Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad popodnevne sednice.

Stigao je ministar, očekujemo ga da uđe.

Dobar dan, ministre. Izvolite.

Da pozovemo i pomoćnika ministra i načelnicu. Izvolite.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Skupštine, gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda - PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JEDINSTVENOM BIRAČKOM SPISKU, pored predstavnika predlagača Milana Markovića, ministra za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, pozvala da na sednici prisustvuju i Zoran Petrović, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Gordanu Stanić, načelnicu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nemanja Šarović, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Milan Avramović, Dušan Marić, Zoran Krasić, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Zlata Đerić, Radoslav Mojsilović, Srđan Spasojević, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz i Milisav Petronijević.

Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i mišljenje Vlade o amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pre nego što nastavimo rad, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim najbolje učenike srednjih škola iz Odžaka, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.

Na galeriji su: Zorana Ilić, Jovana Drašković, Tijana Lazarević, Andrea Milenković, Sofija Lazarević, Stefan Zlatković, Srđan Miletić, Miloš Stanković, kao i Miloš Pejčić, predsednik SO Odžaci.

Dobrodošli u vašu kuću, u Dom Narodne skupštine.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nemanja Šarović, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Milan Avramović, Dušan Marić i Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Naravno, za reč se javlja i dobija gospodin Nemanja Šarović, ovlašćeni predstavnik Srpske radikalne stranke i podnosilac amandmana.

Izvolite, gospodine Šaroviću.

Vrlo ste ljubazni, gospodine Novakoviću. Nadamo se da vas neće zameniti koleginica u nastavku rasprave. To bi za demokratiju Srbije bilo pogubno, kao i obično, ali da se vratim amandmanu.

Srpska radikalna stranka je podnela na skoro sve članove ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku amandmane. Imajući u vidu da su svi amandmani krajnje smisleni i dobro obrazloženi, zaista moram reći da sam očekivao da će barem nekoliko amandmana biti i prihvaćeno.

Nažalost, gospodin Marković, odnosno Mirko Cvetković, koji je u ime Vlade Republike Srbije potpisao obrazloženje zašto Vlada ne prihvata ove amandmane, nije našao za shodno da prihvati ni jedan naš amandman, i ujedno je to prvo moje pitanje gospodinu Markoviću koji, pretpostavljam, kucka SMS poruke trenutno.

Gospodine Markoviću, ako možete malo da obratite pažnju. Dakle, prvo moje pitanje je da li vi stojite iza ovog mišljenja koje smo dobili, mišljenja Vlade Republike Srbije na amandmane koji su podneti na predlog ovog zakona? Da li ste vi pisali obrazloženje ili je ovo obrazloženje pisao neko drugi? Da li je to bio Mirko Cvetković, pa možda nije stigao da pročitao uopšte o čemu se radi? Ali, ova vaša obrazloženja koja ste dali za ne prihvatanje su potpuno apsurdna.

U članu 1. praktično vi ste tražili da se promeni stav u članu 5. postojećeg zakona, odnosno da se promeni stav 2. koji glasi, pročitaću i to – rešenje na kome se zasnivaju promene u biračkom spisku, koje se odnose na birača koji ima boravište u inostranstvu i koji podnese zahtev za promenu u biračkom spisku preko diplomatsko konzularnog predstavništva Republike Srbije, uvek vrši i donosi ministarstvo nadležno za poslove državne uprave.

Mi smo predložili da ostane takvo rešenje, imajući u vidu da ministarstvo nadležno za poslove uprave i treba da vodi taj jedinstveni birački spisak u skladu sa zakonom, a da postoji mogućnost, odnosno mi smo tražili da se doda stav 3. koji bi glasio – birača koji ima boravište u inostranstvu i koji podnese zahtev za upis u birački spisak neposredno opštinskoj odnosno gradskoj upravi u birački spisak upisuje opštinska, odnosno gradska uprava po mestu njegovog prebivališta u zemlji.

Po našem mišljenju, ovo je nešto što je najekonomičnije i najefikasnije. Dakle, birač koji podnese zahtev diplomatsko konzularnom predstavništvu, sa njim će komunicirati, sa diplomatsko konzularnim predstavništvima će kontaktirati isključivo Ministarstvo državne uprave, dok u onim slučajevima kada se zahtev podnosi neposredno u Republici Srbiji, u bilo kojoj opštinskoj ili gradskoj upravi, onda bi upravo ta gradska ili opštinska uprava i vršila upis u birački spisak.

Vi ovo rešenje niste prihvatili. Po Predlogu zakona vi ste predvideli da direktno komuniciraju sve opštinske i gradske uprave u Srbiji sa svim diplomatsko konzularnim predstavništvima Srbije u svetu. U vašem obrazloženju vi kažete prvu stvar – amandman se ne prihvata. Druga rečenica – predloženo rešenje sadržano je u Predlogu zakona. To nije tačno, upravo sam pročitao. Vidite da je ono što smo mi predložili amandmanom drugačije od onoga što stoji u Predlogu zakona. Upravo je zato i podnet amandman, da bismo nešto promenili, a ne da bismo još jedanput predložili ono što već u tekstu predloženog zakona stoji.

