Ako hoćete prvo da vas kritikujem, onda moram da skrenem pažnju da ste vi krivi što Srbija 9. decembra nije dobila status kandidata za početak razgovora o pridruživanju itd.
Pogledajte obrazloženje strane 23. – odredbe propisa EU, sadržina odredbe, odredbe propisa, sadržina odredbe, pa onda usklađenost odredaba, pa razlozi itd. Vi ovo ništa niste uskladili sa EU. Ovde pod v) sve piše "neusklađeno", "neusklađeno". Niste uskladili predmet zakona, registracija osnivačkih akata i statuta - neusklađeno, vreme trajanja društva – neusklađeno, izmene osnivačkih akata – neusklađeno, zastupnici – neusklađeno, nadzorni odbor – neusklađeno, finansijski izveštaj – neusklađeno, promena sedišta – neusklađeno. Ništa niste usaglašavali sa EU. Onda ko iz vedra neba Angela Merkel ko Vila Ravijojla kaže – nema ništa. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Ćiriću, vi ste mlad čovek, perspektivan, ovaj osnovni zakon je donet 2004. godine. Tada ste bili vi u Vladi, DSS, Velja. Tada sam vas kritikovao i SRS zbog celog konteksta agencija, nećemo to sada da ponavljamo, jer ste uporno bili protiv SRS pa smo došli na sto i nešto agencija. Sada imamo agenciju za levo, za desno, za gore, za dole, za sve imamo agencije. Smešno vam je? Znate, samo to mnogo košta. Košta to poreske obveznike, a ako ne plate odmah vi se zadužite, pa opet njih košta.
Pričate o poverenim državnim poslovima. Moram da vas podsetim samo na jednu stvar, nije baš praksa ovakva, da se prave agencije za privredne registre, u nekim zemljama kada su u pitanju privredni registri, to i dalje rade sudovi i to dve vodeće države EU, dva stuba. Ne daju to agencijama, ali da se radi o autentično državnim poslovima, to je nesporno.
Gospodine Ćiriću, ovde ste napisali 15 registara koji se vode u ovoj agenciji i moram da vam kažem sada, morali ste da promenite malo i naziv zakona. To ne bi bio više Zakon o Agenciji za privredne registre, to bi sada mogla da bude Agencija za registre, jer je mnogo šire. Šta imate? Imate privredne subjekte, finansijski lizing, to je ovo što su stradali građani, javna glasila, udruženja, strana udruženja, komore, turizam, stečajne mase, zadužbine, fondacije, udruženja. Pošto se radi o poverenim poslovima, onda se postavlja pitanje - da li postoji još neka institucija ili državni organ koji vodi neki registar? Ima, svako ministarstvo ima neki registar i svi oni na bazi odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku izdaju uverenja o podacima koji se nalaze u evidencijama, koje u skladu sa zakonom vodi neki državni organ. Da li je tako? Tako je.
E sada, ako ste hteli da objedinite ovo sve, da sasečete sve ove propise iz perioda Slobodana Miloševića, to je to gospođo Đukić-Dejanović, oni će da otklone sve tragove perioda Slobodana Miloševića, onda me buni jedna stvar - zašto niste otvorili registar hartija od vrednosti, da bude kod vaše agencije? Zašto ste tamo ostavili onoj gospođi, ona je mnogo skupa za državu? Ovi u Agenciji za privredne registre to bi očas uradili. Ne bi to toliko bilo skupo. Ne treba sada da pravimo nauku od kompjutera, od informatičkog sistema, pa Agencija verovatno ima dobar sistem, radi, šljaka, što bi rekli ovi kompjuteraši.
Međutim, gospodine Ćiriću, moram da vas upozorim. Vi ste morali da ukorite gospođu Đukić-Dejanović, vi ste morali da otvorite i 17 registar u ovoj agenciji. To je registar ukradenih mandata. Zašto se smejete? Ovo vrlo ozbiljno kažem. Da li ste vi pogledali sajt Narodne skupštine? Ukradeni mandati Srpskoj radikalnoj stranci, a ti ljudi koji su ukrali mandate vode se i dalje da su članovi Srpske radikalne stranke. To je samo zbog neusklađene evidencije. Nemojte baš da se mnogo hvalite sa vašom evidencijom. Vidite, napravili ste Orvelovu mašinu, ali promiče vam ponešto. Znači, registar ukradenih mandata.
