Tri minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč, ovo je poslednji amandman koji je podnet na izmene i dopune Predloga zakona. (Ne.)

Ovim smo završili pretres o amandmanima i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 14. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O SUDSKIM TAKSAMA

Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, Vjerica Radeta i Sreto Perić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Zakonodavni odbor je saglasno članu 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine odbacio kao nepotpun amandman grupe od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo, a sa ispravkom koji su predložili da se ispred člana 1. doda novi član 1. tako da navedeni amandman saglasno članu 163. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Gospođo Malović, koleginica Vjerica Radeta je podnela amandmana na član 1.

Podsetiću da ste vi u vašem predlogu napisali sledeće – od naplaćenih taksi 40% raspodeljuje se za tekuće rashode sudova, osim za rashode za sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu a 20% za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima koji su sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu druge rashode kao i investicije u skladu sa zakonom.

Postavlja se jedno praktično pitanje, a to je – ko će više moći da plati sudsku taksu? Svojevremeno, gospođo Malović, vama je to sigurno poznato sudska taksa je koncipirana kao nešto što bi trebalo da bude jedan formalni elemenat započinjanja sudskog postupka. Započinjanja i završetka sudskog postupka. I postavlja se još jedno pitanje – u šta se sada pretvorila ta sudska taksa? To je zaista pravi namet na vilajet. Od nečega što je svojevremeno predstavljalo samo formu za početak sudskog postupka vi ste sada suočeni da sudska taksa faktički treba da postane osnovni izvor prihoda i to za tekuće rashode sudova, kao što ovde predviđate, osim za rashode za sudsko osoblje i osoblje u javnim tužilaštvima, zatim izvor prihoda za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima, pa i za investicije. To je sve predviđeno u ovom predlogu zakona.

Sa druge strane svi smo mi svedoci jednog totalnog i potpunog osiromašenja stanovništva Srbije. U situaciji kada preko jedan milion građana je ispod granice siromaštva, kada je sudski postupak jedini način, jedini postupak da u pojedinim situacijama građani Srbije dođu npr. do svog nasledstva preko parničnog postupka, kao prethodnog postupka ili do neke svoje nepokretnosti, onda se postavlja pitanje – ko će jednostavno moći da plati ovako visoke takse? Mislim da su ove takse previsoke za građane, sa druge strane, vidimo u šta su planirane ove takse.

Da li vi, gospođo Malović, imate uporedne podatke, obzirom kako ste predvideli način raspodele ovih sudskih taksi. U kolikom obimu su u proteklom periodu sudske takse uticale na tekuće rashode sudova, na poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima, osim ovog osoblja, i na investicije u sudovima? Da li takvi podaci se nalaze u vašem ministarstvu? Koliko su do sada ove obaveze pokrivane iz sudskih taksi a koliko će biti pokrivane sada kada predviđate ovakav način raspodele? Suština je jednostavno da nema proizvodnje, da se budžet slabo puni i normalno je što ste vi predvideli ovakav način raspodele za koji mi smatramo da nije u redu.

Tri minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Reč ima ministarka pravde, Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, dame  i gospodo uvaženi narodni poslanici, naravno da Ministarstvo pravde raspolaže svim podacima koji se odnose na finansijska sredstva. Kao što sam rekla, u to možete lako da se uverite, s obzirom da je Predlog zakona o budžetu za 2012. godinu trenutno u raspravi i u tom Predlogu zakona se upravo i nalazi sve ono o čemu ste postavili pitanje.

Razuveriću vas da su sudske takse osnovni izvor prihoda unutar pravosuđa i o tome govore precizni podaci. Budžet pravosuđa je negde oko 21 milijardu dinara. Sudske takse u tom budžetu učestvuju u iznosu od četiri milijarde dinara. Znači, preostalih 17 miliona dinara nadomešćuje se iz budžeta Republike Srbije.

Prema tome, ova činjenica vas dovoljno demantuje da sudske takse predstavljaju osnovni izvor prihoda kao i svaki budžet, nezadovoljna sam, s obzirom da dve trećine budžeta ide na plate. Znači, negde oko 14 milijardi ide na plate kako nosilaca pravosudnih funkcija tako i zaposlenih unutar sudova i kao što ste videli u ovom amandmanu da dovedem u vezu s tim, predviđeno je da, pošto Zakon o sudskim taksama predviđa da 60% od naplaćenih taksi se vraća samom pravosuđu i upravo je to tih četiri milijarde. Sada, po ovom Predlogu zakona o kojem raspravljamo 40% će biti na nivou Visokog saveta sudstva za poboljšanje položaja nosilaca pravosudnih funkcija a 20% za zaposlene u pravosuđu, investicije i druge rashode, što znači da sve ostalo će se nadomešćivati iz budžeta Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Hvala Gospođo Malović, postoji više razloga da se sudske takse u stopostotnom iznosu svrstaju i da se preliju u budžet pravosuđa. Budžet pravosuđa treba konačno da bude zaokružen i da se iz sudskih taksi poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu, pogotovo kada su u pitanju radnici administrativci.

