Dame i gospodo narodni poslanici, meni zaista nije jasno čemu ovolika nervoza, žuč i čemu ovolika količina ružnih reči od strane…
(Predsednik: Koji član je povređen?)
Povređen je član 107. Prosto, gospođi Jeleni Trivan ne stoji lepo kad ovakve reči izgovara.
Dakle, sednica Odbora za KiM, gospođo Trivan, ne da nije održana danas, nego nije održana ni prošle nedelje, ni one tamo nedelje, zato što gospodin Borko Stefanović sistematski bojkotuje rad Odbora za KiM, i da neće da dođe i neće da nam dostavi tekst Sporazuma koji je postigao sa Šiptarima.
To obaveštenje o kome vi govorite, sada ću da ga pročitam. Stiglo je od ševa Kabineta ministra za KiM, Sergeja Bulajića. Kaže – obaveštavamo vas da je ministar Goran Bogdanović sprečen da prisustvuje 39. sednici Odbora za KiM, koja se održava u ponedeljak, 5. decembra 2011. godine, sa početkom u 12,00 časova. Sa poštovanjem, šef Kabineta Sergej Bulajić.
Kafe kuvarici se ne šalje ovakvo pismo. Petnaest minuta pre početka sednice Odbora za KiM, nama stiže ovakvo obaveštenje. Sa kojim obrazloženjem je ministar sprečen? O čemu se radi? Boli ga zub, ide na pijacu. O čemu se radi? Jednostavno, on je sprečen i neće da dođe.
Vi sada govorite o tome, kako navodno Borko Stefanović ima neku veliku želju da sa nama radi, samo eto neće da dođe na sednicu Odbora. Nijedan sporazum koji smo dobili na sednici Odbora za KiM, nismo dobili tako što ga je Borko Stefanović dobrovoljno dao, nego smo morali da izvršimo žestok politički medijski pritisak, da bi se gospodin Borko Stefanović udostojio da nam neke od tih sporazuma dostavi.
Još uvek nemamo u pisanoj formi Sporazum o priznavanju diploma, niti imamo Sporazum o ovim tzv. graničnim prelazima.

Vreme.
Gospodine Ostojiću, prijavite se ponovo, da bih vam dala reč.
Izvolite.

