Zahvaljujem gospođice Bugarčić. Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Hvala lepo gospodine predsedavajući.
Što se tiče predloženog amandmana koji je SRS predložila, uočavam još jednu nelogičnost. Zakon je donet 2010. godine, njegova primena se odlaže umesto 2011. godine, zamenjuje se rečju 2012. godine. U članu 2. se predlaže da ovaj zakon stupi na snagu narednoga dana od dana objavljivanja u "Službeni glasnik" Republike Srbije.
Ovde nema pravne logike. Da se zakon donese 2010. godine, da se njegova primena odlaže 2011. godine, a zatim da se primena odlaže za 2012. godinu, a da stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" Republike Srbije.
Gospodine Novakoviću, vi ste čovek od struke i u oblasti pravnih nauka možete i sami da uvidite jednu nelogičnost. Ako se čeka od 2010. godine, pa 2011. godine, pa 2012. godine, a stupa na snagu narednog dana, a Ustav kaže – zakon stupa na snagu, osam dana po pravilu.
Dakle, to je jedna primedba koja apsolutno ne bi mogla ovako olako da se prihvati, jer treba čuvati autoritet srpskog pravosuđa, odnosno srpskog zakonodavstva.
Kada je u pitanju podsticaj građevinske industrije i gradnja stanova u Republici Srbiji, samo bih podsetio gde su sve problemi u primeni. Svi se pozivaju na krizu, kao da krize nikada nije bilo. Kriza traje godinama. Kriza traje već više od 20 godina. Mi ne bi trebali samo da se osvrćemo i da prikazujemo, e, kriva je kriza. Ali da li smo krivi mi? Šta treba menjati? Gospodine Novakoviću, po mom mišljenju treba hitno menjati Zakon o stečaju. Naravno i vlast. Ona ide na narednim izborima, menja se vlast, to je logično i ova vlast je sklona padu. I drvo u šumi kad je sklono padu, ono padne.
Vidite, gospodine Novakoviću, trenutno je 70.000 preduzeća u blokadi. Od tog broja, 30.000 preduzeća je po automatizmu spremno za stečaj. Tu ostaje bez posla u našoj privredi oko 250.000 radnika, ali se samo za ovih 30.000 stečajeva koji moraju da budu sprovedeni po automatizmu, treba angažovati 30.000 stečajnih upravnika. Ti "zumbuli" oguliše kožu svim građanima Srbije. To su paraziti kojima je pravilnikom o nagradama i naknadama stečajnih upravnika omogućeno da preko pola miliona evra u jednom predmetu stečajni upravnik uzme, ili da ima po 30 i do 50 preduzeća, odnosno stečajeva koje on vodi. To je ono, gospodine Novakoviću, što je kod nas vrlo opasno i protiv ovoga se treba boriti.
Kada je u pitanju podsticaj građevinske industrije, zelenaške kamate banke bi trebale da otpišu, deo tih kamata, da pomognu privredi. Inače, propisima je im bilo dozvoljeno da mogu da zelenaške kamate koriste. Kada je u pitanju podsticaj građevinske industrije, država je izdvojila ogromna sredstva, milione, milione i milijarde za izgradnju stanova za raseljene na KiM i samo u Kosovskoj Mitrovici je trebalo da bude izgrađeno 650 stanova. Šta je bilo? Pare date iz budžeta poreskih obveznika, niko nije kontrolisao, poverili jednom čoveku i jednoj grupici ljudi. Te pare nisu kontrolisane, nisu izveštaje podnosili, nije niko pravio završni račun, nije vodio niko građevinske knjige, niko nije išao da kontroliše i da pozove na odgovornost.
Sada se postavilo pitanje – a ko je odgovoran, a šta smo radili od 2000. godine? To je problem. Samo su postavljeni temelji, ali nema gradnje. Ko je pokrao pare? Ko je pokrao pare, gospodine Novakoviću? Verujem da je i vama ovo zaista vrlo problematična stvar i da je ovo zaista nešto što se nije smelo dogoditi.
