Da li žele reč izvestioci Odbora za pravosuđe i upravu? (Ne.)
Pitam, da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Narodni poslanik Bojan Đurić ima reč. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa LDP se danas vratila u ovu salu posle gotovo dva meseca bojkota zasedanja zbog toga što smo mislili da, prosto postoji potreba da ovde danas dođemo i da probamo da vas sprečimo u onome što je očigledno namera. Nakon što ste posle 9. decembra očigledno u potpunosti odustali od evropskih integracija, da vas makar sprečimo da ne uništite i nešto od onog što je dobro učinjeno u prethodne tri ili tri i po godine, a što vam danas očigledno nije potrebno ili vam smeta u onome što ste namerili da uraditi do izbora koje ste do skoro, očigledno planirali za proleće.
Pošto ste kritikovali nas, gospodine ministre, da očigledno imamo neke probleme, pretpostavljam da aludirate na neke zdravstvene probleme i da ne možemo da zadržimo koncentraciju duže od 15 minuta. Očekujem da vi to bar ovde radite, da ne razgovarate dok narodni poslanici govore i da prosto probamo da govorimo o problemima koje vi imate. Zapravo, o dubini političkog problema koja vas je naterala da danas dođete da branite ovakav predlog zakona i da to činite na način na koji ste činili.
Mene je dosta zbunilo ono što ste vi govorili. Pripremajući se za ovu sednicu, dakle, pažljivo čitao obrazloženje ovog predloga zakona koji ste uputili i ono nema apsolutno nikakve dodirne tačke sa onim što ste vi ovde obrazlažući predlog zakona izgovorili. Dakle, ni jedna jedina reč o problemima koje ste imali u uređenju, pravljenju, organizaciji jedinstvenog biračkog spiska. Nikakve primedbe na račun RGZ. Vi ste ovaj zakon poslali sa obrazloženjem kakva su manje više bila i sva obrazloženja i mnogo važnijih zakona u prethodnih nekoliko godina. Pozivajući se na formu, na tehniku, na izjavu usklađenosti sa pravilima EU.
Takvo fingiranje stvarnosti, takvo pravljenje iluzija nas je zapravo dovelo u situaciju da smo danas zemlja bez vremena, bez kandidature, gde ste vi ministar u Vladi koja šest meseci pre isteka poslednjeg roka za održavanje redovnih parlamentarnih izbora čak ne može ni da proceni kada će izbori biti održani i da li će oni biti vanredni ili redovni.
Molim vas da mi kažete i šta zapravo znači redovni, a šta vanredni izbori u pravnom i političkom poretku Republike Srbije. Od kog datuma su redovni, odnosno do kog datuma se smatra da su izbori vanredni. Da li je to početak marta naredne godine, ako uzmemo rok, maksimalni rok od 60 dana plus 30 dana, dakle, ako je to 11. jun onda je pretpostavljam onda 11. mart poslednji trenutak do koga su izbori imaju smatrati prevremenim odnosno vanrednim. Vi nama danas sredinom decembra meseca kažete da ne znate da li će se izbori održati do polovine marta ili posle polovine marta.
Usput nam istom prilikom objašnjavate da nakon tih velikih problema, kolapsa koji ste imali u pravljenju jedinstvenog biračkog spiska, da ćete u tih 15, dvadeset ili 30 dana razlike uspeti da napravite jedinstveni birački spisak i da ćete ako izbori budu redovni, ako tako dakle odluči predsednik republike, pošto čujem da je on jedini za sebe uzeo pravo da o tome politički i pravno odlučuje.
Dakle, da ćete u tih nekoliko nedelja uspeti da napravite perfektan birački spisak. Nakon što ste nam ovde objasnili da imate devet miliona duša u različitim državnim spiskovima, pravdajući se na neki način primerom Hrvatske.
Nemojte uzimati Hrvatsku za primer, ona ima problema sa biračkim spiskovima, ima problema sa političkim sistemom, sa činjenicom da ima to pravilo o glasanju svoje dijaspore, odnosno, birača u inostranstvu. To je napravilo tu razliku od 400 ili 500 hiljada upisanih birača.
