Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 89 poslanika, a da bismo utvrdili broj narodnih poslanika u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.

Konstatujem da nas u ovom momentu ima 85, što znači, da ima uslova za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika. (Da.)

Narodni poslanik Zoran Ostojić.

Izvolite.

Hvala, predsednice. Kako se približava kraj godine i mandat lokalnih samouprava, očigledno se neke stvari ubrzavaju. Imam nekoliko primera iz opštine Negotin i to su sva pitanja za ministre sticajem okolnosti iz DS.

Prvo pitanje, su za ministra Dulića i ministra Markovića. Još letos je Skupština opština Negotin donela odluku da se donese prostorni plan, odnosno donet je prostorni plan u kome se kaže da je jedan lokacija u opštini Negotin, lokacija Popadija određena za vetro park ili srpski rečeno vetrenjače koje proizvode struju.

Međutim, kako se bližimo, karaju mandata, opštinsko veće i sad se ubrzavaju događaji, 23. novembra donosi zaključak da se još dve dodatne lokacije odrede za vetro park i daje se predsedniku opštine ovlašćenje da zaključi ugovor sa investitorima, bez javnog poziva, bez utvrđene procedure, kakva je bila za onu jednu lokaciju. Odmah se munjevito, početkom decembra zaključuju ugovori sa dve firme. Jedna od tih firmi je iz Novog Sada ima gubitak od milion dinara u 2010. godini i nema nijednog zaposlenog. Druga iz Negotina i ima gubitak od tri miliona dinara, ima samo jednog zaposlenog, bez javnog poziva, bez ičega. Šestog decembra Komisija za planove daje saglasnost da ove tri odluke, a samo jedna je u suštini po proceduri od leta da skupština donese, a i zanimljivo odlučuje se da izrada planova se poveri investitorima što je kršenje Zakona o planiranju i izgradnji. U principu, ne kažemo mi tu da ima korupcije, ali zašto nije poštovana procedura, zakoni, prosto to pitamo i ministra Dulića i ministra Markovića.

Znate, može sve i u skladu sa zakonom, a neko voli da krši zakon, nekako mi to liči na malu decu, koja više vole jel tako voće sa tuđeg drveta nego ono što im donesu roditelji. Ali, nema potrebe da se ovo radi na ovakav način uopšte u Negotin. Nije to jedan primer iz opštine Negotin.

Recimo, LDP, odnosno, odbornička grupa tražila je po Zakonu o slobodnom pristupu informacija, dokumentaciju za javno nadmetanje za jednu lokaciju u opštini katastarskoj opštini Čubra, radi se o 60 hektara odlične lokacije za vinograde, Bukovsko Zlatno brdo se zove ta lokacija.

I gle čuda, ispostavilo se da jedna firma nije na vreme podnela dokumentaciju, nije uplatila depozit. I gle čuda, baš ta firma je dobila u zakup tih 60 hektara. Možda je slučajnost da je vlasnik te firme suprug načelnice opštinske uprave, možda je slučajnost ali mislimo da bi ministar poljoprivrede mogao da proveri ove navode kad već ne žele opštinske vlasti da reaguju po ovim pitanjima, da vidi da je firma koja nije na vreme poslala dokumentaciju na javno nadmetanje za zakup tih hektara, koja nije na vreme uplatila, baš ona dobila.

Opet ne kažemo da ima korupcije samo kažemo da ne bi trebalo da se ovakve stvari dešavaju. U opštini Negotin se često takve stvari dešavaju i prosto tražimo u ovom slučaju, za ovu lokaciju i za zakup ovog zemljišta da reaguje Ministarstvo poljoprivrede jer je to njena nadležnost. I ministar Marković bi morao malo da se pozabavi opštinom Negotin jer na kraju krajeva svašta se tamo dešava. Evo, recimo donese opštinsko veće odluku o davanju saglasnosti za povećanje cene grejanja u Negotinu. U Negotinu se plaća najskuplje grejanje, ali odluka je retroaktivna važi unazad. Znate da to ne može ni po Ustavu, ni po zakonima. Tamo upravna inspekcija očigledno nije bila još od uvođenja privremenih mera. Odluka organizacija i opštinske uprave se ne sprovodi jer nije doneta sistematizacija. Molim ministra Markovića da posveti pažnju opštini Negotin, bez obzira na to što je tamo na vlasti DS i SPS, zakonitost mora da se poštuju u ovoj zemlji. Hvala.

