Dame i gospodo narodni poslanici, zaista smatram da skoro nismo imali u proceduri lošiji zakon. Vi ste videli sami da je SRS na sve osim na jedan član podnela amandmane. Videli ste da niko iz vladajuće koalicije, da li ministar ili bilo ko od narodnih poslanika, nije ponudio u današnjoj raspravi ni jedan jedini kontra argument, ili barem, argument u prilog onome što ste predložili u  zakonu, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. N

Nažalost, može se očekivati da će ta glasačka mašina koju imate, bez obzira na to što nemate argumente, da ćete se vi opet voditi onom devizom, da 126 ljudi sa ovim glasačkim karticama mogu da urade sve i da je u pravu onaj ko ima 126 ljudi za sebe, 126 glasova, ne onaj koji ima realne i iracionalne argumente koji razumeju svi građani Srbije.

Rešenje koje ste predvideli članom 6. ovoga zakona, pokušaću da osporim i ubeđen sam da ću uspeti još jedanputa sa logičke strane. Naime, vi ste članom 6. predvideli da se praktično odlaže formiranje jedinstvenog biračkog spiska i vi kažete da će, izuzetno od obaveze propisane zakonom da mora postojati jedinstveni birački spisak, kaže - izuzetno od toga ako se u toku 2011. godine, odnosno 2012. godine, pre raspisivanja redovnih, raspišu vanredni, onda će se koristiti postojeći birački spiskovi, u suprotnom primeniće se zakon.

Treba pre svega razmisliti o datumima. Gospodin Marković, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, prethodno kada smo raspravljali u načelu i kada smo mi postavili pitanje - do kog trenutka će biti vanredni izbori, a od kog trenutka održavanja će biti redovni izbori? On se okrenuo ka predsedavajućem, odnosno ka pomoćniku sekretara, uzeo Ustav, pročitao neke odredbe, javio se za reč i dao nama tumačenje. On je tada rekao da su, po njegovom tumačenju, redovni izbori oni koji se drže u periodu od 90 dana do održavanja, odnosno, u odnosu na onaj prethodni period, a to je 11. maj, kada su održani prethodni izbori. Period od 90 dana u odnosu na 11. maj, to je bio dan kada su održani prethodni izbori, tri meseca, to je neki 11. februar. Je li tako, oko toga se slažemo?

Ako uzmemo sada u obzir zakonske odredbe da mora minimum proći 45 dana od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora, to znači da bi bili vanredni izbori, praktično, vi morali njih raspisati pre Nove godine, odnosno još 45 dana u nazad od 11. februara, pa u nazad 45 dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 21. decembar. O ovom zakonu, odnosno Predlogu o izmenama i dopunama zakona će se glasati u ponedeljak 26. decembra. Ukoliko, ne daj Bože, čak i bude usvojen taj zakon, pa ukoliko čak bude usvojen ovaj amandman, a koliko vidim, usvojen je, da zakon ne stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", već da stupa na snagu narednog dana, to znači da je najraniji datum kada ovaj zakon može stupiti na snagu 27. decembar. Ako stupi na snagu 27. decembra, imate možda dva dana do 29. decembra da raspišete izbore, da bi oni bili održani pre tog 11. februara.

Šta to znači? To znači da vi, praktično, pravite istorijsku jednu odredbu, jer čim je izuzetak to je istorijska odredba, tako se naziva u pravnoj nauci, koja će biti primenjena samo jedan put. Ja sam vam istovremeno, prostim računanjem broja dana koji su preostali do održavanja izbora, pokazao da će rok važenja te istorijske odredbe možda biti dva dana, od 27. decembra do 29. decembra. Već 29. decembra, ako Boris Tadić raspiše izbore, oni se ne mogu održati pre 11. februara, što znači da su po tumačenju ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministra Markovića, svi izbori koji se održe nakon 11. februara i redovni izbori.

Ako su to redovni izbori, onda se opet vraćamo na ono što traži SRS, a to je da morate imati jedinstveni birački spisak. Ako morate jedinstveni birački spisak, zašto onda uopšte maltretirate narodne poslanike, Narodnu skupštinu i o čemu uopšte raspravljamo? Zašto za samo dva dana odlažemo primenu ovog zakona? Da li je to bilo neophodno? Da li bilo kakve pozitivne posledice iz ovoga mogu da proisteknu?