Nisam primetio da niko ni u Hrvatskoj, a pogotovo u institucijama Evropske unije, čija Hrvatska postaje punopravni član uskoro, ima bilo kakvu ozbiljniju primedbu na tok izbornog protesta. Nesporno ko je na izborima pobedio, nesporno kakva je bila politička volja.
To se, međutim, ne može reći za Republiku Srbiju u kojoj ste vi ministar u resoru za koji sami kažete da ima tolike probleme, tolike propuste itd. Nisam shvatio ko je dobio posao, ko nije dobio posao? Da li je "Telekom Srbija", kompanija u većinskom državnom vlasništvu, a uskoro, koliko vidim, i u stoprocentnom državnom vlasništvu, napravila problem, da li su problem napravile i neke druge kompanije koje su u ovaj proces bile uključene?
Šta znači ta rečenica da ste imali na neki način garanciju privredne komore? Šta treba da se desi sa ljudima koji su odlučivali i birali između jedne ponude od šest miliona, druge od sto miliona i vaše procene, ne znam na osnovu čega izvršene, da taj posao vredi 30 miliona? Ko sada radi taj posao? Ko je garancija da će ga obaviti do sredine marta ili nam preostaje da u izborni proces ulazimo, uzdajući se u vašu nadu da će sve biti u redu?
Nekoliko puta ste govorili o prolongiranju rokova, o tome kako se ponašao izvođač radova, ako sam vas dobro razumeo, u ovom procesu, koliko je puta prolongirao rok, pa je bilo u maju i junu, pa je onda u novembru, pa u decembru itd. Kako nekome drugome zamerate isto ono što vi radite sa ključnim političkim procesima u ovoj zemlji? Vi ste nam govorili mesecima, godinama da će Srbija do kraja 2012. godine dobiti status kandidata i datum početka pregovora. Danas nam lakonski kažete da će se to možda desiti u februaru, možda u martu, a da neće biti katastrofa i ako se to ne desi. Verovatno neće biti katastrofa ako ti vaši novi ili stari izvođači radova pravljenja jedinstvenog biračkog spiska ne završe svoj posao do sredine marta, odnosno do onog trenutka kada predsednik Republike odluči da zalupi knjigu, kao Milošević nekad, i da raspiše izbore.
Nemojte svoditi čitav posao na tehničke odredbe i na tehnička pravila. Očigledno je šta pokazuje činjenica da ste danas došli sa ovakvim predlogom zakona u Narodnu skupštinu. To je pre svega nesposobnost da na vreme sprovedete one zakone koje smo ovde zajedno usvajali, ako govorimo o zakonima koji su bili uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU i drugo je vaša potreba da u ovom trenutku, da tako kažem, manipulišete strahom kod vaših poslušnih, lojalnih ili manje lojalnih koalicionih partnera sa mogućim trenutkom održavanja parlamentarnih izbora.
Niste vi tu vodili računa o isteku roka, o 24. decembru, nego o situaciji da vam samo još u nekoliko narednih nedelja trebaju glasovi svih 127 ili 128 poslanika koji u ovom trenutku na dosta čudan način čine vladajuću većinu u ovoj zemlji.
Znam da ste u nekim sličnim sitaucijama, recimo, kod usvajanja tih telefonskih uredbi, o katastru, o matičnim knjigama, o realizaciji sporazuma iz Brisela odbijali da budete uključeni u neki posao za koji smatrate da nije nezakonit ili niste hteli da to radite bez ozbiljne državne političke odluke koja će iza toga stati. Ne znam zbog čega onda radite ovo? Ušli ste u ovu salu u trenutku kada parlamentarna većina nije imala čak ni toliko poštovanja da sasluša na miru i sedeći ovde tekst ostavke potpredsednika Vlade, koji je ostavku podneo zbog toga što nije ispunjeno njegovo obećanje, da ćemo postati zemlja kandidat za članstvo u EU.
