PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 16.12.2011.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Poštovani poslanici, počinjemo popodnevni rad.

Obaveštavam vas da je, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, predsednica Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz 5, 6, 7, 8. i 9. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača, mr Verice Kalanović, potpredsednika Vlade i Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pozvala da sednici prisustvuju i Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dejan Hadžić, viši savetnik u Ministarstvu finansija, Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre i gospodin Miladin Maglov, registrator u Agenciji za privredne registre.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 5, 6, 7, 8. i 9, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova i da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Zoran Kasalović, poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Milorad Buha, poslaničku grupu SRS i narodni poslanik Mladen Grujić, poslaničku grupu NS.

Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE, PREDLOGU ZAKONA O POSTUPKU REGISTRACIJE U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE, PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA, PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA I PREDLOGU ZAKONA O IZMENI ZAKONA O OSIGURANJU.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?

Odbor za finansije – narodni poslanik Branka Ljiljak, zamenik predsednika Odbora? (Ne)

Zakonodavni odbor – narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora? (Ne)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Čim dođe predlagač, ja ću je pitati, a sada je sednica Vlade u toku i ministarka će izaći, odnosno potpredsednica, doći će i ovde će nam se pridružiti.

Predstavnik predlagača će dobiti reč čim dođe.

Za reč se javio ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, gospodin Milorad Buha. Izvolite.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Gospodine predsedavajući, mislim da bi bilo primereno da ovlašćeni potpredsednik Vlade za ove tačke dnevnog reda izloži osnovni koncept, pošto se radi o nekoliko sistemskih zakona, vrlo bitnih, koji u praksi menjaju određene oblasti i definišu ih na potpuno drugi način. Bilo bi primereno da prvo dobijemo uvodno obrazloženje, da bismo mogli na temelju tog uvodnog obrazloženja dati adekvatan sud i predložiti određene stvari sa aspekta svake političke stranke koja će učestvovati u ovoj raspravi. Nećemo ništa izgubiti ako sačekamo 15 ili 20 minuta, a dobićemo mnogo, jer ćemo dobiti uvodno obrazloženje predstavnika Vlade.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
U toku je sednica dve Vlade – Republike Srbije i Republike Srpske, koja treba da bude završena svakog momenta.

Dobili ste blagovremeno predloge zakona. Uz predloge zakona, svakako ste dobili i prilično jasna obrazloženja zašto se predlažu zakoni i zašto se predlažu izmene i dopune. Prema tome, nije smetnja da mi radimo, time što ovlašćeni predstavnici i predsednici poslaničkih grupa imaju pravo da i na kraju iskoriste sve svoje vreme. Dakle, ja ne vidim zašto bi to bio problem?

Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe NS, SRS i SNS a pravi se spisak.

Određujem pauzu od 15.00 minuta. Hvala.

(Posle pauze.)

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Pozdravljamo potpredsednicu Vlade, gospođu Vericu Kalanović.

Nastavljamo sa radom nakon sugestija narodnih poslanika tamo gde smo stali, a to je na pitanju predstavnici predlagača, gospođi Verici Kalanović, da li želi reč.

Gospođo Kalanović, imate reč.

Verica Kalanović

Dame i gospodo, pred nama su tri zakona koja predlažemo da spojimo u jedinstveno i predstavljanje i diskusiju.

S obzirom na to da su međusobno vezani, da jedan utiče na realizaciju i implementaciju drugog i zbog toga dozvolite mi da ja objedinjeno govorim o sva tri zakonska predloga. Radi se o: Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Zakonu o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre.

Kao što se sećate i kao što veliki broj korisnika Zakona o privrednim društvima se seća, u maju mesecu smo imali raspravu i usvajanje Zakona o privrednim društvima. Gotovo nepodeljeno mišljenje i ovde u Skupštini i među korisnicima, privrednim društvima, u stručnoj javnosti, ovaj zakon je ocenjen kao jedan od sistemskih zakona, od zakona koji će veoma značajno da unapredi oblast za koju se donosi.

