Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POSTUPKU REGISTRACIJE U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, dr Aleksandar Martinović, Dušan Marić, Sreto Perić, Lidija Dimitrijević, Zoran Krasić, Milorad Buha, Dragan Stevanović, Mirko Munjić, Zlata Đerić, Radoslav Mojsilović, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Sala Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Neću ponavljati obrazloženje zašto smo mi predložili da to ne bude agencija nego uprava za registre, jer smo prilično o tome govorili, ali pošto nisam imala prilike da do sada vidim mišljenje, moram da priznam da sam iznenađena brojem usvojenih amandmana koji se tiču postupka registracije za privredne registre, prijatno iznenađena da ste usvojili neke amandmane koji nisu samo tehničke prirode, a ima i takvih i da bi mnogo volela da, dok god trajete, na ovakav način razgovaramo o ovome, tako da u ovom trenutku neću čak ni dva minuta da iskoristim da bi ponovila obrazloženje za amandmane koji ste odbili. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mi smo u članu 2. predloga tražili da se promeni naziv, odnosno definicija registratora i rekli smo da registrator jeste funkcioner ovlašćen za vođenje registra, koji se vodi u skladu sa ovim zakonom. To smo obrazložili time što Vlada imenuje tog funkcionera. Smatramo da, u smislu Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije, ta funkcija mora da se smatra javnom. Jeste ugledna, značajna, odgovorna, ali kao i svi drugi funkcioneri, mora da podleže i u smislu počasnog uvažavanja, faktičkog uvažavanja, ali i odgovornosti u smislu ovog zakona koji tretira sukob interesa.
Tražili smo da se briše i tačka 6. gde ste definisali izraz: "podnosilac prijave". Radi se o opšte poznatom pojmu. Podnosilac prijave, po Zakonu o opštem upravnom postupku jeste svako pravno ili fizičko lice koje podnese neki zahtev državnom organu.
Nezavisno od toga, vi ste ga ovde pogrešno definisali, jer ste pomešali pojmove podnosioca prijave i fizičkog lica ovlašćenog za podnošenje prijave u ime pravnog lica. Jedno je sama fizička radnja kao podnosioca prijave, a drugo je da je neko ovlašćen da uradi nešto i da time upotrebi ili zloupotrebi, ako nema ovlašćenje da podnese prijavu.
Ne znam da li je ovo vama promaklo. Treba da imate u vidu da je reč o nečemu što je, po pravilu, državni organ i da pravna lica koja prijavljuju osnivanje, promenu podataka i slično, zaista dovoljno jasno i da je unošenje ovog pojma "ovlašćeno", prosto nepotrebno i pravno nemoguće. Ko bi mogao da dođe sa pečatom i svim onim pratećim podacima i elementima, a da nije u stvari ovlašćen? Samo neko da preko noći nešto ukrade.
Drugo, dok se ne utvrdi da neko nije bio ovlašćen da podnese prijavu, on ima status podnosioca samom činjenicom da je podneo prijavu, jer sami ste rekli u načelnoj raspravi, vi ne kontrolišete u bilo kojoj vrsti postupka, ni istražnih radnji, da li neko dostavlja istinit podatak, odnosno da li je ovlašćen.
Smatram da su ovde u pravnom smislu pomešani termini onoga ko podnosi prijavu, kao podnosioc, i ko je ovlašćen da podnosi prijavu za neku izmenu u registru.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Odbori se nisu izjasnili, pa je amandman u pretresu i odlučivanje o njemu biće u danu za glasanje.
Da li neko želi reč? (Da.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
Odbori se nisu izjasnili, pa je amandman u pretresu, a Skupština će izjašnjavati u danu za glasanje.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Najkraće, poštujući vaše vreme, hoću da kažem da je prihvaćen amandman gde je jedna reč "shodno" mi smo tražili njeno brisanje, ali nije tehnički, zaista je reč u suštinskoj stvari. Volela bih da u danu za glasanje, zato i hoću da obrazložim taj amandman prođe, jer pravila koje Zakon o opštem upravnom postupku propisuje nema terminologije "shodno", nego ili ih primenjuješ onako kako su zakonom propisana ta pravila ili ih ne primenjuješ. Tako da se nadam da će poslanici imati ono kako ih predsednica upozori kratkim zvoncetom da glasaju za ovaj amandman.

