Zahvaljujem.

Reč ima ministar Dulić.

Hvala vam na ovim lepim rečima. Mislim da je to bila dužnost. Da budemo iskreni, neformalni sakupljači sekundarnih sirovina koji su dolazili iz redova romske zajednice postoje u svim gradovima. Njima je trebalo pomoći, pogotovo u situaciji kada država ispostavlja mehanizme da upravljanje otpada stavi pod jedan okvir u skladu sa evropskim standardima. Sve vreme tvrdim da je u zelenoj ekonomiji upravljanje otpadom. Jedan od najsnažnijih delova zelene ekonomije jeste u mnogo hiljada radnih mesta i drago mi je što uspevamo da romsku zajednicu integrišemo u legalan posao koji će se raditi zajedno sa komunalnim preduzećima, pod državnom ingerencijom i Udruženjem Roma da tim romskim porodicama obezbedimo stabilne izvore prihoda, da im obezbedimo socijalno-zdravstveno osiguranje, da obezbedimo školovanje za njihovu decu i sve to je sastavni deo politike koju je ova vlada sprovodila. Ovde smo našli jedan dobar ugao da pomognemo tim ljudima. Mi ćemo nastaviti da to radimo i dalje. Hvala vama na saradnji i nadam se da ćemo na kraju uspeti da usrećimo nekoliko hiljada ljudi kroz ove reciklažne centre.

Dajem reč narodnom poslaniku Ljubomiru Kragoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim par pitanja, pre svega ministru za kulturu  šta je od kako je došao na čelo Ministarstva za kulturu uradio povodom zaštite srpske kulturne baštine na prostoru Kosova i Metohije?

Želeo bih ujedno da postavim i drugo pitanje – kako bi se osećala gospoda ministri koji su sada u Vladi kada bi se uredba, koju su izglasali o slobodi kretanja, važila i za njih, važila i za ta iste ministre koji su tu uredbu izglasali, da su kojim slučajem neki od tih ministara sa teritorije Kosova i Metohije, kao što sam ja i kao što je 130.000 Srba na Kosovu i Metohiji?

Da li vi znate da još danas i sutra Srbi mogu da voze svoje automobile sa tablicama srpskim na prostoru Kosova i Metohije? Već od 1. januara moraće da te iste tablice srpske predaju kvazišiptarskoj državi da bi im ona dala tablice koje ste uspeli vi da obezbedite, uz uslov da možemo da biramo da li će to biti RK ili RKS tablice i da se sa tim tablicama krećemo kroz Kosovo, a i kroz Srbiju.

Normalno, da bi dobili tu saobraćaju dozvolu, kažem vam, morate da predate tablice Srbije Šiptarima u ruke, a da bi vam oni dali njihove tablice.

Sa druge strane, da bi upravljali tim vozilom morate izvaditi vozačku dozvolu isto tako šiptarsku. Da bi nju mogli da izvadite, morate da izvadite državljanstvo u kome ne stoji da ste Srbin, nego stoji da ste Kosovar, a onda morate da platite sve poreze, dažbine koje naravno treba da se plate toj novoj državi, koju vi zagovarate i ubeđujete Srbe da to treba da rade sa tim potezima.

Kako bi se vi, gospodo, osećali da to morate da radite, kao što mora 100.000 Srba da radi ovih dana na prostoru Kosova i Metohije?

Sa druge strane, gospodo, ta slobodna kretanja i prelazak preko te administrativne linije, kako kažu predstavnici Srba ili granične linije, kako govori Kuper i kako govore Šiptari na Kosovu, mora da se plaća.

Onda kažete – država nema ništa sa tim. Nema ništa vlast, nemate ništa vi ovde koji sedite u Beogradu, ali ima država jer je narod država, a taj narod mora da plati, ili da uđe ili da izađe, odgovarajuću taksu.

Molio da mi se odgovori ako može na ova moja pitanja. Hvala.

Ministar Marković ima reč. Izvolite.

Hvala.

Gospodine Kragoviću, ne bi bilo korektno da ja odgovaram šta sam sve uradio na zaštiti našeg nasleđa, pre svega ste to pitali, kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Za to meni nije trebalo ministarstvo, kao što znate. To šta sam ja radio i uradio, rezultati su vam pretpostavljam poznati, ali šta je Ministarstvo uradilo u međuvremenu samo u ovom periodu, sa velikim zadovoljstvom mogu da kažem da su sve naše ustanove kulture, koje su nadležne, uspevale su da sarađuju sa drugim resorima, rezultati su vam poznati.

Prvo, posle pokušaja da se preimenuje naša baština, pre svega govorim o onoj koja je na listi UNESKO, uspeli smo zajedničkim naporima, dakle, ljudi iz naših ustanova kulture, predstavnici Nacionalnog saveta za UNESKO i Ministarstva spoljnih poslova, zajednički smo uspeli da zaustavimo, potom smo dobili potvrdu u ovom slučaju i ja lično i predsednik Tadić u razgovoru sa gospođom Bokovom, generalnom direktorkom UNESKO ovde u Beogradu.

Na mom sastanku četiri dana kasnije sa ministrom kulture Francuske, gospodinom Miteranom, dobio sam izvinjenje jer nije u direktnoj nadležnosti ovog ministarstva, kao što ni kod nas nije u direktnoj nadležnosti onih koji glasaju UNESKO delegacija, ali dobio sam pitanje, odgovor i garanciju da će definicija za koju se zalažemo svi zajedno kao država u kojoj živi narod jer, verovatno je bio lapsus, sigurno narod nije država, narod je malo širi pojam, dakle da će pod imenom pod kojim je, ne odnosi se samo, principijelno se zalažemo, ne govorimo samo o našoj baštini, pod imenom pod kojim na listu UNESKO uđe jedan spomenik, pod tim imenom mora da se vodi. Tu promene nema.

