Molim vas, hoćete da dozvolite da vodim sednicu? Ne možete u horu da govorite, ipak smo u parlamentu.
Ja svojoj uvaženoj koleginici želim samo da skrenem pažnju da se ne radi ni o kakvoj obavezi, nego o našem uvidu u to da je primena ove rezolucije u interesu teme u interese teme u koju ste očigledno, vi koleginice, ušli, ali samo da znate nikakav ničiji zahtev nije. Naša procena da primena te Rezolucije u Srbiji jeste korak napred u ostvarivanju prava žena da imaju i obavezu i odgovornost za učešće u bezbednosnim pitanjima.

Komentarisala sam samo ono što je Gordana Čomić komentarisala. Vi niste, nažalost, bili tu, tako da niste u toku.

Smatram da se SRS otvoreno zalaže za to da zakone ne prihvatamo po direktivama EU i da SRS nikada neće ići u EU i da SRS će se uvek boriti protiv EU. To je naš stav bio i nadam se da će ostati i dalje.

Sa druge strane, gospođa Čomić je rekla da sam rekla da se neće ništa promeniti. U okviru komisije koja se sastoji od predstavnika više ovih odbora postoje i predstavnici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja. Htela sam samo da postavim pitanje – da li komisija mora da se odnosi samo na Odbor za bezbednost ili na Odbor za ravnopravnost polova, za koji smatram da je dosta uradio na poboljšanju položaja žena?

Ne znam sada koliko je na ovoj deklaraciji, na ovoj komisiji, međutim, smatram da je stanje u zemlji takvo, a da ste ovde već predložili Odbor za rad i socijalna pitanja, međutim, podaci koji stoje, a to je da je preko 200.000 ljudi, od toga više od polovine žena, prima socijalnu pomoć. Znači da je prosečna plata manja od 320 evra. Od toga žene primaju još manju platu. Posebno primaju manju platu kada se nalaze na porodiljskom odsustvu. To su pitanja, ne znam na koji način ćete ovom komisijom, koja se tiču bezbednosti žena. Zašto se tiče bezbednosti žena? Zato što ste stavili da ovaj odbor ima svog predstavnika u ovoj komisiji. Znači, ova pitanja morate da rešavate. Kako ćete ova pitanja rešiti? Ova Vlada za ove četiri godine ništa nije promenila. Obećanja su bila 2008. godine jedno, a vidimo sada da, posle četiri godine, imamo preko 50.000 korisnika narodnih kuhinja, od toga su najviše žene i deca. Ova rezolucija se tiče posebno žena, ali tiče se i dece.

Sa druge strane imamo veliku inflaciju. Ova inflacija je mnogo veća od svih zemalja u okruženju, tako da, na primer, u Grčkoj ona iznosi 4,7%, a vidimo u kakvoj situaciji se nalazi Grčka sa ovom inflacijom a, na primer, inflacije u Srbiji je preko 10%, 10,3%.

Zatim, nezaposlenost i siromaštvo su veoma veliki problemi, posebno žena i dece. Ovi problemi svakodnevno rastu, ne smanjuju se. Oni se tiču bezbednosti svake žene i svakog deteta.

Takođe, zdravstveno stanje žena je jako loše. Ovim novim budžetom koji ovih dana treba da donesemo, nismo mnogo videli da se radi na poboljšanju zdravstvenog stanja žena, a posebno dece. Bela kuga je problem koji nas svakodnevno sve više napada, međutim u okviru ovog budžeta nije ništa urađeno da se donesu mere finansiranja koje bi na neki način uticale na obrazovanje žena, na smanjenje abortusa, na poboljšanje kontracepcionih sredstava i svega toga što je jako potrebno.

Srpska radikalna stranka smatra da i ravnopravnost žena i borba protiv nasilje i bezbednost žena je jako važna, ali da je to jedan širok pojam koji ne može da se reši samo na jedan deklarativan način i moramo da se sa tim problemom suočimo, odnosno vi kao Vlada da se suočite, a mi, SRS, ukoliko dođemo na vlast posle ovih izbora, imamo metode kako ćemo da sredimo i socijalne prilike u zemlji i zdravstvenu situaciju i bezbednosnu situaciju ne samo žena, dece, nego i svih nas prisutnih. Hvala.

