Zahvaljujem se kolegi. Zaista je bilo u redu da prvo meni date reč, s obzirom da ste objavili, izjavili da po prvi put nije moguće ovako amandmanski intervenisati, a objasniću građanima ono što deluje malo komplikovano i rogobatno.
Kada Vlada predloži da se amandmanski interveniše na određeni član zakona, to znači da po ovom izuzetnom slučaju, kao što je gospođa Malović i Ministarstvo pravde sa vama to dogovorilo, da možete da intervenišete samo na ne taj član, nego samo na taj tekst koji je u članu, da li se on suštinski odnosi na neki drugi deo, na širi deo zakona, sem tog člana, to vi procenjujete kao nemoguće. I samo ono što ste vi rekli da stoji u članu tom i tom koji menjate može da bude ugao našeg posmatranja. Nedopustivo.
Ako prekoračujemo meru intervenisanja u smislu poboljšavanja zakona, izvolite, odbranite se argumentima. Nemojte da se branite tehničkim razlozima.
Volela bih da gospodin Cvetković koji je sinoć nakon rasprave koju je pratio budno, i kao što je zaključio da su neki branili svoje amandmane toliko zdušno da je on neke usvojio, rekla da je usvojio amandman SNS koji samo proširuje raspon za kazne za one koji ne plate porez i usvojio je amandman o kaznenim merama zato što smo ga uverili da za jedan prekršaj neko kaznom koju plati može da ode bukvalno u stečaj, a za nekoga je to jedna bruto plata.
Ali, gospođa Malović, kao predstavnik Ministarstva pravde, čak i kada direktno intervenišemo na član koji je u Zakonu o sudskim taksama, a pošto je objedinjena rasprava govoriću o svemu, odbija amandman gde mi tražimo da se sudske takse oslobode onih koji su predmet nasilja i diskriminacije sledećim obrazloženjem – amandman se ne prihvata zato što je iz pravno-tehničkih razloga nepodoban za prihvatanje, s obzirom na to da se ispred člana 1. Predloga zakona predlaže dodavanje novog stava, pa je nejasno da li je taj novi stav koji se amandmanom predlaže predviđen da bude novi prvi stav ili stav nekog drugog člana.
Gospođo Malović, jezička igra, igra reči ne može da prikrije suštinu. Znači, ne želite kao Vlada da se nađete na usluzi žrtvama nasilja i onima koji su predmet diskriminacije time što ćete ih osloboditi plaćanja takse i to pravdate pravno-tehničkim razlozima, kao što ste odbili i rekli da ovi amandmani ne mogu biti predmet glasanja. Ali, nije smetalo predsedniku Vlade da usvoji amandman kojim se raspon kazne za neplaćanje poreza usvaja.
O čemu to govori? Ne možete formom da prikrijete suštinu. Ostala bih možda da branim svaki amandman da nemam obavezu zakazanu u 12,00 časova, koja nije važnija od ovog, ali je važna, ali danas će u 12,00 časova biti održana konferencija DRI koja je mene kao građanina, kao poslanika zaista ostavila bez teksta, daha i da se nisam jednog trenutka pribrala zaista bih doživela infarkt po srazmerama i meri nezakonitosti koje ova vlada koja se brani pravno-tehničkim razlozima u odbijanju amandmana u ovom domu govori o tome koliko poštuje formu. Bilioni, milijarde, hektari, stotine stanova neevidentiranog, nepotpisanog, neću ekskluzivitet DRI da ovim uništavam, ali je neprimereno da vi kao Ministarstvo pravde sve podnete amandmane, imate dva načina da ih odbijete. Kažete – odbija se i ne prihvata se. Fantastična širina izražavanja.
Ni jedan jedini amandman niste hteli da prihvatite, čak ni onaj gde vas upozoravamo da omogućavate nekom da se lažno predstavi i da mu to lekarska potvrda omogući trajno duševno bolesnim, da nekoga ubije, da za to bude osuđen 10 godina života i da ga ti isti lekari puste sutra na slobodu i da on u povratku izvrši zločin.
Vi dozvoljavate da pravno-tehničkim razlozima odbijete amandman kojim se sprečava da neko 40 godina zatvora zameni sa nekoliko godina boravka u bolnici za duševne bolesnike. Neka to građani procenjuju i prosuđuju da li je u redu.
