Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Srboljub Živanović. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, moj kolega Milovan Radovanović je podneo amandman u ime SRS na član 11. da se briše. U obrazloženju ovaj član je nepotreban jer je materija već regulisana u postojećem zakonu.
Cilj amandmana je poboljšanje teksta Predloga zakona, ali Vlada je odgovorila: "Amandman se ne prihvata iz razloga što izmene predloženog navedenog člana predstavlja proširivanje ovlašćenih štabova za vanredne situacije na svim nivoima, što je u skladu sa preporukama UN za izgradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama". Namerno sam zastao i rekao – UN za izgradnju efikasnog sistema upravljanja vanrednim situacijama. Ovde vas pitam, ovo je jedan od vrlo značajnih zakona, koje mogu biti vanredne situacije? To je požar, zemljotres, poplava, izlivanje opasnih materija, radioaktivnost koja se može desiti, sve je to pod znakom pitanja ili uz obrazloženje vanredne situacije.
Pitam se, gospodine Mariću, jedno vrlo značajno pitanje koje će biti u delokrugu ovog zakona, pošto su kolege pričale, neću mnogo govoriti o situaciji na KiM, ali vanredna situacija koja je i tamo prisutna jeste kako rešavati probleme na KiM, koji je u sastavu Srbije, kako rešavati tu vanrednu situaciju, a to je kako mogu građani da požaru, da uberu, kako mogu da naseku drva za zimu, jer to je za njih vanredna situacija?
Sinoć kada je bio Odbor za KiM, moram vam iskreno reći, za 60 godina nikada nisam tako bedno, jadno izgledao, odnosno nikada nisam bio toliko uzrujan kao čovek, kao građanin, da ne govorim kao poslanik, govoreći o jednom najvećem žarištu, pitanju života ljudi na KiM. Mogu ovde biti različite političke situacije, da se različitim nepodudaramo, ali ono što je bitno, ne mogu oni koji su došli i koji predstavljaju da gledaju u sat, da podriguju, jer su verovatno prethodno se divno i lepo najeli, ili samo gledaju koliko vremena treba da napuste taj odbor da bi mogli verovatno da idu dalje. Da li vi ovo predstavljate? Ovo je vrlo značajno pitanje, najznačajnije pitanje danas u Srbiji je ovo što su kolege sve vreme govorile, da se ne ponavlja, znači ta zaštita.
Imali ste ovih dana gde je 145 porodica uhvatio požar. To je dramatično stanje. U vremenu kada je privreda, ja dolazim iz Šapca kao poslanik, iz Mačvanskog okruga, gde su radili privredni objekti i privredni subjekti, preduzeća i gde je ta vatrogasna ili, da je nazovem, jedinica za vanredne situacije igrala najznačajniju ulogu, bar što se tiče Hemijske industrije viskoze ili Hemijske industrije "Zorka" iz Šapca. Vi ne znate, ali ovde se dešavalo mnogo, čak i u vremenu kada je bilo bombardovanje ta jedinica je položila veliki ispit zrelosti, jer nije došlo do velike katastrofe izlivanja hemikalija u Savu i atmosferu.
Prema tome, to je i za vas jedan veliki izazov ili veliki zadatak. Žao mi je što ste se vi danas našli, možda su trebali određeni ministri da tu dođu, da sede i da slušaju, zajedno sa vama, jer vi sigurno od njih dobijate nalog za izvršenje, ono što treba da se sprovede na terenu. To je vrlo bitna i značajna činjenica, ali sigurno, čuli ste od kolega šta je danas preduslov za vanredne situacije, zaštita one radionice koja se nalazi pod vedrim nebom, a to je poljoprivreda.
Moram vam reći da se ovo pitanje, pre neki dan sam bio na Svetskom naučnom forumu u Budimpešti gde se našlo i ovo pitanje i to su pitali baš naučnici iz južnoameričkih zemalja, Argentine i Brazila. I kod nas je to vrlo bitno i prisutno pitanje koje od vas iziskuje kako danas sačuvati onu radionicu, onu proizvodnju koja nam je slamka spasa ove države i ovih građana koji su postali siromašni. Nemojmo gledati spolja kako ljudi izgledaju, moramo proizvoditi hranu, jer ne sme danas niko u Srbiji da bude gladan.
