Zahvaljujem, gospođici Bugarčić.
Dajem reč narodnom poslaniku Mileti Poskurici.

Počeo bih sa konstatacijom da je teško govoriti o tome da je to uravnoteženi razvojno socijalni budžet, jer danas osnovna misao građana Srbije jeste, oni koji rade, posebno u privatnom sektoru, da li će i koliko dugo ostati na radnom mestu i da li će dobiti platu, a oni koji su blizu penzije pet, šest, deset godina, da li će se u vreme kada u penziju dođu, penziju i dobiti? Nema jasnih garancija, zakone možemo donositi, mi ih donosimo, menjamo, prilagođavamo, ali sve je veći broj korisnika socijalnih usluga, za iznose koji su ponuđeni i smanjenje svake pojedinačne naknade.
Međutim, neću se na tome preterano zadržavati, pokušaću da ukažem kako bi to možda moglo biti u prosveti i zdravstvu drugačije sa ovim istim parama. Očigledno je da postoji jedno inerciono ponašanja ministara koji, čak i u uslovima objedinjenih ministarstava, kakvo je Ministarstvo nauke i prosvete, ili onako stabilne konstitucije kakvo jeste ministarstvo, doduše sa novim ministrom, Ministarstvo zdravlja, ne može unutar same raspodele sredstava koje za ovo potonje Ministarstvo zdravlja jesu manja nego što su bila, pred sobom imam uporedne budžete zadnje tri godine, pa da ih nekako tako preusmeri i da ne dolazimo pod upit da li će zdravstvena zaštita građana biti sve skuplja i sve više ići po džepu.
Sudeći po onome što je ovde predloženo, vidimo da je manje para, nego ranije, iako je inflacija otišla, sasvim je jasno 2009. i 2010. godine dato za sanitarni nadzor, za nadzor u oblasti lekova, dato je manje i za primarnu zdravstvenu zaštitu, ali se obilato nastavlja finansirati Batut i druge institucije tog ranga koje, osim što vrše prenete nadležnosti ministarstva, mogu i same da zarade od prodaje svojih usluga na tržištu. Tako je enormna razlika u platama koja postoji između lekara na klinikama i institutima za javno zdravlje i ona postaje upadljiva. Bahato je ponašanje nekih direktora i to je i javnosti jasno.
Setili ste se Torlaka, posle afere vakcina koja je odnela mnogo para, gde su mnogi drugi instituti mogli biti spašeni, recimo Institut za strna žita u Kragujevcu, koji je mogao biti spašen samo delom para koje su otišle za vakcine, a ne da se ljudima koji su spaljivali diplome, 57 zaposlenih, sa preko 100 godina tradicije u radu, oduzme zemlja, oduzme imovina i obeća da će im nekada neki dugovi koje je sklopila država u njihove ime, a ugovori su kod mene, sve je jasno, ljudi morati da izgube radno mesto, izgube prestižnost u sposobnosti da stvaraju nove sortne kulture i itd, da vreme provode na ulici umesto u institutu.
Ovo je jedan od problema koji sam zakačio, i to slučajno, pošto je reč o jednom institutu kakav je Torlak. Naravno, direktne veze nemaju.
Ide se na prevenciju, a gasite savetovalište za dijabetes. Milion dinara svake godine, verovatno za promotivnu kampanju. To je jedna besmislica. Ugasili ste jednu ozbiljnu instituciju i ministar to ne pokušava da popravi. Prosto, kao da u mandatu, osim što poslanicima drži pridike kako treba da izlažu u mandatu, i da sačuva ono što je do njega došlo. Prosto, ima inerciono ponašanje, a valjda je zadužen za ono što je zatekao, da to tako treba do kraja da sprovodi, bez da išta od toga promeni.
Kada govorimo o fondu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i stavke koje sam ovde propratio 2008. do 2012. godine, vidimo da se za izdavanje za lekove za, recimo, davanje na recept od 20 milijardi i 59 miliona do 24, 46. To je od 2008. do 2012. godine i to je četiri godine. Već sada 20 milijardi duguje RZZO farmaceutskim kućama, veledrogerijama itd, nekome duguje i u Srbiji je na tržištu nestašica ozbiljnih lekova. Da li se to vraća 1999. godina i 2000. godina, kada smo išli na dežurstvo i nosili u džep lekove? Ono najosnovnije – aminofilija, laseks, nitroglicerin itd. Toga nema ni danas. Jučerašnji izveštaj iz novina, a uostalom ne trebaju vam novine, svako ko radi u zdravstvu zna da nečega čudnog i jeftinog nema.
Zašto nije promenjena i drugačija politika, bržeg i efikasnijeg uvoza? Zašto zakon nije promenjen kako treba? Ništa nije nepromenljivo, kada se vidi da stvari izmiču kontroli.