Veoma sam zadovoljna što je ovaj zakon bio u žiži javnosti među privrednim subjektima sa kojima sam se sretala i posle njegovog donošenja.

Meni lično, ali važnije od toga što su meni kao pojedincu, ali i predstavnicima Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, nadležnim institucijama, dostavljeni su predlozi koji su se odnosili na njegovu primenu. U jednom trenutku se pojavilo na desetine predloga koji su vezani za unapređenje implementacije ovog zakona.

Upravo zbog toga ću danas predložiti izmene i dopune 25 članova Zakona o privrednim društvima koje se odnose upravo na to, na njegovu što kvalitetniju, bolju implementaciju. Videćete o čemu se radi.

Ono što, čini mi se, jeste najvažnije u ovom trenutku jeste da zakon nema odloženu primenu. Sećate se kada smo donosili zakon, doneta je odluka da početak primene bude 1. februar 2012. godine. To je istovremeno značilo da od početka primene zakona se u skladu sa zakonskim odredbama uđe u postupak preregistracije sa novim podacima koji su bili predviđeni zakonom u roku od naredna tri meseca, znači do kraja aprila 2012. godine.

Naravno da za sva nova privredna društva važi zakon o novom postupku registracije ili, tačnije rečeno, postupku registracije po novim pravilima.

Ono što su privrednici u međuvremenu izrazili kao svoju bojazan jeste da je ovaj vremenski period takav da bi u samim njihovim aktivnostima moglo da dođe do smanjenja efikasnosti rada privrednih društava, a izazvalo bi i određene troškove.

Smatramo da se ove aktivnosti, vezane za preregistraciju kod privrednih društava koje već postoje, mogu raditi uporedo sa redovnim aktivnostima i zato je predlog ovog zakona da se registracija produži odnosno da se postupci vezani za registraciju produže do kraja drugog kvartala 2012. godine da se prijave podnesu do 15. jula 2012. godine. Šta će to značiti? Za one koji su spremni da već od 1. februara 2012. godine uđu u preregistraciju, moći će to da urade. Za one koji smatraju da će im to predstavljati dodatni trošak, preporuka da to usklade sa svojim redovnim

aktivnostima koje su obavezne u prvoj polovini godine i uz smanjenje troškova i uz obezbeđenje efikasnosti to urade u prva dva kvartala. Jasno, oni koji registruju novo privredno društvo od 1. februara 2012. godine će to raditi u skladu sa novim zakonom o privrednim društvima.

Druga stvar i drugi deo u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima odnosi se na deo gde se predlaže da se brišu oni članovi koji administrativno likvidiraju preduzeća. Tačnije rečeno, sva ona privredna društva koja iskazuju gubitke veće od vrednosti kapitala predviđeno je da se administrativno ili automatizmu brišu u ovom zakonu.

Zašto smo se u ovom trenutku odlučili za ovakve izmene i dopune. Pre svega zbog toga što u ovom vremenu koje predstavlja vreme otežanih aktivnosti privrednih društava, bez želje da živimo u kabinetima i nesagledavamo i realni svet i realnu ekonomiju, damo šansu i podsticaj svim onim preduzećima koja u ovom trenutku, u trenucima težeg poslovanja ipak prežive i nastave da se bave svojim delatnostima.

U ovom trenutku je preko 24.000 onih koji su u 2010. godini iskazali gubitke koji su veći od kapitala koji imaju. Mi se duboko nadamo da će jedan veliki broj onih koji bi danas bili po automatizmu likvidirani ipak ostati i dalje da žive na zadovoljstvu onih koji su vlasnici i onih koji u ovom trenutku rade.

Znači, druga grupa izmena odnosi se na brisanje članova koji definišu automatsko brisanje ili prinudnu likvidaciju privrednih društava koji iskazuju negativne bilanse preko visine kapitala.

Treći deo promena odnosi se na poslovna udruženja i davanje poslovnim udruženjima statusa upravo onog koji danas imaju, znači, udruženja, a ne privrednih društava.

