Dame i gospodo narodni poslanici, pa evo rekao bih da obrazloženje koje je dao malopre kolega Pastor za ovaj amandman na član 12. dosta je slično sa ovim, samo što moram reći da to što će taj amandman biti prihvaćen ne znači da će zakon biti, izmene i dopune zakona dobre ili da neće biti diskriminatorski, ali zaista treba tako nešto podržati, o čemu je pričao kolega Pastor, jer vidite koliko pokazujemo da je sve država Srbija pokušava da bude savremena, a to je jedan od argumenata zašto, recimo, ni Šiptari na Kosovu ne bi trebali da traže nezavisnost i da budu separatisani, nego da uživaju sva prava kojim se daju u državi Srbiji na pravi način, pa možda još i da ih proširimo, za razliku od napomenute Slovačke, ili da vam kažem primer da u policiji i u Nemačkoj, koja je najmnogoljudnija država Evropske unije, ne možete da radite ako šest generacija niste državljanin te države unazad, što naravno nije slučaj nacionalnih manjina, jer ovde ima nacionalnih manjina koji žive 1000 godina na ovom prostoru, što je mnogo više od šest generacija i naravno da pravo na dvojno državljanstvo ne treba da isključuje pravo na rad.
Ali, evo, pogledajte sad ovaj član 14. gde mi dajemo amandman. Naime, Vlada je predložila da se posle reči "konkursa" dodaju reči: "ili preuzimanjem iz drugog organa sporazumom rukovodilaca i uz saglasnost lica koje se preuzima".
Mi smo to tražili da se promeni, to jest da se ovaj deo potpuno obriše, u stvari dopunili smo potpuno član, gde smo napisali da radni odnos u Ministarstvu se zasniva isključivo putem javnog konkursa i onda smo obrazložili zašto.
Naime, potpuno je pogrešno da u vreme kada je policija Srbije od strane Ujedinjenih nacija targetirana kao najkorumpiranija državna služba u Srbiji, sada dodavati još jedan element u zakon koji može doprineti korupciji. Znači, zapošljavanje u javnoj službi bez konkursa, mi smo tako napisali u obrazloženju, je u suprotnosti sa načelom jednake dostupnosti radnih mesta u javnim službama koje je propisano članom 53. Ustava i Međunarodnim konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, čija je Srbija potpisnik. Na poštovanju tog načela insistiraju i međunarodne konvencije o sprečavanju korupcije.
Jednostavno, ovaj amandman gde se dodaje da može u državi kakva je Srbija, gde nas optužuju da smo partokratska država, da partije o svemu odlučuju, mi treba sada da dodamo mogućnost da se preuzimanjem iz drugog organa, sporazumom rukovodilaca i uz saglasnost lica preuzimaju zaposleni. Samo javni konkurs, to je jedino rešenje za državne službe, gde potpada i policija, ako hoćemo zaista iskreno da se borimo protiv korupcije koja je najveći problem u zemlji. Za to se nadam da će odgovorni poslanici, među kojima je i gospodin Pastor, koji je malopre govorio, pošto je i ovo jedan od takvih amandmana, kao i na član 12, prihvatiti ovaj naš amandman i da ćemo na takav način, ako već Vlada ne želi da se bori protiv korupcije, mi kao parlament pokazati da želimo da stanemo toj najvećoj pošasti po građane Srbije i državu Srbiju na rep. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Milorad Buha.

Ovaj član moramo posmatrati sa dva aspekta. Jedan je pravni, a drugi je finansijski. Zbog javnosti ću ga pročitati. U članu 19. stoji ovako – policijski službenik i drugi zaposleni u policiji ne mogu obavljati poslove ili samostalnu i svaku drugu delatnost koje su nespojive sa poslovima policijskog službenika. Ovako kako je nestručno napisano, ispada da bi se neke koje su spojive delatnosti, odnosno spojivi poslovi, mogli obavljati od strane policijskog službenika. Kažem, ovo moramo posmatrati sa pravnog aspekta i ustavno-pravnog aspekta, jer ovim direktno dovodimo u poziciju određene kategorije radnika da ne mogu obavljati određene poslove, što predstavlja i kršenje Ustava i sloboda rada i zapošljavanja.
Ali, s obzirom na značaj MUP i poslova koje obavlja policija i policijski službenici i zaposleni u policiji, ne mogu obavljati. Najjednostavnije je trebalo tako da se pravno formuliše.
Sada, u mom amandmanu sam tražio brisanje reči: "i svaku drugu". Misli se na svaku drugu delatnost koja je nespojiva sa poslovima policijskog službenika. Vi ste to odbili, odnosno dali ste negativno mišljenje, pa kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što bi se prihvatanjem amandmana i jezičkim tumačenjem došlo do zaključka da policjski službenici mogu obavljati i neke druge delatnosti koje nisu samostalne, a što nije intencija odredbe u Predlogu zakona.
Nebulozno je ovo obrazloženje, ne stoji to, jer nije bila ni ova namera.
Sada, u finansijskom smislu moramo reći da ne izvršavate sve ono što morate kao država prema tim ljudima. Ako im uskratite pravo na rad, onda morate dati adekvatnu…