Dajem reč narodnom poslaniku Vladimiru Milentijeviću.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, mislim, s obzirom da dolazim sa Kosova i član sam DSS i DSS i ja lično smo ubeđeni da za ovu državu i za ovu vlast nema prečeg pitanja nego očuvanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta ove zemlje.

S obzirom da je suverenitet i integritet ove države ugrožen, jer se otima KiM, sastavni deo Republike Srbije, a na to se ova vlast oglušuje i bukvalno pripomaže, mi i ostale opozicione stranke i pojedine stranke iz vladajuće koalicije unazad tri meseca tražimo plenarnu sednicu na kojoj treba da raspravimo o novonastaloj situaciji jer se mnogo šta promenilo na terenu. Promenilo se i raspoloženje i razmišljanje u ovoj skupštini, tako da jedni smatraju da ova većina ima mandat za politiku koju vodi, drugi smatraju da nema i suština nezakazivanja plenarne sednice, gde bi se raspravljalo u KiM, je upravo ta, jer ova Narodna skupština nema tu većinu.

Sporazumi i dogovori koji su postignuti u Briselu su duboko protiv interesa i Srba na KiM i građana ove republike u kojoj mi živimo jer drugu nemamo. Ova vlast je priznala nezavisno Kosovo, sa svim onim elementima koje je prihvatila u Briselu, pod pritiskom EU, a sa namerom da se dobije kandidatura. Ova vlast ni jedan posto nije bila posvećena očuvanju KiM u sastavu Republike Srbije koliko je bila posvećena praznoj kandidaturi za članstvo u EU. To govori i današnja situacija, gde se nameću novi uslovi. Više Kosovo nije tema jer ste vi, gospodo, sa Kosovom završili. Priznali ste nezavisno Kosovo. Sad se od vas traži, posle svega onoga što naknadno dolazi iz Brisela, da predate nezavisno Kosovo. To se sada traži. Nezavisnost ste vi priznali, hteli to da priznate ili ne.

Narod i Srbi koji žive na KiM se duboko protive tom sporazumu. Jer, još jednom ću napomenuti da je on duboko štetan. Ide se na to da se na KiM implementira Ahtisarijev plan koji je odbacio i SB i ova skupština. S obzirom da je ova skupština donela 200-300 zakona vezana za EU i da je ne znam koliko sednica održala na tu temu, sramno je ako vam je prioritet KiM da za četiri godine održimo samo dve sednice za tako goruće pitanje.

To morate nositi na duši i vi, gospođo predsednice Narodne skupštine. Jer, posebno sada, kada ima šta da se raspravlja, s obzirom na novonastalu situaciju, postavljam pitanje vama kao predsednici Narodne skupštine – imate li nameru pre nego što predate Kosovo da održite jednu skupštinu narodne Republike Srbije, gde bi svi mi koji to tražimo već tri-četiri meseca raspravljali o tome i doneli odluku da li ova vlast ima mandat za ovo što čini sa KiM. Hvala.

Dnevni red sednice predlažem u vreme redovnih zasedanja nakon konsultacija koje imam na kolegijumu, a postoje poslovničke mogućnosti da se zakaže sednica, sa svakom temom i svakom idejom.

S druge strane, Narodna skupština nije debatni klub. Mi treba da donesemo dokumenta kad za to ima razloga, odnosno zakonska akta i pošto ulazimo od sutra u period vanrednog zasedanja, 84 poslanika mogu podneti predlog za dnevni red bilo koje sednice.

Gospođa Suzana Grubješić ima reč.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, osećam obavezu, osim što imam pravo kao narodni poslanik da postavim pitanje, osećam i obavezu, a povod za postavljanje poslaničkog pitanja jesu dve različite informacije koje su se pojavile u medijima ovih dana, ali o kojima se naši zvaničnici ne izjašnjavaju ili, da budem preciznija, odbijaju da se izjašnjavaju.