Drugi zakon odnosi se na postupak registracije u Agenciji za privredne registre. Želela bih da vas podsetim da osnivanjem Agencije za privredne registre je uveden postupak registracije privrednih društava kroz Zakon o privrednim društvima. U tom trenutku napravljena je prva baza privrednih društava u skladu sa dobrom praksom razvijenih zemalja i Zakon o postupku registracije se odnosio na postojeća privredna društva, a vrlo brzo je postupak registracije i osnivanje registara se proširio tako da je Agencija za privredne registre imala tri registra.

Međutim, već danas Agencija za privredne registre je proširila broj svojih registara na 15. Mi danas imamo i registraciju javnih glasila i nevladinih organizacija i zadužbina itd. Mi u ovom trenutku vodimo kroz Agenciju za privredne registre registre u 15 različitih oblasti.

Postupak registracije koji je definisan ovim zakonom podrazumeva standardizaciju registracije, kako s jedne strane privrednih društava, koji će zadržati onakav postupak kakav su imale i do sada, uz naravno i poštovanje Zakona o privrednim društvima, ali i svih onih koje u ovom trenutku obuhvataju registri, znači, i nevladinih organizacija javnih glasila i svih obveznika vezanih za privredne registre. Znači, svi oni koji u narednom periodu prolaze kroz postupak registracije će imati istu registraciju kroz prikupljanje podataka. Ti podaci će biti objavljeni. Ti podaci će biti objavljeni, ti podaci se ažuriraju i dostupni su javnosti.

Druga stvar koja je vezana za postupak registracije odnosi se na podizanje efikasnosti, kroz uvođenje principa ćutanja administracije od pet dana. Da podsetim, u ovom trenutku Agencija za privredne registre ćutanje primenjuje samo na privredne subjekte, ali i na činjenicu da se u ovom trenutku broj korisnika u Agenciji za privredne registre sa 350.000 u 2009. godini povećao na 900.000 u 2011. godini.

Šta ovo konkretno znači? To znači da ako nema odgovora administracije iz Agencije za privredne registre za pet dana, podnosiocu zahteva je pravno odobren zahtev. Lično smatram da je ovo pionirski korak u odnosu prema administraciji i birokratiji i da u mnogim oblastima u narednom periodu se ćutanje administracije treba ustanoviti kao pravilo za vođenje administrativnih procedura.

Danas veoma često u kontaktu i sa privrednicima, ali i sa drugim subjektima koji su vezani za Agenciju za privredne subjekte, nailazim na odobravanje najpre onoga što Agencija radi kroz uvođenje principa ćutanja administracije, ali i predlog da se daleko veći broj i procedura i institucija uvede upravo u ovaj princip, kako bi se podigla efikasnost.

Treća stvar je da se isključuje retroaktivno dejstvo upisa, odnosno registracije u svim registrima Agencije. Proceduru registracije inače prati istovremeno objavljivanje podataka na sajtu Agencije i automatsko dejstvo prema trećim licima. Jasan odgovor na pitanje sprečavanja borbe protiv korupcije sadržan je u internim procedurama Agencije. Naime, tačno se zna broj procedura, potrebno vreme, troškovi. Proces je automatizovan da često isključuje ljudski faktor i u odlučivanju po procedurama i u dostavljanju informacija.

Četvrta stvar je da se dodatno pojednostavljuju i smanjuju troškovi postupka registracije automatizacijom postupka. Da podsetim, 2011. godine privreda je donela Agenciji ukupno 152.000 finansijskih izveštaja, od čega je 126.000 ili oko 80% podneto preko interneta primenom besplatne elektronske aplikacije na sajtu Agencije. Samo ova ušteda po privredu Srbije u ovoj proceduri iznosila je preko 50 miliona dinara.

Da podsetim da je i ovaj podatak doprineo da se u jednom trenutku oni podaci koje mere referentne kuće, vezane za poslovno okruženje, podignu za određeni broj poena, odnosno da se Srbija pokaže kao zemlja sa boljim poslovnim ambijentom, što je izuzetno važno u ukupnim aktivnostima privlačenja investitora.

