Zahvaljujem gospodinu premijeru.
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa i jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslanička grupa Manjina, LDP, SPS-JS, SNS, URS, SRS, ZES i Nova Srbija.
Dajem reč narodnom poslaniku Jovanu Damjanoviću.
Dakle, prelazimo na učešće u radu po rasporedu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima tačaka od 1) do 10) dnevnog reda.
Izvolite, gospodine Damjanoviću.

Demokratska levica Roma, smatra da je država ozbiljno kroz program i razvojne pozicije ovog budžeta omogućila romskoj zajednici ekonomska istraživanja i veće socijalne stimulacije, kao i kapacitete finansijski ZIP fondova. Smatramo da je ovo vrlo značajno u ovom budžetu. Takođe, unapređenje ljudskih i manjinskih prava, kapaciteti razvojni postoje što će unaprediti ljudska i manjinska prava, jer je to afirmacija države, a i korak ka demokratiji naše države i manjinskih naroda.
Subvencije države po projektu civilnog sektora po projekciji fonda, koji sačinjavaju 10% u programima i projektima civilnog sektora omogućava upravo ovih 10%. To je vrlo važno za nerazvijenu granu socijalnih programa i drugih programa koji su u projektu romske zajednice. Tu je bilo problema kada se pišu projekti, nema 10% da se daju subvencije, međutim sad to čini država, to je veliko olakšanje.
Po projekciji Fonda za zaštitu sredine, želim da kažem da fond u ovom budžetu ima velike razvojne kapacitete koji će omogućiti, i te kako romskoj zajednici, implementaciju otvaranje višereciklažnih centara. Predviđeno je Vladom Republike Srbije da se u državi Srbiji otvori 100 reciklažnih cenatara. Od tih 100 reciklažnih centara, 26 dobila je romska zajednica. Četiri ćemo u najskorije vreme početi da gradimo, a upravo fond i ovaj budžet omogućavaju za implementaciju otvaranje i drugih reciklažnih centara, što je vrlo bitan i važan faktor za romsku zajednicu, za zapošljavanje Roma i ne Roma.
Na Demokratskoj levici Roma ostaje da mobiliše romsku zajednicu kroz ovaj razvojni budžetski program kako bi se brže integrisali i ekonomski osnažili. Ovo je po prvi put da je država, a i ovaj budžet, omogućila da romska zajednica može kroz svoje mini firme, fabrike da se zaposli i da imamo bolji ekonomski i socijalni program i razvoj u našoj državi Srbiji.
Kada pogledamo države u okruženju i mnogo razvijenije države nego što je Republika Srbija, koji su u velikom finansijskom i ekonomskom kolapsu, koji su u velikim recesijama, a kada pogledamo Republiku Srbiju nije dobro, ali se još uvek dobro nosi. To je ogledalo Vlade Republike Srbije, kada mnogo bogatiji od nas imaju recesiju i kolaps, a naša država se još uvek nosi, ne kažem da ne može i bolje, ali dobro je. Nadamo se da će biti bolje.
Demokratska levica Roma kao predstavnik romske zajednice u parlamentu Republike Srbije nikad nije bila destabilizujući faktor, niti je radila na destabilizaciji i neće nikad biti faktor destabilizacije Srbije i njenih građana. Upravo će raditi na utemeljenju svih progresivnih i stabilativnih ideja i programa Republike Srbije i njenih građana. Zbog svog ovog današnjeg iznošenja, hoću da kažem da će Demokratska levica Roma glasati za ovaj budžet sa zadovoljstvom. Hvala vam lepo.

Narodni poslanik Riza Halimi ima reč.

Hvala gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, jasno je da je veoma teško obezbediti razvojni budžet u uslovima teške ekonomske krize u kojoj se nalazi država. Takođe je veoma teško u ovim uslovima sprečiti dalje produbljivanje jaza između razvijenih i nerazvijenih područja. Međutim, to ne opravdava neozbiljan pristup Vlade prema nerazvijenim, a pogotovo prema najnerazvijenijim područjima koje je očigledno prisutno i u predlogu ovog budžeta. Prošle godine Skupština je usvojila zakon po kojem je trebala smanjiti broj zaposlenih u državnom aparatu, pa i u administraciji lokalnih samouprava.