Hvala, predsednice, malobrojne koleginice i kolege, jasno je da svu ovu polemiku koju slušamo, posledica je načina kako se vode pregovori. Činjenica je da o tome što je dogovoreno, moramo da razgovaramo u Skupštini, pre ili kasnije. Svakako da nam tu gospodin Šabić neće pomoći. Jednostavno, posledice ovoga su dogovori koji nisu posledica promene politike, nego nečega što se zove muljanje i petljanje u zadnjem trenutku, koje i izazivaju ovakve reakcije.
Rodoljub Šabić je radio dobro svoj posao. Mislim da oko ovoga teško može da nam pomogne, iako je dobro radio svoj posao. Vlada je svakako obavezna da dogovore Borka Stefanovića brani u Skupštini i da vidimo da li se tu menja politika, ili se i dalje mulja ispod žita.
Rodoljub Šabić je radio svoj posao, po našem mišljenju bolje nego mnoge druge nezavisne institucije. Zato smo ga predložili za ponovni mandat.
Znate, u jednom demokratskom društvu koje tek izgrađuje institucije, nesporno je da je institucija, koju predstavlja Rodoljub Šabić, stekla kredibilitet kod građana. Nesporno je da je svoj posao radio u jednom teškom vremenu i snažne partijske države, kada je pomagao i javnosti i građanima i medijima da se izvuku informacije koje su se često krile.
Nažalost, postoje i dalje institucije, javna preduzeća itd, koje odbijaju da izađu u susret povereniku za informacije, gospodinu Šabiću i pre se odlučuju da plaćaju kazne. Nesporno je da je gospodin Šabić sa svojim saradnicima uspeo da stvori kredibilitet te institucije. Mislimo da je to dokaz kako neko može kao ličnost polako da stvara kredibilitet jednoj instituciji.
Možemo da kažemo da je institucija Poverenika zaista postala kredibilna i stvarno nezavisna, za razliku od nekih drugih nezavisnih institucija, koje moramo da stavimo pod znake navoda sa tim nezavisnim.
Nesporno je da gospodin Šabić ima i podršku brojnih organizacija civilnog društva. Vi znate da LDP u načelu podržava ono što podržava civilni sektor. To je još jedan argument zašto smo stali iza ovog predloga, da se gospodin Šabić izabere za naredni mandat.
Jasno je da moramo da budemo svesni da je gospodin Šabić radio u zaista nezgodnim i teškim uslovima i da je učinio sve da bude i efikasan. Koliko znamo, mesečno njegova služba prima oko 400 zahteva građana za postupanje po dva zakona po kojima Poverenik ima ovlašćenja. Činjenica je da, za razliku od nekih drugih institucija, recimo, Ustavnog suda, ovi zahtevi građana se, uprkos ograničenim resursima i malom broju ljudi, relativno brzo i efikasno rešavaju.
Mislimo da ono što je sada i danas aktuelno, ostavimo za neku drugu sednicu. Mislimo da, ne samo poslaničke grupe koje su podržale gospodina Šabića, nego i one koje nisu, ako im je stalo do izgradnje demokratskih institucija, treba da se zadrže na ovoj tački dnevnog reda, da kažemo šta mislimo, ako imamo nešto da zamerimo, da zamerimo.
Mi nemamo da zamerimo ništa i zato smo ga i predložili, i da nastavimo sa izgradnjom institucija od kojih je ova na dnevnom redu, a posle ćemo se baviti, nadam se gospodo iz većine, onime što je zaista aktuelno, a to je sticanje statusa kandidata i uslove koje Srbija treba da ispuni, ali ne na način daleko od javnosti, nejasno itd, jer to može samo da izazove ovakve kontraverze, ovakve rasprave i da nas odvede sa ove tačke dnevnog reda. Na kraju krajeva, to nije fer prema onim ljudima koji su gurnuti na barikade pre četiri meseca, a da se sada kaže da je njihova misija završena i da treba da se sklone. Jednostavno, mora mnogo više da bude transparentnosti o tako velikim stvarima, kao što su pregovori sa Prištinom.