Dva minuta. Zahvaljujem.
Na član 19. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Narodni poslanik Mićo Rogović želi reč. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Samo ću na prethodni amandman, koji je kolega Šormaz iznosio, da iznesem stav SNS. Žao mi je što ministar nije prisutan. Smatram da je izuzetno ozbiljan čovek, iako je ponudio ostavku, odnosno sve svoje funkcije koje je ponudio mandataru, odnosno premijeru, onda je premijer trebalo da bude prisutan ovde, da mi ne bi imali mogućnost sad nekomunikacije, jer su predstavnici Ministarstva našim aktom onemogućeni da učestvuju u komunikaciji.
Molim vas da mu prenesete. U slučaju neusvajanja amandmana na član 112. koji se odnosi na zapošljavanje na ovakav način, mi ćemo sigurno kao stranka pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti pomenutog člana. Tu se dodatno komplikuju svi odnosi i sve ono što ovaj zakon ima u cilju da dobro učini i dogovori sa sindikatima, sve ostalo. Zato apelujem na vas da zaista u slučaju neprihvatanja amandmana na ovaj član i ovakvog nemogućeg zapošljavanja, praktično samo u ovom sektoru, intervenišete i prenesete ministru da ove dimenzije ne bi poprimile dimenzije Ustavnog suda. Nije pretnja, nego jednostavno obaveza i zbog ocene predstavnika UN, koji je zadužen za praćenje situacije u Srbiji, koji nažalost konstatuje tu činjenicu, da još jednom ponovim, da je korupcija u tom velikom obimu prisutna, nažalost, i u ovom sektoru.
U članu 19. Predloga zakona, u stavu 2. član 19, zbog ljudi koji posmatraju ovaj prenos moram da istaknem da se bavi odredbama člana 133. postojećeg zakona. Govori se da policijski službenik i drugi zaposleni u policiji ne mogu obavljati poslove ili samostalnu i svaku drugu delatnost, koji su nespojivi sa poslovima policijskog službenika. Dok god je ovakva situacija u Srbiji, dok god je ovakva situacija sa standardom ljudi zaposlenih u policiji i sa njihovim primanjima, koje vi odlično znate, praktično odredbe ovog člana 133. odnosno sada člana 19, ostaju mrtvo slovo na papiru.
Ne možete od nekoga ko ima platu 25, 30 hiljada zahtevati da on išta drugo u životu ne radi, da se ne bavi nikakvim poslovima. Sasvim je normalno po svim drugim zakonima da ne može obavljati sličnu, odnosno srodnu delatnost van radnog vremena, ali od nečega mora živeti, u najboljem slučaju je jedan član porodice zaposlen i ta porodica se zaista teško može izdržavati od pomenutih primanja.
Dalje se u stavu 2. govori da aktom ministra bliže se definišu poslovi. Ne može da stoji ovakva pravna formulacija, niti normativno tehnička. Šta znači ovo "definiše"? Ne može u zakonu da stoji da se nešto definiše. Nismo mi u školi od prvog do četvrtog razreda da nešto definišemo. Aktom ministra se mora propisati nešto, a ne definisati. Zato smo i u načelnoj i u pojedinačnoj raspravi skretali pažnju i na ovaj zakon, i neke druge zakone, koji u tom normativno-tehničkom pogledu i u pogledu, jednostavno je ovaj zakon, pre nego što je došao u Skupštinu, morao da prođe sekretarijat nadležan za ovo. Ako već sekretarijat postoji i ako cenzura nije odrađena na ovom zakonu, zaista je smešno da ovakvi predlozi i ovakvi pravni normativni okviri i normativno-tehnički pojmovi dolaze u Skupštinu.
Ministar će nešto da definiše. Ne može on da definiše, on mora da propiše. Pogotovo u ovoj oblasti koja je vrlo značajna i bitna za ovu državu. Nema tu definicije, to se jednostavno propisuje ili se ništa ne naglašava.
Shodno tome, apelujem i na ovu konstataciju nas iz SNS da se bitnije ne ulazi u razloge za donošenje izmena i dopuna Zakona. Jednostavno, mora se uskladiti sa pravno-tehničkim, odnosno normativima i da reč "definiše" ne može stajati u jednom zakonskom predlogu kao što je ovaj zakon. Zahvaljujem.

Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Petar Jojić.

Gospodo iz ministarstva, šta vam ovde nije jasno u predlogu ovog amandmana? Trebalo je intervenisati u važećem zakonu kada je u pitanju član 133. Ali, vidite kako smo mi ovde razdvojili – "ovlašćeno službeno lice ne može obavljati drugu profesionalnu delatnost", stav 2. – "drugi policijski službenici i drugi zaposleni u policiji ne mogu obavljati poslove ili drugu delatnost koji su nespojivi sa policijskim poslovima službenika".
Šta tu nije jasno? Ovo što je bilo predviđeno u važećem zakonu zaista nije bilo dovoljno jasno. A aktom ministra bliže se definišu poslovi i delatnosti iz člana 2. kao i uslovi za obavljanje poslova van radnog vremena.
Drugo. U obrazloženju Vlada kaže – biće problem da komesar za bezbednost u fudbalskom klubu i slično, bude obespravljen i onemogućeno mu da ode i zarađuje tamo pare. Znači, funkcioner iz policije može da ide u neku drugu sportsku organizaciju, da bude član i da uzima pare, ali drugi službenici ne mogu nigde.
Morate napraviti razliku, gospodo, između ovlašćenih i neovlašćenih. Ovlašćeni ne mogu da se bave drugim poslom, neovlašćeni mogu samo po odredbi i podzakonskim aktom ministra. Dakle, ovo me iznenađuje, kako se vi odnosite i kakva obrazloženja dajete narodnim poslanicima.

Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč.