Nemojte sebe da dovodite u tu situaciju da jednog dana o vama neko govori na ovaj način na koji ste vi govorili o ljudima koji su bili uključeni u ovaj proces ili da se odnose prema vama kao što se u ovom trenutku odnose prema činu gospodina Đelića.
Bez obzira koliko ko od nas ima godina i iskustva, više je nego jasno šta se u Srbiji danas dešava, u šta se pretvara Srbija u poslednjih nekoliko meseca pred održavanje prevremenih ili redovnih parlamentarnih izbora. To je prosto matrica koju smo gledali pre 15 ili 20 godina – problemi sa biračkim spiskovima, menjanje zakona o biračkim spiskovima nekoliko meseca pre izbora, manipulisanje sa medijima, pokušaj uspostavljanje apsolutne kontrole, nad gotovo svim štampanim medijima u ovoj zemlji, o čemu smo juče i danas ovde slušali, čudna situacija sa pripremom i usvajanjem budžeta, onaj višak od obveznica od 870 miliona evra, kojim se hvali predsednik Vlade Cvetković i, konačno, ono što je zapravo najjasnija tačka kontinuiteta sa tim vremenom, a to je sve napadnija antievropska politika koju slušamo ovih dana, naročito posle 9. decembra. Da li je to zapravo platforma sa kojom planirate da nas uvedete u izborni proces?
Nemojte ovo svoditi na probleme u pravljenju biračkog spiska, na probleme u ministarstvu. Verujem da su ljudi u vašem ministarstvu, nema ih mnogo, preuzeli ste sada i neke nove poslove i u drugim institucijama, uradili sve što su mogli da se ovaj zakon sprovede, ali ne mogu da zaboravim taj vaš optimizam i iste argumente koje ste i sada ovde koristili iz novembra ili decembra 2009. godine, kada je usvajan ovaj zakon. Tada, na vrhuncu tog evrooptimizma kojim ste kao koalicija, kao Vlada bili toliko skloni, obećavali ste da će svi ovi poslovi biti završeni do sredine ove godine i da niko u Srbiji nema razloga da brine da ćemo u sledeći izborni proces ući sa potpuno reformisanim izbornim zakonodavstvom i potpuno uređenim izbornim spiskovima.
Danas dolazite sa Predlogom zakonom koji omogućava glasanje odnosno mogućnost da neko glasa van mesta prebivališta, čak i bez donošenja potvrde koja bi potvrdila gde je njegovo boravište. To nema veze sa automatskom obradom podataka, nema veze sa "Telekomom" i Privrednom komorom Srbije, ima veze sa vašim kredibilitetom odnosno činjenicom da ćete očigledno uspeti da bacite senku i na jedini demokratski ili politički proces u ovoj zemlji koji je u makar poslednjih 10,11 godina bio nesporan, a to je odvijanje izbora, utvrđivanje izbornih rezultata, političke volje građana i formiranje Vlade nakon toga.
Razumem da ovo možda i nije najgori zakon koji ćete uključiti parlamentu u narednih nekoliko nedelja. Sada vas više ne zanima šta će reći EU, šta će reći Evropska komisija i Evropski savet, sve možete da opravdate time da zapravo Evropa ne želi Srbiju i da nam postavljaju ne moguće uslove priznanja Kosova koje vi iz patriotskih razloga ne možete da ispunite.
Nemojte da pocenjujete građane ove zemlje. Oni vide i kako izgleda ovaj parlament. Svakog dana slušaju ta nemoguća opravdanja predsednika vaše Vlade, te međusobno suprotstavljene izjave. To što pokušavate da spustite loptu u ovom trenutku i da ovo predstavite kao tehničke izmene zakona, neće pomoći ni rejtingu, što je manje bitno, ali ni ugledu demokratskih političkih institucija u ovoj zemlji i nastanku evropskih integracija Srbije.