Ovaj zakon koji određuje postupak registracije u Agenciji standardizuje jedinstvena pravila za sve one koji ulaze u postupak registracije. Međutim, nije svejedno na kojoj su visini ti standardi i nije svejedno da li mi u ovom trenutku na daleko nižem nivou standardizujemo pravila za sve one koji ulaze u postupak registracije.

Naprotiv, Agencija za privredne registre i zakoni koje danas predlažem Narodnoj skupštini podižu standarde u skladu sa standardima najrazvijenijih zemalja. U tom smislu, standardi koji se odnose na zadovoljstva korisnika ove ustanove su u skladu sa najzahtevnijim standardima evropskih zemalja, sa ISO standardima.

Ja lično i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj u narednom periodu ćemo insistirati u podizanju standarda u pravcu zadovoljenja korisnika usluga, koje će upravo morati da budu u pravcu standarda koje danas imaju i daleko uređeniji privredni sistemi i daleko razvijenije zemlje nego što je Srbija. Samo podizanjem standarda onih od kojih u najvećoj meri zavisi i standard naših građana možemo da budemo sigurni da ćemo se zalagati za privredu na pravi način, da će privredni subjekti imati ne samo zadovoljstvo, nego i uspešniji rad i današnji zakoni su upravo predloženi u tom pravcu.

Iskreno se nadam da ćete kao i u slučaju Zakona o privrednim društvima shvatiti šta danas znači i postupak registracije i nov predlog postupka registracije i izmene i dopune Zakona o jednoj od najboljih institucija koja se trenutno bavi privrednim subjektima i očekujem da ćete u danu za glasanje podržati usvajanje ovih zakona.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Zahvaljujem, predsedavajući. Obično se retko izjasnim da u raspravi o nekom zakonu kao poslanička grupa kažemo da smo za ili protiv, ali ovde nisam imala dilemu, napisala sam da smo protiv ovog zakona.

Vi ste govorili o tri od pet koja su objedinjena. Niste pominjali Zakon o osiguranju i o preuzimanju akcionarskih društava. Neću ni ja stići, ali od ova tri, o kojima ste govorili, verujem da ću u ovih 20 minuta uspeti samo da otvorim neke probleme o prvom zakonu, a to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre.

Taj postupak agencijacije, koji je prihvaćen od 2005. godine i koji je bez izričitog ustavnog osnova počeo da bude jedna pomodna praksa u Republici Srbiji, a onda i 2006. godine Ustavom dobio neku osnovu, jeste jedna od najnegativnijih pojava sa kojom se susrećemo zadnjih sedam-osam godina.

Izmeštanje poslova državne uprave u tela koja nazivamo agencijama i koja su definisana na najširi mogući način, po definiciji koju ću citirati, dovela su do toga da poslovi koje je vršila državna uprava se izmeste kao poslovi u neku agenciju, gde se odgovornost sa ministarstva prenosi na agenciju. U ministarstvu ili državnoj upravi ostaju ljudi koji su te poslove radili, ovamo se zapošljavaju novi, a Zakon o javnim agencijama je stvorio takav prostor da direktor agencije, koji bi po pravilu trebao da se postavlja javnim konkursom, a onda ga imenuju, ta se praksa baš i ne poštuje, imao je definisana prava koja vi ovim zakonom čak hoćete da proširite. Odnosno, direktor hoće pravo Upravnog odbora da uzme za sebe i do sada je imao samo pravo npr. da radi sistematizaciju i nešto slično, a sada, i propise da donosi.

Trudila sam se da dam jedan u narodu prihvatljiv termin koji će da opiše šta znači Zakon o javnim agencijama za Srbiju u našem pravnom sistemu. Nazvala sam ga tornjem u Pizi koji tone. Da to nazovete grbavim zakonom, što bi bilo uobičajeno u nekom našem srpskom jeziku, grbavo je od prirode. Ako kažete – krivo drvo, i to je od prirode. Ovo su ljudi namerno stvorili građevinu koja je nakrivljena i koja tone. Sada se svi ostali, u pravnom sistemu, zakoni i poslovi usklađuju sa tim nakrivljenim tornjem koji tone, kako nam tone i zakonitost i postupanja u nadležnostima koje su po prirodi i definiciji državni poslovi.