Lečenjem u inostranstvu. Umorni smo od gledanja kako deca i roditelji mole da im se deca operišu u inostranstvu. Razni javni prihodi, razni dokazi, nekada vi to uplaćujete, pa pogledajte ovo dole što je bilo na Kosovu oko manastira, pokupio neko pare, a svi smo redom uplaćivali. Vrlo je sumnjivo na taj način davati novac. Samo četiri stotine miliona ide za takve vrste usluga i ništa se nisu pet godina menjali.
Ako pogledamo davanja za Crveni krst, manja su nego što su bila, kao da ne znamo da nam javne kuhinje i Crveni krst, nažalost, sve više i više trebaju, jer je to takođe realnost u Srbiji.
Samo zbog kratkoće vremena, letimično ću da preletim o onome što je moglo da se uradi drugačije i šta je nejasno. Recimo, nisam uspeo da nađem u budžetu, a svake godine mi to promakne da pitam, takmičenje učenika i to mi je jasno, stručno usavršavanje zaposlenih, i srednjih i fakulteta, i osnovnih škola. Tu su sredstva značajno, pa čak i deset puta smanjena. Zar se na tu decu ne polaže? Onda, rastu davanja koja ne mogu tačno da shvatim – individualna pomoć učenicima, a to ima i za studente gde se meri milijardama. Ako je to nešto što je u vezi sa davanjem stipendija, u obezbeđivanju besplatnih doktorskih studija, to je u Ministarstvu nauke, to nije dato u prosveti, na onom razdelu 140 stoji, ali je vrlo nejasno mesto i na šta se odnosi.
(Predsednik: Vreme. Privedite kraju.)
Veoma smo svesni da se za našu decu koju imamo i koju školujemo, i da vidimo da čak i talentovana deca i deca izuzetno visokog proseka ne mogu da ostvare nikakve dodatne stimulacije. Nažalost, samo toliko.

Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč. izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog budžeta za 2012. godinu o kojem danas raspravljamo je izuzetno loš. On zapravo pokazuje koliko je loša štetočinska vlada gospodina Mirka Cvetkovića. Naravno, ne čudimo se mi da je ovo ovako loš predlog budžeta, zato što ovaj budžet nije pisala čak ni ovako loša naša vlada, nego je ovaj budžet došao iz MMF. Gospodin Cvetković kaže, on je zadovoljan što je danas ovde i zadovoljstvo mu je da danas bude sa narodnim poslanicima a trebao je da bude pre 45 dana.
Ali, on pre neki dan kaže u medijima – jeste, malo smo probili rokove vezano za budžet, ali nema veze, važno je da ćemo se uklopiti u rok koji nam je dao MMF. To je sramota da imate takav odnos prema Narodnoj skupštini, a to znači da imate takav odnos prema građanima Republike Srbije.
Kažete da će budžet poslužiti kao osnov za vladine antikrizne mere. To ste možda negde između redova nekim nevidljivim mastilom pisali. Ovo što se vidi, gospodine Cvetkoviću, ne govori o tome. U ovom budžetu ostale su i dalje agencije kao velike štetočine i potrošači novca građana Srbije, ostale su koje kakve kancelarije, ostale su nevladine organizacije i ostao je veliki broj zaposlenih po ugovoru. To je ona prevara koju ste napravili kada ste doneli Zakon o smanjenju, navodno, broja zaposlenih u državnoj upravi, a ostavili ste mogućnost da se zapošljavaju po ugovoru. Pa, u vašem kabinetu, gospodine Cvetkoviću, ima 14 miliona zarade zaposlenih, a 12 miliona ugovori o delu. Koliko imate redovno zaposlenih, toliko ćete zaposliti ili ste zaposlili ispod žita.
Dakle, niste smanjili broj zaposlenih u državnoj upravi i očigledno nemate nameru, naprotiv, predvideli ste novo zapošljavanje, što se lepo vidi kada se pogledaju ove stavke budžeta. Vi ste predvideli još 3.000 novih radnih mesta na grbači građana Srbije. Samo 2.000 radnih mesta je u policiji, i to oko 1.000 u žandarmeriji. Gospodine Cvetkoviću, planirate jednu specijalnu jedinicu od 650 ljudi, a u Srbiji već postoje dve specijalne jedinice, SAJ i Protiv-teroristička jedinica. Je li tako? Tako je, naravno. Trista ljudi u jedinici za obezbeđivanje lica i objekata. Koga ćete to da čuvate sa još 300 novih ljudi? Ajde da ste povećali broj policajaca ovih koji vode računa o građanima, koji su pozornici, ili da ste povećali broj vatrogasaca, a govorite i čitamo svaki dan koliki je to problem.