Valjda će biti prilike da danas još malo o ovome razgovaramo i o političkim implikacijama. Molim vas samo da mi odgovorite na pitanje koje sam vam postavio – do kog trenutka se smata da su izbori koji su pred nama prevremeni ili vanredni, a od kog trenutka se smatra da smo ušli u redovne izbore?
Vi ovde dajete obavezu jedinicama lokalne samouprave, praktično, da vode paralelno spiskove, odnosno da ih kreiraju do tog dana raspisivanja redovnih izbora paralelno, nakon svih problema koje ste do sada imali ili koji su do sada imali sa sredstvima koje svakako nisu dovoljna za tako nešto. Kako će znati, nakon što se usvoji ovaj zakon, jedinice lokalne samouprave do kog dana treba da vode spisak i na stari način? Treba da gledaju "Dnevnik" svake večeri i da vide da li je predsednik Republike odlučio da raspiše izbore, nakon što ćemo pre toga 10 ili 15 dana morati da čitamo novine i interpretacije onoga što je rečeno na otvorenom ili zatvorenom delu sednice glavnog odbora.
Govorio sam skoro 13 minuta. Vi ste izdržali, gospodine Markoviću, oko 11 minuta da imate punu koncentraciju i to govori da ste očigledno zdravi i koncentrisaniji od nas, kojima ste spočitavali da ni 15 minuta ne možemo da držimo punu koncentraciju. Hvala vam.

Četrnaest minuta je iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Milan Marković. Izvolite.

Gospodine Đuriću, hoću da izbegnem svaki rizik kada dođu izbori da bude problem sa biračkim spiskom.
Sada, ako vi mislite da vašim izlaganjem i svim onim što ću danas čuti u Skupštini treba da se pokajem što sam ovde pokušao da nešto uradim, moram reći da sam se već pokajao.
Jer, ovde izgleda da valja ne raditi, nego energiju koju sam uložio u ovo i živce koje sam izgubio zbog kašnjenja, očigledno je bolje da sam uložio u medijske promocije ili u ćutanje i verujem da bih se mnogo bolje proveo nego sada.
Dakle, ovde samo hoću da obezbedim, jer jednostavno više ne mogu da verujem na reč i ne mogu da verujem da će taj proces biti 100% gotov i ne mogu da verujem da će da radi jer nemam vremena da izvršim testiranje procesa, i ako ne bih odložio ovu primenu, 24. decembra bi lokalne samouprave prestale po starim propisima birački spisak. Samo hoću da kažem da one nastave da vode po starom, za slučaj da ovo ne uspe, da ne bismo imali problem sa izborima, kad god da budu raspisani. Sve ostalo – EU i ostalo, ja nisam došao da pričam o tome. Tehnička je stvar, šta god vi ovde da kažete. Ako uspe i ako bude gotovo, biće divno i stvarno će moći ljudi da glasaju a da ne donose potvrdu gde im je boravište. Samo kažu gde će biti taj dan, sistem ih prebaci i oni glasaju tamo gde su i to je sjajno.
Opet vam ponavljam – on je u ovom momentu tehnički gotov, ali je pitanje njegove primene pitanje od nekoliko meseci. Šta god vi pričali, ja sam taj koji je uradio u Srbiji jedinstveni birački spisak i dotle će Vlada izdržati da ovaj sistem postoji. A ko posle mene dođe za ministra, ima jedinstveni birački spisak kao elektronsku bazu podataka. Jer, on realno sada postoji samo nije testiran.
Kad se završi ovaj mandat, ja ipak mogu da kažem šta sam radio i šta sam uradio. Jedna od stvari koja će mi biti za svoje lično zadovoljstvo jeste da kažem da sam uradio birački spisak. Pitali ste me kad se raspisuju izbori. Ja nisam govorio o problemima nikakve vrste, daleko bilo, ja sam samo rekao da je jako neobično da ne mogu da izgovorim više od dve reči a da mi se ne dobacuje. A vi ćete možda isto biti u prilici jednog dana da sedite kao ministar i osetićete kako to izgleda kad pokušavate nešto da kažete a neko vam stalno dobacuje.