Onda kažete dalje, dobro je što su ovi mladi i budući birači tu da i oni pokušaju šta ovo znači. Vi kažete – Predlogom zakona predviđena je mogućnost da birač koji ima boravište u inostranstvu podnese zahtev za upis u birački spisak ili neposredno opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, ili preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije u inostranstvu, a u oba slučaja u birački spisak ga upisuje opštinska, odnosno gradska uprava, po mestu njegovog prebivališta.

Dakle, vi sami kažete da gde god da podnese birač, da li u inostranstvu, da li u Srbiji upisuje ga opštinska, odnosno gradska uprava, a onda u sledećoj rečenici tvrdite da je to zato što predloženim rešenjem uvažava se potreba da postupak upisa u birački spisak bude što efikasniji i ekonomičniji.

Kako je to moguće da to bude efikasnije i ekonomičnije? 168 lokalnih samouprava ima u centralnoj Srbiji, 30 u Kosovu i Metohiji, tj. 198 jedinica lokalne samouprave u Srbiji. Prema podacima Ministarstva inostranih poslova Srbija u svetu ima 63 ambasade, sedam misija i 23 konzularna predstavništva. Ukupno dakle, 93 diplomatsko-konzularna predstavništva koja vi predviđate u ovom zakonu.

Vi sada tvrdite da je ekonomičnije i efikasnije da sa jedne strane 198 opštinskih i gradskih uprava komunicira sa 93 diplomatsko-konzularna predstavništva u svetu. Da li znate kolika je to veza? To znači da na primer ambasada Republike Srbije u Briselu neposredno komunicira i sa opštinskom upravom u opštini Crna Trava i Bojnik, i Trgovište, i Subotica, i Beograda, i Kraljevo sa svima, sa svih 198. Kada to pomnožite to je ukupno 18.414 različitih veza između svih diplomatsko-konzularnih predstavništava i između svih opštinskih i gradskih uprava u Srbiji.

Sa druge strane, amandmanom koji je podnela Srpska radikalna stranka je predloženo da sa svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu komunicira isključivo Ministarstvo uprave, što broj tih veza svodi sa 18.414 na ukupno 93. Retko šta može, pogotovo u pravu da se matematički izračuna i da se izvede neki egzaktan podatak. U ovom slučaju predloženo rešenje, rešenje koje je predložila Srpska radikalna stranka je tačno 198 puta efikasnije i ekonomičnije od onoga što predviđate vi.

Dakle, nijednog racionalnog razloga, ni jednog normalnog razloga, niko ko je pri zdravom razumu, siguran sam da nije mogao napisati ovakvo obrazloženje, a vi onda kažete to vam je valjda poslednji argument, kažete da se vašim rešenjem otklanja dilema koju birači sa boravištem u inostranstvu imaju zbog učešća dva organa, nadležnog ministarstva i opštinske, odnosno gradske uprave u postupku upisa u birački spisak i obaveštavanja o podacima upisanim u birački spisak, kako je to do sada bilo regulisano važećim zakonom.

Vi, dakle sami, tvrdite da je zakon koji ste sami doneli, koji ste doneli gospodine Marković, odnosno koji je donela na vaš predlog Narodna skupština pre dve godine, da je konfuzan, da se ne može primeniti, da nije efikasan, iako još uvek nije ni počela primena tog zakona. Ovaj zakon je stupio na snagu pre dve godine, a odložena je njegova primena na period od dve godine, jer je to bio maksimalan period u kome ste vi procenili da ćete napraviti jedinstveni birački spisak.

Decembra 24., dakle za nekoliko dana, ovaj zakon će početi da se primenjuje. Vi ste između ostalog u poslednjem članu predvideli da se ponovo odgodi primena ovog zakona, ali gospodine Markoviću, prenebregli ste jednu činjenicu, a to je činjenica da će se o ovim zakonima glasati tek u ponedeljak, u ponedeljak će već proći, to je 26. decembar, dakle već će početi primena ovog zakona, što znači da je ovo što vi radite sa jedne strane protivzakonito, suprotno zakonu, vi ne možete odložiti primenu zakona koji je već počeo da se primenjuje, a sa druge strane potpuno je očigledno da je rešenje koje je predloženo amandmanom znatno bolje, nego ono što vi predviđate izmenama i dopunama Zakona.