U međuvremenu je došlo do znatnog povećanja ovog broja, pa sam tražio informaciju o tome koliko je porastao broj zaposlenih u službi koordinacionog tela pošto je za tri puta povećana pozicija za plate zaposlenih u ovom vladinom organu u toku ove godine. Slična su se povećanja dešavala i po lokalnim strukturama u lokalnih samouprava.
Zbog ovog ponašanja i zbog nedostatka sigurno i budžetske discipline, najveći deo povećanih sredstava za transfere nerazvijenih opština potrošeno je na plate, a ne na razvojnu komponentu.
S druge strane, direktna pomoć centralne vlasti u rešavanju nerazvijenosti uvek i u ovom budžetu je samo simbolična, a tu simboliku, evo, da prezentujem sa onih 92 miliona dinara predviđenih za transfere za nedovoljno razvijene opštine, za finansiranje investicionih projekata, kao i za projekte za smanjenje siromaštva u svim tim opštinama u okviru Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih opština.
Veoma je indikativno da u okviru nenamenskih transfera opštinama transfer solidarnosti je raspodeljen po veoma neobjektivnim kriterijumima. Naime, opština Preševo, koja je ubedljivo najnerazvijenija opština u državi sa oko sedam puta manjim narodnim dohotkom po stanovniku, sa rekordnom stopom nezaposlenosti od preko 70%, dobija po ovom osnovu znatno manja sredstva od 13 drugih opština koje imaju znatno manji broj stanovnika.
Verovatno se na ovaj način pokušava da se kompenzira navodno višak sredstava ili tzv. ekstra sredstva koja se, navodno, obezbeđuju ovim opštinama, koje se ostvaruju preko koordinacionog tela, iako ove opštine upravo zbog uključivanja u koordinaciono telo ne mogu da konkurišu za sredstva kod većine republičkih investicionih fondova.
Na kraju krajeva, sredstva predviđena preko koordinacionog tela svake godine se smanjuje, a do smanjenja dolazi i rebalansima, a na kraju svake godine deo nepotrošenih sredstava se vraća državnom budžetu. Nažalost, sve teže ekonomsko stanje i nagli porast ekonomskog, uopšte porast siromaštva u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, potvrđuje se masovnim odlaskom Albanaca ovog područja u evropske zemlje, naročito Belgija, Nemačka, skandinavske zemlje, pa i Kosovo, iako je Kosovo znatno nerazvijenije od Srbije.
To znači da se koordinaciono telo Vlade uopšte ne bavi ekonomskim problemima ovog područja niti sa lošom privatizacijom koja se odvijala, a u to vreme je postojalo to administrativno telo, niti sa drastičnim smanjenjem broja zaposlenih u ovom periodu niti se uopšte pokušava da se stvori neki povoljan ambijent za razvoj bar za mala preduzeća. Uostalom, koordinaciono telo se i ne bavi najosetljivijim životnim problemima ovog najnerazvijenijeg područja u državi. Zato sam i podneo amandman i pokušaću taj amandman da obrazložim u pojedinostima. Hvala.

 Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Bošnjaka lista za evropski Sandžak će podržati ovaj budžet, ali ne samo iz jednog razloga što zaista ta davanja koja očekuju naši građani u idućoj godini, zdravstvo i socijala i sva davanja koja idu iz budžeta, jednostavno, nama je interes da država funkcioniše na jedan normalan način. Ovaj budžet pokušava da reši nagomilane ekonomske probleme, ali zbog kratkoće vremena želim da ukažem samo na dve stvari.
Prvo, predložili smo amandman da se povećaju sredstva za rad Kancelarije za nedovoljno razvijena područja, za njihov razvoj jer je to normalno u jednoj ovako teškoj ekonomskoj situaciji. U ovim opštinama, kao što znate, po popisu stanovništva blizu milion stanovnika živi. Mislim da će Vlada Republike Srbije prihvatiti naš amandman jer je neophodno da se povećaju sredstva i upute prema nerazvijenim područjima ove zemlje.