Pitali ste za izbore. Ja čitam Ustav i razumem tako da se redovni izbori raspisuju 90 dana pre isteka mandata narodnih poslanika. Prosto, ja to tako tumačim i mislim da ispravno tumačim. Sve drugo bi, po meni, bili prevremeni izbori.
Što se tiče sledećeg pitanja, znači, konzorcijum su činile ove firme i Privredna komora Srbije se tu pojavila zbog sertifikata, jer su oni sertifikaciono telo, oni, Pošta i MUP. Zato je takav konzorcijum i napravljen. Svi oni učestvuju u tome. "Telekom je dao hosting i ne znam tačno kako su oni međusobno do kraja podelili te poslove. "Komtrejd" je trebalo da da softver u tom tenderu. Dakle, opet vam kažem – ja ne znam čoveka koji bi na dve ponude, jedna od 100 miliona a druga šest miliona izabralo od 100 miliona. Više sam sastanaka imao još tada sa njima i izrazio sam svoju sumnju da odgovarajući broj inženjera ne može u tom roku završiti posao, ako se pomnože sati rada, itd. Ali, opet vam kažem – mislim da niko razuman u Srbiji ne bi u takvoj dilemi odlučio drugačije i mislim da bi bio potpuno uništen, vrlo brzo, od strane medija, javnosti itd, kada bi izabrao na tenderu nekoga ko košta 20 ili 10 puta skuplje od onoga ko je dao jeftiniju ponudu.
Jeste tehnička stvar i nisam spreman da preuzmem odgovornost da ovo počinje da važi od 24. i zbog toga sam došao danas u Skupštinu, da predložim odlaganje primene ovog zakona. Ali, opet kažem, i ako se održe ovi izbori bez jedinstvenog biračkog spiska, kao elektronska baza podataka, to će biti poslednji izbori u Srbiji koji se održavaju bez jedinstvenog biračkog spiska, kao elektronska baza podataka. Šta god vi mislili o tome, ja mislim da je to veliki uspeh. Opet vam kažem, u tehničkom smislu je moglo ovo da se završi sigurno poslednjih 10 ili 20 godina ali to niko nije uradio. Ja sam smatrao da je potrebno da se to uradi. Isto kao što nikome nije prethodnih 40 ili 50 godina palo na pamet da nas ne maltretiraju sa izvodima iz matičnih knjiga koji traju toliko ili toliko, kao što nikome nije palo na pamet poslednjih 40 godina da napravi jedinstvenu evidenciju svih građana, tu matičnu evidenciju. Ja sam sve to pokušao da uradim. Deo toga je uspeo a deo toga je u procesu, jer su to stvari koje ne mogu da se završe za dve godine.
Ali, kad pokušavate da uradite nešto, normalno, nosite i neke rizike i podložni ste kritici kao ja danas. Voleo bih da se danas nisam ovde pojavio. Voleo bih da oni koji su dobili na tenderu, da su završili svoj posao. To bi bilo sjajno. Tada niko ne bi ni rekao – bravo. To se kod nas podrazumeva da se ništa ne kaže, ali bih voleo da je tako i verujem da biste svi voleli da je tako. Svima bi nam dobro došao birački spisak u elektronskoj bazi. Ali, nije tako, niti mogu da dođem ovde da vam pričam neke bajke.
Jednostavno, posao nije završen na vreme. Nema vremena za testiranje. Nisam hrabar da ponesem rizik i da 24. to startuje.
Nemojte da brinete za lokalne samouprave. Nije ovo nikakav dodatan napor za njih. Oni vode birački spisak, te vode. Vode ga zadnjih 20, 30 godina, otkad smo stupili u višestranački sistem. Oni će sad samo imati da jednom u dva dana promene ažuriraju i u elektronskoj bazi. To je pet ili deset minuta posla. Nije neki dodatni napor za službenike u lokalnim samoupravama.
Eto, toliko. Mislim da sam sve uspeo da odgovorim što ste pitali. Ne znam da li ste još nešto pitali. Ako jeste, odgovoriću vam. Ako imate još neko pitanje, još neku informaciju, odgovoriću vam, ali čini mi se da sam vam odgovorio na sve šta ste pitali.