Nadam se da ćete nam odgovoriti na još jednu stvar, a to je da čujemo koliko je, odnosno kako napreduju ti poslovi kod jedinstvenog biračkog spiska, vi ste odbili na prethodnom onom našem da kažem susretu, prethodni put kada smo raspravljali o ovom zakonu u načelu, vi ste odbili da se izjasnite precizno, mislim da je veoma bitno, pre svega zbog toga što je uslov fer i demokratskih izbora formiranje jedinstvenog biračkog spiska, vi znate to sam vam pokazao i prošli put, da samo u opštinama Tutin i Novi Pazar postoji hiljadu ljudi koji su duplo upisani, dakle koji su upisani koji glasaju i u Tutinu i u Novom Pazaru, vi veoma dobro znate, to sam rekao prošli put da postoji na primer problem što veliki broj ljudi nema uopšte upisan jedinstveni matični broj građana i vi praktično ne možete za njih ni znati koliko su puta upisani u birački spisak.

Praktično svako ime i prezime se ponavlja u biračkom spisku po nekoliko puta, ko zna koliko ima Milana Markovića, ko zna koliko ima ljudi koji se zovu Nikola Jovanović, Nikola Novaković ili Nataša Jovanović, to su desetine, stotine hiljada ljudi u zavisnosti od toga koliko je često ime i prezime, jedini način da se to reši je formiranje jedinstvenog biračkog spiska.

Vi ste do petooktobarske revolucije do dolaska na vlast, nakon te buldožer revolucije predstavljali jedinstveni birački spisak, a uslov demokratije, kao nekakav evropski standard sada jedanaest godina nakon toga vi prestajete o tome da pričate, kukali ste prethodni put kako vam je mnogo teško, kako ste uložili mnogo energije. Ovoga puta, nadam se da ćete prevashodno bazirati svoje obrazloženja i komunikaciju sa narodnim poslanicima na činjenicama, a ne nekim svojim subjektivnim stavovima ili poteškoćama. Hvala.

Reč ima gospođa Jovanović Nataša, potpredsednica skupštine. Izvolite.

Hvala gospodine Novakoviću. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, argumentacija koju je izneo kolega Nemanja Šarović je apsolutno utemeljena gospodine ministre i potkrepiću je nekim događajima iz bliske prošlosti. Vi ćete videti jer ste vi u toku načelne rasprave rekli da je to vaša obaveza i da ste vi do 24. decembra morali da se pojavite sa izmena i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, našta vas rok obavezuje kada su u pitanju naši državljani koji žive u rasejanju, odnosno u dijaspori.

Međutim, bez obzira na to što vi smatrate, a vodila se polemika oko Ustavnih rokova i oko situacija u kojoj ste se vi našli zbog propasti vašeg puta u EU i to je očigledno, zbog daljih pritisaka i ucena koje ćete da trpite od Amerike i od EU, oko termina i tajminga kada treba da se raspišu izbori. Sve i da oni budu u roku koji Ustav predviđa i kako ste vi predvideli da se raspišu početkom marta, a 6. maja da se održe, parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji.

Garantujem vam, gospodine Markoviću, da tek sada s obzirom na ovako nakaradan član 1. predloženog zakona nećemo biti u situaciji, niti ćemo pomoći našim ljudima koji žive u inostranstvu da se bez obzira što je danas 21. decembar, pa dok vi izglasate ovaj zakon, dok on stupi na snagu. Jer upravo je problem, gospodine Markoviću, i to vrlo dobro znate, rad diplomatsko-konzularnog predsedništava, jer oni nisu uopšte zainteresovani, gospodine Markoviću, ne 2004. godine, ni 2006. godine, kada je bio referendum o novom Ustavu Srbije, ni 2008. godine, da pomognu našim državljanima koji na to imaju pravo da se upišu u birački spisak. A vi sada ne prihvatate argumentaciju gospodina Šarovića i Srpskih radikala, već mislite da će se organima opštinske uprave taj posao uspešno da završe na način na koji ste to predvideli ovim članom 1. diplomatsko-konzularna predsedništva.

Mi smatramo da, a verujem da ste to pitali i pojedine koji nešto znaju o tome i koji hoće da pomognu, ima svetlih izuzetaka, mada uglavnom u tim diplomatsko konzularnim predstavništvima sede istrošeni kadrovi i DS i raznih drugih stranaka, koalicije. Oni su nezainteresovani za svoj posao. Baš ih briga, otišli su tamo, dobili su tu diplomatsku funkciju za četiri godine. Mnogi od njih su nama rekli kada putujemo u ovim međunarodnim delegacijama – evo ovde sam, sada imam vremena da čitam, da pišem neke knjige i tako, pojedinci, ne zaista svi i koliko se oni loše odnose prema Srbima koji nemaju pomoć iz matice. Pričali smo kada je bio Srećković ovde i interpelacija o kojoj još uvek nema glasanja, koju smo podneli, o njegovim malverzacijama i o lošem radu, a to ću sada, gospodine ministre, da vam ilustrujem nekim egzaktnim podacima.

