Reč ima narodni poslanik gospodin Krasić.
Preostalo vreme 18 minuta i 30 sekundi.

Pa vidite, kada smo pravili amandmane na ovaj predlog zakona bili smo prosto u dilemi čemu da damo primat, da li da damo primat onim ljudima koji na gradilištima treba da ostvare neku platu, neku zaradu ili da damo primat borbi protiv organizovanog kriminala?
Evo sada nekako sve smo bliži ovom drugom stavu da smo morali drugačije amandman da podnesemo, amandman gde se briše ovo, jer očigledno Vlada kao predlagač dala je primat organizovanom kriminalu, a ne platama zaposlenih u građevinskoj industriji koji rade na ovim gradilištima.
Ovo što je gospodin Marić pričao o građevinskoj industriji, lepim očekivanjima, potrebama željama, šta treba da se radi, itd, jednostavno pada u vodu, jer gospodin Dulić verovatno negde broji u nekom kafiću pare, njega baš briga za ovaj predlog zakona.
Da krenemo redom. Ovo je klasičan primer državnog monopola, kako je ovaj monopol nastao. Pa ako neki tamo privatnik može da gradi, sruši kuću, napravi zgradu, podeli stanove, predsednik opštine dobije četiri, pet stanova, itd, pa mora i Dulić negde da se čovek ugradi na demokratski način. Ovo je treća mafijaško-koaliciona demokratska Vlada, to vam je jasno. Vrlo prosto. Tako da ova priča o svetskoj ekonomskoj krizi, pa ona je dugoročno trpno stanje kada su demokrate na vlasti. Vidite šta ste uspeli. Vi ste od Srbije napravilu "crnu travu". Napravili ste pečat na kome piše "crna trava" i izlupali ga po karti Srbije, tako da je "crna trava" i Beograd i Niš, i Kragujevac, i Novi Sad. Sve je "crna trava". Statistički "crna trava", to je nama Evropa uvalila ovde tu vrstu zamrznute slike.
Gospodine Novakoviću, sinoć sam bio u Boru, imao sam neki državni posao, razgovarao sam sa građanima, pa pripremam neku pobunu, pa računam da utiče na njih. Zamislite šta radi onaj vaš kadar tamo iz G17 plus? Isto ima veze sa građevinarstvom, sa ovim zakonom.
Šest kružnih tokova je napravljeno, po šest miliona dinara. Šest spomenika na svakom kružnom toku. Ko zna koliko to košta miliona. Zamislite šta je on patentirao? Fontanu koja radi.
(Predsedavajući: Ali gospodine Krasiću, nema veze sa amandmanom. Znači izvođenje građevinskih radova nema veze sa amandmanom. Ako ste pažljivo slušali vašeg kolegu Marića, mogli ste svašta da naučite, jer tako se diskutuje u odnosu na tačku dnevnog reda i temu, pa vam ja vraćam na temu i nemojte dozvoliti da se ovo ponovi, molim vas.)
Gospodine Novakoviću, vi ste glasali za zakon po kome je njegovo carstvo poslanik – odbornik slobodan. Zašto bih ja morao da se složim sa Marićem? Marić je dao primat svojim amandmanom na socijalni aspekt radnika koji rade na građevini, a ja mojom diskusijom dajem primat borbi protiv organizovanog kriminala. Samo vam dajem jedan primer.
(Predsedavajući: Ali nema veze sa amandmanom. Znam šta vi govorite i zašto govorite, ali nema veze sa amandmanom.)
Da se produži do 2013. godine, da kradu do 2013. godine? Protiv sam toga da oni kradu legalno do 2013. godine. Da li ste me razumeli?
(Predsedavajući: Vi ste protiv amandmana, ako sam vas dobro razumeo.)