Mislim da njihova primanja su zaista veoma niska i da bi trebalo da potekne od vas predlog da se menja zakon, da sudske takse baš zbog, kako vi kažete, da se i poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu, da jedan deo ovih taksi, kako dolaze idu na poboljšanje položaja zaposlenih, mada to vama izgleda sada malo nelogično, ali trebalo bi menjati zakone u kojima bi trebalo da sudske takse idu u prihod upravo onima koji su i ostvarili, baš zbog lošeg položaja i standarda zaposlenih u pravosuđu.

Mislim da vi imate zato i pravo i to bi mogli da predložite da budžet pravosuđa ne 60% ili 40 i 20, kako ste ga vi predložili, da sam na vašem mestu predložio bih, bez obzira da li bi to za nekoga bilo da je to neprimereno, da je to nelogično, da to ne dolazi u obzir iz nekih drugih razloga. Za poboljšanje položaja zaposlenih imate puno pravo i opravdanje da to tražite. Ništa vi nećete izgubiti. Vaše je pravo a moram da vam kažem – ono što trpe građani Srbije jednu veliku sada muku a to je da više ne mogu lako da dođu pred sud. Ne mogu da traže pravdu zato što su visoke sudske takse. Imam slučaju u Pančevu – 40.000 predmeta nalazi se, koje tužbe, koje na osnovu verodostojne isprave izvršenja.

Znate šta je radio sud? Od 2000. godine, a neki predmeti i od 1994. godine kad su u pitanju sudske takse nisu plaćane. A javna komunalna preduzeća su podnosili tužbe, podnosili predloge za prinudno izvršenje na osnovu verodostojne i pravosnažne sudske odluke i sada je došlo vreme da građani plaćaju sudsku taksu, a sudija, odnosno predsednik suda deset godina, čak i 14 godina držao je predmete u fioci. Tu ste u pravu što niste izvršili reizbor onih koji su tako radili. Predsednik suda je 2007. godine prikazao da je rešio 14 hiljada predmeta i podneo izveštaj Ministarstvu pravde i Vrhovnom sudu. Međutim, tih 14 hiljada predmeta nije rešeno, nalaze se u fioci.

Sad je došlo vreme da 40 hiljada građana Pančeva treba da plate krivicom suda. Pazite država kriva. Ministarstvo pravde i Vlada treba sad da nadoknade štetu građanima. I šta je još najveća opasnost? Od 1994. godine do danas predmet je stajao u sudu, teče zatezna zakonska kamata. Imate slučaj, nekoliko slučajeva u Pančevu, izneto je u javnosti da je sa hiljadu dinara, 1994. godine do današnjeg dana, izašao račun, cena koja se sada traži od građana. Ni krivi ni dužni ljudi nisu ni dobijali tužbe, jer ih je držao predsednik suda u fioci ili u ormanu. Sad treba da plate, ako su dugovali dve hiljade, sad treba da plate i do 800 hiljada dinara.

Gospođo Malović, reformišite pravosuđe ali uvedite rada da svako odgovara zaista za svoj rad. Godine 2010. trebalo je da se završi izbor predsednika sudova, a vidite to nije urađeno. To je jedan veliki propust ministarstva i Visokog saveta sudstva, da kažem sudstva, ali su visoke sudske takse. Građani se mnogi obraćaju i kažu – tužio bi komšiju duguje mi, recimo 10 hiljada ali šta vredi kad ću ja morati pet hiljada da platim taksu. Još ako angažujem advokata, moram platiti advokata po tarifi. Taksu ću da uplatim na tužbu, taksu na presudu i na tužbu. Bude li odgovora na žalbu i tu je taksa.

Dakle, sudske takse su sada onemogućile velikom broju naših građana da ne smeju da se usude da dođu u sud. Još nešto gospođo Malović, pošto koristim priliku, a vi na tome radite, nema efikasnosti koju smo očekivali. U Apelacionim sudovima po dve godine rešavaju se predmeti i još uvek nisu rešeni. Milion predmeta u izvršenju je kod Osnovnog suda u Beogradu. Ne znam šta se to radi. Hoćemo efikasnost pravosuđa, odlično. Imate podršku našu, ali neka ta efikasnost da rezultate, ne da bude ona verbalna i da ona bude, da kažem – u javnosti se stvara utisak tako i tako. Efikasnost jeste da građani dobiju na vreme, ako je podneo tužbu na vreme, plati i na vreme taksu, odluku, da to suđenje bude u razumnom roku. Plašim se da iako ste imali nameru da se postupak skrati i to je uredu kod suđenja, ali sad treba u toku inspekcijskog nadzora od strane Vrhovnog kasacionog suda, a vi po Poslovniku da pratite kako se rešavaju predmeti, kako se prikazuju rešeni predmeti, da li se plaćaju sudske takse ili se ne plaćaju sudske takse, jer komunalna preduzeća podnesu tužbu, recimo, grejanje u Pančevu 17 hiljada tužbi. Da li su platili sudsku taksu? To proverite.

