Dame i gospodo narodni poslanici, svoje uvodno izlaganje gospođa Malović je počela rečenicom da se zakon o Ustavnom sudu, koji se danas menja, primenjuje već četiri godine. To je prosto neverovatno. Kakav je to problem što se neki zakon primenjuje četiri godine? Trebalo bi da se primenjuje mnogo više jer i zakon i Ustavni sud nisu neka sezonska kategorija, pa sad, zamislite, četiri godine smo primenjivali zakon.
Zakon o Ustavnom sudu, odnosno njegove izmene i dopune svakako podrazumevaju da moramo da govorimo i o Ustavnom sudu, o njegovom radu, o sudijama Ustavnog suda i ne vidim zašto je pre ovoga bila neka primedba da kad se govori o zakonu da ne može da se ide više od toga, pa je tu bilo zaista neprimerenih insinuacija koleginice Nade Kolundžije. Naime, kada je kolega Krasić govorio o, kako reče, mafijaško-koalicionoj vladi i zašto je Nada Kolundžija tu prepoznala Vladu Zorana Đinđića, to je njen problem. Možda žena želi da se sad malo dodvori, s obzirom da se jutros u medijima pojavila izjava Jorgovanke Tabaković da ona obožava Đinđića, pa se sad pojavila konkurencija.
SRS odnosno naša poslanička grupa, a govorim sada o jednom primeru vezano za Ustavni sud, 11. maja je podnela inicijativu odnosno zahtev za prestanak dužnosti razrešenjem predsednika Ustavnog suda, Dragiše Slijepčevića i sudija Olivere Vučić, Bratislava Đokića, Agneš Kartag Odri, Katarine Manojlović-Andrić, Milana Markovića, Bose Nenadić, Milana Stanića, Dragana Stojanovića, Tomislava Stojkovića, Sabahudina Tahirovića i Predraga Ćetkovića. Najbolji primer koliko ovaj ustavni sud u ovom sastavu koji sam sad pročitala zapravo je jedna politička institucija koja uopšte ne poštuje Ustav Republike Srbije, koji bi trebalo da štiti, možemo da iznesemo i da obrazložimo baš na ovom primeru.
Podsećamo da je Ustav Republike Srbije regulisao i izbor sudija i predlog za razrešenje i mi smo, naravno, našli pravnu mogućnost da iniciramo razrešenje sudija iz razloga što u konačnom nekom ishodu sudije zapravo bira, u većini, Narodna skupština Republike Srbije. Ne bih sad da se vraćam na ono – vi predložite Tadiću, pa on usvoji šta mu vi predložite, pa Tadić predloži vama, pa vi usvojite šta vam on predloži. Ali, postoji jedna pravna logika – ako neko bira, a ustavne sudije Ustavnog suda bira Narodna skupština, logično je da mora postojati mogućnost da ta ista Narodna skupština, ili njen deo, ima i drugu mogućnost, a poslanička grupa SRS je deo Narodne skupštine i biće u još većem broju, iako je gospođa Nada Kolundžija, očigledno u nameri da zabrani izbore i da zabrani biračima da glasaju, jer njoj nije jasno kako su birači izabrali ovoliko srpskih radikala u ovaj parlament, evo, poručujem gospođi Kolundžiji, biće nas posle narednih izbora više nego što je sada.
Dakle, mi smo ovu inicijativu prosledili i predsedniku Narodne skupštine i predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i predsedniku Borisu Tadiću, svima onima koji su birali, odnosno predlagali sudije.
Svi su nam ekspresno odgovorili, osim predsednika Vrhovnog kasacionog suda, i rekli su da poslanička grupa ne može da podnosi ovu inicijativu.
Zašto smo mi tada smatrali i danas smatramo da sve ove sudije ne zaslužuju da budu sudije Ustavnog suda? Uslovi koje moraju da ispune sudije, a koje ove sudije nisu ispunile, su povreda zabrane sukoba interesa, to je jedan deo uslova, i trajni gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda. Mi smatramo da su oba ova uslova ispunjena u ovom slučaju.
