Gospodine Periću, nisam se nadao da ću ikad vas morati da opomenem na pristojnost, na pristojan rečnik, pa vas molim da primerite i da se vratimo na temu.

Gospodine Popoviću, upozoravam vas da sklonite literaturu koja nije primerena Domu, jer time remetite rad. Hvala lepo. Izvolite.

Samo mogu još da kažem da SRS ne može glasati za ovaj zakon. I gospođo ministar, još jednom da vas podsetim, ako hoćete samo da podnesete ili snesete neke moralne konsekvence, predlažem vam sa početka mog izlaganja da podnesete ostavku. Nadam se da su ovo i sudije Ustavnog suda čule i da će oni to uraditi, da ne bi direktno radili i kršali Ustav upravo oni. Hvala.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Zoran Krasić.

Kasnije ću o ovoj knjizi, gospodine Novakoviću, sada neću.

Izvinite molim vas, koliko još imamo vremena, ovog antievropskog?

(Predsedavajući: Samo da izračunam.)

Po mojoj proceni 19 minuta ali dobro, vi imate ovaj evropski sat, možda je tu malo drugačije.

Šta sada da radim? Gospođa Malović nije tu, a nadam se da je sekretarica iz Ministarstva pravde, izvesni Homen da je obavesti o tome.

Da razrešimo neke dileme.

(Predsedavajući: U pravu ste bili, 19 minuta i 30 sekundi.)

To je ono što vam kažem, 80% glasova vam uzima SRS na sledećim izborima, napravite taj priključak što pre. Uvek sam u pravu. Ne tražim da mi vi to kažete, to znam.

Da vam sada objasnim kako je nastala ustavna žalba kod nas. Kada je donet Zakon o Ustavnom sudu SRJ, ubačena je ustavna žalba i dati su uslovi pod kojima neko pravno lice koje se bavi zaštitom ljudskih prava može da traži zaštitu od Ustavnog suda ako je došlo do povrede Ustavom zajemčenih prava i sloboda građana. To je bilo dosta restriktivno. Prvi dobar primer korišćenja ustavne žalbe bilo je ono kada ste isterali DSS 50 i nešto njih, pa su se onda oni vratili na bazi one odluke po ustavnoj žalbi.

Kada se radilo na novom Ustavu Republike Srbije, onda je stvorena jedna ideja da treba ugraditi ustavnu žalbu kao način obraćanja i kao izuzetak da se o pojedinačnom pravnom aktu kojim se krše ljudska prava i slobode građanina raspravlja pred Ustavnim sudom. To jeste malo pravno gledano nategnuto, ali taj stav je zavladao. Zbog čega? Da se spreči veliki broj predstavki koje su najavljene da će ići prema Strazburu. Zašto? Zato što je SRJ, odnosno Državna zajednica i Crna Gora i Srbija decembra 1993. postala član Saveta Evrope i od tog trenutka građani Republike Srbije su dobili pravo da se kao pojedinci obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava i to je taj četvrti stub evropskog pravosuđa.

Ali, Ustavni sud ne pripada pravosuđu. Glavna i jedina i isključiva nadležnost jeste ocena ustavnosti i zakonitosti. Ustavni sud postoji i zbog Narodne skupštine, da prilikom promene saziva u novom sazivu neka grupa ne tumači na drugi način ono što je napisano u Ustavu. Onda, nadalje, da se spreče organi izvršne vlasti da svojim opštim aktima unakaze ustavnu normu ili zakon itd.

Ako smo to razrešili, onda je jasno. Ustavni sud nema pandam u Evropskom sudu za ljudska prava. Evropski sud za ljudska prava je sud, četvrti stub, gde se građani pojedinci obraćaju predstavkama. Vrlo prosto da se shvati. Način odlučivanja u Ustavnom sudu definisan je Ustavom Republike Srbije i nema potrebe da se odredbe Ustava Republike Srbije prepisuju u tekst Zakona o Ustavnom sudu, jer samim prepisivanjem devalvira se ustavna norma. To se uči u školama, ali se čitaju knjige, gospodine Novakoviću, kad se uči, a ne bleji se po internetu, niti se čitaju neke strategije.

Da je kojim slučajem 2006. godine bilo poznato kako će da se unakazi naše pravosuđe, onda niko ne bi ustavnu žalbu stavljao Ustavnom sudu, nego bi ona dobila neki svoj drugi oblik, zahtev ili predlog i verovatno bi bio nadležan Vrhovni kasacioni sud, da bi se dokazala da Srbija garantuje delotvorno pravna sredstva pre nego što bi to išlo na Strazbur. Ali, otom-potom.