Znate tamo gde je komunizam i socijalizam danas prisutan, prisutan je gde su biznismeni i tajkuni, oni imaju sve, ali vas pitam – da li obična raja, da li seljak koji se muči, koji izgara i gde mu gore, kako on kaže, svevišnji bog mu uništi sve. Tu moramo da zaštitimo. Vidite kako su danas u Srbiji mnogi postali biznismeni i to oni biznismeni koji su nekada vodili Vladu Republike Srbije, gospodin Živković koji je napravio vinograd. Ako, hvala bogu što ga je napravio na Fruškoj Gori. I treba da ga napravi da vidi kako je proizvesti vino, kako je proizvesti grožđe, ali treba ta zaštita da bude. Ne samo da kažete seljaku – vi se osigurajte, pa će vam država sve to osigurati. Odakle da nađe on novac da bi mogao sebe i svoje proizvode da osigura?
Što se tiče radioaktivnosti i radioaktivnog otpada, vidite, sada je u Vinči izgrađen novi hangar. Gde baš nađoše da ga izgrade baš tu u Vinči, baš tu gde treba da se regionalno primi sav taj radioaktivni otpad? Znate li šta se ranije dešavalo sa tim radioaktivnim otpadom u buradima, koji je bio u starim hangarima? Godinama je zračio radioaktivnost. Sami smo sebe ubijali. Gde su nam sada te specijalizovane jedinice? Toliko naučnog sveta imamo u toj Vinči koji je mogao da vidi i da primeti šta se dešava, a sve smo zaboravili. Najvažnije da smo mi zaboravili za osiromašenim uranijumom ti naši danšnji prijatelji koliko su nas bombardovali i da li je to sad za vanredne situacije taj značaj ili da postavim pitanje, da li znate koliko je zemljište kontiminirano prilikom bombardovanja danas u Srbiji. Postali smo vodeđa zemlja po bolesti raka, danas ovde na Balkanu. To govori koliko smo mi bolesna nacija danas, odnosno koliko mi tim vašim prijateljima danas treba da verujemo ili da zaustavimo ili da im oprostimo ono što su išli putem, sigurno da nas istrebe, a sigurno će nas istrebiti generacijski za nekoliko kolena.
To govorimo koliko i na koji način ova vaša institucija je vrlo značajna, i kažem vam, vi značajno obavljate tu instituciju u koju vam ovi verovatno ne daju da je sprovedete do kraja. Vama trebaju kadrovi. Srbija više nema kadrova, nema ničega. Oni koji su sposobni, oni su otišli u beli svet. Oni koji su politizirani i koje uzimate iz sistema političke vlasti, oni nisu sposobni da relevantno odrade ove činioce i ove zadatke.
Zato vam kažem, vi ste na velikom ispitu, na velikom zadatku. Shvatite, s tim ću zaokuružiti, Mačva je bogata, ona može da hrani mnogo. Neću da govorim, kao što su govorili Japan dajte nam Vojvodinu i Mačvu pa ćemo toliko i toliko proizvoditi hrane. Nažalost, toliko se proizvodi danas hrane da je Srbija gladna, zato što mnogi nemaju. Znači, kao što je u Kini proizvodnja pirinča bila deljena svakome koliko, e ovde isto mora da se podeli hleb svima, niko ne sme da bude bez hleba u ovoj zemlji. Ono što ova Srbija proizvodi, to je ono značajno i to je ono od vas od čega zavisi.
Znači, morate pomoći u poplavama, u požarima, u svim onim vanrednim situacijama. Vi dobro znate kako je Mačvu prošle godine zadesila poplava. Nije mnogo lokalna samouprava mogla da učini da se to regeneriše, sve su to ljudi o svom trošku. Jer, kad izgubite letinu, kad sve propadne, opet čovek kaže – lako ću, opet to da ponovo posejem ili posejaću drugu kulturu, ali kad se objekti sruše, tu je potrebno da država sankcioniše i da pomogne.
Na kraju vam govorim, morate ovim zakonom poboljšati stanje zajedno i sa ostalim ministarstvima. Sigurno da će sada kada dođe budžet, tražićemo kao poslanici SRS da se u ovoj stavci, vezano za vas, da se što većeg dinara i novca nađe da bi mogli da pomognete. Jer, znate kako, kad vatrogasci spavaju i kad leže tad su završili svoj zadatak. Hvala vam.

