Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospođa Tabaković ima reč. Izvolite.

Molim vas, predsednice, vi ste jedna divna i nežna dama, ali ne zamerite, ubacili ste u petu pa vozite kao 220 na sat. Onaj član 2. smo malopre obrazlagali. Zašto smo napravili problem u tom amandmanu? Kad kažete – proizvodite bazu. Ne proizvodite svojim novcem, finansiraju vas građani javnim prihodima, rekla sam – specijalizovane usluge. Nigde u pravnoj teoriji ovo ne može da bude nešto što je samo vaš posao, a državni je posao i zato je trebalo da bude uprava. A, u ovom članu 4. mi smo dali primedbe na tarifu, koje donosi upravni odbor i tražimo da, u skladu sa Zakonom o javnim agencijama, vi gospodine Obradoviću ne dobijete neka nova ovlašćenja a tražite i za sistematizaciju i za naknade i zaista mislim da za sve, kao što smo vam u amandmanu i naveli, za postupke i radnje za koje se plaća naknada iz ovog člana ne plaća se adminstrativna taksa. Mora da se precizira. a visina naknade ne može da bude veća od visine administrativne takse propisane za takav postupak odnosno radnju. Priznao je gospodin Ćirić da vi, u stvari, preuzimate podatke i da ne radite neku novu kreativnost do te mere da bi vi mogli da određujete cenu tih naknada enormno i amandman je u tom smislu.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Radoslav Mojsilović i Srđan Spasojević.
Vlada je prihvatila amandman
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? Izvolite.

Malo vremena i od ovoga da potrošim. Mi smo na član 4. imali dva amandmana, koliko god da ja pričam u širokom zahvatu držim koncentraciju. Član 4. ste mi brzo pretrčali, ovaj drugi, gde smo tražili da ne može da vi državnim organima po svojoj volji dostavljate ili ne dostavljate podatke. Kažem ne može da bude – može. Morate da imate tu obavezu, to su vama roditelji, osnivači. Ne može to tako da funkcioniše.
U članu 6. smo mi tražili da se taj član 6. jednostavno izbriše zato što imenovanje stručnih savetodavnih tela za strateška, razvojna i metodološka pitanja iz redova priznatih domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti koji se tiču poslova agencije, jeste nešto što je najrastegljivije. Ko to daje nekome tu licencu? Samo neko ko je blizak politici ima mogućnost da ode na savetovanje, da ima prijavljen rad, da bude priznat kao neko koga ćete vi na ovaj način da uvažite. To već jeste, na neki način, sužavanje kruga najboljih ljudi koji, ako imaju imalo svoj stav ili svoju kičmu, ne mogu lako uz politiku i političare da dođu u krug ovih koje ćete uvažavati kao stručna tela.
Molim vas da tu stvarno generalno poradimo svi, da ne budu stručni oni koji su poslušni. Lojalnost je potrebna u smislu timskog rada a ne lojalnost da nam neko da za pravo i svoj stručni, licencirani priznati ugled stavi u službu nečeg što je trenutna želja direktora bilo koje organizacije.

Zahvaljujem, gospođo Tabaković.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što ministar nije trenutno tu, možda će da čuje, u ime SRS bih rekao da je zadivljujuća politička ležernost sa kojom danas gospodin Ćirić sa nama razgovara. Ta politička ležernost, posle haosa, javašluka i ekonomske destrukcije koju je iza sebe ostavio i on i svi njegovi stranački pripadnici koji 10 godina dominantno kontrolišu ekonomiju i fisklana kretanja u ovoj državi, poprilično je ležeran. Ne znam zašto.
Kada vam neko ko je ministar u Vladi i pripadnik stranke koja 10 godina učestvuje permanentno u vlasti, kaže – ne znam zašto nemamo registar podsticaja, ne znam ko bi mogao danas u Vladi ili od predstavnika vladajuće većine da nam kaže zašto mi to nemamo? Duboko sam uveren da bi svaki predstavnik Vlade, naročito iz stranke gospodina Ćirića, oprao ruke od toga. Ne znamo mi zašto to nemamo.