Dalje, morali ste da otvorite registar, opet vam smešno, zaduženosti po glavi stanovnika prema bankama u Evropskoj uniji. Na bazi tog registra bi ste videli da je svaki građanin dužan 3.000 evra i gospođa Đukić-Dejanović je dužna, i gospođa Čomić je dužna, i gospodin Novaković je dužan. Nemam ništa protiv što su oni dužni, odmah da vam kažem, ali ja ne želim da budem dužan. Meni Evropska unija nije dala pare, ja nisam tražio od njih para nikakvih. Neko nas je zadužio, gospodine Ćiriću, verovatno vi njega poznajete. Sada tabana po mesnim zajednicama, kaže - Dedinje mu je na prvom mestu, Crna Trava mu je na prvom mestu, Pinosava na prvom mestu, svuda je njemu na prvom mestu. Krije ko zmija noge, da ga niko ne shvati kao G17 plus.
Kada se sve ovo pogleda, gospodine Ćiriću, ima mesta za inovacije. Možete da smestite sve registre i sve evidencije kod te agencije i to bi onda imalo nekog opravdanja, da budemo iskreni. Međutim, nešto se tu poprilično prezubilo u ovim registrima. Napravljena je jedna epohalna prednost. Dođete na internet, pa ono "apr", pa se otvori, pa možete da vršite pretragu, pa ste ubacili one simbole da se neko dešifruje, da ne upadne neki haker itd.
Međutim, skromno mi nešto ono što izlazi odande. Mnogo mi skromni podaci izlaze iz onoga. Odem onda na ulicu, pa se raspitam, pa ponesem onu vašu dokumentaciju što sam kopirao iz vašeg registra, pa dođem na jednu lokaciju, pa pitam – po ovome ovde ispade da se tu nalazi taj i taj, da je firma ta i ta. Kažu – ko ti je to rekao, taj te laže. Ne može da me laže Agencija za privredne registre. Ona ima bolje podatke nego BIA. Kaže – nema veze to. Kaže – jel vidiš ti ovaj objekat, ovu firmu, može u registru da piše šta god hoće, znamo mi ko je vlasnik, znamo ko donosi posao, pa da li je u pitanju "Interkop", da li je u pitanju "Džip komerc", da li je u pitanju "BM", Bambi Miljković. Sve mi to znamo. Čekajte, a ovo što piše u registru? Kaže – vežite mački o rep.
Nešto vam nije u redu sa kompjuterom. Znači, sve je na prvi pogled gladac, a iznutra jadac. Zašto? Zato što gospodin Ćirić ima da seče vene što Srbija ne ide ka EU. Jedanaest godina se juri bezglavo prema EU i sve se prihvata iz EU. U jednom trenutku se stane, izvrši se orijentacija u vremenu i prostoru i vidimo, gospodine Ćiriću, Crna Trava svuda oko nas. Svako mesto - Crna Trava.
Pošto ste vi, gospodine Ćiriću, veliki borac za istinu, pravdu i ekonomski prosperitet Republike Srbije, preporučujem vam da pokrenete krivične postupke protiv svih koji su ikada radili u Agenciji za privatizaciju, počev od Vladimira Čupića. Znate ko je taj, prvi direktor Agencije. Možete i onog drugog. Znate li ko je bio drugi? Mirko Cvetković. Nećete ništa da pogrešite.
Zar vam ne deluje malo čudno da je Fabrika guma "Trajal" skuplja od "Sartida", sudeći po memorandumu? Tako ispada prema novinskim vestima. Trinaest miliona evra, a tamo je bilo 23 miliona dolara.
Ako vam nešto nije jasno oko "Sartida", uhapsite Labusa. Gospodine Ćiriću, malo sam se potrudio da na Internetu objavim jedan mali film o G17 plus, kako su ih Amerikanci napravili, ono NED, ona špijunska organizacija koju je osnovao Ronald Regan. I ko je bio prvi protagonista G17 plus? Onaj Vukotić, pa onda redom. Vrlo poučan primer, 23 minuta traje film. Sve vam je jasno, nadam se da je još jasnije publici, ali pogledajte i vi taj film, biće vam poučno.
Što se ovog registra ukradenih mandata tiče, otvorite ga. Odmah da vam dam predlog ko može da bude registrator, gospođa Slavica Đukić-Dejanović. Ona je ostala zabeležena u istoriji demokratije i parlamentarizma kao žena koja je predsedavala kada je napravila jednu stranku koja nije ni učestvovala na izborima. Ona je to s ponosom uradila, pošto je to bio uslov za put u EU. Eto, mašala, živeli, veselo, sve je u redu, samo se proširila Crna Trava na 192 mesta.