Vi ste izašli ovde sa izmenom zakona kojim želite da se posao osoblja koje radi u tužilaštvu, sudovima i ostalom, odvoji tako da njihove plate uređuje izvršna vlast. Vi zakone koje ste vi ovde predložili ne poštujete, ne čitate i nećete građanima da kažete da vi dovodite ugled Vrhovnog saveta u pitanje.
On je jedini nadležan da uređuje pravila isplate plata tim ljudima. Vi ih prepuštate izvršnoj vlasti, Vladi, samovolji onima koji će danas biti predmet tog državnog revizorskog izveštaja i poštovanja zakona i zakonitosti, da o njihovim platama odlučuju kao o platama ostalih državnih službenika. Kao da je tom osoblju prvo i jedino bitno plata, a ne kvalitet i jedinstvo u radu tog organa koji treba da nam deli pravdu.
Zaista nije mogao da se desi gori dan za raspravu o Ministarstvu pravosuđa koje je izašlo sa odbijanjem svih amandmana koji su podneti i Izveštajem Državne revizorske institucije, koji će danas biti predstavljen.
Mnogi ljudi imaju ambiciju da budu veći od bogova i veći od kraljeva. Znate šta je bitno? Da budu samo ljudi. Upravo onako kako je čestitajući Božić onima koji ga slave 25. decembra rekao njihov crkveni velikodostojnik – čovek mora da bude samo čovek i ne može da uzima ulogu Boga. Mi to ne radimo bilo gde drugo, nego ovde gde je naš posao, a vi zaista ne želite da budete ni minimum čoveka onog trenutka kada iz pravno-tehničkih razloga odbijate da oslobodite plaćanja sudske takse, one koji su žrtve nasilja i diskriminacije.
Vi odbijate da čujete argument da ne može osoblje u Skupštini da služi bilo kome, nego treba da služi predsedniku Skupštine, potpredsednicima, kako god da se zovu, iz koje god stranke da dolaze i poslanicima. A mi smo ovde u dva ranga, i potpredsednici važniji i manje važni i poslanici važniji i manje važni, po načinu kad im se i kako dostavljaju materijali, koliko su upoznati sa nekim stvarima, koliko se o njihovom radu zna, piše, izveštava itd. Tu vrstu nejednakosti može da trpi neka druga institucija, ali onaj ko deli pravdu i onaj kome je simbol povez na licu, ko ne vidi, ko ne treba da gleda kome sudi, to je nedopustivo.
Prosto sam rezignirana. Znate šta znači rezigniran? Kad vi imate toliku borbu i želju i strast da se borite da onome ko vlada, nešto pomognete da bude bolje. Ali, kad vi vidite da se argumentima koji nipodaštavaju elementarnu logiku i neko ko se brani razlozima koji su tehničke prirode i ko se brani prethodno donetim zakonom, kao vi što ste rekli da fizičko lice nema svojstvo stranke, pa, kako ga nema? Vi ste ga ukinuli lošim zakonom. Ne možemo sad sve zakone da usklađujemo sa lošim Zakonom o javnim agencijama koji razdiru tkivo ove privrede i da se branimo da svaki treba da bude tako loš. To vi radite u ovom zakonu, obrazlažući.
Sva ukinuta prava u postupku, vi sad uzimate na nivo aksioma. Šta, zakon ne može da se menja? Šta mi ovde radimo svakodnevno? Šta nam vi predlažete svakodnevno, nego izmenu zakona. Šta je svrha zakona? Da ono što je dobro, pravilno, ali razumno pravilno i pravilno za najveći broj ljudi, što omogućava pravdu najvećem broju ljudi, bude ovde prihvaćeno, izglasano, argumentovano, izdiskutovano i vi se branite time, kažete – ne, nema svojstvo stranke u postupku, a kada ga ima, ima ga isto kao i javni tužilac, pa mu to ne onemogućava žalbu.
Sreća da je kraj godine. Nisam umorna, ali vaš način obrazlaganja dovodi u pitanje smislenost postojanja opozicije u jednom ovakvom parlamentarnom domu, gde treba učiniti da se zakoni poboljšaju.
