljanstvo Rusije.
Isto to je učinila Skupština Vlade Republike Srpske Krajine 2009, 2010. godine. Deklaracijama smo tražili da nam Ruska federacija dodeli državljanstvo, samo zato što nismo zadovoljni politikom ove države, državnih institucija, jer ništa nije učinio u smislu našeg fizičkog povratka u Hrvatsku i povratka naših imovinskih, socijalnih i svakih drugih prava.
Nezadovoljstvo srpskom politikom je prisutno i na Kosovu i kod Srba iz Republike Srpske Krajine. Iste su to dimenzije, nezadovoljstvo, jer država ne preduzima ništa da vrati sve ono što pripada svakom Srbinu. Diskriminacija je na svakom koraku. Diskriminaciju morate ispravljati vi jasnim državnim potezima. Evo vam konkretan primer. Formirajte dole pokrajinski štab ovako kako ste ovde napisali. Na to vas obavezuje i ovaj zakon i Ustav. Ako ne može tamo, možete ovde u Beogradu, ali zna se šta je zadatak tog odeljenja ili neke druge organizacione jedinice pri MUP i potpuna koordinacija sa Srbima tamo i zadovoljili ste i formu, ali i suštinu svega onoga što je definisano ovim zakonom. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, suština amandmana Milorada Buhe nije jednina i množina, kao što potencira Vlada Republike Srbije, nego njegov stav da u naslovu glave treba jasno navesti nazive obe autonomne pokrajine.
Zbog činjenice da je Vlada odbila ovaj amandman, bez nekih razumnih razloga, u dilemi sam da li mi danas na teritoriji Republike Srbije imamo vanrednu situaciju? Da li je po mišljenju Vlade Republike Srbije i onih koji su pisali ovaj zakon i onih koji treba da primenjuju već postojeći zakon, da li je ovo što se događa na KiM vanredno stanje? Po onome što se događa na terenu, jeste. Po onome što piše u osnovnom zakonu i što piše u ovom predlogu zakona, jeste.
Međutim, kada dođe do vanredne situacije, onda se svi državni resursi angažuju da prevaziđu tu vanrednu situaciju. Mi ovde imamo situaciju da Vlada Republike Srbije mesec dana izbegava da zatraži održavanje sednice Narodne skupštine i imamo situaciju da predsednica Narodne skupštine mesec dana izbegava da Skupština raspravlja o stanju na KiM.
Druga stvar, zanima me da li će i ovaj predlog izmena zakona ostati ne primenjen kada je u pitanju teritorija KiM? Zašto se ovaj postojeći zakon ne primenjuje? Zašto, što je pitao kolega Milorad Buha, ne postoji pokrajinski štab koji bi se bavio rešavanjem situacije na severu KiM?
Juče su vojnici NATO pakta, prema rečima ministra Bogdanovića, tri sata pucali na Srbe na barikadama na KiM, a Skupština Srbije je tri sata raspravljala, zamislite, o saradnji u zaštiti životne sredine sa Azerbejdžanom, sa azijskom zemljom koja je udaljena od Srbije skoro tri hiljade kilometara. Iz toga se može zaključiti samo jedna stvar, da za Vladu Republike Srbije na KiM, na teritoriji Republike Srbije trenutno nema vanredne situacije.
Ovde postoji samo jedno razumno rešenje – ili vi morate ovaj zakon, koji već postoji, staviti van snage ili morate povući ovaj predlog zakona, znači, mora se promeniti zakon ili se mora promeniti Vlada, što bi bilo još bolje ili bi Vlada, Skupština i Ustavni sud morali javno da saopšte da zakoni koje predlaže Vlada Republike Srbije ne važe za tu istu Vladu.
Mene zanima isto kako je moguće da poplava u Tutinu, Novom Pazaru, Trgovištu, poplava u Krupnju, čini mi se da je bilo, da budu vanredna situacija, da se proglasi vanredna situacija, a da se za vanrednu situaciju ne proglasi ovo što se događa na KiM? Imamo situaciju da mesec dana dole ubijaju ljude, pucaju na njih. Imamo više od stotinu povređenih. Vlada se pravi, kao noj koji je zabio glavu u pesak i čeka da opasnost prođe.
Sledeće, ponovo skrećem pažnju da u ovom zakonu Vlada previđa, ignoriše najvanredniju moguću situaciju, a to je ratno stanje i opasnost o terorističkih napada. Istina, u članu 1. koji govori o materiji koja se uređuje ovim zakonom, pominju se terorizam i ratne i druge nesreće. Međutim, posle je Vlada te pojmove sakrila pod pojam elementarnih nepogoda.
Da vam kažem šta piše u "Rečniku stranih reči i izraza" Milana Vujaklije – odrednica elementarno, objašnjenje: "Prirodna sila, stihija, nepogoda", a uz odrednicu elementarna nepogoda stoji sledeće objašnjenje: "Oluja, vihor, uragan, orkan, poplava", znači, uopšte nesreća izazvana od prirodnih sila.