Jedanaest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine Mariću, stiče se utisak na osnovu vaših izlazaka na teren da prilično samostalno delujete. Te, u vezi s tim, imam jedan konkretan predlog – hajdemo najpre da rešimo jednu vanrednu situaciju koja najduže traje, a to je situacija na Kosovu i Metohiji. Kako? Pa, najpre, da se svi ponašaju u skladu sa preambulom Ustava, u skladu sa Ustavom i pozitivnim zakonima. Ako to budemo uradili, iscrpeli sve mere i mogućnosti iz tih pozitivnih propisa, pretpostavljam da će vanredna situacija na Kosovu i Metohiji biti umanjena.
Još jedan predlog, jedna sugestija, krajnje je vreme da se u ovom parlamentu nađe Rezolucija o Kosovu i Metohiji.

Narodni poslaniče, podsećam vas da ste obavezni, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine, da govorite o dnevnom redu i molim vas da ton svoje diskusije primerite ozbiljnosti teme koju, van dnevnog reda, pominjete u pretresu o pojedinostima.
U Predlogu zakona o vanrednim situacijama jasno piše šta je vanredna situacija i molim da se s poštovanjem obraćate drugim učesnicima u sednici i da poštujete odredbe Poslovnika, koje vas obavezuju da govorite o dnevnom redu.

Uvažavajući Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o vanrednim situacijama podneo sam amandman na član 12. Predloga ovog zakona, gde predlažem da se član 36, a odnosi se na osnovi član 36. Zakona, da se briše. Šta je predviđeno članom 12. ovog predloga zakona? predviđene su određene obaveze okružnih vanrednih štabova da, između ostalog, pismeno obaveštavaju Republički štab za vanredne situacije. Smatramo da je to već na nekoliko mesta rečeno i da nema potrebe, te, s toga bi bilo celishodno da se ovaj amandman prihvati, odnosno da se član 12. briše.
Gospodine Mariću, šta bi trebalo uraditi da što manje vanrednih situacija imamo? Potrebno je preventivno delovati. Ako se preventivno deluje otklanjanje posledica je mnogo jeftinije. Opet, imam jedan konkretan predlog, građani Krupnja pored ostalih i niza regionalnih puteva imaju dosta i lokalnih, ali dva su regionalna koja tu varošicu spajaju sa gradom Loznica, Šapcom, prave komunikaciju sa Ljubovijom i slično.
U poslednje vreme, i to ne samo u toku ove godine, već duži niz godina, pojavljuju se klizišta. Od maja meseca uporno i u kontinuitetu upozoravaju i obaveštavaju i dopisuju se sa JP "Putevi Srbije" sa Ministarstvo za infrastrukturu ali svi ostaju nemi i niko im ne daje ni jedan odgovor na njihove pokušaje i njihove zahteve. Ovde se ne radi samo o mogućnosti da komuniciraju sa drugim gradovima iz dela koji sam pomenuo nego i potreba i opasnost ugrožavanja života. Tim putem koji su ozbiljno ugroženi, gde su se pojavila klizišta, pojavljuju se stalno, čak ne stoji nijedan slobodna traka za prolaz ali je moguće u tim odronima. Ulazi se sad u zimski period kad će odroni biti pojačani. Moguće je u momentu pojave odrona da prolazi autobus koji vozi decu u školu, radnike na posao ili sa posla.
Zato morate preneti ovaj vapaj građana Krupnja, da Ministarstvo za infrastrukturu, da JP "Srbija putevi", oglase se povodom zahteva i povodom pisanja Skupštine opštine iz Krupnja, kako bi se otklonile te posledice koje mogu da nastupe. Ako ne želite to zbog tih ljudi, prisetite se Cera, Tekeriša, Ravne gore nije ni ona daleko, Mačkog kamena i to su neke istorijske činjenice koje Vladu Republike Srbije obavezuju da blagovremeno odreaguju po tim pitanjima i po tim zahtevima.
Kako mislite da ove izmene i dopune koje ste vi uočili i analizom ste rekli da se ukazala potreba za izmena i dopunama ovog zakona, a mi smo ukazivali na to prilikom donošenja ovog zakona 2009. godine, a njegovo dejstvo, odnosno primena se odložila za šest meseci dok se podzakonski akti ne donesu.
Videli ste, vi ste bili i u Ljuboviji kad su bile poplave početkom decembra 2010. godine, da se nije najbolje snašao opštinski štab za vanredne situacije. Ne da nisu želeli, nego jednostavno nije bila obučenost, nije bila dobra priprema. Vaši vatrogasci u tom momentu i druga lica koja su zadužena da intervenišu u vanrednim situacijama obavili su posao kada je već situacija nastupila, odnosno posledice kad su nastupile onako kako je to bilo moguće, ali određeni broj vaših pripadnika te službe je bio obučen, ne obučen, nego obučen u uniformu paradnu koji će se postrojiti kada bude došao predsednik republike, pa je brzo sa mesta ulaska u Ljuboviju prešao u centar, gde se on pojavljivao.