Naime, kada je u pitanju nešto se očekivalo, nemam skroz precizne podatke što se tiče broja glasača za poslednje izbore parlamentarne i predsedničke 2008. godine, ali kada je bio referendum 2006. godine 16,55% je samo njih glasalo od ukupnog broja birača, a taj broj se nije znatno promenio ni kasnije, 2008. godine, samo 2.765 ljudi Srba koji žive u inostranstvu je iskoristilo svoje pravo glasa.

Gospodine Markoviću, pošto smo čuli razne procene koje su zaista grandiozne i neutemeljene, koliko vi mislite ili raspolažete nekim informacijama, a vi recite otprilike, da ima naših ljudi koji žive u inostranstvu a koji treba da se upišu u birački spisak i da ostvare svoje pravo glasa? Procenjuje se da ih ima i preko milion itd, neko kaže da ima i dva miliona, ima ljudi srpskog porekla koji žive na svim kontinentima, najviše ih ima onih na koje se računa koji žive u Americi odnosno u okolini Čikaga, ali ti ljudi su srpskog porekla i oni nemaju državljanstvo srpsko, mada mogu da ga ostvare po Zakonu o državljanstvu Republike Srbije koje smo usvojili pre nekoliko godina, odnosno vi uz našu asistenciju za taj član 7. zakona. Gospodine Markoviću, činjenica je da je od tih 18.000 ljudi i na parlamentarnim izborima i za referendum manje od 3.000 ljudi na čitavoj planeti srpskog porekla, odnosno Srba iskoristilo pravo glasa.

Kako su nesposobni ovi u diplomatsko konzularnim predstavništvima, gospodine Markoviću, najbolje govori činjenica da oni nas, narodne poslanike, ljudi, građani pozivaju. Meni se desio slučaj, jedna gospođa iz okoline Čikaga, pa me je zvala jedna žena odnosno cela porodica sa juga Francuske i oni kažu – pa oni nisu sposobni nas da animiraju, da nas obaveste kada će i gde će biti otvorena konzularna predstavništva, da mi iskoristimo pravo glasa, a vi sada njima dajete u ruke da upravo oni rešavaju ova pitanja. To je potpuno besmisleno. Vi ste taj organ, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji treba upravo da uradite do kraja ako hoćete jednom ovaj posao.

Gospodine Markoviću, prvo morate kao ministarstvo, vidite da je ovaj Srećković samo gledao kako će, kako kažu ovi iz dijaspore, lutrija Srećković, šakom i kapom da deli ovim SPO-skim ekspoziturama pare po inostranstvu, vi morate da budete taj organ odnosno to ministarstvo koje će na svaki način da animira te ljude i da ih uputi i da iskoristite sve potencijale da oni to urade do početka glasanja, ako bude tad taj 6. maj.

U Moskvi recimo procenjuje se da ima 30 – 40.000 Srba sa pravom glasa. Samo 300 njih je iskoristilo pravo glasanja na prošlim izborima odnosno za referendum. Nekoliko stotina njih se upravo diplomatsko konzularnom predstavništvu javilo, međutim oni nisu bili sposobni da ih blagovremeno u zakonskom roku upišu u birački spisak.

Šta se desilo Srbima koji žive u Čikagu? Na jednim izborima, 2004. godine, parlamentarnim, tamo je najveći broj onih koji imaju državljanstvo Srbije i koji su stekli mogućnost da glasaju, oni su odjedanput, nekoliko dana pred te izbore prebačeni u Vašington. Da li možete da zamislite situaciju da ljudi ne znaju kako im je onemogućeno sada da idu i kako oni mogu da glasaju?

Gospodine Markoviću, ti ljudi bez obzira što žive u rasejanju, ako ste na njih mislili kada ste ovaj tzv. jedinstveni birački spisak pravili, to nije, to su izvodi iz biračkih spiskova lokalnih uprava, apsolutno su obespravljeni po raznim drugim osnovama. Budite sigurni, kada biste se malo dublje upustili u tu priču, a ne samo da ispunite tu zakonsku formu, kada biste videli koliko su oni ogorčeni na takav odnos matice prema njima onda biste shvatili da ovi iz diplomatsko konzularnih predstavništava nisu ni sposobni niti oni treba to da rade, da im omoguće za nekoliko meseci da oni do maja meseca steknu pravo glasa i da se birački spisak ažurira.

Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nemanja Šarović, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Milan Avramović, Dušan Marić i Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima gospodin Šarović.

Pre svega, gospodine Markoviću, zaista još jedanput moram izraziti nadu da ćete promeniti dosadašnji stav i da ćete početi aktivno da učestvujete u raspravi. Kao što gospođa Čomić voli da kaže, nije neophodno prisustvo ministra, to je nekakva dobra praksa, kako ona to tumači, ali je to prisustvo ministra pre svega neophodno kako biste otklonili neke dileme koje poslanici imaju.