Što se tiče Hrvatske, ne mislim da tu treba neke komparacije da pravimo. Uzeo sam kao primer zemlje koje i pred vratima EU i po logici stvari trebala bi da u ovom nekom informatičkom smislu je daleko ispred nas, pa sam je prosto uzeo kao primer. Nije tačno da nema problema kod njih. Kod njih dve privatne firme vode biračke spiskove, što je ovde nezamislivo da je neko pokušao da da privatnim firmama i nije problem ovih birača koji su, gledam ono što je govorio GONG, to je nešto kao što je naš CESID. Nije problem u tome, oni realno imaju problem nesređenih biračkih spiskova, a ne toga što imaju dijasporu kojoj je dozvoljeno da glasa. Oni realno imaju problem samih biračkih spiskova, koje imamo i mi, u nekoj manjoj meri, očigledno nego što imaju Hrvati.
Kažem prosto, to jeste komplikovana stvar očigledno za sve zemlje koje potiču iz ovog našeg pravnog sistema. U Srbiji je to dodatno komplikovano. Pročitao sam vam šta se sve dešava. Banalna stvar da u MUP imate devet miliona birača ili da imamo preko milion ljudi kojima je jedna adresa u biračkoj karti, a druga adresa u biračkom spisku.
Verujte, da vam najiskrenije kažem, niko nije očekivao da će to biti tako teško. Opet kažem, nemam nameru da opravdavam ove što kasne. Njihovo je bilo kad su se javljali na tender da procene. Ali, realno, problem jeste veliki, i taj adresni registar, ni on nije gotov. To su stvari koje nisu u portfelju mog ministarstva, nije naš posao. Ali, uprkos svemu tome, problem je taj da se taj program sada istestira. Stvarno nastupaju problemi. Malo, malo, pa ispadne neki problem, malo, malo, pa sistem ne može da izdrži ovo ili ono, pa šta da radimo. To je sad stvar testiranja, doterivanja tog sistema. Tako bar tvrde ti informatički inženjeri.
Opet vam kažem, i ako bude po starom, to će biti poslednji koji su po starom. Ovo što smo uradili ostaje bilo kojoj vladi, bilo kom ministru, ali ostaje da se koristi za ubuduće i ubuduće ćemo imati jedinstven birački spisak kao elektronsku bazu podataka koja će dati veću pouzdanost.
Mi u ovom momentu imamo, ako izuzmemo samo prebivališta, gde imamo preko milion, milion i po ovih duplih adresa. U ovom momentu smo detektovali da imamo više stotina hiljada grešaka matičnog broja lica koja nisu živa itd. Prosto je tako. Ali, to je nekako ravnomerno raspoređeno po celoj Srbiji, nije se to nikad odražavalo na izborni rezultat. Ne može da se odrazi na izborni rezultat. Ali, tako to izgleda. Sad to je to, naše je, tako je kako je. Nakon ovog biračkog spiska sve će to biti daleko bolje.
Kada se taj birački spisak, zbog ovog kašnjenja mi nismo krenuli, taj birački spisak je trebao da bude povezan sad sa ovim sistemom matičnih knjiga. To je ta druga faza iz sistema matičnih. Kada neko postane punoletan, istog momenta, automatski, to se javlja u birački spisak. Dakle, automatski, ide istog momenta, kada neko umre ili uradi se izvod, odnosno umrlica, istog momenta kada se to unese u sistem matičnih knjiga, istovremeno se javlja u birački spisak. Sve je to jedan dobar sistem. Opet vam kažem, neko će se podičiti svim tim, za godinu, dve dana, ko bude ministar, ali vam kažem, to je sada urađeno. Ovo je sada samo tehnika, kojom brzinom se to završava.

Narodni poslanik Bojan Đurić je prijavljen. Želite da govorite o povredi Poslovnika?
Replika? (Da.)