Radi se o projektu Južni tok. Pre dva dana je šef "Gazproma" Leksi Miler rekao da sudbina Južnog toka zavisi od dogovora sa Ukrajinom i najavio mogućnost da se odustane od izgradnje gasovoda Južni tok. Međutim, juče je zamenik direktora, Aleksandar Medvedev, rekao da "Gazprom" ne planira da odustane od izgradnje Južnog toka. Da li nama preostaje da verujemo šefu "Gazproma" ili zameniku direktora ili mi kao država i kao Vlada imamo i pravo i obavezu da pitamo šta se dešava sa izgradnjom Južnog toka i dokle je to stiglo?

Kao što sam na početku rekla simptomatično je da se niko od zvaničnika koji su učestvovali u potpisivanju ugovora i u realizaciji ovog projekta nije oglasio tim povodom, odnosno na novinarska pitanja su odbili da komentarišu. Osim nekih izjava da tako nešto ne bi bilo realno ili da tako nešto ne bi bilo moguće, mi više od toga ne znamo. Stoga je moje pitanje upućeno pre svega premijeru koji to pitanje može da prosledi resornim ministrima, koji, ubeđena sam, znaju više od ovoga što sam ja iznela i što su izneli i šef i zamenik direktora "Gazproma".

Moram još da primetim da bi odustajanje od izgradnje Južnog toka za Srbiju imalo velike i štetne posledice i da bi to značilo gubitak od obećanih pola milijarde evra godišnje od tranzita na taj gas. To bi bila potvrda da smo našu jedinu naftnu kompaniju dali u bescenje, da smo je dali bez ikakvih garancija da će se gasovod Južni tok izgraditi. Naime, prošlo je skoro tri godine od kada je Vlada u decembru 2008. godine donela odluku da se naftno-gasni sporazum sklopi bez davanja garancija da će se Južni tok ikad graditi. Tada je postojao naš predlog da se proda odmah 25% NIS-a, a da se 26% proda onog trenutka kada se sklopi sporazum o izgradnji Južnog toka. Međutim, na toj sednici je većina članova Vlade insistirala da se NIS proda "Gazpromu" bez ikakvih garancija i potpisan je samo jedan obavezujući ugovor o prodaji NIS-a. Znači, prošle su tri godine i mi do danas ne znamo kakva je sudbina Južnog toka i da li će se on graditi ili ne.

Moje drugo pitanje je povezano sa ovim, odnosi se na NIS odnosno sada to više nije NIS, a to je da je ova kompanija u prvih devet meseci ove godine ostvarila profit od nekih 270 miliona evra. Pošto država Srbija još uvek ima vlasnički udeo od 49% i pošto je vlasnik skoro 30% akcija, moje pitanje je da li je NIS uplatio deo dobiti na šta je obavezan u republički budžet? Iz ovog predloga budžeta mi to ne vidimo, a imajući u vidu sa kakvim se teškoćama suočavamo sa punjenjem, imajući u vidu da je minus u kasi 150 milijardi dinara, logično je da se ne treba odreći nijednog dinara, nijednog evra, niti bilo čega što nama kao državi pripada.

Ako smo se odrekli 51% vlasništva, onda nije logično da se odričemo i dobiti koja nam pripada po osnovu 49% vlasništva i, kao što rekoh, oko 30% akcija.

Dakle, to su dva povezana pitanja. Molim da mi se dostavi odgovor u zakonski i poslovnički predviđenom roku, inače će javnosti dalje zaokupljena time da li država Srbija svakodnevno gubi nešto i da li je izgradnja južnog toka istina ili samo fikcija. Hvala.

Zahvaljujem.

Narodna poslanica Marina Toman ima reč.

Dame i gospodo, predsedavajuća, poslaničko pitanje  želim da uputim ministru životne sredine, Oliveru Duliću, takođe i Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam, graditeljstvo i životnu sredinu.