U obrazloženju zakona ste napisali, odnosno u ovome gde ste obrazložili zašto se zakon donosi po hitnom postupku, rekli, kako postoji nekakva opasnost za rad organa i organizacija u Srbiji, pa vi zbog toga morate po hitnom postupku, van one redovne procedure, da donesete ovaj zakon.

Tada sam pitao, a pitam još jedanput, a gospođa Kolundžija za razliku od ministra sluša pažljivo, i zaista bih vam bio zahvalan ako vi možete da odgovorite – koje su to moguće posledice, moguće štetne posledice po rad organa i organizacija u Srbiji? Koje su moguće štetne posledice?

Jedina štetna posledica je ako nemamo jedinstveni birački spisak, onda su moguće štetne posledice. Ne može štetna posledica da se ogleda u tome što ćemo imati u 198 lokalnih samouprava u Srbiji 198 biračkih spiskova i što će i dalje veliki broj ljudi moći da bude upisan po dva puta, što će biti upisani ljudi bez matičnog broja, što će biti upisan veliki broj umrlih ljudi i ko zna kakve još nepravilnosti postoje.

Podsetiću vas da je sam ministar rekao u obrazloženju, da se u Srbiji vodi da postoji devet miliona punoletnih građana, a da imamo šest, sedam miliona ljudi u biračkom spisku. Znači, dva, tri miliona ljudi visi. To je praktično 25% i to je jedna četvrtina biračkog spiska. Onda nas dovodite ponovo u poziciju da raspravljamo da li je birački spisak potreban ili nije. Odnosno, da li ćemo ga imati za ove izbore ili ga nećemo imati. Dva, tri miliona ljudi se ne zna gde su, ne zna da li su preminuli ili nisu preminuli, da li su upisani na više mesta, da li su upisani više puta. To je suština.

Gospodin Marković je sada izašao i nema ga da nam odgovori. Ne znam ko vam piše ove zakone. U nekim zakonima se direktno videlo da je posledica loših tih odredbi koje predlažete, da je očigledno, po mom mišljenju, da je to zato što je to prevođeno sa nekih stranih jezika, pa ste bukvalno prevodili značenje koje ima drugačiji smisao u srpskom jeziku i onda ste upadali u te probleme.

Koji je genije, a pitao sam vas to i prošli put, da li se možda gospodin Balinovac povampirio ponovo? Da li je on taj koji je pisao ovaj predlog zakona? Ko je? Da li je Mirko Cvetković koji je potpisao mišljenje Vlade o amandmanima? Da li je ministar Marković koji je resorni ministar, a koji odbija da komunicira sa narodnim poslanicima na ovu temu? Ko je tvorac ovih genijalnih predloga za izmenu i dopunu zakona? Kako je moguće i kako se vi sami ne zapitate ako nemate ni jedan jedini argument da ćete moći da glasate kada dođe dan za glasanje, ponedeljak, da glasate za ovaj zakon?

Čuli smo i to, da je jedna ponuda, ponuda koja je prihvaćena za izradu ovog jedinstvenog biračkog spiska bila šest miliona dinara. Druga ponuda je bila preko sto miliona dinara. Možda je razlog i u tome, zaista ne znam. Ali, možda je ovo sve nekakva farsa, kako biste vi rekli – ova ponuda nije dobra, nije završen posao, hajde sada da prihvatimo tu ponudu koja je 20 puta veća od one najmanje koju smo imali.

Zaista ne znam šta je vaš cilj? Ono što ministar Marković nije odgovorio je sledeće – zašto je vama trebalo sedam meseci da raspišete tender? Zašto to niste uradili u roku od 15 dana od stupanja zakona na snagu? Onda biste samim tim imali šest ili sedam meseci više da radite na primeni ovoga i na formiranju jedinstvenog biračkog spiska. Imali biste šest meseci više da isprobate te moderne tehnologije, kako kažete ovde i ponavljate to pet puta. Šta bi bilo da je trebalo nešto konkretnije da uradi Vlada Republike Srbije? Šalju ljude na mesec, a vi niste u stanju da formirate jedinstveni birački spisak. To ste onda morali reći građanima koji su vas birali, koje su i kakve su vaše sposobnosti.