Ove naše tvrdnje temeljimo na činjenici da su sve ove sudije koje sam napomenula svojim ponašanjem ozbiljno ugrozile kredibilitet institucije Ustavnog suda, tako što su se otvoreno stavili u službu režima Borisa Tadića. Tadićev režim je u svojoj neobuzdanoj potrebi, odnosno eksponenti tog režima da ispunjava sve uslove Evropske unije, pokušao i uspeli su, nažalost, suprotno Ustavu Srbije, da menjaju Zakon o izboru narodnih poslanika. To udvorničko ponašanje režima je tada, sećate se, žigosano u javnosti i stručna javnost nije prihvatila ove izmene Zakona o izboru narodnih poslanika onako kako ste vi u skupštinskoj većini to dogovorili. Onda ste se dosetili kako da se zaštite od negativnog odijuma stručne javnosti i pozvali ste se na odluku Ustavnog suda.
Sada moramo malo da se prisetimo. Najpre da se podsetimo da je takvo ponašanje u tom momentu, ponašanje ovih sudija Ustavnog suda sramno i oni su zapravo pogazili pravne i moralne principe i ozbiljno ugrozili instituciju koja bi morala biti i iznad i izvan zakona, čija je prevashodna funkcija regulisana članom 166. Ustava Republike Srbije, koji utvrđuje da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.
Ove trenutne sudije, sudije Ustavnog suda su pokazale više puta, a ja sada obrazlažem jedan primer, da nisu ni samostalni, ni nezavisni, već naprotiv, da umesto da zaštite ustavnost i zakonitost štite isključivo interese vladajuće većine, odnosno Tadićevog režima. Da se podsetimo, rasprava o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika je inicirana i taj zakon je donet po isključivom nalogu EU, Evropske komisije i Venecijanske komisije. O tome smo govorili kada smo govorili o tom zakonu, ali, evo, vidite, džabe vam sve što ste uradili zarad EU, opet je EU rekla – nećemo vas, šta ćete vi nama toliko korumpirani, šta ćete vi nama kada još uvek niste definitivno priznali lažnu državu Kosovo, iako formalno, nažalost, jeste. Onda je održana javna rasprava u Skupštini, 21. aprila ove godine, i na toj javnoj raspravi je bio preovlađujući stav da je neprihvatljivo da se izbor narodnih poslanika vrši po redosledu kandidata na izbornoj listi, počev od rednog broja 1, jer je preovladalo mišljenje da poništavajući, Ustavni sud je zapravo poništio član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, pa je mandate poslaničke i odborničke stavio u ruke odbornicima i poslanicima, i ovaj redosled zapravo znači da će Skupština biti buvlja pijaca, da će mandati da se prodaju na veliko i malo.
Tog dana, tog 21. aprila se pojavila, navodno, odluka Ustavnog suda, i to Gordana Čomić, koja je učestvovala u toj javnoj raspravi, se pohvalila da ima kod sebe odluku sa navodne redovne 17. sednice Ustavnog suda, koja je, ona je tvrdila, održana 14. aprila, dakle, šest dana pre ove javne rasprave. Zamislite, tada je Ustavni sud utvrdio da je član 84. Zakona o izboru narodnih poslanika suprotan Ustavu Republike Srbije. Niti je bilo u javnosti reči o tome, a obično se zna šta se dešava na sednicama Ustavnog suda, istina, ovim izmenama Zakona to više neće biti moguće, jer ste volšebno ukinuli javnost rada Ustavnog suda, dakle, nije se govorilo o tome i odjedanput se pojavila odluka zato što su ove sudije dobile nalog da pomognu Borisu Tadiću da legalizuje i pojača političku korupciju, tako što ćete promeniti onaj Zakon o izboru narodnih poslanika.
Što se tiče nas iz Srpske radikalne stranke, mi tvrdimo i tvrdili smo i ovim inicijativama da sve to nesporno ukazuje da su sudije, čije smo razrešenje zahtevali, povredili zabranu, ozbiljno povredili zabranu sukoba interesa i da su zapravo trajno, kao takvi trajno izgubili radnu sposobnost za sudiju Ustavnog suda. Jer, ipak sudije Ustavnog suda moraju da poseduju specifičnu radnu sposobnost i ne može njihova radna sposobnost da se ocenjuje samo nalazom lekara, već njihova radna sposobnost bi trebalo da u svom sastavu ima i dostojanstvo i moralnost i čestitost i posvećenost Ustavu i zakonu i časnom obavljanju dužnosti sudije Ustavnog suda. Nažalost, oni koji su danas sudije Ustavnog suda nemaju ništa od toga.