Ne treba nam to u takvi situacijama, moramo i svakog čoveka i svaku opremu i sva sredstva iskoristiti efikasno da se na najbolji i najbrži način otklone te posledice. Vi sami kažete, ovde izmene i dopune ovog zakona zahtevaju posebna sredstva. Pa ovaj zakon, ovaj papri ne traži posebna sredstva, ali da bi vi bili efikasni da bi mogli da odreagujete blagovremeno i sami vrlo često izjavljujete da nedostaje koliki broj vatrogasaca, pa da bi se ovaj zakon ispoštovao da ne bi bio, kako se vrlo često kaže, mrtvo slovo na papiru potrebno je realizovati one ciljeve koje ovaj zakon pretpostavlja. Znači, potrebna su određena sredstva, potrebna su određena sredstva i za preventivna ulaganja i zbog toga ne smemo ostati nemi pred ovim zahtevima koje mi iznosimo.
Jedan kolega je ovde rekao da će on predložiti amandman kojim će se ubrzano otkloniti posledice zemljotresa iz 1998. godine iz Kolubarskog okruga i poziva SRS da glasa za takav amandman. Ne treba nama poziv bilo kojeg pojedinca, sve što je u interesu i što je od koristi za građane Srbije, mi to svakodnevno i sa velikim zadovoljstvom radimo. Šta je sa koalicionim partnerima, zašto su u raspravi o budžetu za konkretnu godinu, ako to već čini duži niz godina uzastopno, ne usaglase­? Zašto nema punu podršku od svojih koalicionih partnera za usvajanje takvog zakona?
Gospodine Mariću, mislim da ste vi potpuno stručna osoba. To što nema ministra, to je postao manir Vlade, to je postao manir onog predsedavajućeg Skupštine koji se nađe u datom momentu kada sednica Skupštine traje, da više predstavnici Vlade, u liku ministra, ne moraju da sede tu. Znam da vi i vaši saradnici koji se nalaze tu vrlo rado neke amandmane prihvatite, ali po Poslovniku nemate takve mogućnosti. Ovo je pitanje gospodine predsedavajući i za vas. Razumemo mi što vaša koleginica, Gordana Čomić, vrlo često kaže – imaju pravo ministri da izađu u datom momentu. Šta je sa ministrima koji se uopšte ne pojave? Ovo se ne odnosi samo konkretno na ministra Dačića.
Vrlo česta pojava, pa i praksa u Narodnoj skupštini, je da ovde sa narodnim poslanicima budu i korektno odsede činovnici iz Vlade koji ne mogu u datom momentu da odreaguju, ali sigurno su oni u većoj meri radili predloge ovih zakona.
Gospodine Mariću, ako sada ne možete da prihvatite ni jedan od ovih amandmana, izmene i dopune ovog zakona kada budu, ako još budete na tom mestu, obratite pažnju na ovo što vam govore poslanici SRS. Zahvaljujem.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ostajemo kod amandmana koji smo podneli sa predlogom na član 13, da se isti briše, jer članom 37. važećeg zakona precizno je propisana nadležnost pokrajinskog štaba za vanredne situacije u stavu 1. tačka 2), 3) i 4), a obaveze Pokrajinskog štaba prema Republičkom štabu za vanredne situacije u potpunosti je regulisao pravo i obaveze i lokalne samouprave, pa je predloženi član 13. suvišan. Inače, u Zakonu se ponavljaju mnogi termini i definicije. Tako na primer to definišu brojne odredbe koje se ponavljaju od člana do člana – koordinira, organizuje, planira, priprema, sprovodi, naređuje, razmatra, izveštava, prati, preuzima i da ne nabrajam ova nabrajanja. Tako član 14. uvodi novih 19 odredbi i u primeni važećeg zakona šta se to sve dešava za godinu dana, da li su isti ljudi ovaj zakonik pisali i pre godinu dana i danas ga predlažu.
Ovde se teško ko može snaći u ovim nekorisnim novotarijama bez većeg uspeha.