Koliko me pamćenje služi, nisam čuo da su neki rat izazvale prirodne sile. Ratove izazivaju ljudi i iz ovog je potpuno jasno da se rat ne može strpati tek tako u kategoriju elementarnih nepogoda. Isti ovaj stav ima i drugi najpoznatiji balkanski lingvista Hrvat Bratoljub Klajić, Hrvat srpskog porekla.
Imamo sledeću situaciju – 250 kilometara odavde imamo praktično poluratno stanje. Deo teritorije Republike Srbije okupiran. Vojnici NATO pakta i ovi šiptarski teroristi pucaju na srpski narod, primera radi, u potpuno vanrednim okolnostima. Ugroženo je normalno odvijanje nastave u osnovnim i srednjim školama. Ugrožen je rad zdravstvenih ustanova. Ugroženo je snabdevanje stanovništva osnovnim prehrambenim namirnicama. Sve su prisutnije i izraženije restrikcije struje. Nema slobode kretanja zato što su okupatori zatvorili puteve sa KiM prema unutrašnjosti Srbije.
Nedavno smo u Beogradu imali suđenje vehabijama koje su se pripremale da izvode terorističke akcije. Pre 10 dana smo imali slučaj da je u Sarajevu građanin Republike Srbije izvršio teroristički napad na američku ambasadu. Na severu KiM imamo stanje koje je na korak do rata, a Vlada Republike Srbije predlaže zakon o vanrednim situacijama u kojima ne pominje vanredne situacije kao posledicu ratnih dešavanja i posledicu terorističke opasnosti.
Vlada Srbije se ponaša kao da ratna opasnost ne postoji, kao da Srbija više nikad neće ratovati, kao da je KiM od Srbije udaljeno ne 350, nego 350 hiljada kilometara.

Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta.

Član 14. i naslov iznad ovog člana i vaše neprihvatanje amandmana SRS sa obrazloženjem da je to nekakva pravno-tehnička redakcija najbolje govori o pravi namerama Tadićevog režima. Namera je da vi polako kroz zakone koje donosite se i formalno odričete KiM i Srba na KiM.
Moram da podsetim u okviru obrazloženja ovog amandmana da četiri meseca stoji interpelacija SRS vezano za probleme na KiM, u svetlu događaja koji su se tamo u ovo poslednje vreme dešavali. Nema ni govora o tome da se raspravlja u parlamentu na tu temu. Isto toliko je naš zahtev prisutan u parlamentu da se održi sednica parlamenta u Kosovskoj Mitrovici.
U prvoj polovini oktobra, SRS tražila je da parlament raspravlja o izveštaju tzv. pregovaračkog tima u skladu sa Deklaracijom koja je usvojena u parlamentu 31. jula ove godine i na osnovu te Deklaracije, taj tzv. pregovarački tim trebalo je da podnese izveštaj parlamentu najkasnije do 31. oktobra ove godine.
Sve vas za to baš briga, kao što vas je baš briga što Srbe ubijaju na KiM, pa onda Tadić visokoumno izađe i traži da se dole smire i Srbi i predstavnici Euleksa.
Srbi goloruki, smrzavaju se, čuvaju Srbiju umesto režima, umesto Borisa Tadića. Euleks naoružan do zuba i on poziva, gospodin, da se smire i jedni i drugi. Skandal.
Ima i te kako veze sa amandmanom, gospodine Novakoviću. Naslov iznad ovog člana 14. glasi – nadležnost autonomne pokrajine i jedinca lokalne samouprave. Mi smo insistirali da je to nadležnost autonomnih pokrajina Vojvodine i KiM i jedinica lokalne samouprave. Naš predlog je u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
I šta kaže neoprezna Vlada – amandman se ne prihvata, iz razloga što je pravno-tehnički ispravno koristiti jedinicu, imajući u vidu da je autonomna pokrajina ustavna kategorija. E pa gospodo draga, ustavna kategorija je i lokalna samouprava. Pa što onda ne glasi naslov – nadležnost autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave? Ne, prihvatili ste da imamo jedince lokalne samouprave u množini, a autonomnu pokrajinu u jednini. Već vidite kako vam se glasno govornici javljaju i traže da se Autonomna pokrajina Vojvodina, polako krene ka otcepljenju.
Ovo je bruka i sramota šta radite. Ovo šta radi Tadićev režim, koliko god smetalo predstavnicima vlasti, pa reaguju na svaki izraz koji se njima ne dopada, ne može da se nazove, ovako kršenje Ustava, ovako zapostavljanje dela svoga naroda i dela svoje teritorije, ne može da se nazove nikako drugačije, nego izdaja. Boris Tadić i njegov režim su izdajnici i izdajnički režim. Hvala.