Mi se nadamo da ćemo biti svi prisutni, da se izjasnimo o ovom amandmanu.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević. Da li neko ćeli reč? (Da.)
Narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS podneo je ovaj amandman na član 6., koji se odnosi na postupak registracije u slučaju kada se postupak pokreće podnošenjem prijave.
Imali smo prilike da u obrazloženju koje je predlagač dao i naveo razloge za donošenje ovog zakona pročitamo da su ovim zakonom otklonjene nejasnoće, koje su se pojavile u toku petogodišnje primene zakona. Misli se na Zakon o registraciji privrednih subjekata. Otklonjene pravne praznine i razjašnjene pojedine odredbe koje su za posledicu imala razna tumačenja. S namerom, da se već na samom početku prilikom podnošenja prijava precizno definišu neke stvari, podnet je ovaj amandman.
Naime, amandmanom se otklanja mogućnost da obrasci za podnošenje prijave kod pojedinih registra ne budu propisani. Iako registracija podrazumeva upis, promenu i brisanje podataka, smatramo da za svaki od mogućih slučajeva treba imati propisan jedinstveni obrazac i koji bi bio jednostavan za popunjavanje.
Takođe, predložili smo i da se odgovor, tj. odluka registratora dostavlja podnosiocima na jedinstven način. Ono što je važno ovom prilikom istaći, jeste još jedan detalj koji je predlagač ovog zakona naveo u obrazloženju. Tu piši da je 2005. godine, Republika Srbija osnovala Agenciju za privredne registre s namerom da sprovodi reformu u oblasti registracije privrednih subjekata, a sa ciljem da olakša otvaranje i zatvaranje preduzeća, smanji administrativne prepreke, pripremi ambijent za veća strana ulaganja i stvori uslove za otvaranje većeg broja radnih mesta.
Za SRS svrha postojanja agencije ista je kao i kod svih drugih agencija. Ne dovodimo u pitanje stručnost ljudi koji tamo rade. Ali, smatramo da ovako važan posao nije trebalo poveriti agenciji da to radi.
Sećamo se dobro, da se vratim na ovo što je svrha Agencije za privredne registre, za nas ista kao i svih ostalih agencija, sećamo se svi dobro da je Vlada na insistiranje poslaničke grupe SRS morala da objavi kolike su bile plate direktora u javnim agencijama i prema tim podacima koje je iznela Vlada, plata direktora Agencije za privredne registre bila je 280 hiljada dinara, u februaru 2009. godine. To je dva i po puta više u odnosu na platu ministra, a u odnosu na platu narodnog poslanika, tri i po puta.
A sa druge strane sada stoji pitanje, da li je postignut cilj koji se pominje kada se govori o stvaranju ambijenta za poboljšanje poslovanje i otvaranje novih radnih mesta. Zvanični podaci pokazuju istorijsku ne zaposlenost u Srbiji. Ono što smo imali prilike da vidimo da je 735 hiljade ljudi nezaposlenosti, a nezvanično taj broj je preko milion jer mnogi rade na crno, za novac kojim ne mogu da prehrane porodice, mnogi nisu prijavljeni na evidenciji nezaposlenih jer su izgubili svaku nadu. Mnogi su skinuti sa evidencije zbog kašnjenja. Sve se to radi kako bi se stvorila jedna nerealna slika o broju nezaposlenih, naravno pokušava se da prikaže nezaposlenost u manjem broju. Valjda odgovorni misle da će tako sebe predstaviti kao manje neuspešne.