Prema tome, ovo što ste predložili zaista nema apsolutno nikakvog smisla. Ja sam uveren i mislim da je potpuno izvesno da Boris Tadić neće raspisati izbore do Nove godine. Ako ih ne raspiše, onda je ovo besmisleno i ovaj zakon je bespotreban. Dakle, uozbiljite se. Ako ne planirate da u narednih nedelju dana raspisujete izbore, odustanite od ovoga zakona. Ako je to vaš plan, onda ne znam zašto čekate ponedeljak kao dan za glasanje? Mogli ste se okupiti, malo potruditi pa umesto što pratite tu praksu da se jednom otvorite i da glasate i otvorite novu sednicu, ako je već to zakon od tolike važnosti i od tolike hitnosti, onda ste se morali okupiti i ranije.

Potpuno je neprihvatljivo i ponižavanje je parlamenta da vi zakon šaljete po hitnom postupku, da mi imamo dan ili dva da ga razmotrimo i da podnesemo amandmane, da predviđate da zakon stupi na snagu dan nakon objavljivanja u "Službenom listu" a da mi čekamo, danas je sreda, kad će biti završena rasprava u pojedinostima, a vi ćete tek pet dana kasnije glasati o ovom zakonu. Šta to znači? To znači da ste vi mogli, ne praveći bilo kakve kalkulacije što se tiče kalendara i broja dana koji će proteći, vi ste mogli za danas zakazati glasanje i ispuniti onu ustavnu formu koja kaže da zakoni stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu". Samo izuzetno, ukoliko postoje izuzetne okolnosti, ukoliko se radi o ratu, o elementarnim nepogodama, o nekim štetnim posledicama koje se ne mogu sprečiti, to je jedini izuzetak koji predviđa Ustav. Može li neko da nam ovde kaže koje su to posledice koje niste mogli unapred predvideti se dogoditi ako ne bude zakon stupio na snagu ranije od onoga što kao generalno pravilo predviđa Ustav? Naravno da toga nema. Vi ste mogli mirne duše tako da uradite. Znali ste kad počinje primena zakona, da počinje 24. decembra i mogli ste pre dva meseca da pustite ovaj zakon u proceduru.

Poslednje pitanje je logično: Ako 24. decembra 2011. godine, i to smo čuli pet puta iz usta ministra, a uostalom čak i da on to nije rekao, to je činjenica, ističe rok koji je postavljen ovim zakonom, odnosno počinje zakon da se primenjuje, vi pre 27. decembra ne možete doneti novi zakon, odnosno najranije možete 26. decembra, a ako on isti dan bude i objavljen, znači da će važiti od 27. Vi 27. decembra odlažete primenu zakona koji je počeo da se primenjuje od 24. Kako je to moguće? Dakle, prvo ćete zakon primenjivati dva ili tri dana, od 24. do 27, a onda od 27. kao da ništa nije bilo, vi brišete gumicom i kažete da se taj zakon sad ne primenjuje, a koliko se neće primenjivati, pa, opet se neće primenjivati naredna dva dana, jer ako do 29. decembra ne budu raspisani izbori, onda opet ističe taj minimalni rok od 45 dana nakon kog roka izbori, po tvrdnji gospodina Markovića, postaju redovni. Evo, konačno se sa mnom slaže i gospođa Čomić. Zašto, gospodo draga iz vladajuće koalicije, donosite ovaj zakon? To je krajnje pitanje.

Iskorišćeno je 14 minuta od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, koja je podnela amandman na član 6. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, poslanička grupa NS podnela je amandman na član 6. koji je, koliko vidim, u istovetnom tekstu kao prethodni amandmani. Znači, traži se da se član 6, koji se odnosi na član 30. postojećeg zakona, briše. Odnosno, manipulacija biračkim spiskom je evidentna ili potreba da se njime manipuliše je u političkom životu Srbije već dugo vremena prisutna i ono što je ministar u svom obrazloženju rekao, da mora da se uredi birački spisak ovim izmenama i dopunama zakona, baš zbog toga što postoji ogroman broj birača koji su negde van spiska ili su problematični ili su, kako se to kaže u žargonu – vise.

