Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želim da se jednim poslaničkim pitanjem upravo stavim na stranu svih onih u Srbiji koji iz nekih razloga koriste bankarske usluge.
Molim da NBS, kao institucija nadležna za kontrolu rada poslovnih banaka u Republici Srbiji, proveri kako se u praksi implementiraju odredbe Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je počeo da se primenjuje 5. decembra ove godine, kao i da se ispita ponašanje pojedinih banaka u periodu pre početka njegove primene. Verujte, kada u bilo koju banku uđete, imate veliki problem sa naplatom određenih taksi. To je tzv. prodavanje vazduha, svi dobro znamo i mnoge banke su u samom periodu pre donošenja Zakona o zaštiti korisnika podigle cene i zato pitam guvernera NBS – da li je upoznat sa tom činjenicom? Kod banaka koje imaju određene račune, na primer, od 200 do 300 hiljada računa korisnika, to na mesečnom nivou iznosi od 10 do 15 miliona dinara. To su izuzetno veliki problemi sa kojima se građani i poslovna lica u Srbiji susreću svakoga dana.
Želim da ukažem na još jednu veoma indikativnu pojavu, a to je da kada želite bilo koju potvrdu da uzmete u banci, recimo za izmirenje nekog poreskog računa, ili da nešto obavestite neki državni organ, banka vam to naplati, zavisno od banke, najmanje 500 dinara, a u nekim bankama je to od 1.000 do 1.500 dinara. Svi smo se mi susretali čak i u radu kod naših stranaka, oni koji imaju takvu situaciju, da čak ni oni računi koji nemaju prometa, koji treba da dostave neku potvrdu, treba da plate najmanje 500 dinara, kažem, a u nekim bankama 1.000 do 1.500 dinara.
Znam da će možda guverner Narodne banke Srbije odgovoriti da eventualno on nije nadležan za neku takvu poslovnu politiku, možda će reći i to da ko nije zadovoljan može da promeni neku banku i da ode u drugu banku, ali postoje neka mesta u ovoj Srbiji gde nemaju sve banke svoje ekspoziture, pa su građani Srbije prinuđeni da servisiranja vrše upravo u takvoj banci, jer to je problem male sredine. Kada su velike sredine u pitanju i promene stalnih banaka, ogromna je papirologija i jednostavno banke koriste takav osećaj kod klijenata, da jednostavno ljudi zbog ovakvih, kao što sam rekao, vazduh usluga ne žele ogromnu papirologiju, ne žele da se premeštaju i onda plaćaju jednu veliku cenu, koja je, verujte, na onom mesečnom nivou, ako banka ima 200 klijenata, samo ovo povećanje u momentu kada smo doneli zakon je 10 do 15 miliona dinara.
Još jednom, konkretno želim da Narodna banka Srbije ispita opravdanost razloga koji su motivisali pojedine banke da cenu servisiranja tekućih računa podignu za, takozvani hit tekućih računa, podigne za 50 dinara u novembru mesecu, a da pri tome guverner Narodne banke ne odgovori konstatacijom da centralna banka nije nadležna za poslovnu politiku komercijalnih banaka, jer građani Srbije nisu toliko otporni da mogu u nedogled da gutaju ovakve stvari, koje se svakodnevno dešavaju u svim oblastima života.
Smatram da je Narodna banka Srbije dužna da zaštiti korisnike finansijskih usluga od ovakvog postupanja poslovnih banaka, inače će definitivno biti potvrđena slika koja je već odavno stvorena u javnosti, da je Narodna banka Srbije samo eksponent najuticajnijih bankarskih krugova koji isključivo vode računa o njihovom interesu.
Znate, građanima Srbije je zaista previše priča i guvernera Narodne banke Srbije, jer kad god ga praktično vidimo može da govori o nekoj monetarnoj zaštiti itd, što mu je posao, ali najčešće ga vidimo da nam objašnjava kolika su njegova primanja. Građane Srbije, na kraju krajeva, ne mora to da interesuje, građane Srbije interesuje da se u svakodnevnom životu zaštite praktično od ovakve vazduh politike, vazduh, što bi rekao narodski, vaćarenja, bukvalno vaćarenja naroda preko ovakvih stvari. Zahvaljujem.