Koliko je interesovanje narodnih poslanika iz vladajućih stranaka, a bogami i iz ovih drugih, može se videti po tome što u sali sedi možda jedno dva poslanika vladajuće koalicije i gospodin Novaković koji je predsedavajući, ali on je tu zato što je to neophodno, zato što mora i svakako neće učestvovati u raspravi. To pokazuje do kog ste nivoa doveli demokratiju u Srbiji i koliko ste obesmislili rad Narodne skupštine Republike Srbije i poslovnicima koje ste doneli, tim drakonskim kaznama koje primenjujete prema poslanicima. Ako sada kada se donosi jedan zakon koji je ovoliko važan, nekoliko meseci pred izbore koji nas očekuju, ako je svega dvoje ili troje poslanika vladajuće koalicije u sali to je svakako pokazatelj koliko ćete vi ovom zakonu pridati značaja u javnosti. Mnogo besmislenije stvari, zakoni koji će mnogo manje uticati na budućnost svih građana Srbije nego što je ovaj Zakon o jedinstvenom biračkom spisku dobijaju znatno veći medijski prostor, međutim vi ste ti koji kontrolišu medije i koji mogu to da rade kako god hoće.

Amandmanom na član 2. smo tražili da se izmeni član 10. tako što će nakon stava 2. biti dodat stav 3. koji glasi – rešenje na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku, koje se odnose na birača koji ima boravište u inostranstvu i koje podnese zahtev za promenu u biračkom spisku neposrednoj opštinskoj odnosno gradskoj upravi, donosi opštinska odnosno gradska uprava po mestu njegovog prebivališta u zemlji. Nakon toga dodaje se stav 4. koji glasi da će rešenje predviđeno ovim Zakonom za upis u birački spisak za interno raseljena lica do zaključenja biračkog spiska doneti opštinska odnosno gradska uprava prema mestu u kome je prijavljeno kao interno raseljeno lice, a da dosadašnji stav 3. postane stav 5.

Iz istog razloga koji sam naveo maločas mislim da je neuporedivo efikasnije da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je po zakonu nadležno da vodi jedinstveni birački spisak, komunicira sa diplomatsko konzularnim predstavništvima u svetu kojih ima 93, nego da svih 198 lokalnih samouprava u Srbiji čini to pojedinačno sa svakim diplomatsko konzularnim predstavništvima.

Na taj način, ako ne budete prihvatili, a još uvek nije kasno, amandman SRS doći ćete u situaciju da svako komunicira sa svakim. Vi znate da većina opština nema tu mogućnost, da će to biti izuzetno teško i to je upravo nešto što može izazvati konfuziju. Na taj način, vi stvarate 18.414 pojedinačnih veza, umesto da ih bude 93. Dakle, 198 puta, matematički iskazano, efikasnije i ekonomičnije rešenje koje je predložila SRS.

Suštinski, amandman na član 2. ide istim onim putem i utire isti taj princip koji smo pokušali da ostvarimo amandmanom na član 1. Nažalost, vi to niste prihvatili, ali ono što je zanimljivije, da kažem, to što je obrazloženje vaše zašto odbijate amandman na stav 2. drugačije od onog obrazloženja za član 1. Vi tu kažete – amandman se ne prihvata. Rešenje prema kome sve promene u biračkom spisku za birača koji ima boravište u inostranstvu sprovodi opštinska, odnosno gradska uprava po mestu njegovog prebivališta u zemlji, znatno će doprineti tačnosti i ažurnosti evidencije birača.

Ja bih vas molio, gospodine Markoviću, pošto ja ovo ne razumem, ovo vaše obrazloženje da mi vi i meni, ali i građanima Srbije, date neki jednostavan primer, što jednostavniji mogući to bolje, kako bismo mi razumeli kako će to biti efikasnije, ažurnije i tačnije, ukoliko ovaj posao budu radile opštinske i gradske uprave, umesto da to radi ministarstvo nadležno za državnu upravu koje svakako treba da vodi taj jedinstveni birački spisak, ukoliko nekim slučajem, on ikada za vašeg mandata bude napravljen.

Drugu stvar koju tvrdite, vi kažete da će vaše rešenje omogućiti da se svi eventualni nedostaci u biračkom spisku budu uočljiiji. Dakle, kada 198 opštinskih i gradskih uprava vodi biračke spiskove samo za svoj grad, odnosno svoju opštinu, vi tvrdite da će tada biti lakše uočljive greške, nego ukoliko taj posao obavlja Ministarstvo državne uprave i ukoliko postoje jedinstveni birački spisak. Ne znam zaista da li i koji je to argument? Zdrav razum, jednostavno, bilo koja zdrava logika, nameće činjenicu da će se lakše uočiti nedostaci, ukoliko to buce radilo Ministarstvo za državnu upravu i ako je birački spisak jedinstven, nego ukoliko svaka opština pojedinačno za sebe vodi taj birački spisak.