Reč ima gospođa Čomić.

Zahvaljujem, predsednice.
Legitimno je biti protiv evropskih integracija. Legitimno je i legalno tvrditi da Srbija ne treba da postane članica EU. To vam nisam osporila ni jednom jedinom rečju, niti ću ikome. Vaše pravo, vaš ideološki stav, vaša politika.
Ono što sam ja pokušala da vam objasnim, da zakoni za koje glasam, glasam za njih zato što su dobri po Srbiju i ono što sam pokušala da vam objasnim, da način na koji se donose zakoni, ako doborovoljno prihvatite da koristite evropske integracije kao sredstvo, podrazumevaju dogovor sa EU, podrazumevaju dogovor koji vama čini dobro. Mogu da slušam slobodu vašeg političkog opredeljenja – nećemo u EU, prekinimo proces evropskih integracija, ali ne čujem ništa drugo.
Ako ste stvarno ozbiljni sa tom idejom, onda podnesite zahteva da se stavi van snage Rezolucija od 13. oktobra 2004. godine, kojom je započet proces evropskih integracija. Ako ste stvarno ozbiljni, onda ne može mitološki rečnik, onda ne može umesto jedne sasvim konkretne ideje, koja se pretoči u realnost svaki dan. Hoćete zdravu hranu, hoćete da budete sigurni da svi mi, koliko nas ima u Srbiji, da jedemo zdravu hranu. Koji propis ćete koristiti? Kako će Srbija biti sigurna da ono što dobija zaista u sadržaju piše i na deklaraciji? Hoćete sigurne puteve, hoćete bezbednost u saobraćaju, hoćete vladavinu prava, onda moramo biti sigurni da ono što nudimo ljudima kao vladavinu prava zaista i jeste vladavina prava.
Ako hoćemo da iz emocionalnih razloga kažemo EU u lice šta imamo, onda moramo iz racionalnih razloga kazati građanima Srbije šta ćemo sa ekonomskom saradnjom, sa ekonomskim partnerstvom sa EU. To je sve tema za debatu. Ja vama ne da ne sporim, nego mi je drago čuti bilo kakav argument koji nije emocija.
Kažu narodni poslanici – i njima je drago. U to uopšte ne sumnjam.
Dakle, emocije možemo da koristimo kad god to naš politički nerv zahteva, bez obzira da li razgovaramo sa biračima ili pokušavamo ovde argumentima da razmenjujemo stav o jednoj komisiji, ali emocije ne pomažu za ljude koji hoće da znaju da je budućnost Srbije osigurana vladavinom prava, dobrom ekonomijom, stabilnom životnom sredinom koja se čuva i unapređuje i borbom protiv svega onoga što nam nedostaje kao državi da bi se zvali društvo dobre uprave. To su evropske integracije.
Vaš stav da budete protiv je, ponavljam, legitiman, ali paradoks je u tome što sve ovo što ste sa mnom podelili u vašem izlaganju je tema za izveštaj ove komisije – siromaštvo, marginalizacija, diskriminacija, različito plaćanje žena i muškaraca. Time se bavi komisija protiv koje ste vi, jer je samo forma. Ne može oba. Ne možete da znate šta j spisak nevolja koje žene imaju. Da vam ja ponudim komisiju koja će o tome napraviti izveštaj i predlog mera i zaključaka šta i ko da uradi da ne bi ženama bilo toliko loše koliko vi opisujete, sa čim se ja slažem, a onda vi kažete – to je forma. Ne može oba. Ne možete i da kažete – mi smo protiv EU i da time, što je legitimno, ponavljam, u stvari ispunjavate prostor argumenta neznanjem o tome a zašto smo mi za EU. Ne zanima vas zašto sam za. Mene zanima zašto ste vi protiv. I ja vas slušam. A vi meni kažete – ovo je spisak loših stvari, loših konteksta u kojima žene i muškarci žive. Ja vama kažem – evo komisija, evo zakon, evo zajednički rad. Vi kažet – to je samo forma. To je nedostatak u našem dijalogu.
Zajednička je šteta. Niti vi tu imate nekakvu korist, niti ja. Zato smatram da je dijalog koji smo imali tokom protekle dve godine o učešću žena u sektoru bezbednosti dragocen. On je omogućio da zaista čujemo i slušamo jedni druge. Srbija se menja. Naš posao ovom komisijom je da pažljivo pratimo kako te promene proizvode posledice na život pojedine žene u Srbiji, koliko će biti bezbednije i koliko će se osećati bezbednijom za godinu dana od danas, ili da analiziramo kako se osećala i da li se osećala bezbednom godinu dana ranije. Znači, treba ispitivanjem, razgovorom sa ljudima da utvrdite koliko žena u Srbiji se boji ujutru da pusti svoje dete u školu zato što živi u kvartu gde nije dovoljna bezbednost. Koliko žena u Srbiji strahuje od čega? Koliko zebnje ima? To su sve stvari kojima se bavi ova komisija i zato i Odbor koji spominjete.
Ne postoji način da ljudi zajednički naprave dogovor o budućnosti, osim da jedni druge slušaju. Meni je zadovoljstvo da vas slušam i da pokušam da odgovorim na svaki argument koji imate protiv formiranja komisije, odnosno protiv odluke koju sam podnela kao rezultat kolektivnog napora. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospođa Paunović kao ovlašćeni predstavnik ima još dva minuta. Ostalo vam je kompletno vreme, 68 minuta i 24 sekunde. Imate reč.