Naravno, vi ne vodite računa o onom što je interes, što je opšti interes. Vi, gospodine Cvetkoviću, ste na čelu Vlade koja je doprinela tome da 130 ljudi dnevno ostane bez posla. Od 50.000 ljudi, koliko u 2011. godini ostane bez posla, samo je 1.000 iz javnog sektora, a vi i dalje povećavate broj zaposlenih u javnom sektoru. Vi imate budžet gde ste predvideli deficit od 140 milijardi dinara, a imate, gospodine Cvetkoviću, 500 milijardi dinara duga kod tajkuna, što predstavlja tri i po budžetska deficita. Dakle, da naplatite od tih tajkuna koji su napravili ovu vladu, da naplatite ovo što duguju državi, ne da ne bi bilo deficita, nego bi smo ostvarili i suficit i rešili mnoge probleme.
Pre nekoliko dana, ovih dana bila je aktuelna neka tema, kao da se ponovo uvedu đačke užine. Naravno, niko normalan nema ništa protiv toga, ali šta se desilo? Kažete da ne možete u budžetu obezbediti pare za to, nego pozivate društveno odgovorne privrednike, pa ćete onda da molite za đačke užine, te pod navodnicima društveno odgovorne privrednike, a to su zapravo tajkuni koji su budžetu i državi dužni pet milijardi evra. Onda će oni da se pojave kao, Bože moj, brižni, kako kaže Tadić, društveno odgovorni.
Od kad je ova vlada na vlasti, znači od 2008. godine, ovo su podaci od 10. septembra, od kad ste počeli da se zadužujete, gospodine Cvetkoviću, zadužili ste nas za 6.626.942.300 evra. Sad samo nekoliko stvari zašto ste uzimali kredite i kako trošite zapravo narodne pare? Doduše, Tadić kaže pre neki dan da je moralno opravdano zaduživati se.
Dakle, zadužili ste se, između ostalog, za energetsku efikasnost, za Klinički centar, za izgradnju socijalnih stanova, za unapređenje usluga na lokalnom nivou, ma šta to značilo. Dobili ste kredit od Vlade Španije, koji se troši za kupovinu španske robe i usluga. Neverovatno! Pa, za razvoj privrednog sektora privatnog, pa finansiranje budžetskog deficita i duga, i to na kredit, pa regulisanje pristiglih obaveza, pa oslobađanje obaveza domaćih banaka, razvoj javnih finansija, zaduživanje Republike Srbije, JAT, onda kredit Republici Srbiji, istraživanje i razvoj u javnom sektoru itd.
Dakle, od ovih više od šest milijardi evra, gospodine Cvetkoviću, ni jedan dinar zaduženja nije otišao u proizvodnju, a vi kažete da smo mi na prvom mestu po investicijama, kako vi volite da kažete, u regionu. Gospodine Cvetkoviću, navedite jednu značajnu investiciju koja je trenutno aktuelna i koja je u toku.
Ovde smo čuli i da će subvencije za privredu, pa i za poljoprivredu biti veće za 10%. O kojim subvencijama govorite? Gospodine Cvetkoviću, za poljoprivredu nisu isplaćene subvencije za 2011. godinu, a vi obmanjujete narod i poljoprivrednike da ćete za narednu godinu da im date još više. Od čega više? Više od ničeg koje ste im dali prethodne godine.
Šta ste uradili sa penzionim fondom? Između ostalog, nemate više predviđene vojne penzionere u okviru Ministarstva odbrane. Pitam vas, gospodine ministre i predsedniče Vlade, da li vi znate da su u toku tužbe, da ih je veliki broj pravosnažno rešio, gde ste u obavezi da vojnim penzionerima platite 11 milijardi i 985 miliona dinara? Pitam vas odakle ćete to da platite, kada niste predvideli u budžetu? Da li vi uopšte znate i da li imate taj podataka? Naravno, baš vas briga za obaveze.
Da ilustrujemo na nekoliko primera kako ste vi to predvideli u ovom budžetu. Već sam rekla da u vašem kabinetu za plate ide 14 miliona 770 hiljada dinara, a imate u ugovoru 12 miliona i 93 hiljade dinara. Dakle, očigledno da imate isti broj zaposlenih po ugovoru koliko imate i zaposlenih u redovnom radnom odnosu. Imamo Kancelariju za saradnju sa medijima - 62 miliona i 948 dinara, gospodine Cvetkoviću. Šta radi ta kancelarija koja ima, na primer, stalne troškove četiri miliona dinara? Šta su to stalni troškovi? Da li oni ovoliko potroše telefona, struje, vode? To su valjda stalni troškovi. Kancelarija za evropske integracije – 199 miliona i 240 hiljada dinara. Šta će nama ova kancelarija, gospodine Cvetkoviću?
Kakve crne evropske integracije? Valjda je i vama više jasno da nema ništa od tih evropskih integracija. I hvala bogu da nema. Mi iz SRS se odavno zalažemo za to i vodimo ozbiljnu kampanju protiv ulaska Srbije u EU.