Kako će neko iz opštine Tutin znati ko je upisan u birački spisak, na primer, u Malom Iđošu? To su opštine u kojima je najveći broj ljudi bez jedinstvenog matičnog broja, odnosno u opštini Mali Iđoš, na izborima u 2008. godini, ni jedan jedini birač nije imao upisan JMBG, iako je to nešto što zakon propisuje, iako je to jedini način da se ostvari bilo kakva kontrola. Naravno, vi ste uprkos tome što je to očigledno kršenje zakona, omogućili svim tim ljudima da glasaju.

Ne kažem da bilo kome ko ima pravo, treba uskratiti pravo da glasa, ali jasno je da vi morate izabrati između dve opcije. Jedna je da zakone koje ste doneli, poštujete. Druga opcija je, ukoliko ne želite da ih poštujete onda ih promenite, pa nam lepo recite, ono što smo pričali 2009. godine da je evropski standard, sada više nije, pošto je valjda Srbija uznapredovala, ili smo odustali, ako Bog da, od te kandidature za EU. Ali, morate se odlučiti.

Ono što je najgora moguća situacija i šta je pravo gledano najgore moguće rešenje, to je da imate određene zakonske odredbe, da imate propisane određene uslove, a da se oni ne primenjuju, ili da se primenjuju selektivno. To znači, na primer, da ja u Beogradu ukoliko nemam upisan matičan broj u birački spisak neću moći da ostvarim biračko pravo, ali da ću to moći u Tutinu, moći ću u Sjenici, moći ću u Novom Pazaru, moći ću u Malom Iđošu, pre svega, u mestima u kojima živi veliki broj pripadnika nacionalnih manjina.

Konačno, ovaj poslednji argument koji ste naveli je to, da kako kažete, da se eventualni nedostaci u biračkom spisku, lakše mogu otkloniti zakonom predviđenom roku, ukoliko opštinske i gradske uprave pojedinačno budu vodili te biračke spiskove. Gospodine Markoviću, zar nije lakše da to učini jedan organ, odnosno da to učini Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nego da to samo sve radi neko za sebe?

Ono što je možda i najveća moja zamerka je, što mi se čini da vi ovim zakonom pravite praktično odstupnicu i što ovim zakonom, izokola, poručujete građanima Srbije da ni na narednim izborima neće biti jedinstvenog biračkog spiska. Vi ste, i to dobro znate, obećali da će taj posao biti urađen. Da li će i kada će, zaista nisam sklon da dajem prognoze. Gospodine Markoviću, bilo bi krajnje vreme da se i vi umesto što ćaskate sa svojim saradnicima i na taj način ometate narodne poslanike koji diskutuju o zakonu, da se konačno i vi malo uključite u ovu raspravu.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ovih silnih nespornih argumenata koje je izneo gospodin Šarović, zaista mislim da bi bio red zbog građana koji gledaju ovaj prenos, da čujemo bar jedno razumno i argumentovano objašnjenje gospodina ministra, zbog čega ne prihvata amandmane na čl. 1. i 2. ovog predloga zakona.

Inače, ovo je jedan od problema koji su posledica činjenice da Srbija još uvek nema jedinstveni birački spisak. Takođe, ponovo podsećamo na činjenicu da je pre 5. oktobra 2000. godine jedno od glavnih predizbornih obećanja tadašnje koalicije DOS bilo, da će Srbija nakon njihovog dolaska na vlast, dobiti jedinstveni birački spisak.

Citiraću sada jedno od predizbornih obećanja iz letaka tadašnje DOS – izrada jedinstvenog biračkog spiska za Republiku Srbiju, kako bi se sprečile izborne krađe i prekrajanje volje građana. Podsećam, tada je bio septembra 2000. godine, a danas je kraj decembra 2011. godine. Prošlo je više od jedne decenije, a vladajućoj koaliciji nije bilo dovoljno da ispuni ovo jedno lako predizborno obećanje i da uradi jedinstveni birački spisak.

Imate kompjutere, imate podatke o svim punoletnim građanima Republike Srbije, najmanje na dva mesta u matičnim službama jedinica lokalnih samouprava, u stanicama policije. Da ste hteli da napravite birački spisak, čak i da nemate kompjutere, to ste mogli da uradite, kako narod kaže – peške, na ovim običnim pisaćim mašinama. Jedino objašnjenje zašto to niste uradili jeste to, što vi očigledno ne želite da na sledeće izbore idemo sa jedinstvenim biračkim spiskom. Ta želja može samo biti posledica činjenice da planirate izbornu krađu.

Iskoristiću prisustvo ministra da ga podsetim na njegove dve izjave iz različitog perioda, 4. mart 2008. godine, citiram – nacrt zakona o biračkom spisku kojim će se urediti postupak i način vođenja jedinstvenog biračkog spiska za teritoriju Republike Srbije, trebalo bi da bude završen do kraja ovog meseca, mart 2008. godine. Takođe, radimo na pilot projektu, kako bi tehnički bilo izvodljivo formiranje jedinstvenog biračkog spiska i očekujem da će jedinstveni birački spisak biti uspostavljen do kraja 2010. godine. Ovo je bilo u martu 2008. godine.