Pošto ste sve ovo izbrkali, moram da vam skrenem pažnju, vi ste oktrojisali javnost rada ustavnog suda. Vi ste navodno u članu 3. stav 2. preformulisali, ali ste samo iskomplikovali stvari još više. Ostavili ste i stav 3. da stoji. On je nepotpun. Zašto? Nas nešto obavezuje. Nas obavezuju pre svega potrebe da se poštuju ljudska prava građana Republike Srbije, državljana Republike Srbije. Ako je to naša obaveza, onda kada je u pitanju javnost, moramo da shvatimo da su moguća formalna ograničenja da se propišu zakonom, ali ta ograničenja moraju da budu nužna u demokratskom društvu. Sad, da li je ovo demokratsko društvo, to je drugo pitanje. Verovatno je demokratsko zato što je Demokratska stranka na vlasti. Kada je Demokratska stranka na vlasti onda je sve to demokratsko i "sablja" je demokratska i glasanje iz Bodruma je demokratsko i besplatne akcije, to je sve demokratsko.

Dalje, isključi se javnost u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta, gospođo Malović. Zašto ste ispustili teritorijalni integritet kao standard? Onda, javna bezbednost, radi sprečavanje nereda i kriminala, gospođo Malović, onda zaštite zdravlja i morala, zaštite ugleda i prava drugih, radi sprečavanja otkrivanja informacija koje su dobijene u poverenju, gospođo Malović i radi održavanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Očuvanje autoriteta i održavanje nepristrasnosti sudstva kod nas ne postoji. Zašto? Imamo Homena. On vam kaže ko će da bude uhapšen, kad će da mu krene postupak, koliko će da bude osuđen i gde će da bude na izdržavanju kazne zatvora.

Ne možete da gonite nekog novinara, Milovana Brkića ili nekoga zbog natpisa, kada čovek sledi obrazac otporaša, Homena. Znate da je Otporu sada zabranjeno da se muva po Rusiji. Rekao Putin – ako vidim jednog otporaša, odmah, neću više nikad da vas pustim na slobodu. Vodite računa, ovi vaši otporaši iz ministarstva da ne nastradaju, onda nećete imati sa kim da radite, nema ko da vam suflira.

Kao što vidite, znači, gospođo Malović, nužno u tim standardima znači da postoji hitna društvena potreba. Koja je hitna društvena potreba za isključivanje javnosti u radu Ustavnog suda? Da javnost ne sazna. Šta javnost da ne sazna? Ne znam, neki vas saslušavaju sa diktafonom, uzmu diktafon, dođu kod vas u kancelariju, predstave se da su generalni sekretar predsednika republike, sve snime, odu do prvog ćoška, učlane se u neku stanku i onda sve javnost sluša. To je demokratski standard, to je svojstveno demokratskom društvu u kome je moguće da Neda Arnerić glasa iz Bodruma.

Da li je poništena ta odluka, a svi znamo da je nezakonita, da je postupak donošenja izbora Kori Udovički bio suprotan Poslovniku? Ne, odsedela Kori Udovički svoj mandat, sve je u redu, puj pike ne važi. Da li je tako, gospodine Novakoviću? Pa, G17 plus je prikazivao snimke. Kako? Vi se odričete toga da ste prikazivali snimke. Sećate se vaše Ksenije i Siniše, sećate se DSS koji je prikazivao? Sećate li se Otpora koji je napadao zbog toga? Šta kažu? Samo vas posmatramo. Kažu – nismo mi palili Skupštinu da bi vi glasali iz Bodruma. Doduše, sada se uvalili kod vas, pa vas kontrolišu.

Dalje, gospođo Malović, sva ograničenja moraju da budu i srazmerna, moraju da budu kao izuzetak, srazmerna, da se ne ometa ostvarivanje neke slobode ili nekog prava. Gde je taj standard kod vas zastupljen? Mislite da je taj standard zastupljen u liku i delu nekog sudije Ustavnog suda? Hajde molim vas, nemojte da se smejemo.

Sada gospođa Bosa Nenadić treba da ide u penziju i ona će da gura pun mandat. I druge sudije Ustavnog suda imaju da guraju pun mandat. Ukoliko fali neki sudija, onda će da podele pare, namenjene tom sudiji koji nije izabran. Zašto? Pa, molim vas, tržište ekonomije vlada u Srbiji. Ponuda i potražnja. Ponuda i potražnja - ako imaju pare sudije Ustavnog suda, one su nepristrasne, kako reče gospođa Kolundžija. Zato trebaju da imaju mnogo velike plate.