Zamislite, imamo službu za upravljanje kadrovima. Gospodine Cvetkoviću, šta vam ovo znači? Kakva je ovo služba koja građane Srbije košta 89.390.000? Avio-služba – 314.516.000 dinara. Znači, kupujete avione, vozikate se avionima i baš vas briga kako je građanima Srbije i od čega će da žive ovi ljudi koji su na ivici egzistencije, milion nezaposlenih. Je li vam palo napamet da oni budu negde u ovom budžetu? Gospodine Cvetkoviću, 300 hiljade dece bez trećeg obroka. Imate li njih u ovom budžetu? Naravno da nemate. Ali, zato imate Kancelariju nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom, tzv. Haškim tribunalom i sad ovde imamo 48.190.000 dinara. Zatim, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja – 353.933.000 dinara. Gospodine Cvetkoviću, zašto ovih 350 miliona niste usmerili na ta nedovoljno razvijena područja, već u neku kancelariju koja će se brinuti o tom održivom razvoju?
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom – 36.154.000 dinara. Ovo je zaista katastrofa. Zatim – Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. Zamislite – 24.653.000. Kancelarija za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu – 24.7388.000 dinara. Sve gore od goreg. Kome trebaju uopšte sve ove ustanove koje ste vi ovde predvideli? Za šta one služe? Tužilaštvo za ratne zločine ima milion i 200 hiljada za putovanja. Gde će oni da putuju, to niko živi ne zna. Ustavni sud ima ogromne troškove za putovanja. Ministarstvo odbrane, zamislite, dotira međunarodne organizacije sa četiri miliona i 401 hiljadom. Verovatno ove "natovce" što sede po Ministarstvu odbrane u kancelarijama.
Sve u svemu, govorićemo o amandmanima u pojedinostima, katastrofalno loš budžet od kojeg građani Srbije neće imati ništa osim ogromnu štetu. Hvala.

Narodni poslanik Milan Vučković ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je četvrti budžet koji ova vlada donosi. Četiri godine svetske ekonomske krize i možemo da kažemo kao i za svaki prethodni budžet – da je ovo budžet koji čuva standard građana u teškim vremenima, da čuva stabilnost naše ekonomije i otvara perspektive za veći ekonomski rast kada kriza prođe.
Kažu da umetnost i religija potiču od istog korena, imaju mnogo sličnosti. S druge strane, umetnost i ekonomija su potpuni stranci. Čuli smo danas mnogo slobodnih tumačenja, mnogo narodnih poslanika koji su računali na umetnički dojam, što bi se popularno reklo. Želeli su da nas impresioniraju metaforama i tumačenjima. Ali, kada je reč o ekonomiji, nema mnogo prostora za impresije i za umetnost. Reč je o ciframa i treba da kažemo šta nam cifre govore. Kažu da je tehnički budžet, s jedne strane, drugi narodni poslanici kažu da je izborni budžet. Da vidimo šta je od toga tačno.
Kada je budžet na dnevnom redu, ne treba da budemo nerealni i da zamišljamo šta bi trebalo sve finansirati. Neki kažu – treba više u poljoprivredu. Treba. Treba više za zdravstvo, za socijalu, itd, ali to nije realno i to nije ozbiljna rasprava. To je ono – kako mali Perica u školi zamišlja kako bi trebalo finansirati državne potrebe.
Šta je ono što moramo da platimo iz budžeta? Ukupni prihodi budžeta su 750 milijardi dinara. Penzije koje se dotiraju iz budžeta iznose 278,4 milijarde ili 37% prihoda od budžeta. Više od jedne trećine. Plate iznose 218,8 milijardi ili 29% prihoda. Kamate 59,2 ili 7,9%. Ukupno 74%. I šta sad predlažete da radimo? Da li treba da smanjujemo penzije? Da li treba da smanjujemo plate i da otpuštamo policajce, učitelje, profesore, lekare? To nije rešenje.
Kažu da treba izvršiti reformu PIO, samo niko ne kaže kako treba izvršiti reformu penzijsko-invalidskog osiguranja. Mnoge reforme su sprovedene. Još neke su ostale, ali suština našeg penzionog fonda jeste u tome da imamo veliki broj penzionera i relativno mali broj zaposlenih. Dok se ta proporcija značajno ne promeni, ne možemo očekivati manja izdvajanja iz budžeta za penzije. Jer, naša je dužnost da zaštitimo standard onih građana koji su penzioneri.