Tek u julu 2008. godine, formirana je nova vlada Srbije, a tek 25. juna 2009. godine, ta vlada je usvojila Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku, a ova skupština taj predlog zakona pretočila u zakon, 11. decembra 2009. godine. Ministar je u međuvremenu pomerio rok za uspostavljanje spiska, pa je 1. jula 2010. godine rekao sledeće – do sledećih izbora, nadamo se da će biti završen jedinstveni birački spisak, pa će svaki punoletni građanin moći da odluči gde želi da glasa. Biće potrebno samo, da 15 dana pre izbora prijave državnom organu gde bi da glasaju i to će elektronskim putem biti završeno. Od tada je prošlo više od godinu i po dana, međutim, od biračkog spiska još uvek ni traga ni glasa.

Juče sam izvršio uvid u birački spisak Grada Beograda i moram vam kazati da sam uočio izvesne nelogičnosti, koje ukazuju da nešto nije u redu. Tamo piše da Grad Beograd ima milion petsto osamdeset sedam hiljada osamsto jednog birača upisanog u birački spisak. To je stanje na jučerašnji dan, 20. decembra 2011. godine.

Po rezultatima popisa koji je izvršen krajem prošlog meseca Beograd ima milion 639 hiljada 121 stanovnika. Sad po ovome, kad uporedite ove dve brojke, ispada da Beograd ima samo 51 hiljadu dece, odnosno 51 hiljadu stanovnika koji su mlađi od 18 godina, koji nemaju pravo glasa, a to nije moguće.

Po zvaničnoj evidenciji u Beogradu ima 230 hiljada učenika, ako tom broju učenika dodamo 20-30 hiljada dece u predškolskim ustanovama i mlađe dece, onda dođemo do podatka kad ovaj broj saberemo sa brojem birača, da Beograd ima negde oko milion i 900 hiljada stanovnika, što je za više od 200 hiljada od rezultata koji pokazuje popis stanovništva. Ili u Beogradu nije popisan svaki osmi stanovnik, što mi zvuči prosto neverovatno, ako je to u pitanju onda morate ponovo vršiti popis stanovništva, ili na biračkom spisku imate upisano najmanje 100 hiljada lažnih birača, što opet ukazuje ako je to tačno, ukazuje na to da vladajuća koalicija sprema krađu izbora. Hvala vam.

Na član 3. amandman u istovetnom tekstu zajedno su podneli narodni poslanici Nemanja Šarović, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Milan Avramović, Dušan Marić i Zoran Krasić, i zajedno Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.

Reč ima gospodin Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, činjenica je da vaše neučešće u ovoj raspravi znači na neki način i odobravanje. Uz konsultacije sa vašim saradnicima možete i sami da uočite što je i sa našeg mesta iz klupe vidljivo, da su argumenti koji su izneti od strane poslanika SRS i te kako potkrpljeni dokazima i služe samom poboljšanju, ne teksta zakona, nego i njegovoj funkciji, s tim da ovaj zakon nije u agendi Evropske komisije koja vas je obavezivala da do nekih određenih rokova, kao što je sramni 9. decembar, zbog koga smo imali spajanje nespojivog u skupštinskoj proceduri, zbog koga smo zasedali i danju i noću. Smatram da, zbog toga što se ne nalazi na tom spisku agende Evropske komisije, ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku imate mogućnost da prihvatite ono što je za primenu zakona dobro. Zapravo imate mogućnost da prihvatite amandmane poslanika SRS.

Što se tiče samog člana 3. u kome omogućavate biraču da glasa gde god se nalazio na dan izbora, bez potvrde o biračkom pravu, jeste nešto što se ne može prihvatiti ni u jednom demokratskom svetu u procesu, ni u jednoj demokratskoj zemlji na način koji ste predvideli samim brisanjem stava postojećeg člana u ovom zakonu.

Ako ćemo se prijavljivati na osnovu toga što smo se u datom trenutku zatekli tu gde smo se zatekli, to nam omogućava da u toku jednog pre podneva obiđemo 20 opština, u svih 20 opština se prijavimo i u svih 20 izbornih mesta glasamo.

Ono što je takođe nedoumica kako će se birački spisak, jedinstveni birački spisak, pošto se ne zna da li će on biti u primeni, jer vaš izgovor za njegovu primenu odnosi se na to da li će izbori biti vanredni ili redovni, zapravo njegova funkcija i testiranje traje samo dve godine i zbog toga ostaje nepoznanica da li će on biti uopšte u funkciji na narednim izborima, kako ćete te biračke spiskove primenite na izbore lokalnog nivoa i lokalnog karaktera, da li ćete formirati zbog vanrednih izbora na opštini Savski Venac biračke odbore širom Evrope i Srbije, zato što će se neko možda zadesiti van opštine Savski Venac, a ima želju da glasa za nekog predstavnika ili za neku listu lokalnih izbora. Jednostavno pitanje koje omogućava prvo vama uštedu u budžetu, da se takvi birački odbori ne organizuju.