S obzirom da je u Sandžaku ekonomska situacija u izuzetno teškom položaju, teška situacija naročito u privredi, u oblasti proizvodnje je naročito teška situacija, više puta sam Vladi predlagao jednu meru a ona je uzročno posledično vezana za nešto što Vlada već radi dugi niz godina, a to je da iz budžeta dajemo 10 hiljada evra za jedno novostvoreno radno mesto kada se radi o stranim kompanijama koje ulažu u Republiku Srbiju, s obzirom da u Sandžaku ne da nemamo stranih investicija. Ovde smo čuli u više navrata da je Republika Srbija lider u privlačenju stranih investicija u odnosu na zemlje našeg regiona, međutim u Sandžaku nemamo ni jednu stranu investiciju i zato sam u više navrata u Vladi predložio jednu meru, ako već nemamo ni jedan evro strane investicije u Sandžaku, ne možemo da povećamo stopu zapošljavanja, dajte da sprečimo stopu rasta nezaposlenosti. Mi smo za par godina izgubili hiljade radnih mesta u Sandžaku.
Predlažem jednu meru koja bi bila efikasna na kratak rok. Ona je opravdana zato što je u Sandžaku izuzetno teška situacija ne samo u privredi. Upravo je uzročno posledično vezana jer oni koji ne ulažu kod nas kažu da ne mogu da ulože tamo gde je najnerazvijenija infrastruktura. U tom smislu mi i glasamo, jer se nadamo da će u ovom periodu biti uloženo u železnicu Raška-Novi Pazar, gasovod, Koridor 11 i sve ono što je predviđeno u ovom budžetu. Upravo mera koja bi značila da firme u Sandžaku koje rade najmanje pet godina i imaju više od 50 zaposlenih, da im se u obliku subvencije ili bespovratnih sredstava da 1.000 evra. Ako strancima damo 10 hiljada za novo radno mesto, dajte da damo u onako slabašnoj privredi 1.000 evra za jedno radno mesto. Na taj način mi smo ublažili otpuštanje u toku 2012. godine.
Naravno, ovo bi bila kratkoročna mera. Nije ovo mera nekog državno intervencionizma, ali država mora da se umeša u situaciji kada na nekom nerazvijenom području nemamo investicija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Judita Popović. Izvolite.

Hvala.
Gospođo predsednice, poštovani gospodine premijeru, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je bilo lepo čuti optimistične tonove u ovoj sali u vezi rasprave o budžetu. Manje je lepo to što taj optimizam dolazi isključivo iz redova vlasti. Još je manje lepo što taj optimizam nema pokrića zato što realan život pokazuje nešto sasvim drugo. Dovoljno je samo da izađemo iz ove sale i odmah će nam biti jasno na koji način ta realnost opovrgava svaku vrstu optimizma koja se ne utemeljeno širi kada se raspravlja o ovom budžetu.
Kada se uporede ovaj predlog budžeta za 2012. godinu i budžet za 2011. godinu onda se mogu učiti krucijalne stvari. Prvo, prihodi se nešto ne uvećavaju.
Međutim, rashodi se i te kako uvećavaju. Deficit je poprilično stabilan, a javna potrošnja je nedodirljiva i prema ovom predlogu budžeta.
Kaže se o tome nešto da je namera bila da ovaj budžet bude socijalan i da ima i neke elemente razvoja. Kako se očekuje da ovaj budžet bude socijalan, ukoliko se ne forsiraju oni delovi budžeta, kao što je privreda, ekonomija, poljoprivreda, od kojih se očekuje da stvore neku novu vrednost, dakle, da napune budžet, pa da se onda iz budžeta finansiraju i oni koji nisu u mogućnosti da stvaraju nove vrednosti i koji u stvari predstavljaju tu socijalnu kategoriju? Dakle, tu je već neka vrsta kolizije između toga kako je budžet koncipiran.