Srpska radikalna stranka smatra da i gospodin Ćirić i svi njegovi i partijski i koalicioni prijatelji i drugari znaju da registar tih podsticaja i mera vrlo tendenciozno do sada nije definisan, zato što su u velikoj meri i podsticaji i takve mere bili politički obojeni, bili politički inspirisani. Da je bilo registra, bilo bi mnogo više tragova kojima bi se ušlo u sve ono što danas predstavlja ekonomski poraz ove države.
I kada su subvencije, kad su podsticaji, kad su mere u pitanju, SRS vas samo podseća na jednu stvar: novac koji je davan za otvaranje radnih mesta, pojedinci su trošili na godišnje odmore i letovanja u inostranstvu. Zato nemamo registre. Zamislite da je sve registrovano i ušlo u papire, koliko njih bi danas bilo mimo tužilaštva i krivičnih postupaka?
Ali, duboko verujemo da i pored ovog problema da ćemo doći u situaciju da jednog dana sve to prečešljamo i vidimo šta se dešavalo. Pošto je neko rekao, mi ne znamo kako bi se ponašali kad bi bili na vlasti. Možda isto kao vi. SRS nema dileme, ponašali bi se dijamentralno drugačije od vas koji 10 godina haračite Srbijom. Verujemo da bi to u prvoj godini mandata dalo efekte.
Mi nećemo napadati Agenciju za privredne registre, ali vrlo dobro znate šta je stav SRS kada su u pitanju agencije. Mi smo protiv agencija, jer smatramo da su paradržavne institucije. Njih je preko 130. Šta kaže malopre gospodin Ćirić: "Ovo je jedna koja je napravila iskorak". Ova agencija nije uspešna zato što je agencija. Ovo telo, ova organizacija, ova institucija je drugačija od ostalih zbog prirode posla koji obavlja i nije ona postala uspešna i dobra agencija zato što je agencija, niti ste ih vi osnivali zato što je to dobra praksa koja se pokazala u Srbiji da vredi. To je evropska praksa, ali imate ministra koji sprovodi u Srbiji evropsku praksu, koji sedi u Vladi Republike Srbije i kaže vam da su agencije protivustavna kategorija. Stav ministra državne uprave je identičan stavu SRS, koja vam to govori godinama.
Ovo ne znači da treba da branite ovu agenciju od SRS. Bilo šta ili bilo ko, ko je u funkciji lakšeg funkcionisanja privrede, preduzetnika, privrednih subjekata, dobro došao je, kako god da se zove, ali od 130 agencija koje postoje, smisao svog postojanja opravdale su jedna ili dve. Objektivno se postavlja pitanje da li kao takve i treba u takvoj od organizacionoj formi da opstanu, jer ih naš Ustav ne predviđa.
Gospodin Ćirić je malopre govorio: Agencija za privatizaciju – 70%, 30% raskinutih ugovora. Cenim njegovu ležernost, ali je gospodin Ćirić trebalo da se pojavi prošle nedelje na jednom javnom slušanju koje je organizovao, umesto Odbor za privatizaciju, Odbor za predstavke i žalbe, pa da sa tom hrabrošću i kuraži izađe pred 150 ljudi, opljačkanih i poharanih po raznim postupcima privatizacije, pa da sa tom ležernošću izađe pred njih i da im kaže to što nama ovde priča, da vidimo koliko je sve to bilo uspešno. To su radile agencije, ali potpuno je drugačija priroda posla te agencije i ove agencije o kojoj mi danas govorimo. Onu agenciju je u velikoj meri inspirisala, formirala, trovala politika, kriminal, a ovde za to nema prostora. Kad govorimo o ovoj agenciji pozdravljamo što jedna procedura lakša, ali u suštinski neka kaže ministar koliko se na mesečnom, kvartalnom, godišnjem nivou više privrednih subjekata ugasi u Srbiji nego što se pokrene. To su odgovori o kojima on treba da priča. Da nam da odgovore da se ne hvali merama i podsticajima koji nikakav rezultat gotovo da nisu dali. Ne možemo tek tako više da varamo javnost i da obmanjujemo javnost.
Prosto, ne možemo pred građane moramo da izađemo sa podacima i sa činjenicama. To je ono što je naša stvarnost i zato smatram, da sve što više predložite pred poslanike nema nikakav smisao niti kredibilitet.