Ono što meni posebno smeta jeste to što jednom loše napisan zakon o javnim agencijama, februara 2005. godine, ova vlada, prethodna vlada i vlast uopšte, sa takvom samozaljubljenošću u sopstveno, neću reći neznanje, ali u sopstvenu sebičnost i nepoštenje prema budžetu i građanima Srbije, tako dosledno primenjuje, da je to prosto neverovatno.

Koliko je napisano stručnih članaka o položaju regulatornih tela i agencija u pravnom sistemu Srbije, ali vama ni jednu od tih naučnih i stručnih dela nije bilo dovoljno ni da se zapitate, šta nije u redu sa tim zakonom koji, na primer ima, ovakvu definiciju.

Molim vas, kome nije zanimljivo, neka izađe i neka prošeta. Ova sala služi da se diskutuje.

Kaže – pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada. To kaže Zakon o javnim agencijama.

(Predsedavajući: Izvinite, gospođo Tabaković. Gospodine Markoviću, nemate obavezu da sedite ovde, ali ako već sedite u sali, molim vas da ne ometate govornika. Hvala.)

Hvala vama. Ovde se trudim, misleći da se to čuje u prenosu, da pričam glasnije i onda ne ostavljamo dobar utisak kao skupština. Inače, mene to ne može da dekoncentriše.

Znači, definicija u Zakonu o javnim agencijama je sledeća – pravo osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada. Onda ide jedan zarez i najčudnija rečenica koju sam ikada u zakonu pronašla, u nastavku, glasi ovako – ako posebnim zakonom što drugo određeno. Prvo mi je zanimljivo ovo "nije što drugo", ne liči mi baš na neku formulaciju našu, takvu prečansku i srpsku, ali nema veze. Član 8. Zakona o javnim agencijama u ovom delu – ako nije posebnim zakonom što drugo određeno, pruža onakvu širinu kao što zakon obično kaže, sve što nije izričito zabranjeno, dozvoljeno je.

Kako se sada to koristi kod javnih agencija i posebno kod vas, to je nečuveno. Ako mislite da preterujem i da dramatizujem, samo kada vas pitam pred javnošću Srbije, odakle vam pravo da Agencija za privredne registre, pod bazom podataka koju dostavljaju fizička i pravna lica, smatra sebe proizvođačem podataka koji ima pravo vlasništva nad tom bazom?

Gospodine, klimate glavom. Javni registar je poput registra matičnih knjiga. O čemu i na čemu danas država Srbija dokazuje svoj suverenitet u sporu sa samoproglašenom nezavisnom državom Kosovo? Upravo nad javnim registrom koji se zove matične knjige.

Način na koji ste vi doživeli mogućnost da Zakon o javnim agencijama vam dozvoli sve, te čak tražite i da vam se obrazloženi zahtev dostavi, da bi dali neki podatak koji vi, navodno, proizvodite a mi vam ga dostavljamo, građani, pravna lica, previše je.

Da li po Zakonu o dostupnosti informacija, onaj koji traži informaciju, treba da obrazloži svoj zahtev? Ne. Dobijamo mnoge informacije. Vi čak i od drugih državnih organa, mimo zakona i pravnog sistema, kažete – mogu da dobijaju podatke od vas. Može da se koristi, ali to ne znači vašu obavezu da im dostavljate.

Zaista znam i pratim, smetalo mi je kada je još 2008. godine, kada smo prvi put raspravljali o Zakonu o klasifikaciji delatnosti,31. oktobra 2008. godine, je stigao zakon, gde je bila očigledna namera da se od Zavoda za statistiku napravi beznačajan organ koji će se kasnije ugasiti i gde vi kao Agencija za privredni registar, preuzimate čak i klasifikaciju, da je namera da se u jednom trenutku dođe do ovakvog rešenja. Ali, ovaj stepen drskosti nekoga ko je osnovan parama Republike Srbije, po zakonu, Vlada Republike Srbije kao osnivač vam daje prostor, zgradu, sredstva iz budžeta, zgradu ako ima sa pravom na korišćenje. Sada vi kažete da ćete sami određivati naknadu za podatke koji se od vas budu tražili. Neki su javni, a neki će se tražiti.