Što im niste odredili plate kao guverneru? Mogli ste da im odredite plate, recimo, kao krvavom borcu za socijalnu pravdu zvanom Dušan Bajatović – milion i 350 hiljada svakog meseca prima i puna mu usta kako se bori protiv siromaštva, da svi budu siti i niko ne bude gladan. Doduše, i Tadić se bori protiv siromaštva, pa je od Narodne kancelarije napravio narodnu kuhinju. To je svojstveno demokratskom društvu, hepatitis D, najgori oblik žutice, kada DS vlada.

Gospođo Malović, razmišljam se da podnesem krivičnu prijavu protiv Vlade Republike Srbije i svih onih koji pristaju na ovaj zakon. Znate li zbog čega? Kako je moguće da Ustavni sud uđe u meritorno raspravljanje pojedinačnog spora? Kako to Ustavni sud može da dosudi naknadu štete? Koji je to blistavi um? Da li on rešava spor imovinski? Ne. Vi ste napisali – može da se dosudi i naknada štete.

Pazite, posle ovoga, nama Ustavni sud ne treba. Pobrkali ste lončiće, pobrkali ste godine fakulteta, pobrkali ste kalendare. Sve moguće ste pobrkali. Kako je to moguće? Ustavni sud i kada preko ustavne žalbe vrši ocenu da li je pojedinačnim pravnim aktom došlo do kršenja ljudske slobode ili nekog prava, on ne ulazi u sporni odnos, već samo daje ocenu ustavnosti i zakonitosti. Ali ne, vi hoćete da preko kolena pretrupite i šta da radite? Da legalizujete to što godinama neizabrane sudije primaju platu, a ne idu na posao, da biste tvrdoglavo očuvali teritorijalnu organizaciju koju ste sproveli i mnoga mesta izgubila sudnicu, mesto gde čovek može da ode, da traži, da se obrati. Ne, vi uporno čuvate tu vašu strategiju za koju su vam Amerikanci dali pare. Kada oni daju pare da se to nešto napravi, to mora da se napravi prema njihovoj meri, a ne prema meri građana Republike Srbije. Takav nam je i ovaj tripartitno trijumvirački oblik Ustavnog suda.

Sada se postavlja pitanje - ko ceni odluke Ustavnog suda? Samo vlast. Samo Homen i Snežana Malović. Ko još? Niko živi ne ceni te odluke. Zašto? Kompromitovano. Šta je svrha ovih izmena i dopuna? Da se nagrade prvoborci DS. Šta iz svih ovih odredbi proizilazi? Mora da se poštuje plava uniforma, plavo-crne toge. Vi ste od Ustavnog suda napravili Haški tribunal, samo im fale još i perike. Samo da stave još ona kokošija gnezda na glavu i da oponašaju idejnog tvorca reforme srpskog pravosuđa. Iza onih toga se kriju standardi. Izlaze iz rukava zakoni. Sve je to besprekorno, to ne sme niko da sumnja. To što oni ne čitaju Ustav, to njih baš briga. To što idu po svoje mišljenje kod Mikija Rakića, i to baš briga.

Znači, lepo treba da se glumi. Srbija ima nadležni državni organ. Da li građani Republike Srbije imaju elementarne koristi od ovakvog Ustavnog suda? Građani su na referendumu doneli Ustav Republike Srbije, pa bez obzira šta neko pričao o Ustavu, sigurno ima elemenata za kritikovanje, ali preambula nije mogla lepša da se napiše. Preambula da je KiM u sastavu Republike Srbije, molim vas, sve menjajte, ali to ne smete da promenite nikako.

Znam da vama smeta KiM kao AP unutar Republike Srbije. Znam da vam smeta i Rezolucija 1244. Sada lupate glavom po kancelarijama o zid, što to nije završeno 1999. godine, nego sada mi moramo da prljamo ruke. Moraćete. Hvala bogu, ništa ne zavisi od vas. Svakim danom će sve više da zavisi od građana Republike Srbije. Znate? Sve će od njih da zavisi vrlo brzo.