Veliki broj visoko obrazovanih ljudi je nezaposleno, magistara, doktora nauka. Početkom ovog meseca pokrajinski sekretar za nauku izneo je podatke da je samo u Vojvodini 50 do 60 doktora nauka bez stalnog angažmana i njima je ponuđena prva šansa. Ali kako to baš u godini kada su izbori? Kako samo za one koji imaju prebivalište na teritoriji Vojvodine? Šta je sa ljudima koji žive u ostatku Srbije? Gde su tu jednaka prava za sve?
Nadovezaću se sada, ovo ću povezati sa odgovorom koji je malo čas gospodin ministar dao poslaničkoj grupi SRS nakon amandmana, čini mi se gospodina Stevanovića ili gospodina Marića, da kada nema domaćih stručnjaka onda se mogu angažovati strani.
Evo, ovaj primer, ako u Vojvodini postoje mesta, postoji iskazana potreba za određenim profilom, znači za nekim doktorom nauka koji nema prebivalište u Vojvodini, zašto ona ne bi bio angažovan neko sa teritorije Srbije. Ili će se potrebe definisati prema stručnoj spremi tih doktora nauka koji imaj prebivalište na teritoriji Vojvodine.
Mnogo puta kada se neki zakon usvajao bilo je priča da se to čini u interesu građana, da će doprineti otvaranju novih radnih mesta. Koliko je uspeha u tome bilo, realnost je pokazala. Ispostavilo se da su to samo fraze koje samo jako, jako lepo zvuče.
Ono što je evidentno jeste da se vlast proteklih godina itekako bavila osnivanjem mnogobrojnih agencija. Raznim zakonima su im obezbeđeni poslovi koje će obavljati i za ovaj zakon bi smo mogli slobodno reći da je jedan od takvih. Predlagač je naveo da je u trenutku donošenja Zakona za privredne registre vođeno tri registra , a da je u ovom trenutku 15. Vidimo da će 2013. godine biti 16 registara kada i registar komora bude u nadležnosti Agencije za privredne registre. Na taj način agencija je siguran da će imati šta da radi.
Obrazloženje koje smo mi dobili od predlagača zašto se odbio ovaj amandman poslaničkog kluba SRS je sledeće –amandman se odbija iz razloga što bi predloženo rešenje dovelo do necelishodne formalizacije postupka registracije i u slučajevima kada to nije neophodno kao i pre normiranje propisa koji se odnose na postupak registracije.
Suština ovog našeg amandmana je, da se postupak registracije pojednostavni. Ne vidimo problem da se definišu obrasci, mada mi se čini da je gospodin koji je na poslu registratora u agenciji malo čas rekao da postoje već svi obrasci. On naravno ne može da učestvuje u diskusiji sa nama, pa nisam siguran šta je rekao ali ne vidim problem da se definišu obrasci u kojima će se jednostavno upisati potrebni podaci. Da ne moraju knjigovođe da se dovijaju jer uglavnom su knjigovođe te koje, čije usluge koriste privrednici za ove poslove.
U interesu je onih koji vrše registraciju podataka da to bude što jednostavnije, da ne opterećuje one koji treba da vode poslove i na taj način stvaraju preduslove za nova radna mesta.
Bilo bi strašno ukoliko bi se nastavilo sa ovakvom praksom, da se krupnim posednicima kapitala i dalje od strane države daje u podsticaji. To bi onda dovelo do slučaja da će Agencija za privredne registre imati baš dosta posla, verovano registri za preduzetnike i registri privrednih društava, ali taj posao bi bio brisanje iz registra. Složićemo se svi da to u interesu nije nikome. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je sedam minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč. (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč. Izvolite.

Mislim da je bilo bolje da je prihvaćen ovaj amandman zato što gospodin Munjić na precizan način definiše zabeležbu. Zabeležba jeste upis, međutim, verovano imamo pogrešan naziv Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Malo je neprecizno. To bi trebalo da bude – zakon o postupku upisa u privredne registre, pa nezavisno od toga kod kog organa. Ne može naziv organa da bude u nazivu zakona koji reguliše postupak upisa.