Replika, izvolite dva minuta replika.

Iskoristiću bar ovih dva minuta.
Vi ste, ministre, govorili mnogo duže. Sada sam još zabrinutiji nego kada sam prvi put govorio. Pitao sam vas - šta je trenutak određivanja da li su izbori redovni ili vanredni? Vi ste mi rekli kako vi tumačite Ustav. Pa ja mislim da je to krah pravne sigurnosti u ovoj zemlji. Koga da pitamo? Vi ste napisali ovaj zakon. Ovako ste napisali - izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se u toku 2011. godine, odnosno 2012. godine, pre raspisivanja redovnih izbora, raspišu vanredni izbori za narodne poslanike, koristiće se stari birački spisak. Na koji se datum to odnosi? Do kog datuma ćemo primenjivati stari birački spisak? Koristite termine redovni, odnosno vanredni izbori.
Šta su redovni, šta su vanredni izbori? Do kog datuma? Ne vaše tumačenje. Šta je, prosto, pravilo koje funkcioniše u ovoj zemlji? To je ono što je ključno pitanje. To je vrlo važno za primenu ovog zakona.
Nemojte da govorite kako neće imati nikakve probleme lokalne samouprave. Možda su, na primer, ljudi koji vode te opštinske uprave planirali da više neće imati taj posao 24. decembra. Vi ste odlučili da im danas 15. decembra, dok se završi ova sednica, doći će i taj 24. decembar, ostavite još jedan posao. Drugo, to je promena i upis na svaka dva dana. Da je to tako jednostavno raditi, onda bismo imali savršene biračke spiskove, a ne bismo imali sve te probleme o kojima ovde govorite.
Samo još za kraj, šta znači to da niko normalan između ponude od 6 miliona i 100 miliona, ne bi izabralo 6 miliona? Pa valjda morate da se ponašate odgovorno i odgovorno da procenjujete. Vi ste tako postavili dilemu Srbiji, da bira između Evropa i Kosovo i samo Evropa, pa se svima učinilo da je moguće da se izabere ovo prvo. Ali, to je završilo kao i ova ponuda od 6 miliona dinara na kraju, kao nešto što je nemoguće i kao ono što se raspada u praksi.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Reč ima ministar Milan Marković.

Niste iskreni, gospodine Đuriću. Ne biste ni vi izabrali ponudu od 100 miliona, jer znate kako bi se to završilo – medijski i javno, posebno, ako vam je na drugoj strani, recimo, "Telekom" i Privredna komora Srbije. Nemojte, kada znate šta bi bilo. Morao sam da izaberem ono što bi svako izabrao u toj opciji.
Ne razumem šta je problem? Nisam ovlašćeni tumač prava. Uzeo sam moje mišljenje – da su vanredni izbori svi koji bi bili pre tog roka od 90 dana pre isteka mandata. To je moj stav, moje mišljenje i shodno mom mišljenju je formulisan ovaj zakon. Gospodine, nisam ja taj koji može da da autentično tumačenje zakona. To može da da Narodna skupština, a Ustavni sud može da se izjasni o ustavnosti nekog zakona. Ne mogu to ja. Prosto ne znam šta sam tu pogrešio kada sam to rekao?
Neću raspisivati tender, pozvaću vas da tumačite zakon, ako vam je to toliki problem. Mislim, ako je to bila šala, čuli smo je već 16 put. Ako se niko nije nasmejao 16 puta, zašto ponavljate tu šalu.
(Predsedavajuća: Molim vas, bez direktne komunikacije. Starajući se o dnevnom redu, stvarno dozvoljavam, jer vidim da su obe opozicione poslaničke grupe u izvanrednom raspoloženju, ali ipak vas molim na malo samokontrole i vladanja sobom, unesemo u komunikaciju sa ministrom, a bez direktne komunikacije jednih sa drugima, ili sa ministrom.)