Pošto ide ova sledeća tačka dnevnog reda, imam neka državna posla, pa ću biti odsutan. Na dan izbora, zapamtite, svi građani imaju da kontrolišu glasanje, zato što znaju da se priprema velika izborna krađa. Ogromna. Svi oni koji su glasali, uveče u osam sati dolaze na biračko mesto. Neće neko za hiljadu dinara da proda Srbiju. Zapamtite to više. Dogorelo.

Znači, gospođo Malović, preporučio bih vam da ovo povučete sa dnevnog reda. Ovo nikako ne može da se opravda. Koje će štetne posledice da budu ukoliko ovakav predlog zakona projuri kroz glasanje, možete samo da pretpostavite. Drugi deo, koji je još možda i važniji, budite jači za lično iskustvo. Vi ste mnogo neuspešni. Sve što ste uradili, to je neuspešno. Potpisali ste rešenje da se isporuče Karadžić i Mladić. Zapamtite, ostali ste u istoriji zabeleženi kao žena koja je potpisala rešenje da se isporuče Karadžić i Mladić Haškom tribunalu, a ceo svet zna da je Haški tribunal antisrpska giljotina.

Hvala, gospodine Novakoviću. Ovih nekoliko sekundi požurite u EU, molim vas, zatvoriće uskoro vrata, a i ne morate da se vraćate, tamo vam je bolje.

Zahvaljujem.

Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pa pitam, da li neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. želi reč, ili možda gospođa ministar? (Da.)

Reč ima ministar, gospođa Malović Snežana.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u današnjoj diskusiji povodom izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu u načelu. U svom sadašnjem obraćanju, pokušaću da odgovorim na neka pitanja koja su otvorena u današnjoj diskusiji, ali sam sigurna da ćemo u raspravi u pojedinostima, po amandmanima, imati više prilike da govorimo o konkretnim odredbama zakona.

Što se tiče toga da je zakon, a odnosi se na moju prethodnu diskusiju, Zakon o Ustavnom sudu da je donet 2007. godine i da je u primeni već četiri godine, taj deo diskusije se odnosio na to da u Zakonu o Ustavnom sudu su, s obzirom na određene nadležnosti koje su date samim Ustavom, a prvenstveno se tiče postupka po ustavnim žalbama ili žalbama sudija i tužilaca, to predstavlja jednu novu nadležnost Ustavnog suda. Kada smo donosili Zakon 2007. godine, svakako da nismo mogli u potpunosti da osmislimo kako će da izgleda taj postupak pred ustavnim sudom, jer tokom primene određenog zakona se vidi da li je potrebno intervenisati u pogledu nekih izmena i dopuna, što smo učinili sadašnjim predlogom zakona koji se nalazi pred vama.

Ovom prilikom želim da istaknem da to nije urađeno stihijski, nije urađeno preko noći. Naprotiv, već duže vreme se ove izmene i dopune pripremaju. Imali smo i određene konsultacije sa sudijama Ustavnog suda. Podsetiću vas da je pre godinu i po dana bio održan jedan okrugli sto na kome su bili predstavnici ustavnih sudova iz regiona, koliko se sećam bila je tu i predsednica Ustavnog suda Hrvatske, gde smo sagledavali njihova iskustva koja imaju mnogo duže nego mi u primeni postupaka po ustavnim žalbama.

Takođe, pored toga su pribavljena i odgovarajuća mišljenja, pored nadležnih državnih organa pribavljeno je mišljenje i Venecijanske komisije. Oni su bili nedavno u poseti u Beogradu, pre mesec dana, gde su u razgovoru, kako sa predstavnicima Ministarstva pravde, tako i sa sudijama Ustavnog suda, razgovarali o određenim rešenjima iz zakona. Nakon toga su to pretočili u svoje ekspertsko mišljenje koje je u velikoj meri uvaženo i gotovo sve preporuke Venecijanske komisije nalaze se u ovom predlogu zakona. Ako se ne varam, od deset preporuka Venecijanske komisije, osam je prihvaćeno. Samim tim to ukazuje na činjenicu i na postavljeno pitanje ovde – da li su sadašnje sudije Ustavnog suda imale prilike da sagledaju ovaj predlog zakona? Kao što sam rekla, u razgovoru sa predstavnicima, ekspertima Venecijanske komisije su razmenjivali mišljenja i mišljenje Venecijanske komisije predstavlja neki produkt razgovora između njih i sudija Ustavnog suda.