Pogledajte sad ovo, ovo je član na koji sam podneo naravno, u ime SRS član on reguliše, član 10, i nadležnosti člana od 10 nadležnosti direktora. Između ostalog nov predlog genijalaca iz Vlade jeste da, on može da imenuje stručna savetodavna tela za strateška razvojna i metedološka pitanja iz redova priznatih, domaćih i stranih, domaćih i međunarodnih stručnjaka iz oblasti koje se tiču poslova agencije.
Sad pazite, SRS je ovde predložila da direktor može da imenuje stručna tela isključivo od domaćih stručnjaka iz ove oblasti. Vlada je to naravno odbila. Ali, sad slušajte ovu genijalno obrazloženje. Kaže – amandman se odbija iz razloga što se
predloženom formulacijom ne isključuje prednost domaćih stručnjaka. Nisam ovde imao nameru gospodine ministre da domaćim stručnjacima dajem prednost u odnosu na strane. Hteo sam da ovde isključimo strane stručnjake. Zato što smatram da Srbija ima dovoljno svoje pameti koju ste gurnuli u zapećak, baveći se sobom svojim poslovima i koalicionim odnosima.
Kaže – jer se pod međunarodnim stručnjacima podrazumevaju i međunarodno priznati domaći stručnjaci. Pa, ako je tako gospodine Ćiriću, što ste uopšteno naznačavali čiji stručnjaci, što onda ovde niste napisali da će stručna savetodavna tela za ta pitanja biti iz redova priznatih stručnjaka iz ove oblasti? Zašto vam je bilo potrebno da naznačite to domaćih i međunarodnih? Da biste mogli da i druge odnosno strane, tzv. strane stručnjake da gurate ovde na ugovore i da im plaćate. Takvu mogućnost hoćete da predvidite.
Vidite SRS smatra da ovo može da bude jedna šansa da država pokaže volju da u ovoj situaciji angažuje. Vidite, SRS smatra da ovo može da bude jedna dobra šansa da država pokaže volju, da u ovoj situaciji angažuje isključivo domaću pamet. Jer vi sami kažete da domaći mogu da budu međunarodno priznati. Što je sporno da budu samo domaći? Zašto gospodine Ćiriću ne možemo pare koje od budžeta ili naravno iz sopstvenih prihoda da trošite, trošimo na domaću pamet.
Za deset godina vaše vlasti, gospodine ministre, trend napuštanja ove države se nije zaustavio. Unapređen je, a vi finansirate tuđu pamet. Mi mislimo da je ovakvim prihvatanjem i ovakvim stavom država ne čini greh, nego pokazuje jednu vrlo interesantnu, jedan zdrav stav i opredeljenje, da prema toj domaćoj pameti ova država konačno pokaže brigu. Ako već hoćete da trošite pare, gospodine Ćiriću, školujte te ljude u inostranstvu da bi bili adekvatni stručnjaci ali ih obavežite, gospodine Ćiriću, da se za taj novac vrate i da služe svojoj državi. Da služe njenoj ekonomiji, njenom obrazovanju, njenom zdravstvu, njenoj poljoprivredi i svim segmentima našeg privrednog života. To je odgovoran nacionalan stav i nacionalno ponašanje, a ne da plaćamo belosvetske stručnjake ako su toliko vredni i pametni nek se prodaju na tržištu njihovih država.
Šta nas uveravate, da nemamo dovoljno domaće pameti? Imamo, gospodine Ćiriću, samo što vi ne želite da je vidite jer morate da dajete prednost onima koji vama gospodare poslednjih deset godina i poigravaju se sa vama. Tu morate da sačuvate i autoritet i identitet države i vas koji obavljate te funkcije. gospodine Ćiriću, država mora da zainteresuje ovaj narod da promeni svoj odnos prema njoj. To ne možete tako. To država mora onda kada se vi promenite, to mora da bude dvosmerno. Ne mogu da poštuju državu koja im ovako okreće leđa. Pokažite primer. SRS tako doživljava ovo. Dajte šansu da ovde budu samo domaći ljudi, domaći stručnjaci jer domaći stručnjaci mogu da budu i međunarodno priznati kako ste rekli.