Drugo, gospodine Novakoviću, u Pančevu se gradi jedan blok bolnice. Gradila ga je "Montera", preduzeće iz Beograda. Zaključili ugovor, uzeli pare, nisu dovršili i sada su javili ugovoraču, investitoru, kaže – idu pod stečaj, a uzeli pare i otišli. Sada ostaje bolnica da još godinama bude nezavršena, a poznato je da je pančevačka bolnica najgora bolnica što se tiče smeštaja i usluga zdravstvenih koje se pružaju našim građanima. Eto gde je blokirana građevinska industrija, tu je blokirana, samo na ovakvim i sličnim primerima.
Gospodine Novakoviću, u našoj državi su formirane i osnovane stambene agencije da bi na taj način podsticale stambenu izgradnju radi izgradnje stanova za izbeglice i ratne vojne invalide i socijalno ugrožene građane. Šta se dogodilo? Postavio sam pitanje Vladi da vidimo kako je to regulisano na terenu.
Ova skupština je usvojila Zakon o stambenim agencijama. Postavio sam pitanje Vladi koliko imamo agencija, koliko ima zaposlenih, koliko su izgradili stanova od 2007. godine do današnjeg dana i da li imaju pravu službu i da li angažuju posrednike koji opterećuju poreske obveznike i idu na štetu stambene izgradnje.
Vidite, negde se plaća advokat posrednik zato što je privilegovan. Negde se plaća milionima, a negde se plaća samo paušalno u nekoliko meseci po 16 hiljada. Tu su problemi, a te stambene agencije su trebale da pomognu građevinskoj industriji. Evo samo da vam kažem nekoliko brojki. Stambena agencija Kragujevac ima zaposlenih 17, ali ima zaposlene pravnike. Kraljevo ima 24 zaposlena, ima tri pravnika. Kikinda ima 12 zaposlenih, dva pravnika, Smederevo ima tri zaposlena i jednog pravnika. Pančevo ima 22 zaposlena i ima jednog pravnika. Zrenjanin ima 21 zaposlenog, dva pravnika. Niš ima 14 zaposlenih, četiri pravnika. Agencija za stanovanje Beograd ima 56 zaposlenih, ali samo ima šest pravnika, ali zastupaju ih u mnogim ovim opštinama i gradovima javni pravobranioci.

Gospodine Jojiću, ovo je bilo veoma poučno, ali vas molim da u narednih minut i po to povežete sa amandmanom gospodina Marića.

Hoću gospodine Novakoviću.
U svakom slučaju, kada je u pitanju podsticaj građevinske industrije, zašto mi samo u jednom gradu smo se orijentisali da u njemu pravimo hiljade stanova? Zašto te gradnje nema u Pančevu, nema u Vršcu, nema u Trsteniku, Valjevu, Kovinu, Beloj Crkvi, Alibunaru, Kovačici, Opovu, Velikoj Plani, Valjevu i da ne nabrajam? Nije trebalo sve skoncentrisati samo na jedno mesto i otići na Zvezdaru ili na Voždovac i odatle uputiti građanima poruku. Jedna poruka i jedna čestitka građanima Srbije zato što će neko da kaže – mi ćemo u narednim godinama da izgradimo 5.000 stanova, a u stvari nećemo izgraditi toliko stanova, ni trećinu, ali bitno je da damo lažna obećanja i da građanima prodajemo maglu.
Gospodine Novakoviću, i sami ste svesni da apsolutno više prodaje magle nema. Hvala vam.

Hvala vama.
Poslaničkoj grupi je ostalo još 30 sekundi.
Dužan sam jedno izvinjenje.
Pročitao sam prilikom prelaska na ovu četvrtu tačku da su amandmane podneli narodni poslanici Dušan Marić i Sreto Perić. Izvinjavam se i gospodinu Periću i gospodinu Milanu Škrbiću koji je amandman podneo.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Izvinite, koliko imam vremena?
