Izvinite, koliko imam vremena?
(Predsedavajući: Imate još sedam minuta i 40 sekundi.)
Radi se o amandmanu koji je uložila SRS i koja u osnovi ostaje protiv ovakvog načina. Krenuću od onoga što ste naveli u obrazloženju zakona. Vezano je to i za ciljeve koje ste postavili u matičnom zakonu o podsticanju građevinske industrije u Republici Srbiji u uslovima ekonomske krize.
U obrazloženju u analizi efekata naveli ste sledeće: predloženi zakon će imati sledeće pozitivne efekte – prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize, podsticanje razvoja i upošljavanja građevinskih preduzeća i obezbeđenja likvidnosti ovog sektora, podsticanje razvoja i upošljavanja domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti, podsticanje privrednog razvoja u Republici Srbiji, rešavanje trenutne prezaduženosti građevinskih preduzeća, očuvanje resursa građevinskih preduzeća, povećanje finansijske discipline i ukidanje dampinga i sive ekonomije i rada na crno.
Ovo su vrlo ambiciozni ciljevi i efekti koji treba da uslede posle ovog zakona. Ovo je samo normativno-pravno produženje važnosti roka, bez svih efekata i svih podsticajnih mera koje moraju da uslede da bi imali ove efekte.
Sa aspekta SRS, ovaj zakon ne sme da se oročava. Ako stvarno Vlada želi da unapredi građevinsku industriju i da izvrši podsticanje građevinske industrije kako je to predviđeno zakonom, izmenama i dopunama ovog zakona, zašto oročavate? Sa aspekta SRS nek to bude oročen rok na 1000 godina, jer su tako ovde bombastični ovi efekti. Nemamo mi ništa protiv toga, ali je stanje crno u oblasti građevinske industrije. To je problem.
Da li se stvarno pomaže građevinskoj industriji? Ne. Šta je Vlada učinila? Kada je donet ovaj zakon, izdvojena su sredstva iz određenih fondova, iz Fonda za razvoj, menjan je Zakon o Fondu za razvoj da bi došli do određene akumulacije koju ćemo uložiti u stambenu izgradnju. To ne radi niko. Vi ste sa takvim aktivnostima izbacili privatni kapital iz građevinske industrije. To je katastrofalno. Ilustrovaću to na primeru. Često sam o tome govorio, ali se to mora stalno ponavljati, zato što to najbolje pokazuje kakvo je stanje u građevinskoj industriji.
Godine 2008, 20.000 izgrađenih stanova, 2009. godine 4.000, 2010. godine 2.500, ove godine ne više od 1.500. Vidite koje je to smanjene. To nisu procenti, to je puta, to je 12 puta manja izgradnja stanova, samo zbog toga što ne činite podsticaj građevinskoj industriji. Nigde u normalnim državama država ne gradi stanove, nema potrebe iz akumulacije koja je mala, koja je jadna. Prazan je budžet. Deficit je u budžetu. Ne može se izdvajati iz tog budžeta. Mora se jednim spletom aktivnosti, koji podrazumeva i razne privredne aktivnosti, finansijske aktivnosti, angažovati banke koje će obezbediti jeftina sredstva za stambenu izgradnju, kroz određene fiskalne podsticaje građevinskoj industriji, kroz podsticaje u zapošljavanju građevinske industrije i razne druge mere i aktivnosti i prevashodno, zainteresovati privatnog investitora, pa i međunarodnog investitora da dođe da ulaže.
Da li se to omogućava kroz ovaj zakon? Ne. Ovim zakonom ste isključili privatnu inicijativu, ubacili ste državnu inicijativu i na kraju ste dobili ovo što ste dobili, da je 12 puta smanjena izgrađenost stanova. Isto tako je kod kuća, kod drugih oblika u građevinskoj industriji. To je vrlo loše imaće vrlo negativne efekte.
Kakvo je stanje zaposlenosti? Ovde govorite da će se povećati zaposlenost. Broj radnika iz godine u godinu se smanjuje. Evo, 2010. godine u ovoj grani, radilo je nešto preko 85.000, a sada trenutno radi oko 73, 74.000 radnika. Kakvo je stanje bilo pre oktobarske revolucije? Oko 300.000 radnika posredno i neposredno je radilo u građevinskoj industriji. Godine 2008. to je već bilo oko 150.000. Koliko je danas? Danas oko 73.000. I taj podatak jasno govori o tome gde nam je došla građevinska industrija. To je kolaps građevinske industrije. Ne možete ga ovim merama i ovim aktivnostima poboljšati, jer ovo nije pravi zakon kojim se vrši podsticaj u građevinskoj industriji.
Moramo ukazati na to ko danas gradi u Srbiji. Grade Srbi koji su u najamnom odnosu kod stranih investitora. Vi to čak i ne krijete. Ovde nam dođe ministar Mrkonjić i kaže, na pitanje zašto to rade stranci, zašto strane firme dobijaju, kada imamo dobre i kvalitetne izvođače građevinskih radova, koji su bili poznati, priznati, uvaženi u svetu i danas rade po svetu, zašto to rade? Kaže – oni finansiraju.
Znači, onaj ko obezbedi dinar, on i radi. Ali, ne radi on, radi Srbin. Šta radi taj strani investitor? On samo ubire maržu i nije to nepoznato, 18% samo na temelju zaključenog ugovora o poslu sa državom on ima 18%, 18 dinara od 100 dinara je njegovo. Onda dalje on sklapa ugovore sa podizvođačima i ucenjuje onoliko koliko može da uceni.
Naši radnici i naša preduzeća su izrabljena od strane stranih investitora. To smo dozvolili. Zašto? Zato što ne uzimamo kredite iz država gde možemo uzeti, gde su slobodna bankarska tržišta, gde su daleko manje kamate, na istoku, u Rusiji, u Kini, u Japanu, u Indiji. Te banke žele da finansiraju ovde, ali ne mogu od zapadnih banaka. Zapadni bankari dolaze ovde, međunarodne finansijske institucije dolaze ovde, ucenjuju i kupuju, kupuju ministre, kupuju pregovarače i stvaraju ovo što trenutno imamo u građevinskoj industriji.
Zašto se zalaže SRS? Kako iz svega ovoga izaći? Očito da ne možete izaći. Mi radimo jedan ekonomski program koji na potpuno drugi način sagledava ovu problematiku, bez kompleksnog sistemskog pristupa ovoj oblasti nema unapređenja građevinske industrije. U građevinsku industriju moraju se uložiti zdrava sredstva iz međunarodnih institucija, iz domaćih izvora. Kojih izvora? Privatnici koji su gradili, radili i pre ove krize, koji dan danas grade i sklop nekih drugih, fiskalnih mera, bankarskih mera, bankarskih kredita koji će biti daleko jeftiniji i sklop nekih drugih mera koje će stvoriti uslove za unapređenje građevinske industrije. Hvala.