Dakle, ako imamo takav kapital i takvu mogućnost manipulacije, onda nam je jasno zašto zakon koji smo doneli pre dve godine moramo sada, uoči samih izbora, da ispravljamo sa ovih sedam članova, od kojih smo videli ovaj član 6. kao jedan od najakutnijih u ovim izmenama i dopunama osnovnog zakona. Čim smo videli u ova dva predložena stava kojima zakonodavac predlaže da se zakon izmeni, prvu reč – u članu 30. dodaju se stav 2. i stav 3. koji glase: "Izuzetno iz stava 1. ovog člana", itd, kad imate nešto što je izuzetno, što se izuzima, onda to ruši pravilo i onda pravilo više ne postoji. Dakle, traži se izuzetak, traži se prolongiranje već zakonom propisanog roka u slučaju da se vanredni izbori raspišu 2011. ili 2012. godine. Ako ministarstvo za ove dve godine nije uspelo da sredi birački spisak da oni na dan izbora, 2011. ili 2012. godine budu stvarno stanje i stvarni broj postojećih birača u Srbiji, onda sumnjam da će to u ovom kratkom periodu da se uradi, uz najbolju volju i čak i uz najbolje informacione tehnologije. Jednostavno, to ne želi da uradi i nema potrebu da uradi.

Birački spisak je veoma važan u Srbiji jer su izbori pitanje demokratske volje građana. Izbori su pitanje, naravno, sledeće četiri godine života građana i obzirom kako se ove četiri godine vlast odnosila prema svim resursima građana, politici i državi, mislim da će ovi izbori biti ne samo pitanje ko će vladati Srbijom, da su građani ove izbore koji su pred nama shvatili kao pitanje života i smrti. Vrlo su ih ozbiljno shvatili i vrlo ih ozbiljno i odgovorno iščekuju. Zbog toga imamo pred sobom ovih sedam članova koji, bojimo se, osnovni zakon više zamagljuju, a ostavljaju malu mogućnost da se birači malo drugačije preliju od stvarne volje građana. Na to smo vam svi ukazivali u dosadašnjoj raspravi.

Mislimo da ministar zaista o ovim amandmanima koji su podneti, zahvaljujem što je od naših amandmana usvojio jedan, ali smatramo da je ovaj amandman koji smo svi podneli u istovetnom tekstu i gde smo svi ukazali na iste stvari, zaista amandman koji ceo zakon čini pomalo bezvrednim i besmislenim i ostavlja mogućnost svakako jedne ozbiljne zloupotrebe ako ovaj predloženi član 6. bude ugrađen u član 30. osnovnog zakona.

Dakle, mi očekujemo, ono što sam rekla i u načelnoj raspravi, da tog dana kada budu izbori, redovni ili vanredni, a oni su tu, pitanje je vrlo kratkog vremena, građani zaista znaju da su oni ti koji su izabrali svoju sudbinu u naredne četiri godine. Nikada im u poslednjih dvadesetak godina to nije bilo važno kao ovaj put. Hvala lepo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nemanja Šarović, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Milan Avramović, Dušan Marić i Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa ovim što smo do sada diskutovali, SRS podnela je amandman po kome se poštuje ona ustavna odredba koja kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS". Nažalost, čak ni ovaj amandman vladajuća koalicija i ministar nisu prihvatili.

Da stvar bude još čudnija, pogledajte obrazloženje, kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je prihvatanjem amandmana 2. predviđeno stupanje na snagu ovog zakona narednog dana od dana objavljivanja". U obrazloženju ne treba da stoji ovo. Ne prihvatamo zato što smo mi predložili nešto drugo, nego u obrazloženju zašto se ne prihvata amandman treba da stoji zašto je to rešenje koje ste prihvatili bolje od rešenja koje je predloženo amandmanom, naravno, pod uslovom da je to obrazloženje uopšte i predviđeno, odnosno da takav argument postoji.

Mi smo vama pokazali danas nebrojeno puta da oni ljudi koji ovo pišu, ne da nisu pravni stručnjaci, nego kao da nisu ni prošli pored pravnog fakulteta. U prilog tome govori i ovo što ste vi predvideli. Pogledajte šta je vaš predlog. U vašem predlogu vi kažete: "Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku RS". E koji je pravni genije ovo napisao?

Dakle, do sada u pravnom sistemu Republike Srbije postoji ustavno rešenje, generalno pravilo da zakon na snagu stupa osam dana od dana objavljivanja, postoji mogućnost da stupi dan nakon objavljivanja, a vi ste onda pokušali da uvedete u pravni sistem i treće rešenje po kome zakon može da stupiti na snagu danom objavljivanja, ali tu onda ulazite u problem. Ako se "Službeni glasnik" objavi u 11 sati uveče, hoće li taj zakon stupiti na snagu i da li on stupa od ranih jutarnjih sati, od podne, od ponoći, od kog trenutka stupa na snagu? Naravno, stupanje na snagu danom objavljivanja nije moguće i to je jasno svakome, čak i onim ljudima koji su pravne analfabete, ali je pitanje kako je moguće u uređenoj zemlji, možda je u tome odgovor, možda su to ti evropski standardi.