Takođe iz vašeg ministarstva je došao zahtev, gde je podmićivanje građana na izborima, nerealnim obećanjima, gde smo danas došli, jeste i podmićivanje Ustavnog suda privilegijama da ne rade ono što je njihov posao. I tu ste odbili lepo sve amandmane. Glasaćete i završićete posao, a dokle ćemo stići sa takvim pristupom? Kada će narod potpuno prestati da veruje da je zakon zakon koji štiti pravdu i poredak, pa onda kada mu onemogućite da ostvari osnovno pravo, onda kada mu kažete da ima pravo da se žali samo na visinu troškova?
Da li se sve u ovoj državi svodi na novac? Kažete da se svodi. Nećete da oslobodite takse, a hoćete da naplatite kaznu. Hoćete da uvek bude novac u prvom planu onda kada treba neki organ da radi posao, odnosno kada odbija da ga radi, vi opet novcem ispravljate sve neravnine u onom što se zove – pravda, pravosuđe, pravednost i pravedno društvo.
Mislim da je put kojim ste krenuli vrlo loš. Način na koji ste uzeli u razmatranje sve ono što je u ovom Domu predloženo, zaista ne ide u prilog nekome ko se kvalifikuje za drugu stranu za razgovor, u bilo kom svojstvu – da li kao vlast, da li kao ministar, da li kao opozicija, da li kao čovek, da li kao sugrađanin. To nije dobar put.
Sklona sam da u izuzetke u tom pristupu zaista poštujem. Ponoviću rečenicu svoje koleginice iz DS koja je pre neki dan rekla – ovde nisu važni naši privatni odnosi i naše lične stvari, ni bilo šta drugo, ovde smo svi da radimo neki važan posao za građane Srbije, a ne shvatamo ga svi isto. Neko ga radi baveći se pošalicama, neko ozbiljno razmatrajući. To je stvar izbora i različitosti. Kažu – neka cveta 1.000 cvetova. To je uvek bilo. Ali, ovde smo svi da uradimo nešto dobro. Zašto vi mislite da ste pozvani da to dobro proglasite dobrom i kad činite čoveku zlo i onemogućite mu da se bori za svoje pravo i kada kažete – moraš prvo da platiš taksu, troškove postupka, a onda u parničnom postupku koji traje bezgranično dugo, možeš da dobiješ odštetu, a da li ćeš ti da uzmeš kredit, da li ćeš ti da prodaš nešto pa da platiš troškove postupka, to ovu državu ne zanima?
Od koga se finansira ova država? Ko puni ovaj budžet? Ko daje ocenu vama kao predstavniku neke političke partije u parlamentarnoj demokratiji koja je dostignuće civilizacije u predstavljanju naroda? Ti isti građani. Vi mislite da ti građani koji se sude, one koje mi predstavljamo i drugi, jesu sa neke druge planete? Ili mislite da je zaista ovo što govorimo ovde i što vi predstavljate nešto što niko ne čuje? Vi smislite da će nekažnjeno proći to što devet zakona dođe uz budžet, pa ne može da se sazna istina? Za njih će ubitačnija biti ona istina koju će danas čuti o nezakonitom trošenju i ponašanju Vlade. Biće im jasno zašto pričamo da su ovi zakoni koji se ovde donose nepravedni.
Neću više braniti ni jedan amandman. Ovim mojim izlaganjem ću reći da SNS neće izgubiti ni volju, ni želju da ukazuje na ono što vi radite. Ali, odbrana pravno-tehničkim razlozima nije dobra, pogotovo onda kada su razlozi da preduzimate reklamne kampanje, da ih finansirate mimo poslova koji neki organi treba da rade, da promovišete ljude, da im dodeljujete nagrade "Vitez profesije" za onog ko je iole profesionalan, samo dokazujete da smo mi postali društvo koje se ne može pohvaliti normalnošću. Jer onaj ko ispravno radi svoj posao, ima minimum profesionalnosti, taj dobija nagradu "Vitez profesije".
Kada Ministarstvo zdravlja ne radi svoj posao, nego neko ko nije platio porez, radi kampanju Ministarstvo zdravlja, nabavljajući uređaje za bebe, opremajući bolnice, to se promoviše. Ali, ovaj Dom treba uniziti da se ne vidi sa kakvim zakonskim predlozima izlazite i kako se odnosite prema poslaničkim amandmanima. Na sreću, ima i časnih izuzetaka i među vama kao ministrima, koji su spremni da slušaju, da kažu, da prihvate i da urade nešto što je u interesu građana. Na sreću, niste opšte pravilo za ponašanje svih ministara u ovoj Vladi. Hvala vam.