Takođe, u mišljenju Venecijanske komisije ukazalo se i na potrebu za izmenom Ustava. To pitanje je bilo otvoreno i u našoj javnosti i ukoliko u jednom momentu dođe do potrebe izmene Ustava ili do saglasnosti oko izmene Ustava, verujem da će to biti od velike vrednosti za budućeg zakonodavca. Međutim, dok god je sadašnji Ustav na snazi, on će se primenjivati. Ministarstvo pravde u svim svojim aktivnostima, naročito u pogledu predlaganja zakona, će poštovati odredbe Ustava. Zato i želim da ukažem na određene diskusije koje su se ticale toga da određena rešenja nisu u skladu sa Ustavom.

Prosto zbog javnosti i građana Srbije moram da ukažem na to i na postavljeno pitanje oko člana 82. postojećeg zakona, koji se tiče upravo postupka po ustavnim žalbama, da ukažem na činjenicu da je identičan ustavnoj odredbi, članu 170. Ustava, gde u svom prvom stavu, kao i u prvom stavu člana 82. kaže da ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajamčenih ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Znači, on je apsolutno identičan članu 180. koji sam upravo pročitala, član 82, prema tome, ne mogu tu da sagledam šta je tu protiv ustavno, ako je norma apsolutno prepisana.

Isto se odnosi na sastav velikih i malih veća koja se uvode ovim predlogom zakona. Naime, u članu 175. Ustava se kaže da Ustavni sud donosi odluke većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. Znači, Ustavni sud ima nadležnost da donosi odluke, da donosi neka druga procesna akta, kao što su rešenja ili zaključci.

Ovaj predlog zakona apsolutno poštuje ustavnu normu, tako da sve odluke koje se budu donosile, donosiće se većinom glasova, nevezano za to da li se donose na plenarnoj sednici ili se donose na sednici Velikog veća, a da druge procesne akte kao što su rešenja ili zaključci, mogu se donositi i na malim većima.

Takođe, želim da se osvrnem i na diskusiju u pogledu sastava Ustavnog suda. Ona je apsolutno regulisana Ustavom i to je dosledno poštovanje regulacije samog ustava. Ne mogu da razumem i tu diskusiju, s obzirom da je Ustav ovde donet uz saglasnost gotovo svih političkih stranaka. Želim da ukažem i na činjenicu da je prema stavu Evropskog suda za ljudska prava ustavna žalba, o kojoj je ovde bilo najviše reči, ocenjena kao delotvorno pravno sredstvo i upravo, shodno tom mišljenju, mi želimo da intervenišemo da takvo mišljenje ostane i dalje i zbog toga i jesmo uveli ovakvu novu prekompoziciju Ustavnog suda u njihovom radu, koja bi mogla da odgovori, kako interesu građana, tako i položaju naše zemlje u međunarodnim forumima.

Isto se odnosi i na uvećanje plate. Kao što sam rekla, sve ono što smo predvideli u ovom predlogu zakona prati organizaciju Ustavnog suda i treba da doprinese jačanju njihove nezavisnosti i samostalnosti i izdvajanju iz drugih državnih struktura. To smo učinili i sa sudovima, gde je regulacija i plate i određenog statusa sudije regulisana samim Zakonom o sudijama. I u ovom pogledu, u Zakonu o Ustavnom sudu je regulisana i njihova plata i način određivanja osnovice, način određivanja koeficijenta i druge beneficije koje im pripadaju. Kao što sam rekla, u velikoj meri, ona je ista kao i za redovne sudije.

Kao što sam rekla, nadam se da ćemo u raspravi o pojedinostima raspravljati o nekim konkretnim odredbama i zahvaljujem se još jednom svima koji su učestvovali u diskusiji.

Zahvaljujem se i ja vama.

Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.

Na osnovu člana 87. određujem pauzu. Sa radom ćemo nastaviti u 14.00 sati, raspravom u pojedinostima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Prijatan ručak. U 14.00 sati nastavljamo.

(Posle pauze.)