Što se tiče Poverenika, nadam se da će dobiti nepodeljenu podršku parlamenta i da će u drugom mandatu biti još bolji nego što je bio u prvom mandatu. Na kraju krajeva, to ne zavisi samo od njega, nego i od svih nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se niko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa više nije prijavio za učešće u radu, obaveštavam vas da su shodno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele dve poslaničke grupe, poslanička grupa SRS i poslanička grupa ZES.
Dajem reč narodnom poslaniku Aleksandru Jugoviću.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, SPO je podržao reizbor Rodoljuba Šabića na mesto Poverenika za informacije od javnog značaja, jer smatramo da je on u prethodnom periodu dobro radio svoj posao. Međutim, ta oblast – informacije od javnog značaja, bi trebalo da tretira i svoje ime na način koji bi bio dostojan, pogotovo poslanicima ovog parlamenta i svim građanima Srbije, da mogu doći do informacija koje su vezane za njihovu egzistenciju, koje su vezane za njihov dalji politički rad i za istinu koja se često prikriva kada je u pitanju funkcionisanje države Srbije.
Relativno skoro smo imali, a ja ću navesti tri primera, kada se nešto što nikako ne sme biti proglašavalo državnom ili službenom tajnom. Prvo, ili prvi primer jeste kada je pokrenut postupak protiv novinarke Jelene Spasić i urednika Nacionalnog građanskog Milovana Bojovića u Novom Sadu. Zatim smo došli do oprečnih saopštenja, informacija i na kraju je zaključeno da oni nisu terećeni od strane države već od nadležnog suda, pa je relativizovan ceo taj postupak i celo to odavanje državne tajne, ukoliko je uopšte i bilo odavanje državne tajne.
Zajedno sa poslanicima SPO ja sam uputio jedan zahtev Vladi Republike Srbije u kome sam tražio da nam se dostavi zapisnik sa sednice Vlade, sa glasanja o Predlogu zakona o rehabilitaciji. Dakle, zahtevamo da nam dostavite ko je od ministara glasao za, ko je bio uzdržan a ko protiv, imenom i prezimenom, zbog našeg neslaganja sa predloženim Zakonom o rehabilitaciji, koji je povučen iz skupštinske procedure.
Odgovor Vlade Republike Srbije je nešto što je neprihvatljivo, nešto što ne vodi ka demokratizaciji društva i nešto što će SPO zajedno, nadamo se, sa Poverenikom za informacije, pokušati u narednom periodu da promeni, je bio: "U vezi sa vašim zahtevom od 3. oktobra 2011. godine, za dostavu zapisnika sa sednice Vlade na kojoj se glasalo o Predlogu zakona o rehabilitaciji odnosno podataka o tome kako su glasali članovi Vlade, obaveštavamo vas da, nažalost, nismo u mogućnosti da iste dostavimo, s obzirom na to da nam je odredbom člana 59. stav 3. Poslovnika Vlade propisano da to kako je član Vlade glasao se smatra službenom tajnom stroge poverljivosti, a u konkretnom slučaju predsednik Vlade može drugačije da odredi." Ovo je neprihvatljivo. Zašto ministri imaju poseban status? Od čega čuvamo ministre? Da li su oni ugroženi? Da li su oni planinske gorile, crni nosorozi, džinovske pande ili neke vrste koje se na sve moguće načine pokušavaju….