Prvo smo dobili garancije, a potom smo dobili, to znate verovatno, verujem da ste i vi zadovoljni, kao i svi oni kojima je zbilja stalo do očuvanja našeg nasleđa, podršku na najbolji mogući način. U prvom krugu je Srbija, prvi put jedna zemlja iz ovog regiona, izabrana u komitet UNESKO, tako da ćemo sada mi ne samo učestvovati u definisanju i zaštiti, već i u pravljenju lista i stavljanja na tantativni spisak budućih spomenika ne samo iz regiona nego iz celog sveta.

Svi koji ozbiljno prate ovu oblast znaju da je to kao kada biste dobili mogućnost da stalno igrate u osmini svetskog prvenstva u fudbalu, jer je mandat ovog komiteta daleko duži od mandata svake vlade, on je šest godina. Dakle, obezbedili smo, uslovno rečeno, jednu trajnu zaštitu ili barem jednu srednjoročnu garanciju da ćemo principe za koje smo se zalagali kao država i ne od juče i ne samo povodom Kosova i Metohije, moći i u buduće da zastupamo. To je sa stanovišta osnovnih rezultata.

Možda je mnogo lepše ono što smo uspeli kao rezultat, opet kažem, ministarstvo i ustanove kulture jer je moj stav od početka bio da je ključno od svih poslova, prioritet svih poslova Ministarstva kulture prvo zaštita i čuvanje nasleđa. Ako niste u stanju da sačuvate ono što ste nasledili, besmisleno je da očekujete da dobijete novac da uložite u nešto novo, pa i to ćete proćerdati. Dakle, moramo svi tome zajedno da se naučimo.

Prethodnih godina uspevali smo da predstavimo Srbiju kao zemlju fresaka. Ono što je nesporno, svetski priznata vrednost da predstavljamo u svetu kada smo u Firenci, u Bazilici Santa Kroče morali da produžimo zbog velikog interesovanja ovu izložbu u junu, dobili smo poziv da se prvo od strane stručnjaka italijanskih, a oni su najveći u oblasti konzervacije, znate koliko oni spomenika čuvaju. Dakle, dobili smo molbu da oni obiđu manastire u kojima se freske nalaze. Dogodilo se da su tom prilikom mnogi od njih promenili mišljenje o načinu na koji treba čuvati ovo nasleđe. Neki od njih su upravo iz Firence. Dobili smo mogućnost da sada organizujemo stalnu postavku. Kao što znate, 29. novembra sam otvorio tu stalnu postavku u Bazilici Santa Kroče, a tom prilikom smo dobili zvanično priznanje da su naše freske preteča renesanse u Italiji i da su upravo majstori koji su na njima radili očito prešli more, uticali pre svega na Đota. Dakle, obezbedili smo na najbolji mogući način da sada drugi brane našu baštinu. To je u najkraćem samo jedan segment onoga što je urađeno.

Moram da kažem, pošto smo rekli da je kultura, kultura je takođe i međusobno poštovanje. Nije izraz poštovanja da ja odgovaram za nešto što niti je moj resor niti iko od vas očekuje da je moja odgovornost. Time poštujem i vas, jer očekujem od glasača, ma koje stranke, da kada žele da saznaju da li ima hleba, ne idu da pitaju vulkanizera nego da odu da pitaju pekara. Sve mimo toga, kao što znate, jeste folklor, on jeste nematerijalno nasleđe, to sam rekao i gospođi Čomić kada je postavila na taj način slično pitanje, ali mislim da je neodgovorno prema biračima postavljati nenadležna pitanja. To znači da ne želite da dobijete odgovor. Ne mislim na vas lično, svakako, već načelno se to ne radi, time se samo zloupotrebljava institut poslaničkih pitanja za koja sam ponosan što sam ga uspostavio još 2006. godine Poslovnikom. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Aleksandar Jugović ima reč.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, ministri, hteo sam da postavim pitanje ministru prosvete Žarku Obradoviću u vezi sa jubilarnim nagradama, pošto sam i ja radio kao profesor u školi i dobijam stalno pitanja od svojih kolega da se razreši dilema da li je Beograd samo dobio, da li su prebačena sredstva lokalnim samoupravama i kratko da mi se odgovori kada će dobiti zaslužena sredstva?

Ministre Obradoviću, izvolite.

Gospodine Jugoviću, hvala na pitanju. Evo, odgovora. Zahvaljujući zakonu koji je usvojila ova Narodna skupština, to jest vi, od oktobra su povećani prihodi lokalnih samouprava. Zašto ovo kažem? Da se ne bi stvarala zabuna u javnosti. Isplata jubilarnih nagrada je obaveza lokalnih samouprava, sa povećanim prihodima oni treba da isplate jubilarne nagrade. Ako slučajno neka lokalna samouprava nije povećala svoje prihode primenom zakona koji je usvojena od Skupština, onda treba da se jave Ministarstvu finansija i da se razreši taj Gordijev čvor, a one lokalne samouprave koje su povećane prihode one treba lokalne, one treba da isplate jubilarne nagrade.

Do sada, prema podacima koje je danas izneo Sindikat obrazovanja, preko 50% lokalnih samouprava u Srbiji su isplatile jubilarne nagrade. Ovde je suštinsko pitanje samo jedno – da li eventualno neke lokalne samouprave nemaju novca, a onda je dežurna adresa Ministarstva finansija ili su te novce potrošile za druge namene? Molim i predsednike sindikata i gradonačelnike da obave razgovore i da razreše dilemu i sumnju da li ima ili nema novca. Ako novca ima, a ogromna većina ima, da se jubilarne nagrade isplate, a ako nema da se jave Ministarstvu finansija. Hvala.