Drugo, da date pojašnjenje – zbog čega je neophodno, da li će neko zbog svojih službenih, profesionalnih ili bilo kakvih obaveza koje ste naveli u obrazloženju biti van svog mesta boravišta i zbog čega je neophodno da takav glas bude u funkciji, kada se vrlo dobro zna kada će biti izbori, koliko traje predizborna kampanja, gde su biračka mesta. Svi dobijaju pozivnice od strane Zavoda za statistiku i svih opštinskih, republičkih, gradskih izbornih komisija obaveštenje gde se nalazi njihovo biračko mesto, u kojoj ulici, u kom radnom vremenu radi itd, sve ono što je opšte poznato.

Gospodine Markoviću, ne možete na ovaj način omogućiti, da kažemo da je od 38 hiljada stanovnika koji su evidentirani popisom na opštini Savski Venac, a bilo ih je 47 hiljada, jedna količina 10% stanovnika glasala van same opštine, bez kontrole biračkih odbora. Ko će iskontrolisati da li je to glasanje ispravno, tačno i da li su ti ljudi uopšte glasali? Kad ne postoji kontrola od strane biračkih odbora, onda u suprotnom, ako vi ovo ne prihvatite, nama birački odbori neće ni trebati, jer vi omogućavate da ja glasam iz opštine Štrpce sa KiM za lokalne izbore u opštini Savski Venac. Kako ćete vi to da proverite?

Nemojte zaboraviti da treba formirati birački odbor i u opštini Štrpce. Kako ćete to da izvedete, postavlja se pitanje, jer sam ja u datom trenutku službeno tamo obilazio ski centar zato što treba da se proda od strane države na Brezovici. Protivim se toj prodaji i otišao sam to da obiđem. Zadesio sam se u danu "D" kadu su izbori i ja sad hoću da glasam za predstavnika SRS, da on bude predsednik opštine Savski Venac, kako ću to da uradim? Tako što sam se tamo u tom trenutku pronašao i prijavio i u ovom navodnom jedinstvenom biračkom spisku ostaću do sledećih izbora ili do moje sledeće prijave zabeležen da sam u opštini Štrpce glasao za predstavnika SRS na lokalnom nivou u opštini Savski Venac.

Dakle, kada ove stvari razgraničimo i podelimo funkciju, obavezu i ulogu jedinstvenog biračkog spisak, jasno će doći svima mogućnost da mogu da glasaju za jedno pre podne, gde god da se nađu, na svakom biračkom mestu, na svakoj opštini po jednom. Tu birački odbori ne mogu da kontrolišu takvu situaciju i to je otvoreni prostor za manipulaciju.

Ako uzmemo novu brojku popisa koju je Zavod za statistiku objavio, videćete da je to pretumbavanje sa opština na opštinu, sa jedne adrese na drugu i te kako veliko i da to dodatno omogućava da teže funkcioniše ovaj još nepostojeći jedinstveni birački spisak.

Bez potvrde o biračkom pravu, gospodine Markoviću, nema izlaska na biračko mesto, nema glasanja bez potvrde o biračkom pravu. U suprotnom, moći ćemo da dajemo biračko pravo onome ko to možda ne može da ispuni zakonskim uslovima i onda će doći do zloupotrebe. Ima da uvozimo ljude iz opštine u opštinu ili iz druge zemlje u Srbiju do procesa izbora. Kada se završi proces izbora vratićemo ih nazad i puj pike ne važi, glasovi su stigli, nebitno koliko ima birača.

Posebno ću da podsetim na zloupotrebu koja se dešavala na vanrednim izborima u opštini Voždovac, da je SNS imala zadatak i obavezu da po svakom kandidatu prijavi na opštini Voždovac najmanje po 100 ljudi da bi obezbedila sigurnu pobedu za određeni cenzuz koji je njima bio neophodan. Nakon izbora ti ljudi su nestali sa opštine Voždovac, vratili se u svoje kuće, gde su bili, i evidentirano je neka favorizovana pobeda u kojoj je jasno stavljeno do znanja da su glasovi stigli sa strane, zapravo, da su uveženi po potrebi.

Da se to više nikada ne bi dešavalo jer ti ljudi funkcionišu po principu kišobrana, naočara, lekarskog, ginekološkog pregleda, đubreta, blokova, ne znam ni ja šta su sve delili, ne mogu da funkcionišu na osnovu prijave, ako tu prijavu na vreme nisu dostavili kao potvrdu o biračkom pravu i onda, posle tih izbora, ako se promeni adresa mora da prođe određeni vremenski rok koji će omogućiti da svoja prava ostvaruju kao i svi ostali, da izađu na biralište i da glasaju.

Zato, gospodine Markoviću, obavezno prihvatite ovaj amandman, da bismo sve ove nedoumice otklonili. Hvala.