(Predsedavajući: Imate još sedam minuta i 40 sekundi.)
Radi se o amandmanu koji je uložila SRS i koja u osnovi ostaje protiv ovakvog načina. Krenuću od onoga što ste naveli u obrazloženju zakona. Vezano je to i za ciljeve koje ste postavili u matičnom zakonu o podsticanju građevinske industrije u Republici Srbiji u uslovima ekonomske krize.
U obrazloženju u analizi efekata naveli ste sledeće: predloženi zakon će imati sledeće pozitivne efekte – prevazilaženje negativnih efekata ekonomske krize, podsticanje razvoja i upošljavanja građevinskih preduzeća i obezbeđenja likvidnosti ovog sektora, podsticanje razvoja i upošljavanja domaćih preduzeća koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, zadržavanje postojećeg nivoa zaposlenosti, podsticanje privrednog razvoja u Republici Srbiji, rešavanje trenutne prezaduženosti građevinskih preduzeća, očuvanje resursa građevinskih preduzeća, povećanje finansijske discipline i ukidanje dampinga i sive ekonomije i rada na crno.
Ovo su vrlo ambiciozni ciljevi i efekti koji treba da uslede posle ovog zakona. Ovo je samo normativno-pravno produženje važnosti roka, bez svih efekata i svih podsticajnih mera koje moraju da uslede da bi imali ove efekte.
Sa aspekta SRS, ovaj zakon ne sme da se oročava. Ako stvarno Vlada želi da unapredi građevinsku industriju i da izvrši podsticanje građevinske industrije kako je to predviđeno zakonom, izmenama i dopunama ovog zakona, zašto oročavate? Sa aspekta SRS nek to bude oročen rok na 1000 godina, jer su tako ovde bombastični ovi efekti. Nemamo mi ništa protiv toga, ali je stanje crno u oblasti građevinske industrije. To je problem.
Da li se stvarno pomaže građevinskoj industriji? Ne. Šta je Vlada učinila? Kada je donet ovaj zakon, izdvojena su sredstva iz određenih fondova, iz Fonda za razvoj, menjan je Zakon o Fondu za razvoj da bi došli do određene akumulacije koju ćemo uložiti u stambenu izgradnju. To ne radi niko. Vi ste sa takvim aktivnostima izbacili privatni kapital iz građevinske industrije. To je katastrofalno. Ilustrovaću to na primeru. Često sam o tome govorio, ali se to mora stalno ponavljati, zato što to najbolje pokazuje kakvo je stanje u građevinskoj industriji.
Godine 2008, 20.000 izgrađenih stanova, 2009. godine 4.000, 2010. godine 2.500, ove godine ne više od 1.500. Vidite koje je to smanjene. To nisu procenti, to je puta, to je 12 puta manja izgradnja stanova, samo zbog toga što ne činite podsticaj građevinskoj industriji. Nigde u normalnim državama država ne gradi stanove, nema potrebe iz akumulacije koja je mala, koja je jadna. Prazan je budžet. Deficit je u budžetu. Ne može se izdvajati iz tog budžeta. Mora se jednim spletom aktivnosti, koji podrazumeva i razne privredne aktivnosti, finansijske aktivnosti, angažovati banke koje će obezbediti jeftina sredstva za stambenu izgradnju, kroz određene fiskalne podsticaje građevinskoj industriji, kroz podsticaje u zapošljavanju građevinske industrije i razne druge mere i aktivnosti i prevashodno, zainteresovati privatnog investitora, pa i međunarodnog investitora da dođe da ulaže.
Da li se to omogućava kroz ovaj zakon? Ne. Ovim zakonom ste isključili privatnu inicijativu, ubacili ste državnu inicijativu i na kraju ste dobili ovo što ste dobili, da je 12 puta smanjena izgrađenost stanova. Isto tako je kod kuća, kod drugih oblika u građevinskoj industriji. To je vrlo loše imaće vrlo negativne efekte.