Vi tvrdite da poštujete evropske standarde. Srbija je do sada donela 700 evropskih zakona i što više poštujemo te evropske standarde, to nam je gore. Ovo se nije moglo desiti čak ni pre pet godina, pre deset godina, a da ne pominjem ona zlatna vremena kada je SRS bila u Vladi Republike Srbije. Pamtite gospođo Kolundžija, ali iz neke druge perspektive jer niste ni tad bili u DS.

Ali, sada zaista postavljam ozbiljno pitanje: kako je moguće da ovakav, da kažem previd, da ovakvu besmislicu niko ne primeti da to prođe Odbor za zakonodavstvo, da to prođe? Valjda je i ministar pročitao zakon, pa je taj zakon prošao Vladu, pa tek onda kada smo mi ukazali amandmanom na to da tu postoji problem, tek naknadno član vladajuće koalicije, jer narodni poslanik podnosi amandman, pa ovo menjaj.

Ovo još jedanput govori o neozbiljnosti sa kojim vi pristupate ovim važnim državnim poslovima a onda se posle čudite zašto Srbija ne napreduje. Evo, ja ću poput gospodina Krasića, ovih nekoliko sekundi vam ostaviti, kako biste imali više vremena da žurite i stremite ka EU u koju, naravno, nikada nećemo ući.

Zajednički, sekunde su u pitanju, narodni poslaniče, a i stići ćemo zajedno.
Na član 7. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman sa ispravkom.
Amandman je u pretresu, jer se Zakonodavni odbor nije izjasnio.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres o amandmanima, te zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Narodna skupština će, u danu za glasanje, odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zahvaljujem saradnicima i ministru Milanu Markoviću.
Prelazimo na pretres u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KINEMATOGRAFIJI
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda: Predloga zakona o kinematografiji, pored predstavnika predlagača Predraga Markovića, ministra kulture informisanja i informacionog društva, pozvala da sednici prisustvuju i Snežana Stojanović Plavšić, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, Predrag Blagojević, viši savetnik u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, Tatjana Vojić Jurić, samostalna savetnica u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva i Vladimir Nedeljković, savetnik u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva.
Druga tačka dnevnog reda – Predlog zakona o kinematografiji.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Žutić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogovorić, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Simo Vuković, Lidija Vukićević, Đorđe Milićević, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Dejan Radenković, Radiša Ilić, Dušan Marić, Dušanka Plećević, Gordana Čomić, Jovana Fa Tomić, Božidar Delić i Zoran Popović, kao i Odbor za kulturu i informisanje.
Primili ste Izveštaj Odbora za kulturu i informisanje i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Amandman na član 2. naziv predloga zakona.
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić.

Poštovani poslanici, podneo sam amandman na sam naslov Predloga zakona. Prema ovom naslovu ne zna se čiji je ovo zakon, koje zemlje, kog naroda. Možda je ovo zakon EU koja ga je ovako, kakav je anacionalan, globalistički jednostavno i propisala.

Predložio sam da se Predlog zakona nazove: Predlog zakona o srpskoj kinematografiji, jer se postojećim nazivom ne određuje nacionalna i državna pripadnost kinematografije.

Dopunom naziva rečju: "srpski" precizira se teritorijalna, a nacionalna pripadnost kinematografije, pa se određuje da se radi o kinematografiji srpskog naroda u granicama i van granica Republike Srbije. U skladu sa nazivom zakona predložio sam da se u članovima u kojima se pominje reč: "kinematografija", doda prisvojeni pridev: "srpska", kao i da se reč: "domaći" zameni rečju: "srpski".

Vlada je obrazložila da se ovaj amandman ne prihvata iz razloga zato što nije moguće odrediti teritorijalnu i nacionalnu pripadnost pripadnosti, delatnosti koja se uređuje zakonom. Po meni, Vlada je bar mogla naslovu dodati reči Republike Srpske pa da se zove – Zakon o kinematografiji Republike Srpske, kao što je to, na primer, uradila Republika Crna Gora i njen zakon se zove – Zakon o kinematografiji Republike Crne Gore.