Tada ste, kada smo statistiku onako posredno davili, onako nežno gušili 2008. godine, podneli poprilično amandmana, gde smo molili da makar imate minimum korektnog odnosa prema građanima Srbije, gde kada pogrešite, kada razvrstate neko privredno društvo, da po zakonu imate obavezu da primite žalbu i da to ispravite. Ma kakvi, vi ste odbili sve amandmane.

Vi ste uzeli da bude pretežna delatnost ona koju ćete da upišete. Kada smo vam govorili – kako ćete ih odrediti? Ta pretežna delatnost donosi najveće prihode, u smislu pretežnosti. Ma kakvi, to se ništa ne prihvata.

Znači, tu širinu, tu diskrecionu sveobuhvatnost koju vi sada sebi kao direktor, trenutno, na tom mestu želite da pristvojite, ja to smatram neprimerenim jer država je država. Neki ljudi u ime države vrše nadležnosti, ali granice države se znaju i ne mogu ih regulatorna tela koja postoje svuda u svetu i treba da ih bude nekoliko, telekomunikacija, radiodifuzne agencije, energetiku itd, da se i u oblasti javnih registara ponašaju tako kao da su potpuno nezavisni, da mogu sad da određuju naknada kakve hoće i da, mimo onoga što zakon predviđa, da se agencija osniva za razvojne, stručne i slične poslove, vi sebi uzmete pravo i da iz toga izvučete osnov i da se osnujete, odnosno proširite delatnost kao agencija koja u stvari vodi sve registre koji postoje, gušeći statistiku, bez klasifikacije koju mi malo stariji pamtimo, pa znamo da se ni jedno preduzeće nije moglo registrovati dok nema šifru delatnosti, pa ste mogli da znate ko trguje, ko proizvodi, ko mešetari ili ko je tašna, mašna preduzeća koje je spremno da uđe u pravni promet, da napravi prevaru i da se izgubi. Umesto da se bavite vašim osnovnim poslom gde kao Agencija za privredne registre treba da vodite računa da se ne osnivaju privredna društva koja sa prevarnom namerom ili ne ili zapadnu teškoće pa ostave, izdaju menice, uđu u kredite, zaduže se, a vašim propisima ste im omogućili, pod izgovorom brzog osnivanja i pravo na bankrot, da prebace na novo preduzeće kome menjaju samo jedno slovo, imovinu, da na onom drugom ostavljaju dugove i vuk pojeo magarca. Kako da se naplate?

Čula sam da postoje dva čoveka koja su tako promenila imena, da bi svoje obaveze prema komunalnim preduzećima, bankama, rodbini ili ostalima izbegli, jer su sad oni nova pravna lica, za dva neka čudna izuzetka. Vi ostavljate da to bude pravilo u pravnom prometu Srbije gde reči "sigurnost i predvidljivost" svima nama su neophodne, odzvanjaju kao zahtev iz Evrope, a vi, umesto da se bavite proverom, verodostojnošću podataka koje dobijate, ne u smislu sudskog organa, nego da vam se dokumentuje ispravom koju će onaj ko potpiše da garantuje kada prevari, slaže ili dostavi lažni prospekt privatizacije, sećate se i vi toga, da odgovara i da bude kažnjen, a ne da se nekažnjavanje zločina nastavlja u formi registracije privrednih društava. Ne, vama je interesantno da se bavite poslovima vođenja svih registara mimo Ustava, mimo zakona, čak i ovako lošeg i najlošijeg kojeg imamo, kao Zakona o javnim agencijama. Što je mnogo, mnogo je.