To je ono što mislim da je tumačenje i to je ono što vam kažem, i ponovo da spojimo dileme tender od 100 ili od šest, izabrao bih onaj od šest, jer što da se lažemo, ne znam ko to ovde ne bi uradi? Vi znate kako je naše javno mnjenje, vi znate kakvi su odnosi. Da sam izabrao onaj od 100, verujem da bih jedno tri meseca bio na naslovnoj stranih svih novina. Stvarno nisam hteo to da podnesem, niti bilo ko.
Drugo, nisu ni "Telekom", ni Privredna komora Srbije ni "Komtrejd" firme za koje treba da izrazite sumnju. Niko od njih se ne bavi nekim nezavisnim zanatom od ovoga. Svi se bave ovim poslovima i logično je da neko od njih to uradi i da su oni sposobni to da urede. Verujem da će oni ovo završiti i da će na kraju, u test fazi, da se pokaže kao ispravno. Zaista verujem u to.
Kašnjenje je odgovornost njihova. Između ostalog, rekao sam i sa čime su se suočili. Možda, da je neko znao da je ovako loše stanje, možda bi mi rok dali devet meseci. Sada, stvarno ne znam. Prosto, kažem vam, pokušali smo da to uradimo u kratkom roku i nije uspelo. Odgovoran sam u meri u kojoj možda nisam procenio te rokove. Prihvatam takvu odgovornost. Nije to odgovornost zbog koje bih ne znam kako sada trebao ovde da stradam u Skupštini.
Gospodine Đuriću, da je ovo lak posao, stvarno se posle pitam, što ga niko nije uradio u ovih 10 godina? Vi znate da je u ovih 10 godina bilo i ministara i ministara, i donacija i donacija koje su mogle da se iskoriste za ovo. Bilo je svega, pa se ovaj posao nije završio. Da a je neko započeo, možda bi bilo lakše završiti ga. Niko ga čak nije ni započeo.
U moru posla koji smo radili u ove četiri godine, ovaj posao je došao pre dve godine na dnevni red. Mislili smo da će za dve godine biti sigurno gotov, a sada je doveden u znak pitanja, da li će biti za dve godine i 6 meseci, dve godine i tri meseca, dva godine i devet meseci, pravo da vam kažem, nije bitno. Bitno je da se posao završava, pa ako bude moglo da se prvi izbori održe po ovome, biće sjajno. Ako ne bude moglo, opet kažem, onda će se prvi sledeći sigurno po ovom biračkom spisku.

Narodni poslanik Bojan Đurić je ponovo prijavljen.
Molim vas da ne zloupotrebljavate prvo za repliku. Smatram da atmosfera, pogotovo kada se radi o zakonu, treba a bude da poslanici razmenjuju sa ministrom sve ono što smatraju da je potrebno. Zaista vas molim da ne trošimo zajedničko vreme, pitanjima koja su jasno definisana u Ustavu.
Izvolite, dva minuta.

Da li to znači ovo što ste sada izgovorili, da postoji mogućnost da čak i ako izbori budu redovni, da kažemo, 6. maja 2011. godine, izvinjavam se, 2012. godine, da se opet neće, hvala vam potpredsednice što poštujete to pravilo da nema direktne komunikacije,  o Đurđevdanu, možda je tako najlakše da govorimo.
Dakle, da li postoji opasnost da i tada bude primenjen stari zakon, odnosno stari birački spiskovi? Jer to onda podrazumeva da ćemo u međuvremenu još jednom da menjamo zakon? Ne znam koliko je to moguće u situaciji raspuštanja Narodne skupštine. Ne znam da li je moguće i autentično tumačenje o kojem govorite. To su vrlo, na prvi pogled, tehničke stvari, ali mogu toliko da opterete izborni proces, da i budući rezultati izbora budu opterećeni tim sumnjama. Samo zbog toga pitam, nisam hteo da zloupotrebljavam vreme.
Izvinjavam se u grešci u datumu. Znate, to mi je navika, pošto ovde toliko često imamo, a evo i na ovoj sednici sada imamo zakon koji kaže – broj 2011. menja se brojem 2012. pa i ja ponekad pogrešim.