Zajednički, sekunde su u pitanju, narodni poslaniče, a i stići ćemo zajedno.
Na član 7. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman sa ispravkom.
Amandman je u pretresu, jer se Zakonodavni odbor nije izjasnio.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Ovim smo završili pretres o amandmanima, te zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Narodna skupština će, u danu za glasanje, odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zahvaljujem saradnicima i ministru Milanu Markoviću.
Prelazimo na pretres u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KINEMATOGRAFIJI
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima 2. tačke dnevnog reda: Predloga zakona o kinematografiji, pored predstavnika predlagača Predraga Markovića, ministra kulture informisanja i informacionog društva, pozvala da sednici prisustvuju i Snežana Stojanović Plavšić, državna sekretarka u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, Predrag Blagojević, viši savetnik u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, Tatjana Vojić Jurić, samostalna savetnica u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva i Vladimir Nedeljković, savetnik u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva.
Druga tačka dnevnog reda – Predlog zakona o kinematografiji.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Žutić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogovorić, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Simo Vuković, Lidija Vukićević, Đorđe Milićević, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Dejan Radenković, Radiša Ilić, Dušan Marić, Dušanka Plećević, Gordana Čomić, Jovana Fa Tomić, Božidar Delić i Zoran Popović, kao i Odbor za kulturu i informisanje.
Primili ste Izveštaj Odbora za kulturu i informisanje i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Amandman na član 2. naziv predloga zakona.
Na naziv Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nikola Žutić.

Dame i gospodo, u prilog ove argumentacije iz kojih razloga treba prihvatiti amandman Dušanke Plećević, ukazaću još na nekoliko poraznih činjenica o kojima sam govorio u raspravi u načelu.
Pod jedan, imamo samo nekoliko filmova o čitavom Prvom svetskom ratu. Pod dva, imamo gomilu dokumentarnih filmova, igranih filmova o narkomanima i kriminalcima, o ljudima iz podzemlja, ali nemamo ni jedan film o Svetom Savi koji je jedan od najvećih srpskih državnika i prosvetitelja. Nemamo ni jedan igrani film, kao što je rečeno, o Despotu Stefanu Lazareviću ili o Marku Mrnjavčeviću, koji je jedan od najvećih srpskih nacionalnih junaka. Imamo desetine filmova u kojima su Srbi predstavljeni kao zločinci, ali zato nemamo ni jedan igrani film o stradanju srpskog naroda u logoru "Jasenovac" u kojem je, kao što znate, ubijeno oko 700 hiljada pripadnika uglavnom srpskog naroda.
Kud ćete veće argumentacije za prihvatanje ovog amandmana i kud ćete veće primedbe na srpsku filmsku industriju od činjenice da ni 2011. godine, kada obeležavamo 50 godina od dana kada je na "Drini ćuprija" od Ive Andrića dobio Nobelovu nagradu, još uvek nemamo ni jedan igrani film snimljen po tom romanu. Takođe, nemamo ni jedan igrani film o stradanju srpskog naroda u Hrvatskoj, u BiH, Sloveniji, na KiM, ali imamo nekoliko filmova koji su, između ostalog, finansirani iz srpskog budžeta u kojima se na vrlo loš način govori o ulozi srpskog naroda u ratovima od 1991. do 1999. godine.
Da bi građani znali o čemu se govori u članu 10. ja ću citirati taj član da bi shvatili o čemu govorim.
Član 10. Opšti interes u oblasti kinematografije u smislu ovog zakona jeste: očuvanje kontinuiteta slobode i raznovrsnosti filmskog stvaralaštva, podsticanje domaćeg filmskog umetničkog stvaralaštva, podsticanje proizvodnje domaćih i stranih filmskih dela o Republici Srbiji, podsticanje distribucije javnog prikazivanja u oblasti kinematografskog stvaralaštva, podsticanje obnove, održavanja i standardizacije bioskopske mreže, podsticanje razvoja tehničke baze i kinematografije Republike Srbije i uvođenje informatičkih tehnologija i modernizacija u oblasti filmske industrije, uvođenje objedinjenog elektronskog informatičkog centra distribucije i prodaje bioskopskih ulaznica, podsticanje i očuvanje kulturnog identiteta domaćeg kinematografskog stvaralaštva, ostvarivanja prava na kulturnu posebnost u oblasti filmske industrije pripadnika nacionalnih manjina u Republici Srbiji, unapređenje međunarodne saradnje, integracije domaće filmske industrije u evropske i svetske programe razvoja, podsticanje kulturne raznolikosti, podsticanje predstavljanja domaćih filmskih dela na značajnim međunarodnim manifestacijama.
Kao što vidite, nema nigde ni jedne jedine reči o interesu srpskog naroda. Pominju se interesi filmske industrije, pominju se interesi nacionalnih manjina, to je u redu, tako treba da bude, ali nije normalno da nema jedne jedine reči o podsticanju i očuvanju kulturnog identiteta srpskog naroda i o potrebi da se podstiču i očuvaju sećanja na istoriju srpskog naroda, na značajne istorijske događaje i značajne istorijske ličnosti. Hvala vam.