U 2009. i 2010. godini smo zamrzli plate iz budžeta i penzije, a ove godine povećanja su pratila rast bruto domaćeg proizvoda i rast inflacije. To je plan i za narednu godinu. Dakle, budžet nije izborni, nije predizborni, ne planira veća trošenja od onih koji su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu, između ostalog. Da li treba da nas zabrinjava deficit budžeta od 4,25% bruto domaćeg proizvoda? Elementarna ekonomska nauka, ali i Zakon o budžetskom sistemu nam nalažu da kod recesije treba ići sa povećanjem deficita, kako bi se dodatnim novcem podstakla privreda. To je nešto što vam je kolega Aleksandar Vlahović objasnio na adekvatan način.
Naša procenjena stopa rasta sledeće godine je 1,5%. To nam dozvoljava deficit od 4,5%. Dakle, mi smo ispod te granice za 0,25% i dozvoljavamo izvesnu marginu u slučaju nepredviđenih okolnosti.
S početkom krize velika većina zemalja se opredelila za veći deficit i veće zaduživanje, kako bi dala injekciju ekonomiji i to je dalo rezultate. To je slučaj svuda. Ja vam neću navoditi evropske zemlje, jer ste se bunili šta je Britanija, šta je Nemačka, šta je Francuska. Ali, evo, u BiH, na primer, 2007. godine budžet je bio 0,6, godine 2010. je bio 4,2; Crna Gora 6,7, suficit, onda deficit 4,9 u 2010. godini; slična je situacija bila i kod nas. Srbija se s tim u vezi odlično suočila sa krizom. Izvršeno je prilagođavanje privrede bez velikih rezova.
Setite se samo krize s kraja 2008. godine, povlačenja depozita, poziva, juriša na banke. Danas je štednja na rekordno visokom nivou. Ono što je neverovatno jeste da smo zemlja, jedina po mom saznanju, u Evropi koja je uspela da poboljša sliku, krvnu sliku svoje ekonomije u očima stranih investitora. Probaću sad na brzinu da vam pročitam dugoročne kreditne rejtinge, standarde "en purs" za zemlje u okruženju i, naravno, za Srbiju. Šta se dešavalo? Hrvatska, 21. decembra 2010. godine – kreditni rejting snižen. Slovenija, 20. oktobra 2011. godine – snižen. Makedonija, 1. maja 2009. godine – kreditni rejting snižen. BiH, 30. novembra 2011. godine – snižen. Crna Gora, 31. mart 2010. godine – snižen. Mađarska, 17. novembra – snižen. Mađarska, 30. marta 2009. godine – snižen. Rumunija, 10. novembra 2008. godine – snižen. Bugarska, 30. oktobra 2008. godine – snižen. Grčka, 14. januara 2009. godine, 16. decembra 2009. godine, 27. aprila 2010. godine, 29. marta 2011. godine, 9. maja 2011. godine, 13. juna 2011. i 27. juna 2011. godine – svaki put za jednu lestvicu niže, dakle, snižen. Srbija, 16. marta 2011. godine – povećan. To su činjenice.
Da li treba da nas zabrinjava javni dug koji se približava granici od 45% bruto domaćeg proizvoda? Najpre treba razjasniti da je to granica koju smo sami sebi postavili da bismo se sačuvali od prevelikog zaduživanja. Sa druge strane, javni dug Nemačke i Francuske iznosi preko 80%. Ako pogledate zemlje evro-zone i zemlje EU, svuda je preko 60% u gotovo svakoj zemlji.
Ovaj budžet, kao što sam već rekao čuva standard onih koji su ugroženi, dakle, onih koji su zaposleni sa niskim primanjima, penzionera, on čuva stabilnost, jer ovo su podaci koji se naslanjaju na ono što sledi u budžetu 2011. godine i omogućava i neki rast u budućnosti, naravno onda kada okolnosti u svetu to budu dozvoljavale. Srbija nije ostrvo, tako da je kriza koja je u Evropi i evro zoni išla u obliku slova duplo ve, najpre 2008. i 2009. ogroman pad, 2010. i početkom 2011. porast i u drugoj polovini 2011. izvestan pad. To je pad koji se dešavao u celoj Evropi i Srbija je pratila takav trend. Mi nažalost, nemamo mogućnosti da se izdvojimo i da imamo ekonomiju koja je potpuno nezavisna od našeg okruženja.
Ali, i pored toga u 2011. godini imamo stagnaciju privatne i javne potrošnje, što je dobro za stabilnost, ali i privredni rast koji je pre svega zasnovan na rastu investicija i taj rast investicija, dakle ukupne investicije u Srbiji u ovoj godini su veće nego sve ostale zemlje bivše SFRJ zajedno. U izvesnoj meri rast je zasnovan i na rastu izvoza.
Koliko smo povezani sa okruženjem jasno nam govore ovi podaci. Mi ne možemo očekivati da 2012. bude godina prevelikog rasta, ali nam je ovo pokazatelj u kojoj meri smo zavisni u kojoj meri smo ranjivi, a i pokazatelj nam je u kom smeru da gledamo kada je reč o budućem ekonomskom razvoju.