Dobićete vi na kraju moj stav. Sada iznosim argumentaciju, hoću da vas ubedim. Mi organizovanom kriminalu moramo da zadamo smrtonosni udarac. Slažete se? Leglo kriminala je u Vladi. I tu se slažete? Ne slažete se. Znači, ima neko ko nije. Vidite, građevinska mafija se podelila, ima privatni deo, ima državni deo. Ovaj državni deo građevinske mafije, samo vam dajem jedan primer – zamislite šta je blistavi um smislio u Boru. Skoro je otvorio fontanu, pa ona treba da radi i zimi, ali pošto voda mrzne, on je umesto vode stavio antifriz. Prave i hipodrom, gospodine Novakoviću. Svašta ima tamo, zoološki vrt, sve ima. Kako vidim, glavni sistem nabavke jeste: ne idem u samouslugu nego do prvog kontejnera. Koji je to život? O čemu vi pričate?
Mi da omogućimo Duliću da do 2013. godine radi ovo što radi? Da li ste čuli gospodina Marića, gospodina Avramovića, on zna, živi tu blizu, gleda tu "Monteru" kako menja nazive. To je ona firma što nije znala da postavi tramvajske pruge, pa se sada tramvaji sudaraju u krivini, po evropskim standardima.
O čemu mi pričamo? Imamo ozbiljan pristup da se pomogne građevinskoj industriji, ali kako da očekujemo od Dulića da pomogne građevinskoj industriji, gospodine Novakoviću? O čemu pričamo? Moja diskusija jeste povodom amandmana, da se spreči organizovani kriminal. Leglo organizovanog kriminala se nalazi u mafijaško-demokratskoj koaliciji, i to u vidu treće takve vlade. Ona treba da dokusura Srbiju sada. Ima i SNS…
(Predsedavajući: Veoma rado ću, posle petog bezuspešnog upozorenja, da primenim Poslovnik zato što ne govorite o temi dnevnog reda, ne govorite o amandmanu, makar bili protiv. To je vaše pravo.)
Protiv sam da do 2013. godine kradu. Hoću da zaustavim krađu, a vi meni opomenu.
(Predsedavajući: Sve ostalo što govorite ne primenjeno je i ovom domu. Stojim vam na raspolaganju, što bi rekla moja tolerantna koleginica gospođa Čomić, a ja sam manje tolerantan. Ovo već prevazilazi i moje granice strpljenja i ovo je stvarno zadnji put. Molim vas da govorite o amandmanu, bilo za, bilo protiv. Hvala.)
Meni je izuzetno krivo što niste pročitali ovu knjigu "Politička fukara". Tu se nalaze mnogi argumenti koje sam iskoristio u diskusiji o građevinskoj mafiji. Znate kako je novac lepljivo sredstvo, ono je jače nego lepak. Tako se prave koalicije: ko da više, kao ispod Plavog mosta, imaš 25 evra – može.
Ovde Vlada stoji na čelu kriminala gospodine Novakoviću. Ovo je zakon koji daje Vladi Republike Srbije da vedri i oblači, pod plaštom spašavanja građevinske industrije. Šta rade? Daju da neki ljudi ne dođu da brane zakon, nego odu preko puta u kafić da broje pare. Hvala, gospodine Novakoviću, što mi niste dali opomenu.

Reč ima narodna poslanica, gospođica Bugarčić Marija.

Uvaženi predsedavajući, poštovane, doduše, malobrojne koleginice i kolege, predstavnika Vlade nažalost nema danas na našoj raspravi u pojedinostima, a odgovore na pitanja koja ću postaviti, nisam ni očekivala da ću ih dobiti od predstavnika Vlade.
Kada je bila rasprava u načelu oko ova dva zakona, moje kolege i ja smo govorili o bespotrebnosti i kritikovali ova dva zakona i pogotovo što u oba zakona ima samo pet članova, nismo smatrali za celishodno da podnosimo amandmane iz razloga što nešto što nije dobro neće moći da se popravi ni amandmanima.
Rekli smo, kada je bila rasprava u načelu, a takođe bih sada napomenula ponovo, izjave vaših predstavnika vlasti, vaše vlade, tokom poslednjih godina da će kriza da nas zaobiđe, pa onda da je kriza naša jedina šansa, a potom i da je kriza prošla. Pa, zaista, ne vidim svrhu donošenja ovog zakona.