Izgleda reči "srbski", "Srbija" su anatemisani u ovom predlogu zakona. Dakle, ovaj zakon koji je pred nama upravo pisano u anacionalnom duhu, u duhu zaštite postojeće antisrpske produkcije koja je postala normalna pojava u državi Srbiji. Najžalosnije je što država Srbija ne štiti svoj nacionalni opstanak koji je između ostalog ugrožen i zbog antidržavne produkcije filmova. Dovoljno je samo pomenuti koje sve od reditelja i glumaca radio na ovom predlogu zakona dajući svoje sugestije i predloge. Koliko sam mogao saznati iz medija na formiranju ovog zakona učestvovao reditelj Goran Marković, Miki Manojlović i drugi.

Amandmani ne mogu pomoći popravci ovog zakona. To sam već rekao u načelnoj raspravi. Ipak sam podneo nekoliko amandmana. Moji amandmani se, kao što sam već rekao, odnose na kinematografiju koja bi trebalo, pored ostalog, da štiti istorijski, nacionalni i kulturni interes srpskog naroda. Odavno je nestao srpski nacionalni film, tek u onim povojima od pre 1918. godine, rađeni su nacionalni srpski filmovi. To je prvi film o Karađorđu, zatim, film na temu krunisanje kralja Petra, itd.

Od vremena Kraljevine Jugoslavije taj nacionalni zamak nestaje. U Kraljevini Jugoslavije kinematografija je bila u službi slavljenja ideologije liberalizma, evropskih modernizacijskih procesa, liberalnog jugoslovenstva, sve je bilo potčinjeno tom cilju. Dakle, kopirani su zapadni uzori.

U vremenu okupacije snima se samo film o akrobati Aleksiću, dakle, tu nacionalne poruke nema, a i u tom vremenu se nije nikako moglo isticati srpstvo i Srbi, pošto znamo u kakvoj je okupaciji tada bila Srbija. Dolaskom komunista na vlast 1945. godine počinje sovjetizacija srpskog i jugoslovenskog filma. O tome sam detaljnije govorio u načelnoj raspravi. Potom, Brozov komunistički režim veliku pažnju i brigu posvetio je razvoju filmske industrije zbog sprovođenja klasne propagande "crvenih pobednika", sa jakom cenzurom, pa su se mogli snimati filmovi koji su slavili borbu protiv fašizma, u kojima su glavni protivnici partizanima bili fašisti u liku četnika, kako se to govorilo u onovremenoj propagandi.

Dakle, filmovi su bili tematski strogo usmereni u pravcu glorifikacije partizana NOB, sa isticanjem samo jedne strane antifašističke borbe – partizanske, dok su pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini, iako atni-fašisti, predstavljeni kao saradnici okupatora i fašisti.

Pitam se da li će i jedna srpska vlast finansirati film o Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini. Sigurno neće nikada, iako su ravnogorska borba i Draža Mihajlović rehabilitovani od Skupštine Republike Srbije…

Narodni poslaniče, molim vas, tema ni zakona, ni amandmana koji ste podneli nije ni estetska, ni etička vrednost kinematografije, bilo čije, pa tako ni Republike Srbije. Ili o amandmanu, ili da nekako dovedete u vezu vaša estetska stanovanja o snimljenim filmovima i amandman koji ste podneli, odnosno zakon kojim se ni jednim članom ne bavi niti estetikom, niti etikom filmskih stvaralaca.

Upravo govorim kako je kroz istoriju filmska industrija bila u tom pravcu, daleko od tog nacionalnog. Sad dolazim do vremena 90-ih godina kada se čini ta prekretnica. Tu prekretnicu predstavlja film Kosovska bitka koji je snimala…

Narodni poslaniče, prekinula sam vas, zato da vas podsetim da ste u obavezi da govorite o dnevnom redu. Na dnevnom redu nije estetika i etika filmskih stvaralaca. Na dnevnom redu je predlog Zakona o kinematografiji sa jasnim zakonskim okvirom u kojima se ima namera urediti ta oblast, a da se nijednim članom ne ulazi u filmsko stvaralaštvo, jer to prosto nije dozvoljeno i dopušteno. Pa, vas molim o temi dnevnog reda.