Kakvo je stanje zaposlenosti? Ovde govorite da će se povećati zaposlenost. Broj radnika iz godine u godinu se smanjuje. Evo, 2010. godine u ovoj grani, radilo je nešto preko 85.000, a sada trenutno radi oko 73, 74.000 radnika. Kakvo je stanje bilo pre oktobarske revolucije? Oko 300.000 radnika posredno i neposredno je radilo u građevinskoj industriji. Godine 2008. to je već bilo oko 150.000. Koliko je danas? Danas oko 73.000. I taj podatak jasno govori o tome gde nam je došla građevinska industrija. To je kolaps građevinske industrije. Ne možete ga ovim merama i ovim aktivnostima poboljšati, jer ovo nije pravi zakon kojim se vrši podsticaj u građevinskoj industriji.
Moramo ukazati na to ko danas gradi u Srbiji. Grade Srbi koji su u najamnom odnosu kod stranih investitora. Vi to čak i ne krijete. Ovde nam dođe ministar Mrkonjić i kaže, na pitanje zašto to rade stranci, zašto strane firme dobijaju, kada imamo dobre i kvalitetne izvođače građevinskih radova, koji su bili poznati, priznati, uvaženi u svetu i danas rade po svetu, zašto to rade? Kaže – oni finansiraju.
Znači, onaj ko obezbedi dinar, on i radi. Ali, ne radi on, radi Srbin. Šta radi taj strani investitor? On samo ubire maržu i nije to nepoznato, 18% samo na temelju zaključenog ugovora o poslu sa državom on ima 18%, 18 dinara od 100 dinara je njegovo. Onda dalje on sklapa ugovore sa podizvođačima i ucenjuje onoliko koliko može da uceni.
Naši radnici i naša preduzeća su izrabljena od strane stranih investitora. To smo dozvolili. Zašto? Zato što ne uzimamo kredite iz država gde možemo uzeti, gde su slobodna bankarska tržišta, gde su daleko manje kamate, na istoku, u Rusiji, u Kini, u Japanu, u Indiji. Te banke žele da finansiraju ovde, ali ne mogu od zapadnih banaka. Zapadni bankari dolaze ovde, međunarodne finansijske institucije dolaze ovde, ucenjuju i kupuju, kupuju ministre, kupuju pregovarače i stvaraju ovo što trenutno imamo u građevinskoj industriji.
Zašto se zalaže SRS? Kako iz svega ovoga izaći? Očito da ne možete izaći. Mi radimo jedan ekonomski program koji na potpuno drugi način sagledava ovu problematiku, bez kompleksnog sistemskog pristupa ovoj oblasti nema unapređenja građevinske industrije. U građevinsku industriju moraju se uložiti zdrava sredstva iz međunarodnih institucija, iz domaćih izvora. Kojih izvora? Privatnici koji su gradili, radili i pre ove krize, koji dan danas grade i sklop nekih drugih, fiskalnih mera, bankarskih mera, bankarskih kredita koji će biti daleko jeftiniji i sklop nekih drugih mera koje će stvoriti uslove za unapređenje građevinske industrije. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovim ste iskoristili vreme ovlašćenog predstavnika i vreme poslaničke grupe.
Ako sam dobro razumeo, i vi ste protiv ovog amandmana.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Želim nešto da poručim onima koje predsednica Narodne skupštine pozove na sednicu Narodne skupštine. To smatram da je čast i smatram krajnjom nepristojnošću da pozvani sednicu Narodne skupštine ne dođu, niti se čak i jave.
Radi se o višem savetniku u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, gospođi Maji Lakićević i savetniku u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Branislavu Đeliću.
Time završavamo današnji prepodnevni rad.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu do 13,30 časova, kada ćemo nastaviti sa sledećom tačkom dnevnog reda, pretresom u pojedinostima Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre i ostalima koji slede.
(Posle pauze.)