Gospodin Dulić, žao mi je što on danas takođe nije tu, nije mi odgovorio na pitanja, rekao je da je pet miliona ljudi u građevinskoj industriji ostalo bez posla u svetu. Nije mi odgovorio koliko ljudi je u Srbiji ostalo bez posla. Takođe, na činjenicu da je od 2005. pa do danas do 2011. godine u Srbiji svake godine sve manje radnika koji rade u građevinskoj industriji. To je podatak koji nam kaže da građevinska industrija je u i te kako velikom problemu i da nije, kao što je on rekao, može se reći spašena. Ne vidim da je građevinska industrija spašena i neće biti spašena ni predlogom ovog zakona.
Takođe, gospodin Dulić je rekao tada, da je građevinska industrija spašena i tada je tvrdio da ima nade za našu građevinsku industriju, a pri tom nije napomenuo da u našoj građevinskoj industriji vlada hronična nelikvidnost i da su baš najveći dužnici u građevinskoj industriji javni budžeti.
Gospodin Dulić je takođe izjavio nedavno da će tražiti od Narodne banke Srbije da se obavezno učešće za subvencionisane kredite vrati sa 20% na 10%, čak je pominjao i cifru od 5% za učešće. Pitala bih Vladu, gospodina Dulića, da li će to i uspeti da uradi i da li će se to i ostvariti u realnom životu. Znamo da je NBS rekla da to neće da uradi, pa me interesuje stav gospodina Dulića i aktuelnog ministarstva.
Takođe, bih pitala aktuelnu Vladu i gospodina resornog ministra – šta će biti sa uslovima za subvenciju, da li će se oni promeniti nakon donošenja ovog zakona? Da li će gospodin Dulić koji je obećao javnosti da će se promeniti uslovi tako što će smanjiti godine starosti, tako što će promeniti uslove oko mesečnih primanja i interesuje me da li će to aktuelna Vlada i resorni ministar i da uradi?
Takođe, bih pitala Vladu da li je dovoljno dve milijarde dinara, koliko je predviđeno za subvencionisane kredite. Ono što mi iz Liberalno-demokratske partije vidimo takođe kao problem u našoj zemlji su apsolutno spore procedure po svim ovim pitanjima, spora procedura kada odete u banku, spora procedura kada odete u Katastar nepokretnosti. Sigurna sam, ako je to ikako moguće, da ova Vlada može da utiče na Katastar nepokretnosti i omogući građanima mnogo lakši pristup svemu ovome.
Takođe, bih pitala, šta će biti sa građevinskim objektima koji se grade preko 20 godina. Imamo drastično mnogo primera po Srbiji, stambenih zgrada koje su počete da se grade devedesetih godina i koje dan danas stoje i nemaju nikakvu svrhu. Imam primer iz moje opštine gde je zgrada početa 1990. godine da se gradi, stigla do trećeg sprata, tada je izvođač bila "Hidrogradnja" iz Čačka. Građani su kupili te stanove i to tako stoji već 20 godina.
Takođe, veliki problem u ovoj zemlji je i mnogo oštećenih građana u svemu ovome. Mnogo građana je platilo svoje stanove, a da još nije imalo priliku ni da vidi dokle je stigla izgradnja tih stanova.
Takođe u ovom zakonu ono što niko nije pomenuo je pitanje ekologije. Žao mi je, kažem, što gospodin Dulić nije ovde jer mi ako imamo jedno građevinsko preduzeće kao što su "Putevi" Užice koje je jako dobro građevinsko preduzeće i koje se bavi niskogradnjom, ono u svojoj opštini, znači, ne plaća ekološku taksu, a građani opštine, tj. grada Užica ne mogu da dišu od zagađenosti vazduha koje je u većoj meri doprinosi "Putevi" Užice.

Gospođice Bugarčić, ma koliko se sa vama slagalo ili ne, moja je obaveza samo da vas upozorim da je ovo krajnje jednostavan amandman u kojem se važnost donetog zakona, dakle, koji je već na snazi samo produžava do kraja ne 2012. godine nego 2013. godine i to je predlog. Dakle, sve ostalo su ogromni problemi sa kojima se suočava građevinarstvo u Srbiji i to je tačno, generalno. Upravo je i to jedan od razloga zašto diskutujemo o izmenama i dopunama tog zakona, ne bi li eventualno popravili to.