Zakon o vanrednim situacijama mora da obezbedi ljude i sredstva, tehniku sa kojom će da deluje na te situacije. To su požari, poplave, zemljotresi, olujni vetrovi. Potrebno je zaposliti, tako ste izjavljivali, oko 4.000 ljudi koji bi mogli da ugase požare, ali vi ništa ne činite. Sve ste uništili, vojsku, policiju. Zašto se tako ponašate? Pare ste obezbedili za razne organizacije, za nevladine organizacije i ko još zna šta sve finansirate.
Konkretno, trenutno je vanredna situacija. Počele su predizborne aktivnosti. Zaposlili ste 1.800 agronoma, 400 šumarskih inženjera i ko zna koga ćete još zaposliti u službi predizborne aktivnosti.
Mi smo to prokomentarisali, vrednost tih poslova, a sve je to u skladu sa vanrednom situacijom. Znači, prvo ste proglasili vanredne situacije, a to su izbori i onda zaposlili te ljude koji će koštati oko 30 miliona evra. Tih 30 miliona evra ste trebali uložiti u ovaj fond za vanredne situacije gde bi mogli da delujete i u svakom trenutku da ugasite te požare. Oko tih požara niste se bili spremili ni kadrovski ni tehnički da bi mogli da ugasite.
Oko požara, to je posebna priča. Inače sam šumar po vokaciji, pa znam šta to znači i kako se sve to dešava.
Reći ću vam par rečenica vezano i za ove naše drage prijatelje koji su palioci raketa. Tu ništa niste uradili. Moje kolege su prokomentarisale vezano za te baze koje se nalaze po Srbiji. Njih gasite. Razumemo zbog čega ih gasite. Lobisti koji žele da unište malog i srednjeg poljoprivrednog proizvođača, odnosno voćara,oni utiču na vas. Oni vam predlažu zakone. Zašto? Oni imaju zaštitne gradonosne mreže i nisu im potrebni ovi sistemi o kojima danas komentarišemo, odnosno o kojima komentarišemo svakodnevno.
Mi kao SRS smatramo da ovaj član koji sam ovde komentarisao treba da se briše i da i da radite u skladu sa normama i principima ne EU nego naših potreba koje su vezane za Srbiju, za naše lokalitete i za naša područja. Hvala.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodine predsedniče, gospodo iz MUP, ostajem kod predloženog amandmana, mada sam o njemu nešto rekao prethodno, kada sam govorio u prvom delu, a odnosi se na ove silne odredbe koje se od sedam postojećeg zakona proširuju na 19.
Ono što bih imao da zamerim ovoj vladi i vama, nemojte padati pod uticaj tog globalnog zagrevanja i globalizaciji i brojnim zahtevima zapadnih zemalja EU, NATO pakta, Amerike, protiv koga je SRS. To je poznato i to je iz opravdanih razloga.
Kolege su dosta govorile vezano za ove elementarne nepogode, da li možete da mi odgovorite na pitanje, spomenuo sam, da li je 20. jula 2011. godine u 12.00 časova dejstvovala pre svega protivgradna zaštita na teritoriji opština Pančevo, a obuhvatilo je katastarske opštine: Ivanovo, Banatski Brestovac, Omoljica, Starčevo, Vojlovica Pančevo i Stari Tamiš sa 25 hiljada hektara površine, gde je uništeno, pre svega, povrće, voće, uništene su brojne žitarice? U ukupnom iznosu šteta iznosi tri milijarde 150 miliona 486 hiljada dinara, što je utvrdila nadležna komisija.
Molim vas, da li možete da mi odgovorite da li je protivgradna zaštita dejstvovala 20. jula 2011. godine ili nije? Šteta je ogromna. Napominjem da su poljoprivrednici pretrpeli u toj opštini ogromne štete. Sto posto je uništeno povrtarstvo, vinogradarstvo i druge kulture. Ponavljam, šteta je tri milijarde 150 miliona 486 hiljada dinara.
Da li ima izgleda da Vlada da pomoć, pošto se niko nije oglasio da pomogne poljoprivrednicima Banatskog Brestovca, Ivanova, Omoljice, Starčeva, Dolova i Staroga Tamiša na teritoriji opštine Pančevo.
Molim vas, nemojte se braniti ćutanjem, gospodo. Znate kako, kada se privede okrivljeni u prostorije SUP ili kod istražnog sudije, on ima pravo da se brani ćutanjem po ZKP, ali očekujem da ćete ovom prilikom kao odgovorni ljudi da nam date odgovore na koja smo danas postavili pitanja. Izvolite.