Želim da im postavim pitanje kojim kriterijumima su se rukovodili kada su dali saglasnost i izdali dozvole da se u opštini Kovačica, u kojoj nema industrijskog otpada, koja je poznata kao kraj koji se bavi pretežno poljoprivedom, kao jedno turističko mesto, izgradi fabrika za preradu opasnog industrijskog otpada "Junirisk"?

Četiri godine stanovnici opštine Kovačica, zbog straha od zagađenja životne sredine i zbog ugrožavanja zdravlja, pokušavaju da spreče izgradnju fabrike za preradu opasnog industrijskog otpada "Junirisk" u blizini njihovih domova, na površini okruženoj obradivim parcelama.

Inače, obijaju pragove mnogih institucija u ovoj državi, apeluju, pišu pisma, međutim, nadležni u ovoj državi nemaju sluha za njihove probleme.

Istraživanja pokazuju da je izloženost azbestu jedan od uzroka pojave kancera. Elektronski i električni otpad takođe spada u visoko rizičan otpad, sadrži živu, olovo, kadmijum i berilijum, koji isparavanjem u vazduh dugoročno dovode do zagađenja životne sredine i pojave kancera.

Upravo u centru za reciklažu industrijskih otpada sa svojstvima opasnih materija na površini od oko 18 hiljada metara kvadratnih, skladištiće se i prerađivati će se kancerogeni azbestni, visoko rizičan, elektronski i električan i opasan tečni i pastozni otpad.

Gradiće se u Kovačici u kojoj, da ponovim, nema industrijskog otpada, koja je pozicionirana kao poljoprivredni i turistički kraj. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, Fabrika za preradu opasnog i industrijskog otpada "Juniris" izgradiće se na parceli koja je udaljena svega 349 metara od prvih stambenih objekata, 107 metara od kanala Nadel, od Poslovno-rekreativnog centra "Relaks" 595 metara i od Poljoprivrednog kombinata "PIK" Debeljača na svega 1000 metara udaljenosti. Cisternama i kamionima dovoziće se otpad iz cele Srbije i to putem uz koji je izgrađena osnovna škola u Crepaji.

Da ponovi, osnovna privredna delatnost u opštini Kovačica je poljoprivreda. Od ukupno ostvarenog dohotka, više od polovine je ostvareno u ovoj delatnosti. Oko 84% područja opštine Kovačica je obradivo. Stanovnici Kovačice obraćali su se do sada svim relevantnim institucijama u ovoj državi, ministarstvu, pokrajinskom sekretarijatu, pisali su predsedniku Borisu Tadiću, međutim, njihovi apeli, njihove molbe da se odustane od izgradnje fabrike nisu uslišeni. Nadležni su se stavili na stranu investitoru u ovom slučaju. Ne interesuje ih što se na referendumu preko sedam hiljada građana izjasnilo protiv fabrike, a svega stotinak za fabriku i da je svakim danom sve više građana protiv te fabrike.

Predsednik opštine, koji je inače u međuvremenu podneo ostavku, lično je pozivao građane da ne izađu na referendum i sve je nazivao politikanstvom. Slične

poruke stižu i iz ministarstva, koji tvrde da nisu za tako nešto odgovorni. Slične poruke stižu i iz Pokrajinskog sekretarijata, koji tvrde da su dugo razmišljali pre nego što su se odlučili da daju lokacijsku dozvolu za izgradnju jedne ovakve fabrike.

Niko u ovoj državni nema nikakve veze sa fabrikom, a fabrika samo što nije počela da se gradi. Postavljam pitanje svim relevantnim državnim institucijama da li će da zaštite interese građana oštine Kovačica ili interes fabrike "Juniriska", čiji direktor četvorogodišnju borbu stanovnika protiv ove fabrike, njihovu borbu za zdravlje i očuvanje životne sredine naziva politikanstvom.

Pokažite da vam je stalo do interesa građana Srbije i povucite lokacijsku dozvolu. Zahvaljujem vam.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, imam pitanje, odnosno tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije, tačnije od Ministarstva odbrane i od Generalštaba Vojske Srbije.