Mi smo čuli o tome dovoljno da se ovde radi o jednom kontinuitetu ekonomske politike. Upravo to je problem, što ekonomska politika koja je vođena unazad nekoliko godina, dala je rezultate one koje je dala i koje mi sada živimo. Dakle, definitivno je budžet neodbranjiv.
Pažljivo sam slušala obrazlaganje gospodina premijera i zaista sam očekivala od njega da da neke jasne razloge zašto se odlučilo da se ova javna potrošnja kao sveta krava i dalje toliko neguje, a zna se koliki je u stvari javni dug, zna se da se dug, u stvari, prenosi za budućnost, zna se da se socijalni mir čuva samo nekim demagoškim potezima i samo time što se govori o tome da će ovaj budžet da zaštiti one najnemoćnije i najsiromašnije mislim da se ne postiže ništa u realnom kreiranju ekonomske politike. Pokazalo se – bez ozbiljnih reformi i prekida tog lošeg kontinuiteta, ne možemo očekivati da ikada prevladamo ovu krizu u kojoj se nalazimo.
Mi ne možemo večito da očekujemo da nas neko drugi pomaže, da neko drugi ima razumevanja, da uzimamo nove kredite. Valjda bi trebalo i mi nešto da se potrudimo i nešto da uradimo da bismo postigli pozitivne efekte u smislu privrednog rasta i u smislu daljeg ekonomskog napretka. Ali, ako vi pogledate, privrednog rasta nema. Međutim, ima i te kako rasta nezaposlenosti. Ako ima rasta nezaposlenosti, kako onda možemo da govorimo optimistično o bilo kom delu ovog budžeta? Pri tom, svesni smo toga da je ta javna potrošnja, što se tiče neke budžetske potrošnje koja nije toliko jasna i očita, kada se radi o ministarstvima, već kada se radi o agencijama i sličnim delovima budžeta, dakle, budžetskih korisnika, onda stvarno dolazimo do te situacije da se zapitamo zašto toliko negujemo 130 agencija, a pri tom stvaramo još jednu novu agenciju – Kancelarija za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu koji nosi 24 miliona dinara. Dakle, pored tih 130, evo nama još jedna agencija, a pri tom, samo nekog upoređivanja radi, da vam napomenem da Nemačka ima šest agencija.
Dakle, evo vama prilike za štednju, a pričalo se o tome da se radi na štednji, da ovaj budžet ima i tu komponentu - zašto se ne ukinu te silne agencije? Zašto se ne prepolove? Evo, na primer, Hrvatska ima 47 agencija a namerava da prepolovi taj broj. Ako može Hrvatska, koja je dostigla taj nivo razvoja da će uskoro biti deo EU, zašto ne bi mogla Srbija da pokaže neki svoj potencijal u tom smislu da reformiše samu sebe i da se prisili na štednju? Ako se pogleda i tih 100 agencija u proseku se pomnoži sa 24 miliona dinara, vi dobijete dve milijarde. To je jako velika svota. A da ne pričam o upravnim okruzima koji takođe nose jako velika sredstva, jako velike izdatke, da ne pričam o upravnim okruzima na KiM itd, itd.
Posebno bih istakla da, ukoliko nema povećanja budžeta za poljoprivredu, a nema, dozvolićete, prošle godine je budžet bio 2,7 a danas je 2,1, ukoliko nema povećanja budžeta za ekonomiju, zašto ima povećanja za Ministarstvo za KiM, ili zašto ima povećanja budžeta za Ministarstvo vera i dijasporu? Dakle, sve se to jednostavno poveže i u tom kontekstu se raspravlja o tome da li se ovde radi o socijalnom budžetu, da li se radi o razvojnom budžetu, da li se radi o štedljivom. Ja vam kažem – ne, jednostavno ne.

Narodni poslanik Dejan Radenković ima reč.

Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu koji je pred nama nije idealan, ali je realno moguć. U ovom trenutku malo je verovatno da bi bilo koja druga skupštinska većina podnela bitno drugačiji predlog od ovoga koji je pred nama. U zemlji koja pretenduje da bude odgovorna i koja je zasnovana na vladavini prava i elementarnoj socijalnoj pravdi, nije moguće preseći preko kolena i reći – mi ćemo donet budžet koji je bitno drugačiji od ovoga i kako mnogi vole ovde da kažu – značajno štedljiviji.