Pogrešili ste sa ovom definicijom pojma "registracija" i sa definicijom pojma "zabeležbe" u članu 2. tačka 3. koja se odnosi na registraciju i tačka 13. koja se odnosi na zabaležbu.
To je sve upis, upis nekog podatka čije evidentiranje je zakonom propisano i nema tu neke velike komplikacije.
Verovatno se sećate, nekada davno, pre 2004. godine, nadležni organ za evidentiranje i upis privrednih subjekata, u to vreme preduzeća, bio je privredni sud i postojao je poseban zakon o upisu. U osnovi tog zakona postupak je bio regulisan na načelima vanparničnog postupka pretežno, a sada, kada je zapljusnula demokratija i došla Evropa, ti poslovi su postali upravna stvar i ovo je sada upravna stvar i zato vi u nekoliko članova kažete da će se na sve one stvari koje nisu regulisane ovim zakonom shodno primenjivati Zakon o opštem upravnom postupku.
Znači, vi ste preselili jednu oblast, znači nešto što je bio vanparnični postupak preselili ste ga u upravnu stvar i preselili u materiju upravnog prava i ako je to tako onda morate da znate da zabeležba u suštini znači jedan upis gde se nešto evidentira što je značajno za pravni promet, a to što se evidentira može da bude neka činjenica, neki podatak, neki dokument, ali nešto što je uslovnog karaktera.
Znači, postoji uslov u pogledu događaja ili postoji uslov u pogledu nekog roka i nekog vremena. Međutim, u ovom prepisivanju propisa iz EU izgubili su se osnovni principi koji postoje u Republici Srbiji odavno i zato prosto ne mogu da shvatim da ste zadržali koncept da zabeležba, naravno ona jeste upis, na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti, to je u redu, ako registrator dođe do saznanja o činjenicama i dokumentima. Šta znači saznanje? Fama? Pa, ne možete na bazi fame. Registrator je došao do saznanja i smatra da to što je čuo treba da dobije karakter zabeležbe. Ne, zato vas je gospodin Munjić ispravio.
Znači, do relevantnih činjenica i dokumenata i onda u nastavku može ovo – koji su od značaja za pravni promet. Znači, on vam je poboljšao tekst. Ako bi ostao ovakav tekst onda bi bukvalno rečeno moglo ono što je malopre rekao Marić, na bazi jednog telefonskog razgovora registrator je došao do saznanja, hajde sada da upišemo zabeležbu. Nemoguće.
Moram da kažem i nešto pohvalno. Dobro je što u onu agenciju ne dozvoljavate lični kontakt sa službenicima, već preko šaltera, mora da se najavi. Verovatno se svi razgovori snimaju i treba da se snimaju svi razgovor. Pobogu, ovo je Srbija, znate i sami. Ta komunikacija, bez obzira na ove naše kritike, ipak vidite i sami da mi naše kritike usmeravamo na ono što treba se kritikuje, ne kritikujemo baš sve.
Ako ste u mogućnosti, pozovite gospodina Ćirića da prihvati ovaj amandman. Ovaj amandman samo pomaže da se jasno utvrdi šta može biti predmet zabeležbe.
Znači, potrebne su relevantne činjenice i dokumentacija a ne telefonsko saznanje - javio mi golub pismonoša, pa na bazi toga što mi je javio golub pismonoša, došao sam do saznanja o činjenicama i o nekim dokumentima. Ovde se čak i ne traži dokument, nego saznanje za neki dokument. Čuo sam da postoji neki dokument, gde je? Đekna, ko zna gde je.
Izvinite, molim vas, zabeležba u vašim evidencijama i u vašim registrima može poprilično da utiče na pravni promet kada je u pitanju taj privredni subjekt, sada pričamo o privrednom subjektu, jer neko će da dođe do interneta, ukuca APR, vidi neku zabeležbu tamo, zabeležba kao rezultat saznanja –j avio mi neko.