Narodni poslaniče, dužni ste da saslušate predsedavajućeg kad vas podseti da se ne držite teme dnevnog reda. Tema o kojoj govorite nema nikakve veze ni sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija, a pogotovo ne sa izborom poverenika. Tema o kojoj govorite je tema iz obima rada narodnog poslanika definisana Poslovnikom Narodne skupštine, članom koji poslaniku daje pravo da traži sve vrste informacija i objašnjenja koja su mu potrebna za rad. Član Poslovnika koji to opisuje nema nikakve veze sa Zakonom o slobodnom pristupu informacija, pa vas molim – o temi dnevnog reda.

Mogu li ja vas da pitam – da li je zahtev poslanika SPO da dobijemo informaciju ko je od ministara na Vladi za Predlog zakona o rehabilitaciji kako glasao, informacija od javnog značaja? Možete li da mi odgovorite na to pitanje?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja vas sada upozoravam da sam ja ovde da vas podsetim da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine.)
Čime?
(Predsedavajuća: Onim što govorite a što nema veze sa temom dnevnog reda. Molim vas – ili o temi dnevnog reda, ili ću biti prinuđena da vam izričem mere koje predsedavajućeg obavezuju za svakog narodnog poslanika koji smatra da odredbe Poslovnika Narodne skupštine ne važe samo za njega ili nju.)
Na sajtu Vlade Republike Hrvatske nalazi se video klip cele i svake sednice Vlade koja je održana, gde se vidi ko je kako od ministara glasao i gde se vidi ko je kako od ministara diskutovao. Naravno, ja neću prekinuti svoje izlaganje iz razloga što mislim da mi poslanici ne bismo smeli da budemo u podređenom položaju u odnosu na ministre iz Vlade. Ukoliko mi transparentno radimo svoj posao i ukoliko svako zna na koji način mi radimo svoj posao, onda ne vidim razlog i apsurdno i nelogično je da upravo oni koje smo birali od nas kriju ili ne žele da nam kažu na koji su način glasali.
Treća stvar, kada je u pitanju državna tajna ili informacija od javnog značaja, vezano je za najave posle saopštavanja istine u vezi sa Odborom za bezbednost, kako je ko od članova Odbora za bezbednost čuo ili prezentovao javnosti informacije vezane za Jarinje…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da me saslušate, pošto sam u obavezi da primenjujem Poslovnik Narodne skupštine. Potpuno razumem i delim vaš stav, kao i svih drugih 248, uključujući i nas dvoje, da Vladu treba kontrolisati, ali onda kada je to na dnevnom redu ili sednice Narodne skupštine ili sednice sa aktuelnom temom. Takođe, smatram da najbolje kontrolišemo Vladu terajući je i vršeći pritisak da primenjuje sve propise koji se na nju odnose tako što ćemo mi sami primenjivati svoje propise. Ono što pokušavate da delite sa nama i sa javnošću nema veze sa temom dnevnog reda, pa vas molim o temi dnevnog reda.)
Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić, mnogo je pomagao SPO u prethodnom periodu na pisanju i na pokušajima da na dnevni red stavimo zakon o otvaranju tajnih dosijea. Da li su to informacije od javnog značaja, ko je šta radio u prošlosti i na koji način je nanosio nesreću ljudima iz bliske okoline? Otvaranje dosijea bi, naravno, uspostavilo jednu demokratsku ravnotežu u kojoj bismo mogli da vidimo i da dobijemo informaciju ko je iz okruženja ili iz državnih struktura bio saradnik službi bezbednosti. Pa, ukoliko imamo primer da je u Bugarskoj, koja je doživela demokratske promene…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ili dovedite u vezi Rodoljuba Šabića, kao saradnika službe ili kako god, ili vas molim….)
Rodoljub Šabić je mnogo radio na tome i pomagao SPO da se zakon o otvaranju dosijea nađe na dnevnom redu…

Narodni poslaniče, imaćete vremena i prostora da obrazložite ono što želite, ali u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupšti-ne. Dakle, zakon o dosijeima nije ni u kakvoj vezi, postojeći ili bilo koji u nacrtu ili predlogu, sa temom dnevnog reda. Molim vas da sve što želite da saopštite o temama koje vi smatrate da su u vezi sa temom dnevnog reda, učinite tako da i mi ostali ostanemo van svake sumnje da je u vezi sa temom dnevnog reda.
Istrošili ste sedam minuta od vremena poslaničke grupe. Molim vas da se prijavite i da nastavite da koristite svoje vreme.

Još dve rečenice ću, a možda i malo više od dve rečenice. Moram reći da otprilike postoji strah od nekih ljudi zbog otvaranja dosijea. SPO je 2004. podneo zahtev za otvaranje dosijea. Godine 2010, krajem prošle godine dobili smo obećanje od ovog parlamenta da će se naći u prolećnom zasedanju, pre gotovo godinu dana, više od pola godine, a nije se našao. Mislim da je to obaveza svih nas da učinimo, kako bismo i informacije od javnog značaja učinili dostupnim svim ljudima koji se nalaze u tajnim dosijeima.
Međutim, ovo je zemlja u kojoj disidenti prodaju svoje vile na Dedinju, posle progona od svake političke vlasti. Ovo je zemlja u kojoj jedna politička stranka priča će nas uvesti u EU, a ne može svoje funkcionere da uvede ni u Hrvatsku i ovo je zemlja u kojoj je potrebna veća kontrola Vlade i sprovođenje demokratskih zakona.
Pošto nemam mogućnost u parlamentu, a ne znam koje bi to drugo mesto moglo da bude da iskažem svoje stavove vezane upravo po ovoj tački dnevnog reda, svoje izlaganje ću završiti, a vama se zahvaljujem što ste jako bili strpljivi.

Osam minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, posle njega narodna poslanica Vjerica Radeta.
Izvolite.