Moram da vam kažem, veliki broj građana se žali, zbog visokih sudskih taksi ne smeju da stupe u parnicu, niti da uđu u taj rizičan posao zbog toga što će sa sudskim taksama, jer čim preda tužbu, recimo za alimentaciju, odmah se traži sudska taksa po novom Poslovniku i po zakonu. Majka kaže – odakle da platim, muž otišao, pobegao iz ovoga grada, promenio mesto boravka. Ne podnosim tužbu radi naplate alimentacije, imam presudu, ali on pobegao, a od mene se traži da ja platim taksu odmah. Trenutno u praksi su vam ovi problemi da se mnogi građani žale zbog toga što su visoke takse, a moj je predlog, ako možete, neke izmene zakona u odnosu na takse da ide što više u fond pravosuđa. Materijalni položaj ćete rešiti kudi kamo bolje i na taj način biće građani zadovoljniji. Hvala.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika, a od vremena poslaničke grupe ostalo je još dva minuta i 50 sekundi.

Reč ima ministarka pravde, Snežana Malović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, gospodine Jojiću, zahvaljujem vam se na predlogu da se sudske takse vraćaju pravosuđu u 100% iznosu, ali želim da vas podsetim da je ovo sadašnje rešenje, gde se sudske takse vraćaju pravosuđu u procentu od 60%, nastalo 2001. godine. vi ste kao ministar pravde imali prilike da učestvujete u kreiranju budžeta i znate da je nemoguće da se celokupan prihod jednog organa vrati tom organu, jer ukoliko bi se tako desilo onda od funkcionisanja države ne bi bilo ništa. Ne mogu da zamislim situaciju šta bi radila Poreska uprava koja naplaćuju poreze, od čega se u najvećem delu država finansira i omogućuje funkcionisanje države, carine itd.

Prosto, sve to predstavlja prihod budžeta Republike Srbije, prihod koji služi kako za funkcionisanje državnih organa, tako i za podizanje životnog standarda građana. Da li su sudske takse visoke? Verovatno, u određenim pojedinačnim slučajevima, da jesu. Složila bih se sa vama i želim da vas uverim da je mnogo oštrija kontrola naplate sudskih taksi, nego što je bilo ranije. Nažalost, imali smo situaciju da trgovinski sudovi koji predstavljaju organe koji u najvećoj meri doprinose naplati sudskih taksi. Dešavalo se da, na primer, u Beogradu veliki broj sudskih taksi bude zastareo, bude nenaplaćen, što je nedopustivo i to više nije situacija, nije praksa. Broj predmeta statistike govore da broj predmeta se ne smanjuje. Ja vam verujem, možda neki građani nisu u mogućnosti da plate sudsku taksu. To je rešeno putem procesnih zakona i postoje rešenja u Zakonu o parničnom postupku i tzv. institut siromaškog prava. Znam da je to vama poznato. Ovo prosto govorim zbog građana Srbije, ali s tim u vezi želim da naglasim da je Ministarstvo pravde završilo nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i verujem, što je naša ustavna obaveza, da će to doprineti i boljim pristupom pravdi i boljem pristupu sudovanju.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Predlažem da se predloženi amandman ne usvoji. Mislim da je dobro rešenje koje je dato u Predlogu zakona o izmeni Zakona o sudskim taksama. Mislim da ova poslednja tri zakona koja smo razmatrali upravo ukazuju da odnos Ministarstva pravde i Vlade prema sudskom osoblju i osoblju u tužilaštvima pokazuje volju da se utvrdi jasna odgovornost. Ministarstvo ovim praktično preuzima odgovornost u pogledu samog materijalnog položaja osoblja, i sudskog osoblja i osoblja u tužilaštvu. Mislim da je to dobro rešenje.

Ono što bih pozdravio, pogotovo predloženo rešenje iz člana 1. ovog predloga zakona, napominjem, do sada smo imali rešenje u zakonu da od naplaćenih taksi 60% koristiće se za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, sudskog osoblja itd. Na ovaj način se izdvaja upravo to sudsko osoblje i opredeljuje da 20% naplaćenih sudskih taksi ide za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i javnim tužilaštvima, koji su sudsko osoblje i osoblje u javnom tužilaštvu i za određene druge rashode.

Istina, u diskusiji povodom ovog predloga zakona govorilo se o tome da same sudske takse su visoke, međutim, to nije tema ovog predloga zakona, pošto to uopšte nije predmet. Znači, ne izjašnjavamo se o tome kolike su sudske takse nego se samo izjašnjavamo o tome na koji način će se naplaćene sudske takse raspoređivati.

Mislim da je dobro što su Ministarstvo pravde i Vlada na ovaj način potvrdili značaj sudskog osoblja uopšte u obavljanju poslova u pravosuđu. Jer, to je jako važno pošto je nemoguće da sudije i tužioci dobro obavljaju svoj posao ukoliko nemaju iza sebe i određeno sudsko osoblje koje treba da ih prati na ovom odgovornom poslu borbe za pravično društvo. Mislim da je dobro predloženo rešenje u zakonu i predlažem da se amandman ne usvoji a da se usvoji ono što nam je Vlada predložila.