Velika Britanija je npr. imala 90-tih godina to takvo bujanje agencija i sada se bave ukidanjem tih agencija. Pre dve godine Velika Britanija je ušla u sistem smanjivanja i ukidanja broja agencija. Zar mi moramo da prođemo kroz taj put osnivanja agencija za sve i svašta, gde državu razvlašćujemo, a od države tražimo samo novac, gde građanima ne pružamo ni kvalitet usluge, ni minimum garantovanih ljudskih prava, a da s druge strane, tek kada se tako istrošimo i tako pred svojim građanima, bukvalno mogu da kažem, obrukamo i uverimo ih da ne treba da imaju poverenja u državu i organe koje ona osniva kao agencije, tada ćemo se setiti da ponovo krenemo nazad sa ukidanjem suvišni agencija ili svođenjem postojećih agencija u okvire neophodnih poslova. Pametni ljudi se uče na tuđim greškama. Zašto bi se mi učili na sopstvenim greškama, pogotovo ako znamo da su danas sa najvećim primanjima upravo agencije koje za jedan papir za koji nije uloženo apsolutno nikakvo znanje, nego podatke dostavljaju građani, oni ih samo obuhvataju svojim registrima i kada izdaju jednu jedinu potvrdu, traže norme, sume novca da se to naplati. Do koje mere takva postupanja brukaju državu? Nećete mi verovati, zato sam odštampala papir, a ja nisam verovala kada sam malo čas dobila dokument.

Poreska uprava nije agencija. Koliko govori ulaganje u softvere i koliko govori o ozbiljnosti države, ja ću vam reći primer. Novi Sad je postao vrlo zanimljiv grad po tome što se građanima za poreze npr. dostavljaju obaveštenja, a ne rešenja, pa ne mogu da se žale za obaveze pre 10 godina neosnovane itd, a najnovije je obaveštenje jednoj našoj uvaženoj sugrađanki da treba da plati porez na stan čiji ona vlasnik nije. Inteligentna novinarka se doseti, pa poreskoj upravi pošalje molbu, odnosno ponudu da im pokloni stan koji su joj dodelili. Kaže – zahvaljuje se na poklonu, ali pošto ne zna da li je uslovan, na kojoj adresi, nisu zakazali primopredaju ključeva, ne zna ko će da sazove pres konferenciju itd, evo, ona bi da vrati, ali da gospoda kojima ona poklanja taj stan, koji nema, da oni uzmu sebi za obavezu da plate porez na prenos apsolutnih prava, ali se pita nešto što nije šala – da li ona, da ne bi platila porez na stan koji nema, da bi napisala žalbu, treba zaista da plati 320 dinara? Koliko je ljudi dobilo ovakve papire u Novom Sadu ili negde drugo? Da plati 320 dinara takse na žalbu, da joj skinete sa glave obavezu koju ona u stvari nema. Ako se žali, moraće da plati trošak. Ako se ne žali, može neko da dođe na vrata i da kaže – zašto se niste žalili, vi ste dužni, teče vam kamata na obavezu koju nemate.

Ta inventivnost koju ima ovaj organ, inventivnost koju vi pokazujete, ovo nije karikirano, ovu su dokumenti, može da zumira kamera, ovo je jedno rešenje poreske uprave stiglo u Novi Sad. Šta vi kažete? To se vama ne dešava. Desiće vam se, gospodine direktore, jer kad kažete da vodite sve registre, zalutah pre neki dan na vašu prezentaciju, umesto da odem na "skockajte budžet", jer je to bio panel državni istog dana kad i vaš, odnosno deo tog panela i vi rekoste – mi ćemo voditi sve registre o subvencijama. Setili ste se kada je potrošeno blizu šest milijardi evra uredbama, a ne zakonom, i rekoste – mi ćemo imati zbirne podatke. Šta nama znači informacija da građani u proseku jedu sarmu ako neko stalno jede kupus, a neko stalno jede meso, a mi ne znamo šta u tom džaku, kao zbirnom podatku ima, ali tražite od finansijera građana da vam se plati da vodite te registre, da organizujete panele i da to promovišete kao neki nov i izuzetno značajan posao.