Naime, svedoci smo ovih dana jednih događana, po meni, vrlo nemilih i vrlo simptomatičnih. U srcu Srbije, u Novom Sadu, u srpskoj Atini, neka nevladina organizacija ili grupa nevladinih organizacija, nisam se informisao ko su ti ljudi, upali su u jedan vojni objekat, tačnije u kasarnu pod imenom "Arčibald Rajs". Nisam primetio reakciju ni Vlade Republike Srbije ni Ministarstva odbrane ni Vojske Srbije. Postavlja se pitanje šta se uopšte dešava sa vojnim objektima koji nisu pod nikakvim nadzorom, da li Vojska Srbije ima i dalje sektor vojne policije, da li postoji stražarska služba i da li se neko uopšte stara o vojnim objektima koji sada nisu u upotrebi, verovatno zbog opšteg stanja u državi i opšteg stanja u Vojsci Srbije i smanjenja broja pripadnika srpske vojske?

Svedoci smo, takođe, da mnoge opštine i gradovi koji su zainteresovani za vojne objekte koji nisu u upotrebi, prinuđeni su da sa Vojskom Srbije sklapaju višemilijonske ugovore da bi dobili objekte koji su u centru gradova o kojima govorim, kao što je, recimo, grad Čačak odlukom skupštine i gradonačelnika kupio objekat koji je nekad bio Dom JNA pa posle toga Dom Vojske Srbije, a predviđen je za rad i delovanje nekih kulturnih institucija.

Dakle, sa jedne strane imamo, što je po pravnim propisima, da su građani odnosno narod kroz skupštine gradova i opština prinuđeni da Vojsci Srbije isplaćuju ogromna sredstva, tržišna sredstva, takav je zakon, ne mogu da komentarišem taj zakon jer smatram da sve vojne objekte su izgradili građani ove zemlje i narod, a sa druge strane imamo situaciju da u jednu napuštenu vojnu kasarnu upada neka nevladina organizacija za koju ne znam ko su. Možda je to neki test za Vojvodinu šta će se sve u Vojvodini dešavati, ne želim da prejudiciram, ne želim da komentarišem ni potrebe tih mladih ljudi, možda zaista treba da dobiju nekakav prostor gde će svoje aktivnosti da obavljaju, zaista nemam ništa protiv, imam samo protiv na način na koji se to dešava, na protivpravni način.

Istovremeno me kao građanina, kao bivšeg vojnika, kao narodnog poslanika, člana Odbora za bezbednost veoma zabrinjava nereakcija ni Ministarstva odbrane ni Vojske Srbije, tačnije Generalštaba.

Takođe sam imao slučaj, to želim da izvestim javnost i sve vas, kolege poslanike, da sam pre nekoliko godina pokušao kao narodni poslanik da urgiram da se jedan vojni sportski objekat u gradu u kome živim dodeli na privremeno korišćenje od godinu dana mladim selekcijama fudbalskih klubova, tačnije Fudbalskog kluba "Borac", gde bi taj klub plaćao sve komunalije u toku jedne godine, i rečeno mi je da su propisi vrlo strogi i da to Ministarstvo odbrane zbog takvih propisa nije u stanju da uradi.

Sviđalo se to meni ili ne, shvatio sam da su takvi propisi i takvi zakoni i da to ne može da se ostvari bez obzira na plemenitost i važnost te dece koja bi tu vežbala.

Sa druge strane, vraćam se na suštinu ovog pitanja. Veoma sam zabrinut, a verujem da i ostale kolege narodni poslanici dele tu zabrinutost, na nereakciju državnih organa, to isto bih pitao da su neki građani, bilo koji, vidimo sada najave reakcije uslovno rečeno neke druge strane da će da zauzmu sve napuštene kasarne u Srbiji, na nereakciju, na neobaveštavanje građana šta se tu dešava i šta je Vojska Srbije preduzela da zaštiti objekte koji su u njenom vlasništvu i koje je njoj narod, odnosno građani Srbije poverio, a da kažem i izgradio svojim dugogodišnjim radom.

Prema tome, zbog važnosti ovog pitanja očekujem da se odmah i hitno odgovori na ovo pitanje. Hvala.