Vi onda da im se revanširate, pošto su oni, na ovom smo primeru pokazali, a i Krasić je neke primere pominjao kako su sudije Ustavnog suda zapravo instrument u rukama Tadićevog režima, i vi sada da se njima lepo revanširate donosite ovaj zakon gde stvarate neke nad ljude od sudija Ustavnog suda, koji će i dalje štititi, kada vam bude trebalo, vas. Dakle, rekli smo da ste volšebno ukinuli javnost rada Ustavnog suda. Samo ću, da se uklopim u predviđeno mi vreme, nekoliko da prokomentarišem članova, a biće vremena kroz amandmane da to detaljno kažemo.
Kažete da Ustavni sud može zbog rada na započetim predmetima sudiji produžiti radni vek do isteka vremena na koje je izabran, odnosno imenovan uz njegovu saglasnost. Pitanje je zašto se to radi samo sudijama Ustavnog suda? Šta su to sudije Ustavnog suda? Vi ovamo pravite malo veće, veliko veće, ne znam, cepkate Ustavni sud, a sada odjedanput nekoga ko je započeo neki predmet, pa treba da ide u penziju, zadržaćete ga još dok ne završi taj predmet, a praksa nam kazuje da ovaj ustavni sud, kao i onaj koji je sličnog sastava, koji je predvodila Bosa Nenadić, da zapravo oni, čuli ste i malopre, po deset godina utvrđuju da li je neki akt u skladu sa Ustavom. Znači, moraćemo, bogami, dosta da ga čekamo.
Kada su u pitanju plate sudija, interesantan stav ovog člana 20a, kažete – u slučaju da u Ustavnom sudu nisu popunjena sva sudijska mesta, do njihove popune plate predsednika i sudija Ustavnog suda se uvećavaju 10% za svako nepopunjeno sudijsko mesto. Zaista neverovatno. Kako vi mislite i šta to znači? Nema 15 sudija, ima 13 u nekom momentu, i plata onih dvoje koji ne rade podeliće se na ovde druge, ne bitno da li će biti u malom veću ili u velikom veću. Ako su u malom veću, troje ih je, onda ovi i ne rade, pa i ne moraju da budu plaćeni. Pogotovo da im plaćate na ovaj način. Ovo je kao na pijaci, trange-frange, ostalo nam je malo para, daj da vam podelimo. Prosto neverovatno.
Sednici javne rasprave i drugi oblici rada, kažete u članu 22, Ustavnog suda mogu se po odluci Ustavnog suda održati i izvan sedišta Ustavnog suda. Prvo, kada bi ovo bilo moguće, a za nas nije, onda to ne bi bila tema zakona, nego pravilnika koji predviđate u ovom zakonu.
Zaista je neverovatno gde ćete vi to da vodite sudije Ustavnog suda. Kome će oni da idu na noge? Sudije Ustavnog suda da idu nekom na noge?! To je prosto neverovatno. Osim, ako vam nije namera da Ustavni sud zaseda u Prištini, što podržavamo. A reći ćete nam da li vam je to ili nije namera. Verujemo da nije i mislimo da vi zapravo ovo hoćete da bi Ustavni sud, Bože, malo na čistom vazduhu zasedao, malo na Zlatiboru, malo na Kopaoniku, malo u Vrnjačkoj Banji, da ne sede samo u kancelariji u Beogradu. Dakle, ovo nam je apsolutno neprihvatljivo.
Završiću samo jednim pitanjem – da li je, pošto Ustavni sud može i samoinicijativno pokreće inicijative za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti, da li imate informaciju gospođo Malović, a evo sad i javno pitamo sudije i predsednika i sudije Ustavnog suda, da li su samoinicijativno pokrenuli postupak da utvrde da li je vaša uredba, uredba Vlade Republike Srbije, kojom ste priznali Vrhovni sud lažne države Kosovo, da li je ona u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Mi znamo da nije, ali hoćemo da čujemo šta će vaš režimski Ustavni sud da kaže o tome.
Gospođo Malović, pitala sam ministra Markovića, sad pitamo i vas, pošto je procurelo u javnosti da svi ministri nisu glasali za ovu uredbu, želimo da znamo koji su to ministri koji su glasali za ovu izdajničku, neustavnu, uredbu. Hvala.