Zašto smo mi protiv EU, to je naš stav i to je ideologija koja je od 1991. godine i nije promenjena. Nije tačno da mi nemamo alternativu EU. Mi imamo alternativu, a to je Rusija, Kina, azijske zemlje, Srbija koja ima svoje resore, svoja bogatstva, poljoprivredu posebno. Zbog toga smatramo da se trebamo okrenuti i prema našim resursima, a da ne uvozimo sve i svašta iz EU. Ono što je lošijeg kvaliteta, što neće EU da prihvati, to nam nameće.
Sa druge strane, ono što je jako važno i što je štetno, to je što se kroz zemlju Srbiju provoze i ubacuju i radioaktivne materije, ubacuje se genetski modifikovana soja i sve ono što može da šteti razvoju i budućnosti ove Srbije.
Mi smo za to da naša deca žive u zdravoj i slobodnoj Srbiji i zbog toga se zalažemo i ovom komisijom i drugim zakonima za koje nismo glasali, a to smo i dokazali jer su mnogi zakoni koji su ovde izglasani došli na reviziju, dopune, izmene, i to više puta sve to. Sa druge strane, nema nijednog izveštaja ovde u Skupštini, ima izveštaja o tome koliko je zakona usvojeno za ove četiri godine, ali nema izveštaja koliko je zakona implementirano odnosno koliko se zakona primenjuje u praksi. Mnogi zakoni su ostali samo mrtvo slovo na papiru, o čemu mi govorimo kada vidimo da je zakon loš. Mi uvek govorimo dobronamerno, radi građana Srbije. Nisu to naša mišljenja koja su samo suprotna od vašeg. Ima i toga, ali se prvenstveno zalažemo za dobro građana Srbije.
Zato smatramo da ova komisija u nekom obliku treba da postoji, ja nisam rekla da ne treba da postoji. Ukoliko budete kolegijalni i ukoliko budete objektivni, vi ćete komisiju formirati da u njoj budu i opozicione stranke u onom procentu kako su zastupljene u ovoj skupštini.

Vreme.
Gospođa Gordana Čomić ima reč. Izvolite.