Upravo govorim o tome i dovodim u vezu sa tim amandmanom.
Predlog ovog amandmana i predlog ovog zakona neće doneti nikakva nova rešenja, neće rešiti probleme građana Srbije i neće ništa bolje ni efikasnije ni rešiti ni produženje važnosti do 2013. godine ovog amandmana.
Takođe u obrazloženju ovog zakona nema, kao što sam rekla, ni slova, a ne rečenico o hroničnoj ne likvidnosti građevinske industrije. Ono što bih na kraju, vidim da mi signalizira gospodin Novaković, u više navrata, na kraju rekla, ni ovaj amandman, ni ceo predlog ovog zakona, ni oba ova zakona, za njih nećete imati podršku poslaničke grupe LDP iz prostog razloga što neće doneti do novih boljitaka i ništa dobro neće doneti građanima Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem gospođice Bugarčić. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Hvala lepo gospodine predsedavajući.
Što se tiče predloženog amandmana koji je SRS predložila, uočavam još jednu nelogičnost. Zakon je donet 2010. godine, njegova primena se odlaže umesto 2011. godine, zamenjuje se rečju 2012. godine. U članu 2. se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednoga dana od dana objavljivanja u "Službeni glasnik" Republike Srbije.
Ovde nema pravne logike. Da se zakon donese 2010. godine, da se njegova primena odlaže 2011. godine, a zatim da se primena odlaže za 2012. godinu, a da stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije.
Gospodine Novakoviću, vi ste čovek od struke i u oblasti pravnih nauka možete i sami da uvidite jednu nelogičnost. Ako se čeka od 2010. godine, pa 2011. godine, pa 2012. godine, a stupa na snagu narednog dana, a Ustav kaže – zakon stupa na snagu, osam dana po pravilu.
Dakle, to je jedna primedba koja apsolutno ne bi mogla ovako olako da se prihvati, jer treba čuvati autoritet srpskog pravosuđa, odnosno srpskog zakonodavstva.
Kada je u pitanju podsticaj građevinske industrije i gradnja stanova u Republici Srbiji, samo bih podsetio gde su sve problemi u primeni. Svi se pozivaju na krizu, kao da krize nikada nije bilo. Kriza traje godinama. Kriza traje već više od 20 godina. Mi ne bi trebali samo da se osvrćemo i da prikazujemo, e, kriva je kriza. Ali da li smo krivi mi? Šta treba menjati? Gospodine Novakoviću, po mom mišljenju treba hitno menjati Zakon o stečaju. Naravno i vlast. Ona ide na narednim izborima, menja se vlast, to je logično i ova vlast je sklona padu. I drvo u šumi kad je sklono padu, ono padne.
Vidite, gospodine Novakoviću, trenutno je 70.000 preduzeća u blokadi. Od tog broja, 30.000 preduzeća je po automatizmu spremno za stečaj. Tu ostaje bez posla u našoj privredi oko 250.000 radnika, ali se samo za ovih 30.000 stečajeva koji moraju da budu sprovedeni po automatizmu, treba angažovati 30.000 stečajnih upravnika. Ti "zumbuli" oguliše kožu svim građanima Srbije. To su paraziti kojima je pravilnikom o nagradama i naknadama stečajnih upravnika omogućeno da preko pola miliona evra u jednom predmetu stečajni upravnik uzme, ili da ima po 30 i do 50 preduzeća, odnosno stečajeva koje on vodi. To je ono, gospodine Novakoviću, što je kod nas vrlo opasno i protiv ovoga se treba boriti.
Kada je u pitanju podsticaj građevinske industrije, zelenaške kamate banke bi trebale da otpišu, deo tih kamata, da pomognu privredi. Inače, propisima je im bilo dozvoljeno da mogu da zelenaške kamate koriste. Kada je u pitanju podsticaj građevinske industrije, država je izdvojila ogromna sredstva, milione, milione i milijarde za izgradnju stanova za raseljene na KiM i samo u Kosovskoj Mitrovici je trebalo da bude izgrađeno 650 stanova. Šta je bilo? Pare date iz budžeta poreskih obveznika, niko nije kontrolisao, poverili jednom čoveku i jednoj grupici ljudi. Te pare nisu kontrolisane, nisu izveštaje podnosili, nije niko pravio završni račun, nije vodio niko građevinske knjige, niko nije išao da kontroliše i da pozove na odgovornost.