Mi 80% svojih proizvoda izvozimo u zemlje EU i zemlje najbližeg okruženja i hteli mi to ili ne, sviđalo nam se to ili ne, Evropa je naša sudbina. Mi smo vezani za evropski kontinent, vezani smo za evropsku ekonomiju. Niko ne može da ubedi i da natera privatnike da izvoze u zemlje EU ako im se to ne isplati niti da izvoze u Kinu, Indiju, Brazil ako im se to ne isplati. Nije država uredila naše ekonomske odnose sa Evropom nego su to uredili ljudi koji se bave privrednom zato što im se najviše isplati da izvoze tu gde izvoze.
Isto tako i kod uvoza je slična stvar. Zbog toga je Evropa naša sudbina i hvala Bogu da je tako, jer je Evropa najprosperitetniji deo sveta ma koliko mana imao i mana koje viđamo svaki dan. Još jedna stvar pa završavam.
Dakle, ono što takođe omogućava i podstiče razvoj u narednom periodu jesu investicije koje su na nivou 4%. Dakle, dolazimo u situaciju da ono što su tekući troškovi finansiramo tekućim prihodima, a ono što su investicije finansiramo ovim deficitom. U tom smislu, pošto je pomenuto danas da je moralno zaduživanje, u tom smislu je moralno opravdano zadužiti se, jer ove investicije će doneti najveću korist budućim generacijama i podizaće kapacitete naše ekonomije u budućnosti.
Takođe, su povećana davanja poljoprivredi od devet milijardi dinara. Mislim da je poljoprivreda nedovoljno iskorišćena i vidim da mere koje preduzima ministar Petrović daju rezultate i mislim da u budućem periodu možemo da očekujemo porast izvoza u poljoprivredi i to značajnijih, koji bi nam pomogao i da imamo malo veći budžet pa da onda dajemo malo više ovamo ili onamo kako to naivno neke kolege danas pokušavaju da prestave.
Dakle, imamo budžet koji čuva standard naših građana, obezbeđuje plate i penzije, što je jako bitno. To nisu ljudi iz svemira, to su naši građani. Oni plaćaju račune, oni imaju svoju decu, svoje unuke i naravno da treba da obezbedimo sredstva za to. On čuva stabilnost ekonomije ne prezadužuje nas, vrlo je vešto izbalansiran, ne traži sredstva sa strane, već se opruža prema guberu. Takođe, kao što sam rekao ovaj budžet podstiče i razvoj, između ostalog, kroz investicije koje sam nabrojao. Zato sam siguran da ovaj budžet treba da usvojimo, da se manimo politikantstva, da može ova rasprava da traje do 12 sati večeras, ali bolji budžet nismo mogli da imamo. Hvala vam.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne želeći da polemišem sa gospodinom Vučkovićem, a zašto je gospodine Vučkoviću ovaj budžet realan? Zašto? Objasnite mi. Zato što ga je predložila DS Mirko Cvetković, zato što ga je lepo branio Aleksandar Vlahović ili vi ili šta su to preduslovi da jedan budžet bude realan? Budžet je realan samo zato što je u njemu izražena naša surova stvarnost.
Na ovakvu stvarnost ni vi ni ja niti smemo niti trebamo da budemo ponosni. Ovo su naši porazi i ovo su vrlo, vrlo loše perspektive izražene u ciframa i brojkama o kojima ćete i vi i ja da govorimo. Šta to briga, poštovani kolega radnike robnih kuća "Beograd" kakav je kreditni rejting ove države? Šta briga radnika "Koštane", "Jumka" ili nekog drugog poharanog preduzeća kakav je kreditni rejting Makedonije?
Oni očekuju od budžeta za 2012. godinu da se nađe neka šansa za njih. Ovde za njih nema šansi. Niti će socijalno biti sagledani, niti će poslom biti sagledani. Niko ih više neće, uvaženi kolega Vučkoviću, 30 godina radnog staža, više nikome nisu potrebni. A vrla Vlada koja je predložila ovaj budžet, a vi ćete glasati za njega najrađe okrene glavu ili ode na put kad radnici dođu pred njihova ministarstva ili Vladu da štrajkuju, protestuju ili ostvare svoja prava. Realnost je na žalost surova i za SRS suština je da menjamo realnost pa da zdravu i kvalitetnu realnost pretačemo u brojke i cifre.