Zahvaljujem. S obzirom da razgovaramo o ovom amandmanu, vi niste usvojili svu onu argumentaciju o kojoj smo govorili u načelnoj raspravi.
Kada želite da ispravite neku nepravdu, vi ne možete da, davanjem većih prava koja nemaju utemeljenje za tu širinu prava koju predviđate da napravite pravednost, već možete da stimulišete i neke druge službenike nekih drugih ministarstava da traže ovakvo pravo. I to kad ste dobri, imate petoro dece, vi ste dobri prema jednom posebno u odnosu na druge, samo je pitanje kada će sledeće dete da zatraži to pravo koje, u stvari, čini neravnopravnim ono troje, a ne, dovodi do nekog povećanog prava ovo dvoje ljudi.
Čitav zakon sam vam u dobrom delu definisala upravno na taj način, propustima koji se inače dešavaju u zapostavljenoj čitavoj grani koja se zove policija, u njihovim lošim uslovima rada, u tome što se ne štiti ugled policije, nego se dopušta da svi budu korumpirani, da se o svima priča ovako i onako, umesto da čitavo društvo i upravo MUP inicira rešavanje osnovnih problema na koje policija samo deluje, da vi u stvari jedino tako možete da poboljšate položaj policije, a ne da im namećete tako mnogo posla, u tako lošim uslovima rada i sa tako malim platama, opremom itd.
Ovaj član je nešto drugačije u odnosu na generalni stav. Vi policijskim službenicama članom 21. menjate član 138, gde kažete da im pripada naknada plate u visini od 100% od osnovne koju bi primio kao da radi, uvećane za dodatak iz člana 146. stav 3. ovog zakona i za policijske službenice koje idu na održavanje trudnoće, takođe predviđate naknadu plate iz stava 1. ovog člana.
Našim amandmanom smo predložili sledeće. Policijska službenica za vreme održavanja trudnoće i porodiljskog odsustva, ima pravo na naknadu plate u visini utvrđenoj zakonom kojom se uređuju plate državnih službenika i kolektivnim ugovorom. Sve vreme vas uveravam da ne možete isto da tretirate sve zaposlene u policiji zato što su neki izloženi povredama na radu, izloženi životnoj opasnosti, izloženi povećanim merama ugroženosti, ali da ne mogu svi ostali koji nisu izloženi, niti stoje na kiši, niti na hladnoći, niti na putu, niti su meta pijanih, drogiranih, onih koji su, ko zna iz kog razloga ili obesti, naišli u tom trenutku na policijskog službenika i da se baš na njemu iskale, udare, nanesu štetu ili čak oduzmu život, sa onima koji sede za šalterima u mnogobrojnim policijskim upravama i rade svoj posao u toplim i solidnim uslovima.
Ponoviću vam, zaposlena sam u "Telekomu". Ne mogu ja da tražim da se meni da dodatak za rad na visini i za kvalitetne penjalice ili rukavice, kada to rade samo monteri koji se penju na bandere, na radio-bazne stubove, koji su zaista izloženi svim i raznovrsnim uslovima rada.
To nije jednakost. Jednakost je kada za jednaku ugroženost date jednaku meru bezbednosti. Jednakost kada za jednak rad platite jednako. Vi upravo to radite na suprotan način. Vi svakoj policijskoj službenici dajete veće pravo od koleginice iz nekog drugog ministarstva. Svi će pohrliti da se zaposle u MUP.
Da li je to cilj ovog zakona? Ne, nije. Znači, policijske službenice koje imaju ugroženiji posao, koje su izložene nekim većim opasnostima, njima treba naknada povećana za rad i duže porodiljsko odsustvo i svi mogući uslovi zaštite, čak i više nego kolegama muškarcima. Ali, na ovakav način definisati različit položaj u organu uprave, a za jedno ministarstvo u odnosu na druge, mislim da je kontra produktivno.
Rekla sam vam da samo stvarate zavist drugih u odnosu na vaše ministarstvo. Onda će i svaki problem koji je mali u MUP, biti još veći i još češća meta napadanja i u tabloidima, u onoj štampi koja nema nikakvu odgovornost za iznošenje pojedinačnih stavova.
Prema Zakonu o policiji, dodatak iz člana 146. stav 3. je deo osnovne plate policijskog službenika. Potpuno je nepotrebno da vi pišete da se time uvećava naknada plate. To je kao ono kada pojačavate, potcrtavate neku reč da bi se znalo koliko vi to njima dajete. Nije potrebno, ako smo to definisali kao deo osnovne plate, nema potrebe da to ovde preciziramo dvostruko.
Kako Zakon o platama državnih službenika i nameštenika propisuje da je naknada u ovim slučajevima u visini osnovne plate, ako ne izvršite ispravku, može da se postavi i pitanje – da li je uopšte dopušteno da stavite ovakvu odredbu? Sigurno će se postaviti i pitanje njenog tumačenja. Dok ne stigne tumačenje, ona neće moći da se primenjuje.
Mi smo izmenom u stavu 2. predložili da se ujednače prava policijskih službenica i svih ostalih. Jer, štititi materinstvo, štititi ženu i njeno materinstvo na način da zaštitimo samo posebnu ženu, ne pokazuje nameru društva da zaštiti ženu i materinstvo, nego da zaštiti 357 XY osoba zaposlenih i tom i tom ministarstvu, morate da priznate da je to velika razlika.
Imam utisak da je ovakv pristup samo u ovom, gde su, uglavnom, delovi kolektivnog ugovora prepisivani u zakon. Nastojanje neke branše da ovu državu natera da se makar nečeg pridržava. Znači, pošto se u policiji niste držali kolektivnog ugovora, pa obezbeđivali ljudima prava koja su tamo bila propisana, ljudi sada kažu – hajde sada da to prepišemo u zakon, možda će to poštovati. Nije ni to garancija.
Da li ste iskoristili sva sredstva koja vam je Zakon o budžetu omogućavao? Možda bi vi i iskoristili, ali ne vredi, Zakon o budžetskom sistemu kaže – ministar finansija može svojom odlukom da aproprijacije menja kako god hoće. Apsolutno može, zato što je u poslednje dve izmene Zakona o budžetskom sistemu dato pravo da, ukoliko prihodi i prilivi u budžet nisu onakvi kakvi se očekuju, ministar finansija može da smanji davanja svim ostalima u skladu sa tim. Ko zna u kojoj meri se izvršavaju prihodi? Ko zna, ako smo vršili reviziju onog što se već desilo i bilo javno, a to je podatak o rastu društvenog proizvoda, smanjen za 3% od savetnika predsednika Vlade? Reći ćete mi da vi imate pouzdan podatak na osnovu koga vam neko ne može oduzeti sredstva. Možda vi mislite ili želite da verujete, a ja vam tvrdim da priliv i prihode u budžetu, koji jesu osnova za to da vam neko smanji sredstva u prenosu, pitajte lokalne samouprave kako su prošle, koliko je njima Vlada manje prenela, iako je zakonom bila obavezna da ta transferna sredstva prenosi onako kako zakon kaže.
Sve vreme tvrdim, rešavamo posledice umesto razloge. Nije ovo način da nekom stvorite veća prava, ako drugim ta prava ne podižete na taj isti nivo, a ne vredi da ikome uvećate prava ako za to nemamo sredstava u budžetu Republike Srbije. Hvala.

Sedam minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Na član 22. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.