Sada se postavilo pitanje – a ko je odgovoran, a šta smo radili od 2000. godine? To je problem. Samo su postavljeni temelji, ali nema gradnje. Ko je pokrao pare? Ko je pokrao pare, gospodine Novakoviću? Verujem da je i vama ovo zaista vrlo problematična stvar i da je ovo zaista nešto što se nije smelo dogoditi.
Drugo, gospodine Novakoviću, u Pančevu se gradi jedan blok bolnice. Gradila ga je "Montera", preduzeće iz Beograda. Zaključili ugovor, uzeli pare, nisu dovršili i sada su javili ugovoraču, investitoru, kaže – idu pod stečaj, a uzeli pare i otišli. Sada ostaje bolnica da još godinama bude nezavršena, a poznato je da je pančevačka bolnica najgora bolnica što se tiče smeštaja i usluga zdravstvenih koje se pružaju našim građanima. Eto gde je blokirana građevinska industrija, tu je blokirana, samo na ovakvim i sličnim primerima.
Gospodine Novakoviću, u našoj državi su formirane i osnovane stambene agencije da bi na taj način podsticale stambenu izgradnju radi izgradnje stanova za izbeglice i ratne vojne invalide i socijalno ugrožene građane. Šta se dogodilo? Postavio sam pitanje Vladi da vidimo kako je to regulisano na terenu.
Ova skupština je usvojila Zakon o stambenim agencijama. Postavio sam pitanje Vladi koliko imamo agencija, koliko ima zaposlenih, koliko su izgradili stanova od 2007. godine do današnjeg dana i da li imaju pravu službu i da li angažuju posrednike koji opterećuju poreske obveznike i idu na štetu stambene izgradnje.
Vidite, negde se plaća advokat posrednik zato što je privilegovan. Negde se plaća milionima, a negde se plaća samo paušalno u nekoliko meseci po 16 hiljada. Tu su problemi, a te stambene agencije su trebale da pomognu građevinskoj industriji. Evo samo da vam kažem nekoliko brojki. Stambena agencija Kragujevac ima zaposlenih 17, ali ima zaposlene pravnike. Kraljevo ima 24 zaposlena, ima tri pravnika. Kikinda ima 12 zaposlenih, dva pravnika, Smederevo ima tri zaposlena i jednog pravnika. Pančevo ima 22 zaposlena i ima jednog pravnika. Zrenjanin ima 21 zaposlenog, dva pravnika. Niš ima 14 zaposlenih, četiri pravnika. Agencija za stanovanje Beograd ima 56 zaposlenih, ali samo ima šest pravnika, ali zastupaju ih u mnogim ovim opštinama i gradovima javni pravobranioci.

Gospodine Jojiću, ovo je bilo veoma poučno, ali vas molim da u narednih minut i po to povežete sa amandmanom gospodina Marića.

Hoću gospodine Novakoviću.
U svakom slučaju, kada je u pitanju podsticaj građevinske industrije, zašto mi samo u jednom gradu smo se orijentisali da u njemu pravimo hiljade stanova? Zašto te gradnje nema u Pančevu, nema u Vršcu, nema u Trsteniku, Valjevu, Kovinu, Beloj Crkvi, Alibunaru, Kovačici, Opovu, Velikoj Plani, Valjevu i da ne nabrajam? Nije trebalo sve skoncentrisati samo na jedno mesto i otići na Zvezdaru ili na Voždovac i odatle uputiti građanima poruku. Jedna poruka i jedna čestitka građanima Srbije zato što će neko da kaže – mi ćemo u narednim godinama da izgradimo 5.000 stanova, a u stvari nećemo izgraditi toliko stanova, ni trećinu, ali bitno je da damo lažna obećanja i da građanima prodajemo maglu.
Gospodine Novakoviću, i sami ste svesni da apsolutno više prodaje magle nema. Hvala vam.