 Saglasna za sastav komisije i za predstavnice i predstavnike iz opozicije. Mislim da sam to već rekla, ali bih ponovila argument o tome da se stavi van snage Rezolucija o pridruživanju EU od 13. oktobra 2004. godine i da se nešto desi sa Kinom, Rusijom, ili već kojom god zemljom birate od prijatelja Srbije, pada mi dva argumenta. Ako su evropske integracije u pitanju kao sredstvo kojim menjate na bolje društvo u kojem živite, u kojem želite da napravite dobru upravu, da iskorenite loše navike, pre svega, u upravi i na raznim mestima gde je dovoljno vremena bilo da se stvore loše navike. Ako poredite evropske integracije kao sredstvo kojim postižete taj cilj, videćete da vam one vrlo lako daju odgovor na pitanje – ko šta radi, kako radi, kada mora da završi posao, koliko sve to košta i ko će to sve da plati.
Za ideju koju vi imate ,koja je lepa, Srbija, i Kina, i Rusija preko okeana i kontinenata, nedostaju i pitanja i odgovori. Postoji samo lepa želja da se bude u nekom društvu koje bi sa nama podelilo svoju moć.
Ako pitate ekonomiju u ovoj zemlji, onda vidite da će njihov odgovor biti oprečan i da će oni kazati – EU. Ali, legitimno je sanjati. Štaviše, smatram da sve što se desi u realnosti se prvo odsanja. Tako da vama ne odričem nikako san o tome da Srbija umesto kao punopravna članica EU, promenjena evropskim integracijama kao sredstvo, bude vašim predlogom članica nekakvog drugog saveza država.
Ono što je potrebno da bi se san pretvorio u realnost je rad. Meni je drago što je jako puno ljudi, pre svega, stanovništva Srbije, ne mislim tu na političare i na sve ostale, jako puno uradilo da se mnogo toga što postoji u Evropi, u EU, da sada postoji i u Srbiji.
Zemlje koje ste pomenuli, onda morate pominjati zajedno sa parametrima sa kojima se kod njih opisuje položaj žene, u Rusiji i u Kini. To nisu parametri kojima bi se hvalili. Potpuno sam sigurna da ni vi ne biste želeli da žene Srbije žive u kontekstu manjka prava ili ekonomskih, ili socijalnih, ili svojih ženskih ljudskih, kako to pokazuju parametri i u Rusiji i u Kini. To je, ne kažem da se i oni neće menjati na bolje, naprotiv, naravno da će se menjati na bolje i da će se menjati na bolje, tako što će se menjati po sredstvima evropskih integracija.
Za kraj, svakako članica u komisiji koju predlažem da bude ona koju vi predložite, meni bi zaista bilo zadovoljstvo da to budete baš vi kao predsednica Odbora za ravnopravnost polova, jer smatram da je dokaz posla koji ste obavili kao predsednica, najbolja preporuka i za komisiju. Ako nešto vredi, moj glas na vašem odboru imate. To je sasvim sigurno.

Zahvaljujem.
Prelazimo na rad prema rasporedu narodnih poslanika prijavljenih za reč u jedinstvenom pretresu o Predlogu odluke iz tačke 16. dnevnog reda i dajem reč narodnom poslaniku Radoslavu Milovanoviću. Naravno, vi imate 93 minuta na raspolaganju.