Pogledajte šta ste mi u zadnjoj rečenici rekli. Kaže – neophodno je omogućiti agenciji da pored domaćih angažuje i domaće i strane međunarodno priznate stručnjake. Da pored domaćih angažuje i domaće i strane međunarodno priznate stručnjake.
Nećete prihvatiti i angažovati one koji nisu priznati, ali moraju da budu domaći, da su im tu lične karte, da im se tu plaća i da porez plaćaju tu, da ostaje novac tu. To je suština i to je smisao poruke. To nije greh i to je dobra odluka Vlade i to treba da prihvatite. Hvala.

Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 6. doda novi član 6a.
Izvinjavam se, gospodin Ćirić želi reč. Posle njega ima reč gospođa Tabaković.

Zahvaljujem, predsednice.
Potpuno se slažem sa vama i mislim da treba da imaju prioritet naši ljudi, domaći stručnjaci. Ali, postoje situacije, gospodine Stevanoviću, kada nemamo neka znanja i moramo nekog da angažujemo iz inostranstva. Domaći strani stručnjak nije samo fizičko već i pravno lice, na primer, firma "IBM" ili koja god druga. I to su sertifikovani, priznati stručnjaci, kako ste ih vi nazvali. Ne vidim ja šta je ovde sporno. Ovakva formulacija ovde samo daje slobodu da tada kada ne možemo da angažujemo domaće stručnjake, angažujemo međunarodne.
Što se tiče ovog vašeg predloga, ja ga potpuno podržavam i pozdravljam, oko toga da mi treba više da ulažemo u obrazovanje i obuku naših ljudi. Evo, Agencija za privredne registre svoje mlade ljude, svoje radnike, pogotovo iz sektora IT i šalje da se obučavaju u inostranstvo. Suština funkcionisanja APR se zasniva na dobroj informacionoj bazi, na dobrom softveru i hardveru. Zato mi je drago da vi to podržavate i zato Agencija za privredne registre šalje mlade ljude u inostranstvo, da budu tamo obučeni i da onda ne uzimamo strane međunarodne eksperte i stručnjake, nego da to budu naši ljudi. U tom slučaju ne bismo uzimali ni donacije, kredite, nego bi to bili ljudi koji su svakodnevno u Agenciji za privredne registre i to bi oni uradili bez dodatnih troškova. Ja mislim da je ono što ste vi rekli na liniji onoga što mi radimo.
Još jednom ponavljam, ovo samo ostavlja manevarski prostor da tamo gde nemamo takvih znanja, a u nekim segmentima jesmo zaostali i treba da se više obučavamo, više da učimo ili više da ulažemo u obrazovanje, kako hoćete, ali samo da imamo malu slobodu da angažujemo nekog ko to možda malo bolje zna od nas. Znači, to je izuzetak, a ne pravilo. Ja se slažem sa vama, a pravilo i jeste da softver koji se razvija rade domaće firme, domaći ljudi, ali postoje negde neke situacije gde mi nešto ne znamo da uradimo. Jer, nismo mi baš najpametniji na svetu da sve znamo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospođa Jorgovanka Tabaković.

Mi smo podneli amandman na član 6, da se doda član 6a. gde u stvari predviđamo da se registrator imenuje isključivo na osnovu javnog konkursa. Znači, ako u javnosti pričamo priču – departizacija, ako smo svesni da živimo u partijskom kapitalizmu i listom se svi zalažu za departizaciju funkcija, najmanje što treba da uradimo jeste da usvojite ovaj amandman.
Državna uprava i odredbom člana 52. Ustava i međunarodnim konvencijama u stvari nalaže i propisuje da se javni pristup poslovima ove vrste obezbedi konkursom. Sa druge strane, neophodno je da postoji javnost u zapošljavanju u državnoj upravi upravo zbog eliminisanja mogućnosti korupcije, odnosno sprečavanja uslova da se ona stvari. Najmanje što sam očekivala od vas je da kao predstavnik, nema veze da li ste član ili ne, stranke koju predstavljate da na delu pokažete kako se zalažete za konkursom dodeljivanje funkcija, a ne samo ono – članovi upravnih odbora, konkursi, itd.