Vi pričate o potrebi, još malo reformi, gospodin Vlahović kaže, očekuju nas reforme. On priča o nekim radikalnim rezovima. Šta je to što ovu vladu kvalifikuje kao Vladu koja je uradila jedan jedini radikalni rez? Obračunali ste se sa tajkunima koji kako ste čuli malo pre duguju milijarde republičkom budžetu. Da li ste ukinuli javne agencije? Da li ste se na adekvatan način izborili sa problemima u javnim nabavkama, korupcijom? Da li ste zaista rešili probleme u zdravstvu, u školstvu, prosveti, sudstvu? To su radikalni rezovi koje ova država očekuje. Koje vi nudite i obećavate deset poslednjih godina. I posle deset, jedanaest godina ponovo nam pričate o potrebama reformi. Do kada ćemo više da slušamo? Koliko decenija još DS i G17+ treba da budu na vlasti pa da se sprovedu reforme? Koliko to nečiji džepovi ili računa treba da budu teži i puniji, pa da se te reforme sprovedu?
Znači, ove stvarni moramo da pogledamo na jedan vrlo, vrlo drugačiji način. Na jedan način koji zaista jeste realan. Ali, meni je žao što gospodin Cvetković u ovom trenutku nije tu samo zato što bih hteo nešto da ga pitam. U noći kada je birana Vlada Republike Srbije, čiji je on premijer, ako se sećate dobro, to smo birali u onoj staroj sali, ispred mene su sedeli dok sam govorio u ime SRS, gospodin Cvetković, gospodin Dačić i gospodin Dinkić. I SRS je tom prilikom rekla da je politika u Srbiji na vrhuncu svog neukusa.
Međutim, ono što kvalifikuje ovu današnju raspravu definitivno je prevazišlo taj neukus. Hteo bih da pitam, ovog vrlog premijera u odsustvu, ko je u pravu kada je u pitanju ovaj budžet? Gospodin Vlahović ili gospodin Dinkić. Moram da prizna za SRS ovaj gospodin iz prvog reda, nema ga sada tu, je otkrovenje. Čini mi se da se zove, gospodin Dinkić. Pravo otkrovenje, prosto ne znam gde je ta pamet do sada bila ovih deset, jedanaest godine? Duboko sam ubeđen da ste znali za gospodina Dinkića, poslednjih deset godina, da biste ga angažovali i da svu pamet pretoči u vaše zakone, akte, papire i poduhvate Vlade da bismo danas živeli deset puta bolje.

Samo ću vas zamoliti da divljenje izražavate na način koji ne degradira ovaj visoki dom.

Znate šta gospođo Đukuć – Dejanović, vi ste trebali da reagujete na podsmevanje čoveka čiji ministri sede u Vladi i pljuvanje po ovom budžetu, iako su njegovi ljudi u Vladi glasali za taj budžet i on će glasati za taj budžet. Trebali ste da slušate gospodina Dinkića kako se podsmevao vama i ovoj skupštinskoj većini kojoj i sam pripada, pa je reakcija izostala, a sada vam smeta moje divljenje njemu.
Znate, on je čovek ipak kapacitet i ukoliko bi divljenje izostalo, mislim da bi zaista gospodin Dinkić bio hendikepiran. I zaista je to podsmeh da čovek koji 10 godina svaku naknadu, taksu za korišćenje prirodnog dobra, jer dominantno upravljao finansijama. Umesto da budu prihodi, recimo, lokalnih samouprava pretvara u prihode republičkog budžeta sada deli pamet o potrebi ukidanja taksi, naknadi da to treba da se preusmeri na lokalne samouprave itd. I ja sam zaista tada vašu reakciju očekivao.
To je pravo poniženje Skupštine. To je poniženje Skupštine vas kao prvog čoveka Skupštine, to je poniženje nacije, mi smo svi imbecili i budale i ne znamo šta se dešavalo i ko je ovom državom upravljao poslednjih 11 godina. I sad ti isti treba da nas uče kako ovo nije dobro, pa će nam oni obezbediti bolji i drugačiji život. Tako je. Ali, s obzirom da nemam dovoljno vremena, ja moram da se ovde malo gospodine Cvetkoviću, pošto ste, evo, sada došli ja vas molim da mi odgovorite kada je ovaj budžet u pitanju ko je u pravu, gospodin Dinkić ili gospodin Vlahović.
Evo, ja vas molim kažete kad završite ili kad se rešite da se obratite poslanicima šta i kako je. E, sada, ovo je za SRS besmisleno i čemerno. Ovo što ste pretočili u ovaj dokument gospodine Cvetkoviću i ovo je prava slika te takozvane Evropske Srbije. I kada biste ovaj gospodine Cvetkoviću dokument i ono što piše u njemu i perspektivu koju očekujemo u 2012. godini na osnovu njega, uporedili sa onim što ste pričali kada ste iznosili svoje ekspoze, to bi bilo, ne znam ni ja kako da se izrazim, a da ne uvredim ovaj visoki dom kako predsednica malopre kaže.
Sada, vi ste vrlo ležerni, vidim, smejete se. Vi znate, da će ovaj budžet ni jedan budžet vaša većina nije ležernije izabrala.