Zaista ne znam na čiju blagonaklonost računate, na čije neznanje računate ili računate na 126 ruku onih koji nisu u prilici da ovo pročitaju i da čuju, jer želim da mi kažete koja je korist od ovog osnivanja i preuzimanja poslova koje je neko već vodio, gde nismo imali problem da nismo imali podatke. Imamo samo problem da i danas ne znamo koliko ima agencija. Znali smo koliko ima udruženja i političkih stranaka i privrednih društava itd, ali ne znamo ko nas vara, da li stvarno ima preduzeće ili je vama elektronski prijavio da ima imovinu ili tako lako može da ode u stečaj i da zato ne odgovara, ne znamo da li ima 136 agencija, koliko ih je prebrojao gospodin Šabić, ali nemamo ni odgovore na nekoliko najznačajnijih pitanja. Ako su osnovana parama države ta preduzeća, da li su oni direktni ili indirektni budžetski korisnici? To znači za građane koji ne moraju da znaju šta je konsolidovani račun trezora i indirektni i direktni budžetski korisnici, da li kupuju po Zakonu o javnim nabavkama, gde se vode njihovi tekući računi, da li kod nekih poslovnih banaka, da li kod Narodne banke, da li oročavaju viškove para, da li uplaćuju viškove prihoda budžetu ili ne, to su prava pitanja za taj broj agencija za koje ne znamo koliko ih ima. Vi želite da vodite kao agencija registre o svima ostalima.

Ono što je zanimljivo …

(Predsedavajući: Zahvaljujem. Vreme za ovlašćenog predstavnika je isteklo.)

Zahvaljujem, javiću se u nastavku.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reklamira povredu Poslovnika gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Gospodin Novaković je povredio član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine kada je malo pre u obraćanju kolegi Momiru Markoviću rekao da narodni poslanik ne mora da sedi u skupštinskoj sali i, otprilike, ako mu se ne sluša da može da izađe. Nigde u Poslovniku ne piše da predsedavajući može na taj način da skreće pažnju narodnom poslaniku na eventualno neprimereno ponašanje.

Želim da skrenem pažnju da sednica Narodne skupštine nije komemorativni skup. Ovde se ne može očekivati i ne treba se očekivati kamerna situacija. Gospodine Novakoviću, i vi vrlo često razgovarate sa nekim ko sedi pored vas i mi vam to nikad nismo zamerili. Bilo bi primerenije da ste gospođi Jorgovanki Tabaković rekli da, ako nema koncentraciju, ne mora ni da govori. Znate, ona i onako ovde sedi na osnovu činjenice da je ukrala mandat SRS.

To što su Dinkić i Nikolić napravili neku kombinaciju o nekoj budućoj ljubavi, to izvolite na vašim konvencijama koje, uzgred budi rečeno, održavate suprotno Zakonu o borbi protiv korupcije. Nadamo se da ćete zato u materijalnom smislu i odgovarati, a svakako će i građani Republike Srbije, kada budu izašli na birališta, znati da cene i ponašanje političkih stranaka, ne samo u izbornoj kampanji, nego i pre i posle toga. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Naravno, nema povrede odredbe člana 107. Moja zakonska i poslovnička je obaveza da vodim računa o redu na sednici Narodne skupštine. Onog momenta kada procenim da neko suviše glasno izražava, odnosno razgovara i time čak mene ometa u pažljivom praćenju onoga šta poslanik koji govori izlaže, moja je dužnost da ga opomenem. Način na koji sam to uradio može da bude predmet sugestije, a ne povrede Poslovnika. Prema tome, ako niste zadovoljni, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o tome.

(Vjerica Radeta, s mesta: Neka se izjasni.)

To će i učiniti.

Vas upozoravam da ste veći deo svog ukazivanja na navodnu moju povredu Poslovnika iskoristili pričajući o odnosima političkih stranaka koje, ja mislim, kao pravna lica ili organizacije ne mogu biti predmet uopšte bilo kakve povrede Poslovnika. Hvala na razumevanju.

Gospođa Verica Kalanović, potpredsednica Vlade ima reč.