Obrazloženje ovog amandmana je u suštini istovetno obrazloženju koje je izneto i za prethodni amandman. Tiče se toga da bi trebalo da ovaj organ ustanovimo kao organ uprave, ne kao agenciju. Da ta pojava agencijacije, jeste pojava sa kojom se i Evropa sada muči, svodeći taj broj agencija na neophodne. Zaista nijedna od zemalja u okruženju koja pretenduje da bude uređena i civilizovana država, ne zadržava nivo i oblik organizacije agencija sem u regulatornim telima koje zaista treba da budu nezavisna, poput oblasti telekomunikacija, energetike, ali se sve to svodi na četiri, pet agencija više.
Meni je, zaista ne znam kao da pričamo, ili vi niste očekivali da će predlog budžeta stići na vreme, da ćemo ovo usvojiti prvo. Sada čitam vaše odgovore, odnosno mišljenje na amandmane koje smo podneli i vi u jednom delu kažete – sredstva za red agencije se ne obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije itd, itd. To nije istina, evo sami ste priznali, ja videla, rekla 210 miliona.
Šta je ono što ne vidimo? Kažem, svaki budžet je od jedne do naredne godine zbog promene strukture u ministarstvima i preuzimanja nadležnosti, po onom sistemu premeštanja stolice i nameštaja u stanu, više nemoguć za uporedivost u smislu zaposlenih, troškova i načina finansiranja nekih delova gde nikad nemamo primopredaju dužnosti, popis nerešenih predmeta, problematičnih stvari, da bi mi mogli da radimo uporedivo nešto u vezi sa tim.
Sa druge strane, mi ne dobijamo na vreme izveštaj revizora, niti imamo revidirani izveštaj o budžetu za prethodnu godinu da bi mogli osnovano da pričamo, a koliko to ustvari troše ove agencije. Samo ću ponoviti, kada bi to bio organ uprave u sastavu, nad njim bi država imala direktan uvid i vama bi na primer kao agenciji koja je dosad bila pohvalna i uspešna.
Vodili ste privredne registre, možda bilo zanimljivo da sa takvom infrastrukturom uvedete makar informacije da to ne radi Šabić, koliko je takvih organizacija i agencija osnovano u odnosu na privredne subjekte. Znači, pokušavam da u ovih 1.000 strana pobrojim sve uprave, agencije, organizacije i na 981 strani dođem do neke mere, a onda do sledeće sednice, verujte jutro je.
Znači, nemamo načina da u onom što država finansira dođemo do uvida u smislu ulaganja, troškovi, korist građana. Vi nam to činite ne transparentnim što se organizujete kao agencija, nego nam čak iznosite neistinit podatak govoreći da to neće da finansira budžet. Znači, insistiram na tome da priroda posla, registar javni mora da bude u svojstvu organa uprave u sastavu i da nad njim država, nezavisno ko je vodi, ima nadležnost. Ovo više nije stvar da li vi imate jedan pogled, mi drugi, da li je to političko određenje na daleku budućnost i svetlu ili manje svetlu, ovo se po definiciji stvari podrazumeva kao posao države. Nije dobra stvar ali moram da napravim upoređenje.
Gospodin Marković, ministar za lokalnu samoupravu se vrlo protivio načinu kao odgovoran ministar na Vladi države Srbije oko primopredaje matičnih knjiga u ovoj ovakvoj komplikovanoj situaciji raspolaganja registrima, kakve su matične knjige. Da je to bilo vlasništvo, kao što vi ovde kažete, a piše, proizvodite baze, pričaćemo i o tome. Da o tome treba da odlučuje neki direktor javne agencije, o tome mi ne bismo ni znali, niti bi čuli, niti bi to bio predmet rasprave, kao što nismo mogli ovde kao Skupština da dobijemo ni podatak o platama koje gospoda prima, a okreni, obrni osnuje budžet i na kraju se vrati na budžet.
Apsolutno nemam ništa protiv poslova koje ćete raditi, imam protiv nedefinisanih stvari, prelazne i završne odredbe i ustanovljavanja nečega u postupku registracije ali, shvatite, država je država svih nas i ne možete državni posao da preuzimate i da ga radite kao Agencija, jer to nije dobro za vas, za mene, za privredu, za našu decu i za našu budućnost. Hvala.