U ovom trenutku, veći deo budžeta je rezultat nekih ranije emitovanih prava i načina na koji se ta prava ostvaruju. Manevarski prostor za smanjenje javne potrošnje, što jeste neki imperativ u srednjem roku, je ograničen. To smanjenje se može sprovoditi isključivo postupno i uz uvažavanje svih interesa svih grupa u našem društvu, a ne samo onih koje su glasne u iznošenju svojih zahteva.
Poslanička grupa SPS-JS smatra da ako hoćemo da razložno analiziramo naš budžet kao krunski rezultat ukupnog fiskalnog sistema i fiskalne politike, bez besmislene i jeftino-dnevne političke promocije, moramo posmatrati celokupan fiskalni sistem i postići konsenzus oko njegove reforme. Mi već sada predlažemo, na primer, da to bude prva tačka na dnevnom redu nove skupštinske većine koja će nastaviti reforme sadašnje većine, bili mi njen deo ili bili konstruktivna opozicija koja ćemo nuditi predloge umesto kritika koje su same po sebi cilj, a to je često prisutno ovde kod nas. Mi znamo da sadašnje stanje nije idealno, ali isto tako znamo da su izazovi koji su se postavljali u prethodne tri godine manje plod naše slabosti, a mnogo više rezultat faktora na koje Srbija nije mogla bitno da utiče.
Srbiju čeka uravnoteženje fiskalnih prihoda i rashoda, a svi znamo da se to može obaviti jedino kroz istovremenu bolju i, usuđujem se reći, pravedniju i efikasniju naplatu poreza i kroz postepeno smanjivanje budžetskih rashoda kao dela bruto društvenog proizvoda. Naš manevarski prostor je sužen i stoga moramo delovati razložno u narednim godinama, što ćemo i činiti.
Hajde da pogledamo grubu sliku državne potrošnje. Ako pogledate koliko izdvajamo na subvencionisanje penzija, zdravstva, obrazovanja, subvencije građanima i velikim sistemima, kao i za minimalno funkcionisanje državnog aparata, mogu u startu reći da je 90% izdataka zacementirano. Borba može da se vodi za preostalih 10% na kratak rok, ako je reč i o tolikoj svoti. Vrlo je lako seći, bez da se vidi da li takve uštede već za nekoliko meseci mogu da povedu ka još većim troškovima.
Da li treba da štedimo na investicijama? Da li treba da se odreknemo minimalnih standarda kvaliteta? Da li neko očekuje da će sposobni kadrovi raditi težak posao reformi sa minimalnim zaradama? Da li treba da sahranimo još neki veliki sistem? Mi jesmo za odlučno smanjenje broja izmišljenih radnih mesta u državnoj administraciji, ali to nisu troškovi gde se mogu ostvariti ogromne uštede.
To je jednostavno moralno pitanje, ali nije pitanje sa kojim će se naše javne finansije ozdraviti. Kao što nije ključan motiv poslanika da se bavi politikom cena usluga u skupštinskom restoranu, tako i naš budžet ne zavisi od stvari koje su popularne kada se govori o troškovima. To je pošteno reći, pa makar to i ne bilo popularno. Mi zaista nemamo ništa protiv, baš kao i naši koalicioni partneri, da dođemo do širokog društvenog konsenzusa o tome kuda treba da idu naše javne finansije i šta nam valja činiti dalje.
Odlično znamo kolika je visina javnog duga, koliki je zakonski dozvoljeni iznos i koliki smo deficit projektovali. Ono što zaista ne verujemo je da su tačne crne prognoze o 2012. godini sa nultim rastom i smanjenom naplatom poreskih prihoda. Ne verujemo ni u to da naš dug može porasti preko 55% bruto domaćeg proizvoda. Ne verujemo da ćemo imati problema sa kursom. Ne verujemo da će kapital pobeći iz Srbije, u stvari nadamo se mnogo boljem.
