Dame i gospodo, član 24. predviđa da će država, Republika Srbija da finansira i finansijski pomoći svaki bioskop u kojem 30% ukupnih sati projekcija, na godišnjem nivou potpada na domaće filmove i evropske filmove.
Mi smo predložili da se ovo "evropske" briše, a iz sledećih razloga. Pokazaću to na jednom konkretnom primeru. Pretpostavimo da se u bioskopu "Balkan" cele 2012. godine prikazuju sledeći srpski ratni filmovi: Život je čudo, Emira Kusturice; Nož, Miroslava Lekića; Vukovar jedna priča, Bore Draškovića; Kaži zašto me ostavi, Olega Novakovića; Dezerter, Živojina Pavlovića i Lepa sela lepo gore, Srđana Dragojevića. Uzmimo da se u isto vreme, u nekom drugom bioskopu, u toku cele 2012. godine prikazuju sledeći hrvatski ratni filmovi. Hrvatska je deo Evrope, a to su: Priče iz Hrvatske, Krste Papića; Vukovar se vraća kući, Branka Šmita; Vreme je, Oe Kodor; Cijena života, Fabijana Šovagovića; Bogorodica, Nevena Hitreca i Kad mrtvi zapevaju, Krste Papića.
Na jednoj strani imamo srpske ratne filmove za koje se može reći sve ali ne može se reći da na bilo koji način propagiraju mržnju i da na iskrivljen način, na štetu drugih naroda prikazuju događaje u ratovima od 1991. godine do 1999. godine. Na drugoj strani imamo hrvatske ratne filmove, za koje se i hrvatska kritika slaže da propagiraju mržnju prema srpskom narodu, da veličaju ideologiju Franje Tuđmana i novoustaškog pokreta. Recimo čitao sam u hrvatskoj kritici da se otprilike slažu da za film Nevena Hitreca, Bogorodica, da deluje kao poziv na osvetu, jer čovek u tom filmu o Srbima govori kao o kolektivu, kao ljudima koji su genetski predodređeni da vrše nasilje, da se opijaju, da siluju i da ubijaju nevine, posebno nevine Hrvate. Da ne komentarišem to da po mišljenju i domaće i strane filmske kritike ova srpska produkcija koju sam pomenuo je daleko kvalitetnija u stručnom smislu.
U članu 24. ovog predloga zakona na kraju godine Republika Srbija će i jednom i drugom bioskopu dati ista sredstva za renoviranje bioskopa i za kupovinu moderne opreme. Mi iz SRS smatramo ne da je to nedopustivo nego da je to, da oprostite na izrazu, glupavo, potpuno nije normalno. Novac građana Srbije treba ulagati u bioskope u kojima se prikazuju srpski filmovi. Zaista ne vidim nijedan razlog zašto bi mi stimulisali prikazivanje filmova iz Nemačke, iz Hrvatske, iz Bosne i Hercegovine, a ne bi recimo stimulisali prikazivanje filmova iz Indije i Čilea. Zašto bi forsirali prikazivanje loših evropskih filmova, a recimo ne bi smo stimulisali prikazivanje dobrih američkih filmova. Prosto mi nije jasno i ne vidim nikakvu logiku.
Shvatam da je Vlada i kroz ovaj predlog zakona htela malo da se dodvori ovim komesarima iz Brisela pa da kaže – evo i u filmskoj industriji vodimo računa o evropskoj dimenziji, nastavljamo ovaj put kroz evropsku maglu. Ovo srljanje putem "Vođe" Radoja Domanovića, a ovo je stvarno previše.
Ako je cilj Vlade da građane zaštiti od pogubnog uticaja američkih filmova, a pretpostavljam da je to bio cilj, onda zašto građane Srbije prvo ne zaštitite od pogubnog uticaja tih filmova na televiziji. Apsolutno sam ubeđen da u toku jednog dana više ljudi u Srbiji pogleda američke i druge filmove na televiziji nego što ih u toku cele godine pogleda u beogradskim i srpskim bioskopima. Znači, jednostavno ne postoji ni jedan normalan, logičan argument, zašto bi Republika Srbija bez ikakvog kriterijuma, znači blanko stimulisala prikazivanje evropskih filmova, samo zato što oni dolaze iz evropskih zemalja, bez da ulazi u suštinu kakvi su to filmovi i na kakav način tretiraju srpski narod i Republiku Srbiju.
Na kraju, stvarno moram da izrazim zadovoljstvo u ime narodnog poslanika Gordane Čomić zato što u vreme dok je ona izlagala sednicom nije predsedavala Gordana Čomić. Hvala vam.