Iskoristiću sve vreme. Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, kada dođe na red tema koja se tiče ljudskih prava, prosto je neverovatno da na toj temi ne možemo da nađemo suglasnost među poslaničkim grupama, ali dobro, to je deo Srbije.
Ponosan sam što sam bio poslanik u periodu kada je Narodna skupština Republike Srbije donela tako važne zakone koji se tiču ljudskih prava, pre svega Zakona protiv diskriminacije, zatim poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka i ličnosti.
Zašto ravnopravnost polova? Ravnopravnost polova čini danas nerazdvojni deo korpusa ljudskih prava. Pitanje ravnopravnosti polova predstavlja zato jedan od osnovnih pokazatelja demokratičnosti u društvu. Budući da žene čine nešto preko polovine stanovništva, one takođe i pitanje razvojne politike, društvene, koja koristi polovinu svojih ljudskih resursa, ne planira na pravi način svoju budućnost. Može se reći da ravnopravnost polova pomaže stabilnosti društva, doprinosi toleranciji, jača transparentnost, kao i da uvodi moderne standarde koji nas približavaju međunarodnim modernim standardima.
Zašto ne zakon, već odluka? Zato što je ovo samo jedna od aktivnosti iz akcionog plana koji traje od 2010. do 2015. godine. Polovi nisu jednaki i ne treba ih veštački izjednačavati, ali moraju biti ravnopravni i mora se razviti stereotip o ženskim i muškim ulogama, ženskim i muškim zanimanjima, naročito danas kada se uz primenu novih tehnologija otvara sve više mogućnosti za ravnopravan rad. Žene i muškarci su komplementarni i zato u ravnopravnom odnosu i iskrenom partnerstvu treba da grade društvo 21. veka. Veoma je važno da i žene i muškarci imaju jednake šanse u životu, da su jednako tretirani, jednako plaćeni za isti rad, jednako napreduju u karijeri, da imaju jednaka prava, da izaberu svoj lični put i upravljaju svojim životom, jednaka prava na sreću.
Što se tiče Ministarstva odbrane Vlade Republike Srbije, sve ono što sam video u ovim aktivnostima koje je uradio Beogradski fond za političku izuzetnost, zahvalio bih se gospođi Sonji Liht koja je pripremila niz seminara na ovu temu, a to je reformski deo koji je upravo uradilo Ministarstvo odbrane. Ono je, u nekom smislu, bilo predlagač ovog nacionalnog akcionog plana.
Srbija je među 20 zemalja prva napravila nacionalni akcioni plan. Vlada je svoj deo posla uradila na valjan način, formiran je politički savet i ostalo je da i Narodna skupština Republike Srbije odradi svoj posao. Na zadnjem javnom slušanju i na zadnjem skupu koji je bio u Zrenjaninu, gde je bilo prisutno oko 15 narodnih poslanika i poslanica i predstavnika nevladinih organizacija, dogovorili smo se koji odbor treba da predloži i kakav treba da bude sastav ove komisije. Naravno, posle javnog slušanja došlo je i do dogovora jednog dela stranaka opozicije i vladajućih partija o formiranju ovakve jedne komisije koja ima jedan poseban zadatak, a njen zadatak je da prati sprovođenje nacionalnog akcionog plana i da jednom godišnje podnese izveštaj sa predlogom mera Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Šta je pokazala praksa u susednim zemljama i šta je važno što se tiče sektora bezbednosti, zašto ova tema rodi bezbednosti? U BiH ima samo 4,9% žena pripadnica u vojsci, u Hrvatskoj ima 12%, u Srbiji 7,2%, u Mađarskoj 19,6%. Što se tiče policije, tu je situacija drugačija, od 19 do 21% ima žena u policiji, 12,5% ima u Crnoj Gori, 25% u Hrvatskoj. Najviše ima u Estoniji, 33,5%.
Ponosan sam što živim u Srbiji, današnjice, koja je po stepenu ljudskih prava verovatno u samom evropskom vrhu. Nešto važno se desilo u nama susednim zemljama i važno je to pomenuti i danas u Narodnoj skupštini. Austrijski parlament je 9. decembra 2011. godine doneo odluku o promeni austrijske himne, baš u pogledu rodne ravnopravnosti. Voleo bih da se i u ovoj Narodnoj skupštini koristi rodno osetivi jezik, da razdvajamo poslanike od poslanica, mislim da to nije teško. Imam utisak da se mi nekad sasvim dobro razumemo, kada smo van ove sale, a da nekada pokušavamo da sebe drugačijim predstavimo ovde ili svojim šefovima. Ponosan sam što sam član DS, jer vidim da je sada 80% stranaka u Srbiji i 80% poslanika praktično preuzelo program DS. Sva ova načela mi promovišemo 21 godinu. Veoma je važno, kada su u pitanju ljudska prava, da tu imamo bar približno saglasje.
Ne mogu da se složim sa konstatacijama da mi ovo radimo zbog EU, zbog pritisaka i svega drugog. Mi ovo radimo da bi pojačali ljudska prava u zemlji u kojoj živimo. Istovremeno, iz još jednog razloga sam ponosan što sam poslanik u Skupštini gde su predstavnici gotovo svih nacionalnih manjina i zato što je za prošli budžet glasao i poslanik albanske nacionalne manjine. To je nešto što je krupan napredak. I pored ovakvog dobacivanja, ja ću podržati formiranje ovakve komisije i nadam se da će većina poslanika, u to sam ubeđen, glasati za ovako nešto. Ovo je važno da bi se promenilo društvo, da bismo nastavili putem jačanja ljudskih prava. Mislim da je to nešto oko čega možemo svi ovde da se složimo. Hvala.