Još jednom ću ponoviti da nas finansijska tržišta ne percipiraju kao visoko rizična zemlja, a ni po jednom parametru mi nismo visoko zaduženi. Sadašnja većina je uložila velike napore na privlačenju stranih direktnih investicija u periodu kada je to bio jako težak posao. Nismo ni bez razloga projektovali stopu rasta od 3%. Očekujemo da će 2012. godina biti kruna naših napora, i to ne zato što je izborna godina, nego zato što treba vremena da se osete i neke pozitivne posledice strateški orijentisanih politika.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda, na kojem se zasnivaju projekcije budžetskih prihoda i rashoda, je rezultat procena kako domaćih stručnjaka, tako i međunarodnih organizacija. Imajući u vidu da je budžet dokument čija izrada zahteva određeno vreme da bi bio valjan i zadovoljava legitimne interese svih građana Srbije, činjenica da neko krajem decembra revidira stopu rasta i prognozira da će ona biti niža, ne može značajno revidiranje dokumenta koji je već ušao u skupštinsku raspravu, tj. proceduru, i koji treba da izglasamo da bismo izbegli dobro poznati manir privremenog finansiranja, koji je bio česta praksa u vremenu ranijih skupštinskih većina.
Posebno nije moguće menjati budžet samo zato što umesto smanjene projekcije rasta iznose se i crne prognoze u godini koja dolazi. Čak i da su oprezne i crne slutnje tačne, uvek postoji mogućnost rebalansa, jer u turbulentnim vremenima, kada i mnogo razvijenije tržišne demokratije, sa dugom tradicijom, nisu u stanju da precizno odgovore na pitanje – šta nam donosi 2012. godina, ne može se očekivati da Srbija bude zemlja čudotvorac. Jednostavno to nije moguće, nije realno i pošteno očekivati da budemo bolji od najboljih u procenama. Planirani budžetski prihodi i rashodi nisu odraz skupa lepih želja, nego ozbiljne analize i planiranja na imputima koji su nam bili na raspolaganju u vremenu kada je budžet pravljen.
Da li je ovde previše nezasnovanog i opasnog optimizma? Pa jednostavno nije. Predlozi izmena i dopuna zakona koji idu u prilog ovog paketa u današnjoj raspravi su jedan od razloga zašto verujemo u naše projekcije. Planirane reforme treba da omoguće upravo bolju naplatu doprinosa i da stvore svojevrsno partnerstvo države i privatnog sektora. To je nešto o čemu poslanička grupa SPS-JS godinama govori, a to je da naše društvo mora imati konsenzus oko nekih bazičnih pitanja i da onda neće biti jednostavno, kao danas, izbegavati plaćanje doprinosa i obaveza firmi, dovodeći do situacije da neki plaćaju samo kad to žele, a da oni koji pošteno rade svoj posao moraju podneti nepodnošljiv teret.
Međutim, ako ćemo se držati te ideje konsenzusa, koja još nije zaživela nažalost, ali koja će morati da bude naša realnost i kod pitanja koja nisu samo načelne i retoričke prirode, onda jednostavno ne možemo zanemarivati činjenicu da za našu situaciju nema jednostavnih i brzih rešenja. Socijalistička partija Srbije kao državotvorna i odgovorna očekuje da svi relevantni subjekti u našoj državi daju svoj konstruktivni doprinos, umesto da daju velika obećanja, i da oni koji vode državu danas se prikazuju kao nesposobni i korumpirani.
Razlog je vrlo jednostavan, jer mi znamo da ko god bude realizovao upravo ovaj budžet u drugoj polovini godine neće biti u mogućnosti da ispuni velika i jeftina obećanja koja daje danas. Mi, koji smo zagovornici toga da naše društvo mora da se zasniva na vrednosti i na bazičnim konsenzusima, želimo da ukažemo da će najveća šteta biti upravo to da oni koji kritikuju budžet, ako dođu u situaciju da isti realizuju, budu u poziciji da pogaze svoje kritike. Zahvaljujem se.