Ali, ne gospodine Cvetkoviću zato što ovi koji će glasati za njega, pljuju po budžetu, brinu za profesore, za prosvetne radnike, za doktore, lekare, penzionere i zaposlene u javnom sektoru, nego zato što znaju da će i sa ovakvim budžetima imati više para na raspolaganju do izbora, nego da moraju da svoje političke aktivnosti finansiraju iz privremenog finansiranja i zato će oni da glasaju i baš ih briga za drugu polovinu godine.
Sve što ih interesuje, interesuje ih maj mesec, kada ne budu ranije, odnosno ako, a očekujete ih svi zajedno, izbore.
Šta to, gospodine Cvetkoviću karakteriše ovaj budžet, vi ste pričali cela dva minuta o budžetu. Kažete gospodine Cvetkoviću, deficit će biti uložen u kapitalne investicije, a nešto slično je i gospodin Vlahović rekao, privredne aktivnosti se finansiraju iz deficita.
Gospodine Vlahoviću, trebalo je da čujete Bajrama Omeragića, on je inpresioniran privrednim aktivnostima, finansiranim iz budžeta, naročito u Raškoj oblasti, odakle dolazi, ali niste trenutno bili tu.
Ja bih vam se za sve investicije i privredne aktivnosti na jugu Srbije zahvalio koje finansirate iz deficita budžeta Republike Srbije.
Znate, gospodine Cvetković, zašto ste ovo rekli, samo zato što nivo tih kapitalnih investicija iznosi isto kao što iznosi i deficit. Znate li kako će izgledati to finansiranje kapitalnih investicija? Skoro ga je na vašem mestu opisao gospodin Milutin Mrkonjić. Kada smo na rebalansu budžeta skinuli pare za kapitalne investicije, znate šta je rekao, jeste, mi smo prošli kroz Srbiju, ustanovili smo da 10% projekata u velikoj meri nije realizovano tako da se stvori uslov da se skinu pare.
Tako ćete i ove pare da skidate, jer kada budete došli u situaciju, na žalost vašu, a na sreću našu još dugo nećete biti u toj situaciji, da birate da li da plaćate kamate i otplaćujete glavnicu ili da pravite put, gospodine Cvetkoviću, vi ćete da otplaćujete dugove koje ste ovoj državi na vrat natovarili, a za iste, bogami građani nisu na žalost dobili mnogo.
Kažite, gospodine Cvetković, da su diskrecioni rashodi svedeni na minimum, a zašto to niste uradili u svih pet budžeta koje ste do sada usvajali, jer uvek vam je SRS predlagala da smanjujete diskrecione rashode. Niste, gospodine Cvetkoviću, jer je to bio izvor finansiranja vaših političkih stranaka i vaših političkih partnera kroz javne nabavke i zloupotrebe.
Sada, kada ste priterani uza zid, odrekli ste se diskrecionih razloga, ali vrlo perfidno. Tamo gde je uži budžet republike, njih tu nema. Gde su, gospodine Vlahoviću, sopstveni prihodi budžetskih korisnika, ima ih i tamo, tu su, znate vi vrlo dobro gde su.
Vrlo je interesantno to što ste se sada setili, jer kako vam to ranije nije palo na pamet, kako se te štednje niste ranije setili, što niste ukinuli gomilu agencija i kancelarija, što ste niste toga setili? To bi bio radikalna rez, to su ukidanja diskrecionih prava, onih za koje ste garancije dali i kroz ovaj budžet, pa će javno preduzeće "Srbijagas" da dobije garanciju za 400 miliona evra da se zaduži, i istovremeno će da posluje sa gubicima i dok posluje sa gubicima, rukovodioci će da primaju plate od milion dinara.
To je surova stvarnost i odricanje od diskrecionih prava u Srbiji. Kažete da nastavljate podršku privredi. Kojoj privredi, gospodine Cvetković? Privredi, za koju vi kažete da je nelikvidna, privredi za koju kažete da će u narednoj godini stagnirati ili da će privredne aktivnosti da padaju, da će broj nezaposlenih da raste, gde industrijska proizvodnja zavisi od toga da li u jednoj kompaniji rade jedna ili dve visoke peći ili prete da i tu drugu ugase? Privredu koju ste sveli na investiciju, zvanu, "Fijat"?
Na žalost, ja nemam više vremena. Što se tiče SRS, ovaj budžet zaista predstavlja jednu surovu i odvratnu stvarnost i ja sam srećan, zajedno sa kolegama iz SRS, što je ovo poslednji budžet koji ste vi kao premijer izneli pred Skupštinu i pred javnost i ja se nadam da će građani na narednim izborima raskrstiti sa politikom evropskih zabluda i iluzija i da će se spustiti svi zajedno na zemlju i da ćemo se posvetiti sebi i sopstvenim problemima.